|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Deset najvećih banaka zauzima 76,3 odsto tržišta |
| |
 Prvu
poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji po visini aktive u 2014. godini
zauzima Banka Inteza, sa učeščem od oko 16 odsto, a najveću premiju ima
Dunav osiguranje, objavio je juče časopis Biznis i finansije u
specijalizovanoj publikaciji FINANSIJE TOP.
Ukupna aktiva domaćeg bankarskog sistema, koji čini 29 banaka, na kraju
prošle godine iznosila je 2.968,9 milijardi dinara.
"Tokom 2014. nastavljen je trend postepenog koncentrisanja, tako da prvih
deset banaka po visini aktive zauzima 76,3 odsto tržišta, dok svega tri
banke van te liste imaju udeo veći od tri procenta. Čak 11 banaka tržišnu
poziciju gradi sa visinom aktive manjom od jedan odsto", rečeno je na
predstavljanju publikacije.
Banka Inteza je na prvom mestu i po dobiti u 2014. godini koja je bila 6,8
milijardi dinara, slede Unikredit banka (5,5 milijardi dinara) i Rajfajzen
banku (5,2 milijarde dinara).
U prošloj godini je 17 banaka imalo dobit, dok je 12 banaka uknjižilo
gubitak, a glavni teret u poslovanju bankarskog sektora i dalje su
nenaplativi krediti koji su prema statistici Narodne banke Srbije premašili
23 odsto i znose 3,7 milijardi evra, navedeno je u publikaciji FINANSIJE
TOP.
Na listi prvih pet osiguravajućih kuća prema visini ukupne premije na drugom
mestu je Đenerali osiguranje, slede DDOR, Viner štediše i Unika.
Ukupna premija osiguravajućih kopmanija u 2014. godini bila je 69,4
milijarde dinara, što je rast od 8,38 odsto u odnosu na 2013. godinu.
Učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji je bilo 23,06 odsto, dok je
2013. godini iznosilo 21,96 odsto.
Promet na Beogradskoj berza u prošloj godini bio je rekodno nizak i iznosio
je 173,5 miliona evra, navedeno je FINANSIJAMA TOP.
|
|
Zid od bodljikave žice Mađarske je zid srama |
| |
Potpredsednik Lige
socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i republički poslanik Đorđe Stojšić oštro
je juče kritikovao najavu mađarske vlade da će podići žičanu ogradu na
granici sa Srbijom zbog problema sa ilegalnim imigrantima i ocenio da takav
potez svedoči da je reč o političarima koji duboko ne razumeju vrednosti EU.
"Zidovi i bodljikava žica najviše govore o vlasti zemlje koja ih diže",
naveo je Stojšić u saopštenju i ocenio da takav zid liči na koncentracioni
logor.
Prema njegovim rečima, ograda od bodljikave žice da bi se zaustavili ljudi
koji beže od rata i gladi, više je od sramote i to je "nezamislivo i
zastrašujuće u 21. veku".
"Kada se tome doda odluka vlasti Mađarske da tim nesrećnim ljudima,
azilantima, preko bilborda, na mađarskom jeziku poručuju da ne otimaju
poslove domicilnom stanovništvu, više je nego jasno da je njihova
ksenofobija metastazirala na načine koji su nezamislivi ne samo za jednu
članicu EU, nego i za civilizovan svet uopšte", ocenio je Stojšić.
On je dodao da je mađarski premijer Viktor Orban očito zaboravio kako je
izgledalo kada su građani zemalja Varšavskog pakta pre samo 30 godina bili
ograđeni zidovima i pokušavali da nađu bolji život van granica svoje zemlje.
|
|
Slučaj Orić ne može biti ustupljen BiH
|
| |
Tužilac za ratne zločine
Srbije Vladimir Vukčević izjavio je juče da je predmet Nasera Orića, koji je
u Švajcarskoj uhapšen po poternici Srbije koja ga tereti za ratne zločine,
ne može biti ustupljen Tužilaštvu Bosne i Hercegovine po Protokolu o
saradnji.
"Ne možemo ustupiti po Protokolu o saradnji zbog toga što je, na
insistiranje bosanske strane Protokol napravljen tako da pre ustupanja
predmeta moramo da pribavimo saglasnost porodica žrtava i bez toga ne možemo
da ustupimo predmet", rekao je Vukčević za radio Slobodna Evropa.
On je naveo da su u oni već intervjuisali predstavnike porodica žrtava i da
su oni jednoglasno odbili da se taj predmet ustupi.
"Prema tome, za sada mi imamo tu prepreku", rekao je Vukčević.
Govoreći o hapšenju bivšeg komadanta OVK Ramuša Haradinaja u Sloveniji ,
Vukčević je rekao da ne veruje da će on biti izručen.
"To je nešto drugo i to ne bih komentarisao. I sam sam iznenađen, ali to
upošte nije slučaj kao što je slučaj Nasera Orića. Mislim da će to rutinski
da se završi vrlo brzo. Mislim da tu neće dolaziti do bilo kakvog izručenja",
rekao je Vukčević.
|
|
Srbija i dalje visoko rizična za poslovanje |
| |
Američka bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet)
saopštila je juče da i dalje Srbiju svrstava u grupu zemalja sa visokim
rizikom poslovanja, a glavna smetnja unapređenju poslovanja je neefikasno
sudstvo.
U regionu, po oceni te bonitetske kuće u junskom izveštaju o rizicima
poslovanja, najveći rejting i dalje imaju Slovenija i Hrvatska, slede
Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija i Mađarska. Srbija i Grčka
pripadaju grupi zemalja sa visokim rizikom, dok niži rejting od Srbije u
regiji ima Bosna i Hercegovina.
Srbije je u majskom izveštaju D&B, kao zemlja sa visokim rizikom poslovanja,
dobila ocenu DB5. Rejting dodeljen nekoj državi pokazuje rizik poslovnog
okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka
inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Kvalitet poslovnog okruženja u Srbiji je smanjen usled neefikasnosti
pravosudnih institucija koje se suočavaju sa ogromnim brojem zaostalih
predmeta, naveli su analitičari je Dan i Bredstrita i podsetili da je u maju
Ministarstvo pravde Srbije saopštilo da je skoro milion predmeta u mirovanju
više od pet godina, dok čak 239.000 slučajeva čeka razrešenje više od 10
godina.
"Ovome treba dodati i ozbiljne probleme sa integritetom sudova. Što znači da,
čak i kada je slučaj poznat, krajnji ishod je nepredvidiv, kako zbog
opasnosti od mita tako i zbog rizika od spoljnjeg pritiska", ističe se u
saopštenju D&B.
Ukazano je da je cilj Vlada Srbije da uvede program kojim će nadoknaditi
parničarima do 3.000 evra za kašnjenje u raspravi njihovog suđenja, ali da
to nije rešenje u slučaju većih iznosa.
Savet kompanijama koje izvoze u Srbiju je da preduzmu dodatne mere kako bi
se zaštitile od nepoštovanja ugovora, kao što je zahtev da akreditiv bude
potvrđen, pokušaj da se spor reši van suda ili davanje podsticaja poslovnom
partneru da se pridržava ugovornih uslova.
Dan i Bredstrit je najveća i najstarija bonitetna kuća na svetu koja postoji
više od 170 godina, a u Srbiji je od 2006. godine zastupa bonitetska kuća
Rating.
|
|
Gašenje medija koji ne budu privatizovani |
| |
Ministar kulture i
informisanja Srbije Ivan Tasovac izjavio je juče da će za medije u državnom
vlasništvu koji do danas predaju potrebnu dokumentaciju biti započet proces
privatizacije, koji će se završiti u naredna četiri meseca, a da će ostali
biti ugašeni.
"Država hoće i zakonski se obavezala da izađe iz medija, ali ti isti mediji
neće da izađu iz države. Moram da ih razočaram jer ako proces privatizacije
državnih medija ipak ne bude završen do 30. juna on će u tom roku svakako
biti započet, a nepovratno završen najkasnije u toku naredna četiri meseca",
rekao je Tasovac u Beogradu na skupu "Privatizacija medija".
Ministar je istakao da su u toku hitne konsultacije o pravnom osnovu i
proceduri kako će to biti izvedeno, ali samo za one medije koji "bukvalno"
do sutra predaju dokumentaciju.
On je pozvao medije da postupe po zakonu jer u suprotnom postaju "saučesnici
gašenja medija".
Tasovac je istakao da je očigledno da u Srbiji nema mesta za 1.400 medija,
kao i da je očigledno da mediji pod pritiscima krize idu u tabloidizaciju i
senzacionalizam.
"Mesecima dobijamo prigovore o ugroženosti medijskih sloboda u Srbiji, a
istovremeno se mediji grčevito bore za budžet i državu", rekao je Tasovac i
dodao da je privatizacija mogla da bude završena u predviđenom roku, ali da
se to nije dogodilo jer su mnogi u medijima i institucijama verovali u čuda.
Tasovac je istakao da Vlada neće odustati o privatizacije medija i da će se
država povući iz medija, kao i da se zakon mora poštovati.
"Mislili su da će se ponoviti 2007. godina kada je proces privatizacije
državnih medija zaustavljen, bili ubeđeni da ne mislimo ozbiljno verovali da
će nepoštovanjem rokova otezanjem i opstrukcijama konačno srušiti i ovu
medijsku reformu. Ova vlada i ovo ministarstvo neće odustati, država će se
neopozivo povući iz vlasništa u medijima, zakoni će biti primenjeni i
Ministarstvo će uporno insistirati na njihovom striktnom poštovanju", rekao
je on.
Na pitanje kako će biti rešeno finansiranje državnih medija koji započnu
privatizaciju, Tasovac je rekao da se u okviru konsultacija i to razmatra i
da će u javnost izaći nakon što Vlada usvoji rešenje.
Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara je kazao da ima obećanja
da će do sutra biti dostavljena dokumentacija za privatizaciju 34 od 73
medija u javnom vlasništvu i da će pozivi za njihovu prodaju biti objavljeni
do kraja juna.
On je dodao da je kompletnu privatizacionu dokumentaciju do sada dostavilo
14 medija.
"Agencija je bila u situaciji da moli medije da dostave dokumentaciju jer je
većina mislila da nikada neće doći do privatizacije", rekao Šubara.
Prodaja medija, kako je kazao, obavljaće se javnim nadmetanjem.
Državni sekretar u Ministartvu za kulturu i informisanje Saša Mirković je
potvrdio da se obavljaju konsulatacije o izmenama Zakona o javnom
informisanju i medijima, ali je dodao da o tome ne može da govori.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević rekao je da bi sledeće
nedelje Studio B mogao da objavi javni poziv za privatizaciju.
Na pitanje da li je vrednost kapitala Studija B koja je procenjena na
377.000 evra niska, on je odgovorio da su procenu radili nezavisni
procenitelji koji su dobili licencu za taj posao i da nema osnova da tu
procenu dovodi u pitanje.
"Da bude jasno, to nije konačna već početna cena. Nadmetanje i tržište daće
finalnu cenu", istakao je Milosavljević.
Predsednik pravnog odboraAsocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM)
Milorad Tadić rekao je da u ovoj situaciji nisu svi mediji ravnopravni i da
je tako već 20 godina.
"Kako ljudi u (novinskim agencijama) Beti i Fonetu preživljavaju i kako
njihovi menadžmenti pokrivaju troškove, dok istovremeno država jednoj
agenciji daje sve", istakao je Tadić, navodeći da se ANEM još od 2000.
godine zalaže za privatizaciju ali da se uvek nailazilo na opstrukcije.
Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara rekao je da da je Tanjug
dostavio dokumentaciju i da će biti objavljen javni poziv za privatizaciju.
Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano je da se, ukoliko do 1.
jula 2015. godine ne bude prodat kapital izdavača medija koji su u
vlasništvu države, postupak prodaje kapitala obustavlja i njihov kapital se
privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. U slučaju da zaposleni
ne prihvate prenos besplatnih akcija, medij prestaje da postoji i briše se
iz Registra medija.
|
|
Javni dug Srbije u maju 24,09 milijardi evra |
| |
Javni dug Srbije na kraju
maja 2015. godine iznosio oko 24,09 milijardi evra, što je 72,7 odsto bruto
društvenog proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
U odnosu na april javni dug je veći za oko 90 miliona evra.
Ukupne direktne obaveze države u maju iznosile su 21,54 milijarde, a
indirektne 2,55 milijardi evra.Na kraju 2014. godine, javni dug Srbije je
iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,9 odsto BDP-a, dok je na kraju
2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.
Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto
BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78
milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45
odsto.
|
|
Kurc: Otvaranje poglavlja u drugoj polovini godine |
| |
Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc izjavio je u sredu u Beču,
posle sastanka sa srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem, da veruje da bi
prva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU mogla da budu otvorena u drugoj
polovini ove godine.
"Jasno je da želimo Srbiju u EU. Za to je neophodan pozitivan razvoj
pregovoračkog procesa (Srbije sa EU). Imali smo prilično uspešne sastanke sa
(srpskim zvaničnicima) u Briselu. Ima samo nekoliko tačaka koje još treba da
rešimo, ali mislim da prva poglavlja mogu da budu otvorena u drugoj polovini
ove godine. To bi bilo dobro", rekao je Kurc posle sastanka sa Dačićem u
Beču, na marginama Minhenske konferencije o pitanjima evropske bezbednosti .
Dačič, koji je i predsedavajući OEBS-u, je kazao da je tokom dvodnevne
posete Beču imao niz sastanaka sa ministrima spoljnih poslova evropskih
zemalja.
"Izdvojio bih razgovor sa austrijskim ministrom Sebastijanom Kurcom.
Razgovarali smo o našim bilateralnim odnosima koje ocenjujemo veoma dobro",
rekao je Dačić i dodao da je bilo reči i o pripremama za Bečki samit, koji
će biti održan 27. avgusta, kao nastavak Berlinskog procesa.
On je rekao da je sa austrijskim ministrom razgovarao o postavljanju
njegovog novog specijalnog predstavnika OEBS-a za Ukrajinu, Martina Zajdika
i dodao da če tim povodom biti odžani sastanci u Kijevu, Moskvi, i u
Beogradu, kao i da će Zajdik biti postavljen samo ako za to bude postojala
saglasnost svih strana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
