|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Broj milionera u svetu porastao za 920.000 |
| |
 Broj
dolarskih milionera porastao je prošle godine u svetu za 920.000 i dostigao
rekordnu cifru od 14.6 miliona ljudi, pokazala je godišnja studija
konsultantske kuće Kapdžemini i finansijske institucije za upravljanje
imovinom Kraljevske banke Kanade (RBC).
To je, kako se navodi, šesta uzastopna godina rasta broja milionera, a uzrok
je rast vrednosti akcija u nekoliko ključnih zemalja.
Najveći porast broja milionera u većim zemljama zabeležen je u Indiji, gde
je porastao za 26 odsto. Ukupan broj milionera u Indiji još uvek je
relativno mali u odnosu na broj stanovnika, sa 198.000, ali ona ubrzano
sustiže Italiju, čijih 219.000 državljana poseduje više od milion dolara.
Više od trećine novopečenih milionera, 345.000, živi u SAD, gde je zabeležen
i najveći rast indeksa na berzi. U SAD sada ima 4,4 miliona dolarskih
milionera, a sledi Japan sa 2,5 miliona. Na trećem mestu je Nemačka sa 1,1
milionerom, a na četvrtom druga po veličini svetska ekonomija, Kina sa
890.000.
Prema podacima iz izveštaja, i ukupna imovina milionera širom sveta dostigla
je rekordni iznos od 56 biliona dolara. Najbogatiji među bogatima, oni čije
bogatstvo iznosi 30 miliona dolara i više, čine svega jedan odsto od ukupnog
broja milionera, ali u svojim rukama drže 35 posto tih 56 biliona.
Ipak, u izveštaju se ocenjuje da je prošle godine bilo teže postati milioner,
pošto je na mnogim berzama u Evropi i Latinskoj Americi zabeležen slab
porast, a na nekima čak i pad vrednosti akcija.
Prošlogodišnji porast broja milionera od sedam odsto svega je polovina od
stope rasta koja je zebeležena godinu dana ranije.
Izveštaj je zasnovan na praćenju neto imovine pojedinaca, pri čemu se
imovinom smatraju akcije, obveznice i gotovina, ali ne i osnovna nekretnina
u kojoj neka osoba živi.
|
|
Mađarska postavlja ogradu na granici sa Srbijom |
| |
Mađarska vlada odlučila jeda duž granice sa Srbijm postavi ogradu, kako bi
zastavila migrante koji u sve većem broju ulaze u tu zemlju, saopštio je
danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, prenose agencije.
"Mađarska vlada je ministarstvu unutrašnjih poslova naložila da fizički
zatvori granicu sa Srbijom", rekao je Sijarto dodajući da bi planovi za
podizanje ograde trebalo da budu završeni do naredne srede.
On je dodao da Mađarska namerava da podigne ogradu visoku četiri metra duž
granice sa Srbijom, koja je duga 175 kilometara.
"Naravno, o tome ćemo detaljno informisati naše srpske kolege", rekao je
Sijarto. Mađarski i srpski zvaničnici najavili su da će 1. jula biti održana
zajednička sednica dve vlade.
Sijarto je kazao da postavljanje ograde između Mađarske i Srbije nije u
suprotnosti ni sa jednim međunarodnim sporazumom.
|
|
Poršei najkvalitetniji, Fiati najgori |
| |
Kvalitet automobila evropske,
korejske i američke proizvodnje je toliko poboljšan u poslednjih nekoliko
godina, da japanski proizvođači koji su dugo bili standard kvaliteta, imaju
problema da održe korak.
Najnovije istraživanje kvaliteta vozila američke konsultantske kuće J.D.
Pauer je takođe konstatovalo da, uprkos stalnim problemima sa sistemima
automobila za zabavu i za povezivanje s mobilnim telefonima, kvalitet
počinje da se poboljšava u celini.
Po prvi put od 2012. godine, kupci su ove godine prijavili manje problema u
novim automobilima u odnosu na prethodnu godinu. Istraživanje za 2015.
godinu je obuhvatilo više od 84.000 kupaca automobila u februaru i martu i
utvrdilo da je Porše ponovo na vrhu po kvalitetu.
KIA je skočila za pet mesta i zauzela drugo mesto na listi, a Hjundai je
četvrti. Jaguar, na trećem mestu, i Infiniti zaokružuju prvih pet po anketi
u kojoj je glavno pitanje bilo o problemima s novim automobilia u prvih 90
dana po kupovini.
Najgori je kvalitet automobila FIAT, Smart, Krajzler, Džip i Subaru.
Korejski brendovi predvode industriju sa samo 90 problema na 100 vozila, 11
problema manje nego prošle godine. Evropski brendovi su na drugom mestu sa
113 problema čime su prvi put prevazišli japanske marke.
Japanski proizvođači gledani zajedno su poboljšali rezultat na 114 problema
na 100 vozila, dva manje nego prošle godine, a i Amerikanci su poboljšali
kvalitet i to više od Japanaca, pokazuje istraživanje.
Prosek industrije je 112 problema na 100 vozila, četiri manje nego prošle
godine. Po prvi put za 29 godina koliko se obavlja to istraživanje, japanske
marke su pale ispod proseka industrije.
Porše je pobedio treće uzastopne godine, sa 80 problema na 100 vozila, a
Fiat je poslednji među 33 marke, sa 161 problemom.
Najveće poboljšanje je za godinu dana postigao Infiniti koji se popeo 18
mesta, na peto mesto na rang listi, sa 97 problema, dok je najviše pao Dodž,
za 19 mesta, sa 143 problema.
Najbolje korporativne performanse imaju Dženeral motors, Hjundai, Nisan i
Folksvagen, sa po četiri pobednika u pojedinačnim segmentima istraživanja.
|
|
Migranti poslali 109 milijardi dolara kući |
| |
Migranti u evropskim zemljama
poslali su prošle godine u svoje domovine 109,4 milijardi dolara, saopštio
je danas Međunarodni fond UN za poljoprivredni razvoj.
Najviše novca su slali emigrantski radnici u Rusiji - 20,6 milijardi dolara,
a zatim radnici u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji.
Među zemljama u koje se najviše slao taj novac su Ukrajina, Poljska i
Rumunija.
U Nigeriju je poslato 7,4 milijarde dola, u Kinu 6,3, a u Maroko 6,2
milijarde dolara.
Predsednik Fonda Kanajo Nvanze izjavio da bi iznos tog novca, koji čini
četvrtinu novčanih pošiljki širom sveta, mogao da bude i veći kada bi bilo
više konkurentnih servisa za transfer novca.
"Moramo da obezbedimo da se taj teško zarađen novac šalje kući jeftino, ali
još važnije da pomogne porodicama da izgrade bolju budućnost", kazo je
Nvanze.
|
|
Novi Suecki kanal biće gotov do 6. avgusta |
| |
Uprava Sueckog kanala je
saopštila da će do najavljene gala-svečanosti 6. avgusta biti završena
izgradnja novog, paralelnog plovnog puta.
Time će se omogućiti dvosmeran saobraćaj brodova na ključnoj trgovačkoj
trasi između Crvenog i Sredozemnog mora, te i Azije i Evrope.
Šef Uprave, Mohab Mameš je danas rekao da je 85 odsto radovazavršeno pomoću
43 ploveća bagera koji rade danonoćno da bi kopanje završili 15. jula.
Instaliran je kompjuterizovan navigacioni sistem i brodski piloti se već
obučavaju na simulatorima s mapama novog kanala. Mameš je rekao da će
inauguracionu svečanost platiti privatne kompanije, a ne osiromašena
egipatska država.
Predsednik Abdel-Fattah El-Sisi je naredio da se novi plovni put iskopa za
godinu dana jer je ekonomsko stanje toliko loše, da Egipat ne može da čeka
da se novi kanal izgradi u prvobitno planiranom trogodšinjem roku.
Prvi, stari kanal je otvoren 1869. godine, posle 10 godina izgradnje čime je
izbegnuto putovanje između Evrope i juga Azije oko Afrike, a putovanje
skraćeno za 7.000 kilometara. Po podacima iz 2014. godine kanalom je prošlo
17.150 brodova.
Suecki kanal je prvobitno bio dugačak 164 kilometra, a dubok osam metara.
Posle nekoliko adaptacija, produžen je na 193 kilometra, proširen na 205
metara i produbljen na 24 metra, ali je odavno nedovoljan za rastući
saobraćaj teretnih brodova između dva kontinenta.
Izgradnja drugog, Novog Sueckog kanala je počela avgusta 2014, duž polovine
trase prvobitnog. Cena radova je 8,4 milijarde dolara, prikupljenih
isključivo iz domaćih privatnih izvora i to za svega šest radnih dana.
Iako se gradi samo polovina dužine prvobitnog kanala, ukupan kapacitet tog
plovnog puta će se udvostručiti sa 49 na 97 brodova dnevno.
Suecki kanal je glavni pojedinačni izvora prihoda Egipta i sa 10 odsto
učestvuje u deviznom prihodu u "tvrdoj valuti". Prošle, 2014. godine, doneo
je Egiptu 5,45 milijardi dolara prihoda, 6,7 odsto više nego prethodne
godine, objavila je državna novinska agencija MENA.
Izgradnja novog kanala bi trebalo da Egiptu donese godišnji prihod od 13,5
milijardi dolara.
|
|
Stav MMF za Grčku teško shvatljiv i protivrečan |
| |
Čelnici Evropske komisije(EK) su u Briselu, naglasili da se ne
želi bankrot i izlazak Grčke iz evrozone, ali su predočili da o tome
raspravljaju neke članice EU i time reagovali na dramatično upozorenje grčke
centralne banke da zemlji preti stečaj, izlazak iz zone evra i verovatno
Evropske unije.
To je scenario koji grčka centralna banka vidi, ako do kraja juna ne dođe do
nagodbe EK, Evropske centralne banke(ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) o
finansijskoj pomoći Grčkoj i nagodbi oko reformi i dodatnih kresanja državnih
troškova i dugova u toj zemlji.
Ministri finansija država EU članica zone evra će u Briselu usvojiti stavove i
ocene pregovora s Grčkom i vrlo je moguće da konačnu reč o mogućoj nagodbi daju
vođe EU koji se sastaju iduće nedelje u Briselu, a mišljenja unutar EU veoma
podeljena oko posledica i neminovne štete koju bi ekonomije evrozone i evro
pretrpeli.
U objašnjenjima stavova poverilaca, EK uopšte nije spomenula reprogramiranje
grčkog duga, što traži vlada u Atini, ali i Međunarodni monetarni fond.
Cipras je oštro zamerio poveriocima da ne žele nagodbu, već ponižavanje Grčke i
Grka, a rekao je da MMF ima "zločinačku odgovornost" zbog posledica ranijeg
petogodišnjeg programa "stezanja kaiša" koji je ugušio grčku privredu, izazvao
pad bruto domaćeg proizvoda od 25 odsto i ogromnu nezaposlenost, a javni dug je
porastao za trećinu.
Potpredsednici EK Valdis Dombrovkis i Pjer Moskovisi su naglasili da tehnički
preduslovi za dogovor poverilaca duga s Atinom postoje, istakavši da su EC, ECB,
MMF dali "dobre predloge" grčkoj vladi i osetno popustili recimo oko zahteva za
tzv. primarni budžetski deficit, što vladi Aleksisa Ciprasa omogućava da ne
odustane od finansiranja nekih osnovnih potreba siromašnih slojeva stanovništva.
Poverioci su, po rečima Dombrovkisa i Moskovisija, spremni da razmotre
protivljenje Atine da se, recimo, povećaju cene električne struje i lekova, ili
ukinu dodaci za najniže penzije, ali traže da grčka vlada ponudi gde bi se našle
uštede da se to nadoknadi u sveukupnom smanjivanju budžetskih izdataka.
Ali, onda traže da se nađu drugi izvori štednje, na primer. u smanjenju
budžetskih izdataka za odbranu, koji predstavljaju drugi najveći udeo u BDP-u
među članicama EU, posle Velike Britanije, kako je ukazao Moskovisi. Jer, kako
je dodao, nije tačno da EK, ECB i MMF "traže brutalno kresanje penzija i
prihvatamo stav Atine da se ne smanjuju najniže penzije, ali celokupan grčki
penzioni sistem, koji je jedan od najskupljih u EU, mora postati ekonomski
održiv ".
Grčka centralna banka je pozvala i poverioce i vladu u Atini da budu "savitljiviji",
uz ocenu da smanjenje zahteva poverilaca u pogledu visine budžetskih ušteda daje
vremena grčkoj vladi da se izbori s budžetskim deficitom, ali je zahtevala i od
EK, ECB i MMF da Grčkoj odobre olakšice i reprogramiranje javnog duga, što je
bilo obećano još 2012-e.
Mnogi evropski i američki analitičari i bankari smatraju da Grčka u sada
postavljenim rokovima ne može otplaćivati dug od 360 milijardi evra, iako su
komercijalne banke otpisale 120 milijardi duga, i naglašavaju da to neće
omogućiti ni drastično novo "stezanje kaiša" za grčku državu i stanovništvo.
EK, ECB i MMF napominju da je reč o tome da se nađu dodatne budžetske uštede od
dve milijarde evra, što je sasvim realno i izvodljivo, pa su se otud iz redova
poverilaca čuli i glasovi da Ciprasova mahom levičarska vlada tu ne odustaje od
"levičarske ideologije".
Cipras je na to reagovao izjavom da je njegova vlada došla na vlast da obustavi
pogubni program "stezanja kaiša" i obnovi privredni rast da bi iz realnih izvora
vraćala dug, a naglasio je da stav njegove vlade "nije nikakva ideološka
tvrdoglavost, već osnovno pitanje demokratije".
Čelnik Američkog instituta za preduzetništvo Dezmond Lakman smatra da je stav
MMF teško shvatljiv i protivrečan, jer "pošto je priznao da je ranije Grčkoj
nametnutopreterano stezanje kaiša bilo pogrešno, sad toj zemlji propisuje istu
politiku".
Nobelovac za ekonomiju Džefri Saks, pored ostalih, misli da bi istrajavanje
poverilaca na krutom programu "stezanja kaiša" Grčkoj primoralo Atinu da napusti
evrozonu, "ali onda niko ne bi verovo u trajni opstanak evrozone".
|
|
Rekordan broj izbeglica 2014. godine |
| |
Broj izbeglica i drugih ljudi
raseljenih zbog sukoba u svetu dostigao je 2014. godine rekord od 60 miliona,
navedeno je u godišnjem izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Komesarijat upozorava na veliko povećanje broja izbeglica 2014. godine i
podseća da ih je prethodne godine bilo značajno manje - 51,2 miliona.
Pre samo deset godina zabeleženo je 37,5 miliona izbeglica i raseljenih, a
povećanje njihovog broja između 2013. i 2014. godine najveće je do sada.
Prošle godine se broj izbeglica, interno raseljenih i tražioca azila svaki
dan povećavao za 42.500, naveo je UNHCR.
"Nemamo kapaciteta niti sredstava za sve žrtve konflikta. Krajem godine
očekuje se maksimalno povećanje broja izbeglica", rekao je visoki komesar za
izbeglice Anonio Guteres.
Veliko povećanje broja izbeglica počelo je od izbijanja sukoba u Siriji
2011. godine, kada je zabeležen do sada najveći broj ljudi prisiljenih da
napuste svoje domove.
Broj izbeglica je povećan u poslednjih pet godina i zbog sukoba u Africi,
između ostalog u Libiji, Maliju, Nigeriji, zatim na Bliskom istoku, (u
Siriji, Iraku i Jemenu) u i Ukrajini.
Najviše ljudi koji su zbog ratova napustili svoje domove prošle godine došlo
je iz Sirije (7,6 miliona interno raseljenih i 3.88 miliona izbeglica), iz
Avganistana (2,59 miliona) i iz Somalije (1,1 milion.) Više od polovine su
deca.
Samo 126.800 vratilo se prošle godine u region iz kojeg potiču, što je
najmanje za poslednju 31 godinu.
Prošle godine je više od 219.000 izbeglica i imigranata pokušalo da pređe
Sredozemno more, što je tri puta više nego 2011. godine. Među njima je 3.500
ljudi izgubilo život u pokušaju da se domognu Evrope.
"Svedoci smo nekontrolisanog klizanja u vreme u kome se suočavamo sa do sada
nezabeleženim brojem raseljenih", rekao je visoki komesar za izbeglice
Anonio Guteres, i dodao da se mora naći adekvatan odgovor.
|
|
Mekdonalds se prvi put smanjuje u SAD |
| |
Lanac za prodaju pljeskavica
koji je u američki narodni govor uveo reč "superveliki", počeo je
mršavljenje: prvi put za više od 40 godina, a možda i od svog početka,
Mekdonalds kaže da smanjuje broj svojih restorana u SAD.
Najveći lanac sveta za hamburgere je za ovu godunu najavio zatvaranje više
restorana u SAD nego otvaranja novih. To se nije dogodilo bar od 1970.
godine, navodi u analizi agencija AP.
Beka Hari, predstavnica Mekdonaldsa za štampu, odbila je da iznese cifre,
ali je rekla da će biti "minimalnog" smanjenja sadašnjeg broja od 14.300
američkih restorana te firme.
Ta kompanija je brzo rasla tokom većeg dela svoje istorije, dosledno nudeći
hranu po pristupačnim cenama. Čak je i cvetala tokom recesije, kada je "meni
za jedan dolar" pomogao ljudima da uštede, a uvela je i nove proizvode.
Ali, drugi lanci kao što je "Ćipotle" reklamiraju se hranom boljeg kvaliteta
što je okrnjilo dominaciju Mekdonaldsa.
Rukovodioci Mekdonaldsa takođe priznaju da je njihov preterano komplikovan
meni doveo do grešaka u izvršavanju porudžbina i da je produžio čekanje
gostiju, a nisu uspeli da održe ni korak sa promenama ukusa klijentele.
U aprilu, Mekdonalds je rekao da će ove godine zatvoriti 700 slabijih
lokacija širom sveta, a potom i da će smanjiti birokratiju i poslovati
elastičnije.
Zatvaranje slabih prodavnica nije neobično za kompanije koje pokušavaju da
poboljšaju poslovni rezutat. Starbaks je zatvorio stotine kafea u SAD od
2008. godine, a povećao prodaju i geografski se proširio.
Iako zatvara restorane, Mekdonalds ostaje najveći lanac za prodaju
pljeskavica u SAD gde i dalje ima više nego duplo restorana od broja 2,
Burger Kinga.
Mekdonalds i dalje raste u svetu gde planira da ove godine doda još 300 na
ukupno više od 36.000 restorana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
