Udvostručenjem kapaciteta gasovoda Severni tok, o čemu su sporazum postigle velike zapadnoevropske kompanije i ruski Gasprom, i izgradnjom Turskog toka, dotok gasa bio bi znatno veći od potreba Evrope, a to bi jasno značilo da se napušta trasa dotoka ovog energenta preko Ukrajine, uz gubitak milijardi evra godišnje za vlasti u Kijevu.
To je stav Evropske komisije, koji je prenesen agenciji Beta u Briselu, a potpredsednik Komisije zadužen za Energetsku uniju Maroš Šefćović rekao je na sastanku o globalnoj bezbednosti GLOBSEC u Bratislavi da bi udvostručenjem kapaciteta Severnog toka bila "ugrožena energetska bezbednost Evrope".
Na ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu sklopljeni sporazum s Gaspromom o izgradnji druge trase Severnog toka, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, predstavlja, po oceni nemačkog radija Dojče vele, "povratak Evropljana biznisu s Rusijom", uprkos sankcijama i činjenici da su američke velike kompanije bojkotovale taj forum.
Evropski portal Euobserver ocenjuje da to pokazuje i "podele među Evropljanima" u odnosu na politiku sankcija prema Rusiji.
Evropski komentatori i stručnjaci za energetiku misle i da su velike evropske kompanije želele da obezbede izvore ruskog gasa, jer je Moskva, pošto je ocenila da je EU iz političkih razloga zakočila izgradnju Južnog toka, upozorila da sve može da preokrene na druga tržišta, posebno Kinu i druge zemlje Dalekog istoka.
Šefćović je, međutim, objasnio da bi se snabdevanje Evrope gasom, ako bi se odustalo od tranzita preko Ukrajine, svelo samo na dva pravca, gasovode ispod Baltičkog mora i Belorusije koji bi bili zagušeni, a EU smatra da treba da zadrži infrastrukturu preko Ukrajine, iako je zastarela i mora da se hitno obnovi.
U krugovima EU u Briselu, a to isto su zamerili i neki evropski učesnici GLOBSEC-a, pritom se naglašava da bi u svakom slučaju to značilo dalje vezivanje za isporuke ruskog gasa, iako je zvanična politika EU da se što pre gas obezbedi i iz drugih izvora i pravaca, posebno iz Azerbejdžana.
Sporazum o namerama da se izgradi dodatna trasa gasovoda Severni tok do Nemačke, s Gaspromom su potpisali evropski energetski giganti, nemački E.ON, britansko-holandski Šel i austrijski OMV.
Preko Ukrajine u Evropu stiže 63 milijardi kubnih metara gasa, a Rusija je stavila do znanja da će 2019. obustaviti dotok gasa evropskim zemljama preko Ukrajine, s obrazloženjem da je ta zemlja nepouzdana za tranzit gasa, pa je zato bilo prekida dotoka gasa u Evropu.
Rusija je, posle odbijanja EU da odobri izgradnju Južnog toka, sklopila dogovor s Turskom o izgradnji gasovoda Turski tok kapaciteta oko 60 milijardi kubnih metara kojim bi gas iz Rusije bio dopreman na veliko čvorište na tursko-grčkoj granici, a potom u južnu i srednju Evropu.
Ana Kaisa-Itkonen, portparolka evropskog komesara za energiju Arijasa Kanjetea, Beti je rekla da je Evropska komisija "primila na znanje" nameru velikih zapadnoevropskih kompanija da s Gaspromom grade novu trasu Severnog toka i naglasila da je "strategijom Energetske unije utvrđeno da je obezbeđivanje novih izvora energije od ključne važnosti da se zajamče isporuke energije građanima i privredi".
Ona je navela da je u tom cilju ključno međusobno povezivanje članica EU i izgradnja Južnog gasnog koridora s tri gasovoda, stvaranje čvorišta za tečni gas u Sredozemlju, dok je "tečni gas u središtu te strategije".
Zvaničnici EU su nedavno naglasili da će nastojati da sklope zamašne ugovore o isporukama "velikih neiskorišćenih nalazišta" alžirskog gasa, naročito preko terminala za tečni gas, mada su rekli da je američki gas iz uljnih škriljaca bar zasad preskup.
Ana Kaisa-Itkonen je prenela ocenu Evropske komisije da se "očekuje smanjenje proizvodnje gasa unutar EU, dok se postojeći kapaciteti za priliv gasa iz Rusije koriste sa oko 57 odsto mogućnost, tako da sadašnji dotok gasa iz Rusije u EU, uključujući tranzit preko Ukrajine, premašuje sadašnje i verovatno buduće potrebe EU za isporukom ruskog gasa".
Stav je Komisije u Briselu i da ne treba napustiti tranzit preko Ukrajine, jer bi "ta zemlja bila najveći pouzdani tranzitni pravac za Evropu".
Pored sporazuma Šela, E.ON-a i OMV-a o velikim poslovima s Gaspromom, Turska i Grčka su upravo utanačile ugovore o izgradnji Turskog toka, uključujući trasu preko grčke teritorije.
Evropska komisija je upozorila da sve mora biti urađeno po propisima i normama EU, ali je ostala nedoumica hoće li taj gasovod, nazvan i Tesla ili Južnoevropski preko grčke teritorije ići dalje preko Makedonije i Srbije do Mađarske, ili će bar delom gas preko tursko-grčkog čvorišta ili trase ići novoplaniranim gasovodom Istočni prsten koji EU namerava da gradi preko Bugarske, Rumunije, Slovačke i Mađarske, što znači da će zaobići Srbiju.
Na bezbednosnom forumu GLOBSEC se zbog planova za izgradnju Turskog, odnosno Tesla gasovoda, pobunio bugarski ministar Danijel Mitov koji je je napre izneo tvrdnju da se nije odustalo od Južnog toka, koji je trebalo da dobrim delom prođe preko Bugarske.
"Kako ja da sad ljudima u Bugarskoj da objasnim zašto Južni tok nije mogao da se gradi, a Turski tok kroz Grčku može", dodao je Mitov.
"Mi smo sve uradili da zadovoljimo propise EU za izgradnju Južnog toka i očekujemo da tako svi postupe, a kad je reč o solidarnosti, moramo se ozbiljno dogovoriti koja je evropska strategija", naveo je bugarski ministar.
Njegov bivši češki kolega Mirek Topolanek, koji je sad na čelu češke energetske kompanije, na to je uzvratio da je "rasprava o Južnom toku završena" i da se mora postići dogovor o povezivanju sever-jug, odnosno o izgradnji Istočnog prstena".