|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Zapad Evrope upozoren na opasan talas vrućine |
| |
Zapadna Evropa je pogođena, za ovo leto ranim, talasom
vrućine koja stiže iz Afrike i trajaće nekoliko dana, uz rizik po zdravlje
slabijih i zagađenje atmosfere.
Od Portugalije do Velike Britanije, preko Španije, Francuske, Belgije,
Holandije, kao i na severu Italije, temperatura narednih dana ne bi trebalo
da padne ispod 30 stepeni Celzijusa, a dostizaće oko 40 stepeni.
Sa iskustvom iz smrtonosnog toplotnog talasa 2003. godine, vlasti su izdale
savete stanovništvu, posebno starima, bolesnima i deci da ne izlaze i da
budu u klimatiziranim prostorijama.
S maksimalnim 41 stepenom u Toledu, Španija je na čelu liste po vrućini, i u
stanju pripravnosti zbog opasnosti od požara.
Novine su objavile savete o tome kako provesti predstojeću vruću noć: "lagana
večera, isključite sve električne aparate i spavajte sami (ako vam to ne
predstavlja problem)". U Francuskoj, termometar bi narednih dana trebalo da
pokaže i više od 40 stepeni, te se rast zagađenja vazduha očekuje u sredu u
Parizu, gde je već preporučeno da se automobili ne koriste.
Ministarka zdravstva Marisol Turen je u utorak predsedavala sastankom
zdravstvenih službi, i pozvala preduzeća da izmene radno vreme zbog vrućine.
Belgija takođe očekuje temperaturu iznad 30 stepeni, koja bi u subotu
dostigla vrhunac od 36.
Na jugu Belgije vlasti su već skratile radno vreme za jedan sat do kraja
toplotnog talasa, a, zavisno od intenziteta očekivanog zagađenja vazduha,
najavljeno je otkazivanje sportskih i kulturnih događaja i ograničenje
brzine vozila.
U Velikoj Britaniji gde je danas bilo 35 stepeni, železnica planira da
smanji brzinu vozova zbog deformacije pruga od vruićine. Tamošnje
zdravstvene službe preporučuju stanovništvu: piti mnogo vode, nositi svetlu
odeću i šešir, ne ostavljati decu i kućne ljubimce u kolima...
Federacija britanskih sindikata je zatražila od poslodavaca da omoguće
zaposlenima koji nisu u kontaktu s javnošću, da na posao dolaze lakše
odeveni, "bez hulahopki, kravata i odela".
U Holandiji je u utorak stupio na snagu "Nacionalni plan protiv vrućine", uz
distribuciju vode i leda svakih pola sata u staračkim domovima. Taj plan se
aktivira kada se očekuje temperatura veća od 27 stepeni tokom najmanje
četiri uzastopna dana.
Upozorenje na vrućinu je izdato u utorak i u Ženevi, gde je temperatura u
podne prešla 32 stepena, a očekuje se da će porasti na 39 u subotu.
U Italiji, vrućina će uglavnom zahvatiti sever, a, paradoksalno, trebalo bi
da bude hladnije na Siciliji.
Na severu Evrope, u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj i Finskoj, gde je
temperature u ovo doba godine obično između 15 i 20 stepeni, narednih dana
se očekuje 25 do 30.
|
|
NSA špijunirala Angelu Merkel i druge nemačke zvaničnike |
| |
Vikiliks je objavio listu telefonskih brojeva iz Nemačke koja je, prema
tvrdnjama tog sajta, dokaz da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA)
prisluškivala ne samo državnu kancelarku Angelu Merkel već i druge visoke
nemačke zvačnike.
Pre dve godine pojavili su se izveštaji da je Merkelin telefon
prisuluškivala NSA, što je dovelo do diplomatskih varnica između Berlina i
Vašingtona, ali su nemački tužioci nedavno odustali od istrage tog slučaja,
navevši nedostatak konkretnih dokaza.
Najnoviji izveštaj sajta Vikiliks, specijalizovanog za objavljivanje tajnih
dokumenata, verovatno će da podgreje bojazni među Nemcima da je NSA široko
nadzirala svog bliskog saveznika.
Vikiliks je prošle sedmice objavio dokumenta koji, kako se čini, pokazuju da
je NSA špijunirala francusku vladu, što je u Parizu izazvalo bes.
Sajt je saopštio da se nova lista sa 69 brojeva telefona i faksova - koja je
delimično prošla redakturu - odnosi na visoke zvaničnike u nemačkim
ministarstvima ekonomije i finansija, pored ostalih.
Vikiliks je objavio i dva dokumenta za koje tvrdi da su sažeci presretnutnih
razgovora - jedan sa Merkelovom i drugi sa njenim visokorangiranim kolegom -
na temu dužničke krize u Grčkoj.
Drugi razgovor je, po Vikiliksu, presretnula britanska obaveštajna služba pa
ga je prosledila u NSA.
Za sada nije moguće potvrditi autentičnost dokumenata.
Međutim, nemački list Zidojče cajtung - koji tvrdi da je dobio pristup
dokumentima - izvestio je na svom sajtu da se čini da lista potiče iz
perioda 2010-2012, i da su bar neki brojevi sa liste još u upotrebi.
Vikiliks nije naveo odakle je pribavio dokumenta. Ali sajt ima istoriju
objavljivanja poverljivih američkih dokumenata, a jedna od saradnica sajta,
Sara Harison, bliska je saradnica Edvarda Snoudena, bivšeg zaposlenog u NSA
koji je objavljivanjem tajnih dokumenata razotkrio brojne američke prograe
tajnog nadgledanja. Nemačka vlada za sada nema komentara na najnovije objave
Vikiliksa.
|
|
Rusija prekinula isporuku gasa Ukrajini |
| |
Ruski Gasprom saopštio je u
sredu da je prekinuo isporuku gasa Ukrajini. Gasprom je 1. jula u 10.00
obustavio isporuku gasa Ukrajini, rekao je direktor Gasproma Aleksej Miler,
dan pošto je Kijev najavio da prekida kupovinu tog energenta zbog neuspeha
mirovnih pregovora.
"Ukrajina nije platila isporuku gasa za jul", navodi se u saopštenju
izvršnog direktora Gasproma.
Miler je istakao da "Gasprom neće isporučivati gas Ukrajini bez avansnog
plaćanja, bez obzira na cenu".
|
|
Tajni sporazum SAD, Francuske i Britanije za Srebrenicu |
| |
Holandski dnevnik Alhemajne
dahblad piše da je "posle 20 godina otkrivena najveća misterija o padu
Srebrenice, optužujući "SAD, Francusku i Veliku Britaniju" da su, u leto
1995, "tajnim sporazumom uskratili obećanu vazdušnu podršku holandskom
bataljonu" Unprofora u enklavi.
Pod naslovom "Holandija mora pozvati SAD na razjašnjenje", list tvrdi da
vlada u Hagu tada nije znala za taj "tajni sporazum" velikih sila.
Citirajući političara Berta Bakera, koji je 2002. predvodio devetomesečnu
parlamentarnu istragu o padu Srebrenice i ulozi holandskog bataljona,
Alhemajne dahblad navodi da od tada "jedno ključno pitanje nije dobilo
odgovor: zašto holandskom bataljonu nije bila pružena podrška iz vazduha?".
"Dokumenti koji su sada dostupni javnosti daju odgovor: Amerikanci, Francuzi
i Britanci odlučili su da više ne šalju avijaciju da bi sprečili da
britanski i francuski plavi šlemovi, koje su kao taoce držali bosanski, Srbi
budu streljani", piše holandski dnevnik.
Poslanik Baker izjavio je da je te dokumente video na "konferenciji sa
glavnim igračima", u "protekla dva dana" i da su oni potvrdili "sumnje kojih
se najviše plašio". Dokumenti "iz međunarodnih arhiva", po njegovim rečima,
bile su pod oznakom tajnosti, ali je rok nedavno istekao.
Upitan koje su to sumnje, Baker je rekao da su "Bosanci oduvek to (pad
Srebrenice) videli kao veliku zaveru".
"Niko nije znao kakvi su bili planovi Srba. Ali, oni su očigledno bili
svesni da nisu morali ničega da se plaše pri zauzimanju enklava Srebrenica i
Žepa. Znali su da neće biti bombardovani. Da smo i mi to znali, holandska
vlada mogla je sprovesti obećanje UN da pruže podršku iz vazduha" holandskom
bataljonu Unprofora u Srebrenici, naznačio je Baker.
Na pitanje "da li je slagalica (o Srebrenici) sada složena", sagovornik
Alhemajne dahblada odgovorio je da su nova saznanja "jedan važan element te
slagalice".
"Holandska vlada sada ima jedan lep zadatak da traži razjašnjenje. Od
Amerikanaca, ali i od Francuza. Američka vlada ima moralnu obavezu da bude
maksimalno otvorena. Jer, da podsetim, ubijeno je 8.000 ljudi", rekao je
Baker.
Podsećajući da je insistirao da se holandska vlada izvini za svoj doprinos
padu Srebrenice i potonjim zločinima, "što se prošle nedelje i desilo",
Baker je zaključio da je Vlada u Hagu 1995. bila "naivna". "Bili smo tamo
bez sopstvene odbrane. To moramo priznati, i novi deo slagalice to neće
promeniti".
|
|
Potpisan sporazum o formiranju Azijske investicione banke |
| |
Predstavnici vlada koje žele
da se pridruže azijskoj banci predvođenoj Kinom odobrili su strukturu te
institucije koja daje Pekingu najveći udeo u glasačkim pravima, ali ne i
pravo veta.
Svaki član Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB) imaće glasački
udeo prema svom doprinosu u predviđenom kapitalu banke od 100 milijardi
dolara, prema predloženoj strukturi.
Kao najveći donator, Peking bi dobio 26 odsto glasačkih prava, a Indija bi
bila na drugom mestu sa 7,5 odsto i Rusija na trećem sa 5,9 odsto.
Kineski predlog za osnivanje banke privukao je neočekivano široku podršku i
američkih saveznika, uključujući Veliku Britaniju, Novi Zeland, Francusku i
Južnu Koreju, uprkos protivljenju SAD. Vašington i njegov saveznik Japan ne
žele da budu članice banke.
Banka, čije će sedište biti u Pekingu, deo je napora Kine da ima veći uticaj
u određivanju globalnih finansijskih propisa kojima dominiraju SAD i Evropa.
Banka treba da finansira investicije u železnice, kargo luke i drugu
infrastrukturu vezanu za trgovinu. Američka vlada se protivi jer smatra da
će banka potkopati postojeće institucije tog tipa kao što je Svetska banka i
da bi mogla da daje labavije standarde za pozajmljivanje.
Oko 57 zemalja izrazilo je interesovanje za pridruživanje AIIB banci, ali
nisu sve potpisale današnji sporazum. Filipini su naveli da oni i još šest
zemalja, uključujući Tajland i Južnu Afriku, neće odmah potpisati sporazum i
da imaju do decembra da donesu konačnu odluku.
"Ovaj predlog smišljen je da odgovori na potrebe Azije u razvoju
infrastrukture i da promoviše povezanost Azije kao i da produbi regionalnu
saradnju u cilju razvoja", rekao je predsednik Kine Si Đinping tokom
sastanka sa stranim izaslanicima u Pekingu. Sama činjenica da su se
predstavnici 57 budućih članova osnivača okupilo danas u ovoj prostoriji
pokazuju duh solidarnosti, saradnje, otvorenosti i inkluzije, dodao je Si.
Glasački udeo Kine će možda da se smanji kako se više članica bude
pridružilo banci, rekao je ministar finansija Ši Jaobin za zvaničnu kinesku
novinsku agenciju Sinhua.
Na čelu banke biće predsednik s petogodišnjim mandatom, koji može da se
produži na još jedan. Radni jezik biće engleski.
|
|
Ove godine rekordan broj migranata na Sredozemlju |
| |
Rekordnih 137.000 migranata
se u prva tri meseca ove godine preko Sredozemnog mora uputilo ka Evropi,
saopštila je Agencija UN za izbeglice (UNHCR).
To je za 83 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
"Evropa je suočena sa izbegličkom krizom koja dostiže istorijske razmere",
upozorio je UN, navodeći da najveći deo migranata beži od sukoba, rata i
progona.
Trećina muškaraca, žena i dece koji su do Grčke ili Italije stigli u čamcima
dolazi iz ratom razorene Sirije, gde sukobi traju od 2011. godine. Veliki
broj migranata su i Eritrejci, a ima ih iz Somalije, Nigerije, Iraka i
Sudana.
Najmanje 1.867 ljudi je stradalo je u prvih šest meseci 2015, u pokušaju da
preko Sredozemnog mora stignu do Evrope.
UNHCR je više puta kritikovao migracionu politiku evropskih država, uz ocenu
da
se veliki broj vlada više trudi da zadrži strance dalje od svojih granica,
nego što nastoji da poštuje pravo na azil.
|
|
Požari u crkvama zastrašili stanovništvo juga SAD |
| |
Niz požara u crkvama na jugu
SAD, u koje pretežno dolaze crnci , izazvao je strahovanje stanovništva od
rasista.Poslednji u nizu požara izbio je u noći između utorka i srede u
Grilejvilu, selu sa 375 stanovnika, od kojih su 60 odsto crnci.
To selo je 100 kilometara od Čarlstona, gde je pre dve nedelje 21-godišnji
naoružani napadač, belac, ubio osam vernika i sveštenika. Uzroci drugih
požara u američkom selu nisu poznati. Neki meštani su pominjali munju kao
uzrok, dok drugi strahuju da crkve pale rasisti.
Poslednjih nekoliko dana bilo je pet požara u crkvama od kojih su tri
podmenuta, u američkim saveznim državama Džordžija, Tenesi i Servena
Karolina.
Svake godine u SAD izgori oko 1.800 bogomolja, a 16 odsto tih požara je
podmetnuto.
|
|
Pogodba s BP za izlivanje nafte u vrednosti od 18,7 milijardi dolara |
| |
Zvaničnici u američkim saveznim državama Floridi, Alabami, Misisipiju i
Luizijani najavili su pogodbu s Britiš petroleumom (BP) u vrednosti od 18,7
milijardi dolara za rešavanje sudskog spora zbog izlivanja nafte u Meksičkom
zalivu 2010. godine.
Pogodbe je objavljena dok se federalni sudija pripremao za presudu o tome koliko
BP duguje u kaznama prema Zakonu o čistim vodama zbog izlivanja 473 miliona
litara nafte u more.
BP je naveo da su troškovi povezani s izlivanjem nafte prevazišli 42 milijarde
dolara i bez kazni prema Zakonu o čistim vodama. Još je nepoznato koliko će BP
na kraju platiti prema pogodbi iz 2012. s pojedincima i kompanijama koji su
tražili nadoknadu troškova zbog izlivanja nafte.
Izlivanje nafte je bila posledica eksplozije na platformi 20. aprila 2010. kada
je poginulo 11 radnika.
To se smatra jednom od najgorih ekoloških katastrofa u SAD.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
