|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Rusko “njet” britanskoj rezoluciji o Srebrenici |
| |
 Savet
bezbednbosti UN nije usvojio rezoluciju povodom 20 godišnjice zločina u
Srebrenici pošto je Rusija kao stalna članica sa pravom veta bila protiv.
Za usvajanje rezolucije koju su predložili Velika Britanija i još nekoliko
zemalja glasalo je 10 članica SB UN a četiri su bile uzdržane, među kojima
je i Kina.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih, sa pravom veta.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je pre glasanja prvo pozvao članice
Saveta da održe minut ćutanja za žrtve tragedije u Srebrenici - što je
prihvaćeno - a u svom izlaganju je dva puta pozvao predlagače da ne iznose
rezoluciju na glasanje, uz upozorenje da će Rusija, u protivnom, glasati
protiv nje.
"U uslovima odsustva konsenzusa po ovom pitanju u samoj BiH - a kao što je
poznato, parlament te države nije mogao doći do jedinstvenog mišljenja, kao
ni članovi Predsedništva BiH - donošenje rezolucije SB UN u ovom vidu bilo
bi apsolutno kontraproduktivno, i zaoštrilo bi situaciju u regionu", kazao
je Čurkin.
Ruski ambsador je rekao i da je uloga Saveta bezbednosti da se ojačaju
temelji mirovnih misija i dodao da je na istoričarima i sudovima da
analiziraju krizu u Jugoslaviji i ulogu zemalja koje su je pogoršale.
"Ubeđeni smo da je uloga Saveta bezbednosti da obezbedi mir, a ne da ga
podriva", rekao je Čurkin, koji je istakao da pravda mora pobediti i da svi
zločinci bez obzira na etničko poreklo moraju biti kažnjeni.
Ruski ambasador je rekao da su pri izradi teksta rezolucije, koju je
predložila Velika Britanija, "ključni predlozi Rusije ignorisani", da se u
rezoluciji "krivica svaljuje samo na jedan narod", i ocenio da bi se
usvajanjem tog teksta region "udaljio od mira".
"U sadašnjem, širem kontekstu ne mogu se u predloženom projektu ne videti
pokušaji političkog pritiska na Banjaluku", rekao je Čurkin.
On je podsetio da će 11. jula u Srebrnici biti obeležena 20. godišnjica
stradanja, uz učeće premijera Srbije Aleksandra Vučića, i dodao da bi
prihvatanje nacrta britanske rezolucije - koju je nazvao "destruktivnom" -
bilo neispravno, kao i "demonstracija raskola među članicama SB UN".
Ambasador Velike Britanije Piter Vilson rekao je pre glasanja da nacrt
rezolucije ne optužuje srpski narod i istakao da je zbog poštovanja prema
žrtvama važno da se glasa o britanskom predlogu.
Takođe je rekao da rezolucija ne predstavlja "presudu Saveta bezbednosti UN"
i kazao da su presude "već doneli sudovi".
Posle glasanja američka ambasadorka Samanta Pauer je rekla da je ruski veto
nova "mrlja" na ugledu Saveta bezbednosti. Pauer je takođe ocenila da rusko
"ne" predstavlja "veto na sve one dokaze", iznete pred sudovima i potvrđene
pred sudovima, da se genocid u Srebrenici 1995. godine zaista desio.
Ona je ocenila da stav prema kojem "poricanje genocida unapređuje pomirenje"
predstavlja "ludilo".
Prema rečima Samante Pauer, radilo se sve što je bilo moguće da Rusija
podrži britanski predlog rezolucije, "pa čak (u tekstu) nisu pomenuti
počinioci" genocida, ali je Rusija "tražila da se genocid ne pominje".
Pauerova se negativno osvrnula na činjenicu da su se četiri članice Saveta
uzdržale od glasanja.
"Ovde su neke zemlje odlučile da budu neutralne", rekla je i upitala se "kako
iko može da bude neutralan" u vezi sa genocidom u Srebrenici, uz opasku da
ga je "jedna stalna članica Saveta potpuno negirala".
Ambasador Francuske Fransoa Delatr izrazio je "duboko žaljenje" zbog ruskog
veta, uz ocenu da je Rusija time "sprečila bilo kakvu aktivnost Saveta" u
vezi s obeležavanjem godišnjice genocida u Srebrenici.
U predlogu koji je podnela Britanija ocenjuje se da prihvatanje tragičnih
događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i
pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice
o zločinima iz prošlosti.
|
|
Vlada RS: Duboko poštovanje svim žrtvama rata u BiH |
| |
Vlada Republike Srpske
izrazila je duboko poštovanje prema svim žrtvama proteklog rata u BiH i
njihovim porodicama, kao i zahvalnost za napore koje su uložile Srbija,
Rusija, Kina i druge države koje su upozoravale na štetnost predložene
rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN po unutrašnje odnose u BiH.
Posle sednice Vlade, premijerka RS Željka Cvijanović je rekla da je Vlada RS
u više navrata upozoravala da donošenje ovakve rezolucije u Savetu
bezbednosti UN ne bi doprinelo izgradnji pomirenja u BiH, već daljoj
destabilizaciji odnosa u zemlji i da bi ozbiljno poremetilo nastojanja da se
postigne minimum saglasnosti o brojnim pitanjima od interesa za građane dva
entiteta i Brčko distrikta.
"Vlada je opredeljena da kroz dijalog i u saradnji sa lokalnim organima
vlasti opštine Srebrenica radi na daljem unapređenju međunacionalnih odnosa
i poboljšanju ukupnog političkog i privrednog ambijenta u opštini", kazala
je Cvijanović.
Ona je dodala da Vlada izražava punu privrženost Dejtonskom mirovnom
sporazumu koji je omogućio da BiH funkcioniše u miru i izgrađuje
svojedemokratske kapacitete.
|
|
Britanska rezolucija bila politički motivisana i neuravnotežena |
| |
Tekst rezolucije o Srebrenici
koji je u sredu predložila Velika Britanija, politički je motivisan i
neuravnotežen, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova (MSP),
izražavajući žaljenje što su Britanci "insisirali na glasanju"."Žalimo što
su Britanci insistirali na glasanju, bez obzira na naša višekratna
upozorenja i zabrinotost balkanskog regiona zbog posledica donošenja
rezolucije, koja sadrži i konfliktne elemente", piše u saopštenju.
U saopštenju se iznosi da je prdlog bio "neprihvatljiv zbog svoje političke
motivisanosti, neizbalansiranosti, s pogubnim posledicama za proces
nacionalnog pormirenja u BiH i na Balkanu u celini".
"Krivica za protekle događaje bi se faktički prebacila isključivo na srpsku
stranu, bez uzimanja u obzir činjenice da su sami Srbi takođe bili žrtve te
tragedije", navelo je rusko Ministarstvo. U saopštenju se navodi da bi
izdvajanje samo jednog od mnogobrojnih ratnih zločina iz tog vremena, uz
zaboravljanje ostalih, bilo apsolutno neprimereno, i samo bi dovelo do
produbljivanja raskola u bosanskom društvu.
Ruska strana je uzela u obzir "odustvo konsenzusa u samoj BiH, jer ni
parlament ni članovi Predsedništva BiH nisu imali jedinstveno mišljenje o
projektu rezolucije".
Navodi se da je to dodatno ojačalo uverenje da će njeno donošenje samo
otvoriti stare rane, i osuditi balkansko društvo na konzerviranje
međuetničke napetosti i udaljiti perspektivu čvrstog mira.
"Tokom balkanske krize, region je postao svedok mnogobrojnih različitih
zločina, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su
lišili života ljudi ranih nacionalnosti i veroispovesti", navodi se u
saopštenju.
Ministarstvo ukazuje da se Moskva zalaže za istragu svih zločina izvršenih u
BiH prema svim etničkim grupama, uključujući Bošnjake, Srbe i Hrvate, kako
bi svi krivci odgovarali.
Rusko Ministarstvo je podsetilo da je Rusija ponudila svoj projekat
rezolucije, "u duhu konstruktivnosti", koji se bazira na savršeno drugačijoj
logici, okrenutoj budućnosti i nacionalnom pomirenju.
"Rusija će i ubuduće ulagati energične napore za dosledno realizovanje
Dejtonskog sporazuma", navodi se u saopštenju i dodaje da je Moskva "spremna
da efikasno sarađuje u daljoj normalizaciji situacije na Balkanu, izgradnji
istinskog sistema kolektivne bezbednosti, jačanju klime poverenja i saradnje",
navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
|
|
Đukanović neće rekonstruisati Vladu |
| |
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je juče da on sam neće
preduzimati "mere rekonstrukcije" svoje vlade,zbog činjenice da su dvojica
ministara, Ivan Brajović i Vujica Lazović, napustili Socijaldemokratsku
partiju (SDP) , koalicionog partnera Demokratske partije socijalista (DPS).
"Neću preduzimati mere rekonstrukcije, ali ja ne znam pred kakvim ću se
izazovima naći", rekao je Đukanović u intervjuu na programu TV Crne Gore,
sugerišući da to može zavisti i od toga kako će se SDP razrešiti svoj
unutrašnji sukob.
Brajović i Lazović su napustili SDP, nakon što je na kongresu te stranke,
početkom juna, većinsku podršku dobio lider SDP Ranko Krivokapić. Brajović
je na kongresu bio protivkandidat Krivokapiću za predsednika stranke , a
Lazović je bio uz njega.
Đukanović je rekao da Brajović i Lazović imaju politički legitimiet u Vladi,
jer su, kako je objasnio, i oni bili članovi tima DPS i SDP koji je odnio
pobedu na parlamentarnim izborima 2012. godine, uprkos tome što je lider SDP
Ranko Krivokapić zatražio od njih da vrate ministarski mandat.
Kao razlog protiv rekonstrukcije Vlade, Đukanović je naveo i to što Crna
Gora očekuje da do kraja ove godine dobije poziv za članstvo u NATO-u.
"Vreme iščekivanja poziva za članstvo u NATO-u nije prilika za
rekosntrukciju Vlade", kazao je Đukanović, objasnivši da i DPS i SDP, obe
struje u SDP, smatraju da je sadašnji državni prioritet Crne Gore da dobije
poziv za članstvo u Severnoatlantskom savezu. Prema riječima Đukanovića,
NATO članstvo i evropske integracije ostaju "vezivno tkivo" DPS i SDP.
Đukanović je, takođe, rekao da DPS ne razmišlja o prevremenim parlamentarnim
izborima. Iduća godina je godina redovnih izbora, a Đukanović smatra da novi
parlamentarni izbori mogu biti održani "najkasnije prvih dana septembra
2016. godine".
Premijer i lider DPS je ponovio da njegova partija ostaje otvorena za
saradnju na vlasti, nakon novih izbora, i sa onim političkim partijama koje
su na referendumu bile protiv nezavisnosti države. Nerazumno je, po
objašnjenju Đukanovića, da se i dalje istrajava na referendumskoj deobi, jer
su i tadašnji protivnici nezavisnosti živeli u suverenoj Crnoj Gori i
politički djeluju sa uverenjem da se bore za njeno dobro.
Lider DPS je, u tom kontekstu, kao "veoma pozitivno" ocenio najavu Pozitivne
Crne Gore da ne isključuje saradnju sa DPS posle novih izbora.
Đukanović je ocenio da je njegova Vlada stabilna i da radi predano i punim
intzenzitetom, uprkos tome što je u parlamentu odranije formirana "nova
većina", mimo one koja je pobedila na izborima 2012. godine. Ponavljajući
ocenu da je to "originalno" , lider DPS je ponovio da iza te "nove većine"
stoji SDP, čiji su poslanici, u više prilika, glasali kao i opozicija, mimo
politike koalicije i odluka Vlade u kojoj sede i njeni ministri.
On je dodao da je parlamentarna većina, formirana nakon izbora 2012. godine,
bila "respektabilna i neupitna" i da je neshvatljivo da se jedan koalicioni
partner u parlamentu priklanja opoziciji. Prema objašnjenju Đukanovića,
takva situacija uticala je da još nisu finalizovane neke predložene odluke
koje se tiču uvođenja stranih investicija u razvojne projekte u Crnoj Gori,
posebno u oblasti turizma.
|
|
Rusija retko poseže za vetom u Savetu bezbednosti UN |
| |
Savet bezbednosti UN u
proteklih 20-ak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima
izazvanim ratovima i raspadom bivše SFRJ, a samo u tri slučaja rezolucije
nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto.
Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog
teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola
granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.
Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava
mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke
Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu.
SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda,
glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH,
kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred
sudom koji ne priznaju.
U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999.
tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kada su nacrt teksta kojim se osuđuje
primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale samo Rusija, Kina i
Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo "protiv".
Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na
određeni period, a pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje
neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.
Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke
koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na
proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o
predloženoj rezoluciji raspravlja.
Ukoliko proceni da joj se otvoreni sukob s ostatkom sveta ne isplati, a ne
želi da odustane od svog stava, stalna članica Saveta bezbednosti UN može se
odlučiti i da bude uzdržana od glasanja čime "čuva obraz", ali ne sprečava
usvajanje rezolucije.
|
|
Dragan Vasiljković u splitskom zatvoru |
| |
Jedan od vođa srpskih paravojnih formacija tokom rata u Hrvatskoj, Dragan
Vasiljković, poznat i kao kapetan Dragan, stigao je juče oko 15 časova u
splitski zatvor na Bilicama, javili su lokalni mediji.
Vasiljković je iz Zagreba, gde je prethodno doputovao avionom oko 11.30, u
štićenoj koloni vozila prebačen u Split budući da splitsko tužilaštvo protiv
njega vodi istragu zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i civila u
Kninu 1991. i 1992, kao i za učešće u napadu i razaranju nekoliko sela na Baniji
1993.
Vasiljković je u sredu ujutro u Sidneju u Australiji predat hrvatskoj policiji
pod čijom je pratnjom avionom prebačen u Hrvatsku.
Zagreb je zahtev za Vasiljkovićevo izručenje Australiji uputio još 2006.
Splitski advokat Darko Stanić, koji je dodeljen Vasiljkoviću kao branilac po
službenoj dužnosti, izjavio je ranije danas novinarima da očekuje da bi sutra
trebalo da se sretne s Vasiljkovićem. Prema njegovim rečima, u roku od 16 časova
treba da bude osigurano njegovo prvo ispitivanje. Tek posle toga, objasnio je
advokat, sledi eventualni predlog za određivanje istražnog zatvora.
Stanić je rekao da očekuje da će optužnica protiv Vasiljkovića biti podiguta
odmah pošto ga ispitaju tužitelji budući da je bilo dovoljno vremena da se
prikupi sav dokazni materijal.
Lokalni mediji navode da će Vasiljković najverovatnije imati svog izabranog
advokata, ali se još ne zna ko bi to mogao da bude.
Zbog osetljivosti slučaja, Vasiljković će, kako je navela agencija Hina, u
splitskom zatvoru biti smešten u posebno zatvorsko odeljenje i biće daleko od
ostalih zatvorenika koje neće susretati.
Hrvatski ministar pravosuđa Orsat Miljenić odbacio je danas optužbe iz Beograda
da Vasiljković u Hrvatskoj neće imati pravedno suđenje i ocenio neprimerenim da
zemlja koja još nije ispunila minimalne uslove da počne pregovore s EU
komentariše hrvatsko pravosuđe.
Vasiljković, koji je državljanin Australije i Srbije, od početka negira sve
optužbe. Do hapšenja je živeo u Pertu pod imenom Daniel Sneden i radio je kao
trener golfa.
|
|
Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srebrenici |
| |
Evropski parlament juče je "najoštrije
osudio genocid u Srebrenici" i "odao počast žrtvama Srebrenice i svih zločina u
ratovima u bivšoj Jugoslaviji" naglasivši da "samo priznavanjem zločina može
doći do pravog pomirenja na Balkanu".
To se navodi u rezoluciji koju je usvojio parlament Evropske unije i u kojoj
evropski parlamentarci "svečano izjavljuju da takvi užasni zločini više nikad ne
smeju da se dogode" i naglašavaju da će "sve učiniti da se takvi akti spreče".
U rezoluciji se takođe "odbacuje svako poricanje, relativizacija ili pogrešno
tumačenje genocida" i ukazuje na "potrebu da politički predstavnici u Bosni i
Hercegovini priznaju prošlost kako bi se uspešno delalo na boljoj budućnosti za
sve građane te zemlje".
Evroposlanici u usvojenom tekstu ističu "ulogu koju susedne zemlje, verski
velikodostojnici, civilno društvo, umetnost, kultura, sredstva informisanja i
obrazovni sistemi mogu odigrati u tom teškom procesu".
Takođe podvlače "značaj posla koji je obavio Međunarodni krivični sud za bivšu
Jugoslaviju i potrebu da se preduzmu sve mere za ubrzavanje sudskih postupaka i
njihovo okončanje bez odlaganja".
Evropski parlamentarci ukazuju i na "veliku pažnju koja se mora posvetiti
suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima".
U rezoluciji se ističe "opredeljenost EU za evropsku perspektivu i dalji put ka
članstvu BiH i svih zemalja Zapadnog Balkana i uverenje da su regionalna
saradnja i proces evropske integracije najbolji put za pospešenje pomirenja i
prevazilaženje mržnje i podela".
Evropski parlament, kako stoji u obrazloženju, rezoluciju usvaja povodom "obeležavanja
20. godišnjice genocida i etničkog čišćenja u i oko Srebrenice tokom rata u
Bosni, što mora biti nova opomena za opasnosti ekstremnih vidova nacionalizma i
netrpeljivosti, što se zaoštrava u ratovima".
Takođe se podseća da je tokom "pokolja prilikom pada Srebrenice više od 8.000
muslimanskih muškaraca i mladića, koji su potražili zaštitu UN snaga,
likvidirano od snaga bosanskih Srba pod zapovedništvom generala Mladića i
paravojnih i neregulavnih policijskih jedinica i oko 30.000 žena i dece
proterano u sklopu masivnog etničkog čišcenja, što je najveći ratni zločin u
Evropi od kraja Drugog svetskog rata".
U tekst rezolucije ubačena su i dva amandana predlagača Ivana Jakovčića kojima
se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u Savetu
bezbednosti UN i pohvaljuje se odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH
radi sećanja na nastradale žrtve.
U izjavi Evropske komisije koja je prethodila glasanju, kao i u obraćanjima
mnogih poslanika koji su učestvovali u debati o ovom dokumentu, oštro je
kritikovano neusvajanje slične rezolucije u sedištu UN u Njujorku. Poslanici su
se složili da se pravo veta ne sme koristiti kada se raspravlja o genocidu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
