|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
SAD tokom sankcija povećale trgovinu s Rusijom, a Srbija imala pad |
| |
 Šef
srpske diplomatije Ivica Dačić je u Evropskom parlamentu u Briselu (EP)
izjavio da Srbija, napredujući ka Evropskoj uniji, neće poremetiti odnose s
Rusijom, i primetio da su SAD u vreme sankcija s Rusijom povećale trgovinu s
tom zemljom za 30 odsto, dok je Srbija imala pad.
Dačić je u raspravi na okruglom stolu "Srbija na putu ka članstvu u EU",
naglasio da "mi idemo napred u EU, imamo svoje prijatelje kao i svako, i na
šta bi to sad ličilo da mi nešto radimo protiv nekog našeg prijatelja zato
da bi ušli u neko novo okruženje?" "Mislim da to ne bi nijedna zemlja u
svetu uradila", podvukao je Dačić.
"Ja znam, kao predsedavajući OEBS-a, da i mnogi drugi imaju veoma prisne
odnose s Rusijom, pa sam video da su Sjedinjene Američke Države prošle
godine imale rast u spoljnotrgovinskoj razmeni s Rusijom od preko 30 odsto",
rekao je Dačić, uz opasku da su "baš efikasne te sankcije protiv Rusije".
"A Srbija ima pad u razmeni s Rusijom i onda nekome smetaju odnosi s Rusijom",
zaključio je ministar.
Na okruglom stolu koji je organizovala grupe Prijatelji Srbije u EP,
prethodni predsedavajući te grupe, poslanik Viktor Boštinaru, ocenio je da
bi Srbija morala da usaglasi svoju spoljnu i energetsku politiku sa EU.
Boštinaru je istakao podršku prijemu Srbije u EU i predočio da, bez Srbije,
širenje EU na Zapadni Balkan ne bi bilo delotvorno.
On je predočio da srpska vlada na putu ka članstvo mora jasno sprovesti
reforme, uključujući "pošten pristup slobodi medija".
Mihael Karničnig, šef kabineta evropskog komesara Johanesa Hana, je naglasio
da je cilj Evropske komisije da nove zemlje uđu u članstvo EU i rekao da
komesar Han snažno radi na tome da ove godine budu otvorena prva poglavlja u
pregovorima Srbije o članstvu s EU.
Karničnig je objasnio da bi, "ako sve bude dobro, vrlo brzo bila otvorena
poglavlja 23 i 24, čim se otvori poglavlje 35", vezano za normalizaciju
odnosa s Prištinom.
|
|
Kosovo neće Specijalni sud za zločine bivše OVK |
| |
Direktor grupe za međunarodno
i javno pravo u SAD Džejms Huper ocenio je da odluka poslanika Skupštine
Kosova da ne izglasaju amandman na Ustav koji bi stvorio ustavni osnov za
formiranje Specijalnog suda za zločine pripadnika bivše OVK teško remeti
odnose između SAD i zemalja članica EU sa Kosovom.
"Ni na koji način ne želim da minimiziram opasnost takve odluke za odnose
SAD i Kosova. To je ozbiljna odluka koja će, ako se ne promeni, izazvati
velike štete", rekao je Huper za Glas Amerike, program na albanskom i dodao
da bi ta odluka, ukoliko se ne promeni imala ozbiljne posledice.
On smatra da će odluka, takođe imati teške posledice i po odnose Kosova sa
zemljama EU.
"Posebno Nemačka, koja je među zemljama prijateljima učinila ozbiljne napore
kako bi posredovala u stvaranju boljih odnosa između Kosova i Srbije, da se
sporazum o severu konstruktivno primeni i da Srbija prihvati učlanjenje
Kosova u UN. Ako odluka ostane na snazi to bi bio veliki korak nazad u
odnosima sa Evropom, da ne govorim o SAD. To bi štetilo naporima da Kosovo
bude bliže Evropskoj uniji i otvorilo put ka učlanjenju. To bi bio korak
nazad u odnosima i naporima Kosova da se učlani u NATO", rekao je Huper.
Huper je ocenio da treba organizovati još jedno glasanje i obezbediti da se
zakon o specijalnom sudu usvoji.
Formiranje međunarodnog tribunal za ratne zločine od strane Savet
bezbednosti UN-a prema njemu bio bi najgori mogući scenarijo.
"Stvaranje suda od strane SB UN značio bi početak procesa koji znači
povratak unazad, što će pogoršati alternative za Kosovo. Ako se na Kosovu
sud koji ima podršku SAD ne prihvata, kako će se gledati na sud koji budu
formirale UN", zapitao se Huper.
|
|
Đurić pozvao UN da formiraju sud za zločine OVK |
| |
Direktor Kancelarije Vlade
Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izjavio je u Beogradu da Srbija
traži od Ujedinjenih nacija da osnuju poseban sud za zločine pripadnika
Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Đurić je konstatovao da je današnja odluka Skupštine Kosova da ne prihvati
promenu Ustava koja bi omogućila osnivanje tog suda, potvrdila da ne postoji
politička volja i snaga prištinske vlasti da procesuira te zločine.
Đurić je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je formiranje tog
posebnog suda neophodno i zbog budućnosti, i normalizacije odnosa Beograda i
Prištine, i da zato očekuje da velike države i sve članice Saveta
bezbednosti UN podrže formiranje tog suda.
"Odluka Skupštine Kosova predstavlja novu so na ranu čitavom srpskom narodu,
nakon što je Naser Orić prebačen iz pritvora u Švajcarskoj u Bosnu i
Hercegovinu", kazao je Đurić.
Skupština Kosova, sa 75 glasova za, sedam protiv i dva uzdržana glasa, nije
usvojila amandman broj 24 na Ustav Kosova, koji bi omogućio stvaranje
pravnog osnova za formiranje Specijalnog suda za zločine bivših visokih
oficira Oslobodilačke vojske Kosova, po rezoluciji Saveta Evrope iz 2010.
godine.
Neusvajanje amandmana onemogućava na Kosovu dalji postupak donošenja Zakona
o specijalnom sudu, pošto za to nije stvoren ustavni osnov, ali to sada mogu
učiniti UN, kako su ranije najavile.
|
|
Za Srbiju u EU 50 odsto građana a raste broj protivnika |
| |
Oko 50 odsto građana smatra
da Srbija treba da postane članica EU dok je broj onih koji se protive
članstvu značajno porastao u odnosu na prethodna istraživanja i danas iznosi
37 odsto, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnenja "Aktivizam građana u
Srbiji" koji su predstavljeni u Beogradu.
Prema rečima programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD)
Đorđa Vukovića, broj od 50 odsto građana koji podržavaju članstvo zemlje u
EU predstavlja "donju amplitudu" pošto se u istraživanjima sprovedenim 2011.
i 2013. godine, taj procenat kretao od 62 do 66 odsto.
"Slične podatke beležimo i kada je reč o podršci ulasku Srbije u NATO. U
prethodnim istraživanjima, oko 65 odsto građana je bilo protiv članstva u
NATO dok je takvu odluku podržavalo oko 25 odsto. Sada imamo situaciju gde
73 odsto građana kaže da je protiv ulaska Srbije u NATO dok članstvo u toj
organizaciji podržava oko 12 odsto a bez stava je 15 odsto građana", kazao
je Vuković.
Kako je naveo, istraživanja sprovedena u poslednjih sedam-osam godina
pokazuju da "generalno" postoji nepoverenje građana prema političkm
institucijama ali i nezavisnim telima poput Poverenika za informacije od
javnog značaja ili Zaštitnika građana.
"U prethodnom istraživanju, poverenje u Vladu Srbije pokazalo je 35 odsto
građana a sada taj broj iznosi 31 odsto. Najveće poverenje i dalje uživa
Vojska Srbije, sa 50 odsto, slede Crkva sa 39 odsto i policija sa 38. Dok je
2012. godine poverenje u Narodnu skupštinu imala skoro trećina građana, a u
martovskom istraživanju 2015. godine oko 25 odsto, danas je taj procenat
smanjen na jednu petinu", rekao je Vuković koji je dodao da ne postoji
konstatno poverenje građana u institucije već da odnos prema njima bitno
zavisi od toga ko je na vlasti.
On je istakao i da građani relativno malo poznaju rad Narodne skupštine i
poslanika ali i da skoro 50 odsto ispitanika smatra da postojeći izborni
sistem ne omogućava da se u punoj meri ostvari volja građana.
"U Srbiji je danas aktuelna priča o reformi političkog sistema, pod kojom se
prvenstveno misli na reformu izbornog sistema ali niko nije rekao šta u
postojećem sistemu ne valja. Kao njegove prednosti, mogu se navesti
činjenice da omogućava da se procenat osvojenih glasova u najvećoj meri
prenese u procenat osvojenih mandata, zatim reprezentativnost manjinskih
zajednica, njegova primenljivost i jednostavnost glasanja kao i činjenica da
nije u suprotnosti sa ključnim načelima međunarodnih standarda o izbornim
sistemima, kao što su tajnost glasanja i jednakost prava glasa", ocenio je
Vuković.
Prema njegovim rečima, ključni nedostaci postojećeg izbornog sistema u
Srbiji su nedostatak geografske reprezentativnosti pošto 107 opština i
gradova nemaju svoje predstavnike u parlamentu, nedostatak neposrednosti
između kandidata na izborima i građana koji glasaju za zatvorene liste i
činjenica da građanima ne omogućava da sami biraju političku elitu.
"To je ključni nedostatak jer političke stranke a ne građani, odlučuju ko
čini elitu, čime se omogućava klasičan sistem negativne selekcije. Jedno od
rešenja bi moglo da bude uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema
sa 250 izbornih jedinica u kome bi stranački kandidati ulazili u parlament
ne na osnovu redosleda na listi već na osnovu uspešnosti u odnu na kandidate
sa drugih lista u svojoj izbornoj jedinici", naveo je Vuković.
Predstavljajući rezultate istraživanja o aktivizmu građana Srbije, izvršni
direktor CESiD Bojan Klačar naveo je da 51 odsto građana smatra da Srbije
ide u lošem smeru dok njih 28 odsto kaže da se zemlja kreće u dobrom pravcu.
Odgovarajući na pitanje kako trenutno žive, 42 odsto građana je navelo da
živi "teško podnošljivo ili nepodnošljivo" dok su najvažnije probleme naveli
nezaposlenost i poboljšanje životnog standarda.
"Upitani na kom mestu se donose odluke o njihovoj budućnosti, po 22 odsto
građana je kazalo da te odluke donose premijer ali i strane ambasade u
Srbiji. Da o njihovoj budućnosti odlučuju Vlada Srbije i tajkuni, navelo je
po 16 odsto ispitanika", rekao je Klačar.
On je dodao da u Srbiji ima više članova političkih partija nego sindikata
kao i da građani ulaze u stranke najčešće iz lične koristi.
"Oko 10 odsto građana je reklo da su članovi partija dok je pet odsto navelo
da aktivno učestvuju u stranačkim aktivnostima. Stranački aktivizam je
jedini koji je opstao od početka krize dok su isto vreme opali procenti
učešća građana u sportskim, hobi organizacijama i slično. Kad je reč o
spremnosti da lično učestvuju u rešavanju problema, 40 odsto građana je dalo
pozitivan odgovor ali samo 16 odsto njih je potvrdilo da je konkretno
učestvovalo u protestima ili pisanju peticija", naveo je Klačar.
Prema njegovim rečima, 56 odsto građana redovno izlazi na izbore a četvrtina
izlazi na većinu izbora.
"Zbog objektivnih razloga na izborima ne učestvuje 22 odsto ispitanika, dok
je 17 odsto reklo da je nezainteresovano za politiku i izbore. Navodeći
razloge zbog kojih ne žele da se angažuju u politici, više od 50 odsto
građana je kazalo da je izgubilo poverenje u stranke i političare, dok je 14
odsto navelo da su apolitični", kazao je Klačar.
Terensko istraživanje, koje je sproveo CESiD u saradnji sa Nacionalnom
koalicijom za decentralizaciju i Nacionalnim demokratskim institutom,
obuhvatilo je 1.000 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova i Metohije,
a sprovedeno je u periodu od 10. do 20. juna, metodom lice u lice.
|
|
Oglašena prodaja Tanjuga i 37 drugih medija u Srbiji |
| |
Agencija za privatizaciju
Srbije uputila je javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju
Novinske agencije Tanjug iz Beograda i 37 drugih medija u Srbiji.
U oglasu objavljenom u štampi, navodi se da Republika Srbija prodaje 100
odsto udela u vlasništvu u Tanjugu a da je, prema izveštaju ovlašćenog
procenitelja, procenjena vrednost kapitala 760.936 evra.
Pravo na učešće u tom postupku imaju domaća i strana, fizička i pravna lica,
kao i konzorcijumi koji mogu da se prijave najkasnije do 30. jula do 15
sati, po detaljno opisanoj proceduri.
Naknada za otkup prodajne dokumentacije je 100.000 dinara a otvaranje ponuda
obaviće se 3. avgusta u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu.
Na prodaju su ponuđeni i Radio Požarevac, Radio-televizija Kruševac, Radio
Raška, Ivanjički radio, Radio Subotica, Radio i televizija Bačka Palanka,
Javno preduzeće za informisanje Šumadija iz Aranđelovca, Radio-televizija
Šabac, Radio-televizija Kragujevac, RTV Pruga iz Lajkovca, Niška televizija,
Reč radnika iz Aleksinca, Radio Medveđa, Radio-televizija Pančevo i Javno
radiodifuzno i TV preduzeće Petrovac na Mlavi.
Takođe su objavljeni pozivi za Informativni centar Bački Petrovac,
Informativni pres centar opštine Vladičin Han, Televiziju Blace, Radio
Valjevo, Radio Sečanj, Javno informativno preduzeće Novi put iz Jagodine, BC
info iz Bele Crkve, Radio Bačka, Radio-televiziju Brus, Radio i televiziju
Trstenik, gradski informativni centar Apolo iz Novog Sada, Radio-televiziju
Inđija, Javno preduzeće za informisanje Novi Pazar, novosadski Dnevnik,
Televiziju Požega i Radio-televiziju Caribrod-Dimitrovgrad.
Zainteresovani će moći da postanu vlasnici i Radio Požege, TV Ljiga, Centra
za informisanje Kneževac, Radio Šida, Radio-televizije Stara Pazova i Radio
Pirota.
|
|
Srbiji od EU 100 miliona evra |
| |
Predstavnici Vlade Srbije i
Evropske komisije potpisali su u utorak finansijske sporazume kojima se
Srbiji na korišćenje stavljaju 102,3 miliona evra u okviru programa IPA za
prošlu, 2014. godinu, saopštila je Vlada.
Sporazume su potpisali ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka
Joksimović i direktor Direkcije za susedsku politiku i pregovore o
proširenju Evropske komisije Žan Erik Pake.
"Potpisani sporazumi, u iznosu od 102,3 miliona evra odnose se na jedan deo
ukupnih sredstava koja su predviđena kao finansijska podrška Srbiji u okviru
IPA programa za 2014. godinu, dok se do kraja godine očekuje dodatnih 86,8
miliona evra", navedeno je u saopštenju.
Jednim od potpisanih sporazuma sa 72 miliona evra podržava se sprovođenje
specijalne mere podrške sanaciji posledica poplava i upravljanja rizikom od
poplava. Ta mera je nastavak podrške EU obnovi od lanjskih poplava u Srbiji.
Time će biti finansirana rekonstrukcija i dogradnja obaloutvrda u Paraćinu,
Valjevu i Svilajncu, kao i u Mačvi. Biće podržano i čišćenje kanalske mreže
u beogradskim opštinama Obrenovac, Surčin i Novi Beograd, a planirani su i
kupovina mobilnih barijera za odbranu od poplava i sanacija klizišta.
Drugim sporazumom Srbiji je stavljeno na raspolaganje 30,3 miliona evra za
reforme javne uprave i prosvete, neophodne za buduće članstvo u EU.
Sporazumom je predviđena i podrška procesu evropskih integracija Srbije.
Predmet ovog finansijskog sporazuma je između ostalog i podrška za tehničku
pripremu prioritetnih investicionih projekata.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
