|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uvrede ne grade budućnost, već iskreniji odnosi Srba i Bošnjaka |
| |
 Srpski
premijer Aleksandar Vučić je juče u Briselu izjavio da uvrede koje se Srbiji
upućuju na temu Srebrenice nikako ne vode boljoj budućnosti, već jedino
drugačiji, iskreniji odnos koji će međusobno, a ne preko svetskih prestonica,
stvoriti Srbi i Bošnjaci.
Vučić je u razgovoru s novinarima rekao da se zato uzdržava od reagovanja "na
brojne uvrede koje stižu, ali to radim ne zato što je naša zemlja slaba, već
zato što naša zemlja hoće da gleda u budućnost i što znamo da moramo da
sačuvamo i mir i stabilnost".
Srpski premijer je posle susreta s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom
Junkerom poručio da "onima koji žele da ruše atmosferu, koji misle da u tome
mogu nešto da dobiju, moram da kažem da za takve prosto nemam odgovora, ne
razumem šta je to što oni vide, a što ja ne vidim".
Izgradnja drugačijih, iskrenijih odnosa između Srba i Bošnjaka je, po
njegovim rečima, "prva stvar, a ne političke floskule zato što nešto Evropa
od nas traži i ja u Briselu kažem da je mnogo važnije kakav ćemo mi stvarni
odnos da imamo Srbi i Bošnjaci međusobno, a ne kako ćemo to da uređujemo u
Briselu, Njujorku, Vašingtonu ili drugde".
Srpski premijer je upozorio da je potpuno druga stvar kakva atmosfera stvara
i kakve izjave u vezi sa Srebrenicom mnogi daju i rekao da se pre nego što
je izašao pred novinare "deset puta ugrizao za jezik samo da bih prećutao
držanje lekcija Srbiji".
"A onima koji žele da ruše atmosferu, koji misle da u tome mogu nešto da
dobiju, moram da kažem da za takve prosto nemam odgovora, ne razumem šta je
to što oni vide, a što ja ne vidim", kazao je Vučić.
"Ne razumem u kakvu to budućnost oni gledaju", podvukao je Vučići predočio
da je stavljao do znanja "koliko smatram važnim drugačiji, iskreniji odnos
između Srba i Bošnjaka".
"To je prva stvar, a ne političke floskule zato što nešto Evropa od nas
traži i ja u Briselu kažem da je mnogo važnije kakav ćemo mi stvarni odnos
da imamo Srbi i Bošnjaci međusobno, a ne kako ćemo to da uređujemo u Briselu,
Njujorku, Vašingtonu ili drugde", dodao je.
Na pitanje kako gleda na usvojenu rezoluciju Evropskog parlamenta o
Srebrenici, Vučić je rekao da nema nikakav komentar i, kako je primetio:
"Video sam da su tu hrvatski poslanici bili najglasniji, najaktivniji".
Srpski premijer je stavio do znanja da procene bezbednosne situacije ne mogu
uticati na to da li će on ići na komemoraciju u Srebrenicu 11. jula i
podvukao da "nije kukavica" i da ga "takve stvari ni ne zanimaju".
Vučić je time odgovorio na pitanje kako gleda na najave da je bezbednosna
situacija u Potočarima slaba i da to može uticati na njegovo odustajanje od
posete komemoraciji u Srebrenici.
|
|
Srbija ima podršku Junkera |
| |
Srpski premijer Aleksandar
Vučić izjavio je juče u Briselu da će Srbija imatiozbiljnu i iskrenu podršku
predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera na evropskom putu.
"U tom smislu mogu da potvrdim da će se on nesumnjivo angažovati na
otvaranju prvih poglavlja za našu zemlju" u pregovorima o članstvu s
Evropskom unijom, rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa Junkerom.
On je dodao su od Junkera dobijena priznanja za ekonomske mere Vlade Srbije,
ekonomske reforme "i način na koji smo izabrali da se borimo s visokim
fiskalnim deficitom, recesijom i u vreme recesije ušli u te teške mere i
posle poplava".
"Danas se ti prvi rezultati vide i mi verujemo da će biti još bolji i na tom
putu ćemo imati nedvosmislenu i ličnu i institucionalnu podršku od
predsednika Junkera", naveo je srpski premijer.
U susretu s Junkerom je, rekao je on, bilo reči o situaciji u Srbiji, na
Balkanu i EU i u "dobrim iskrenim razgovorima je nama ukazano na to što još
treba da uradimo oko akcionih planova za poglavlje 23" pregovora o članstvu
Srbija-EU.
Razgovarali smo o dijalogu Beograd-Priština, očuvanju regionalne stabilnosti
kao ključnom političkom pitanju, kazao je Vučić.
Junker je predložio da u oktobru dođe u posetu Srbiji, a Vučić je naglasio
da je to "još jedna važna stvar za našu zemlju".
Na pitanje kako je Junker ocenio posebno dijalog Beograd-Priština, imajući u
vidu da je u Beogradu nemačka kancelarka Angela Merkel istakla povoljne
napore Srbije i obećala da će se to odraziti na otvaranje prvog poglavlja u
pregovorima s EU, Vučić je uzvratio da je "Žan-Klod Junker iskreni prijatelj
Srbije i da je veoma, veoma raspoložen za otvaranja prvih poglavlja Srbiji".
|
|
U Srbiju svaki dan dođe 1.000 izbeglica |
| |
Svakog dana u Srbiju u
proseku uđe oko 1.000 izbeglica sa Bliskog istoka i Afrike, upozorio je juče
šef predstavništva Kancelarije UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder i
naglasio da je neophodno da Evropska unija što pre izradi plan kojim bi se
na strateški način rešio problem izbeglica.
"Mi smo u razgovorima sa Evropskom komisijom, u izradi je strategija za
rešavanje tog pitanja, UNHCR pomaže u njenoj izradi, i zemlje kao Srbija,
koje imaju važnu ulogu u pružanju pomoći izbeglica, ne treba da budu
prepuštene same sebi", rekao je Šoder novinarima na skupu u Beogradu na kome
se analizirala situacija u vezi s migracijama.
On je naglasio da se Srbija, kao i sve evropske zemlje, ne suočava s
problemom ilegalnih migranata, već izbeglica koji beže iz ratom zahvaćenih
područja.
Pohvalio je rad nadležnih organa u Srbiji koju pružaju pomož izbeglicama i
podsetio da su sve zemlje dužne da poštuju međunarodne propise i pruže im
humanitarnu pomoć.
Šoder je zato ponovo kritikovao Mađarsku zbog odluke da podigne zid na
granici sa Srbijom, ocenivši da takva mera nije primerena za neku zemlju u
21. veku.
"Zemlje koje prisilno vraćaju izbeglice, neće moći da spreče njihov dolazak,
a moram da naglasim da one imaju svoje međunarodne obaveze", rekao je Šoder.
Upitan da li Mađarska mogla da bude sankcionisana zbog nasilnog vraćanja
izbeglica, on je odgovorio da je to jedino moguće, ako se pokrene postupak
pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin
istakao je da je na delu "seoba naroda", jer čitave nacije napuštaju svoje
države i odlaze u druge zemlje u potrazi za boljim životom.
Prema njegovim rečima, samo od 1. jula do 21. jula registrovano je više od
8.000 izbeglica, dok je samo u Preševu i Bujanovcu u maju došlo oko 3.276
izbeglica.
"Povećan je broj maloletnih tražilaca azila i ja se sad pitam kako je moguće
da dete putuje samo bez pratnje roditelja i da prvi put bude primećeno i
zbrinuto baš u Srbiji, kako pređe tolike granice i zemlje", upitao je Vulin.
On je kazao i da je Mađarska u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji
vratila 1.875 izbeglica, a da Srbija nije ni jednog vratila u Makedoniju.
"Svako će biti adekvatno zbrinut, niko neće ostati bez smeštaja, hrane,
medicinske pomoći", rekao je Vulin, ali nije znao da kaže koliko Srbija ima
mogućnosti da zbrinjava azilante i koliko joj je sredstava potrebno.
Vulin je kazao da je Srbija izložena dvostrukim, suprotim pritiscima - da
pruži svu pomoć izbeglicama, ali i da onemogući njihov izlazak iz zemlje.
Prema njegovim rečima, zato je nephodno što pre u dogovoru sa EU donesti
strateški dokument.
"Problem migracija neće prestati u skorijem periodu, neće prestati preko
leta, ide zima, šta ćemo da radimo s njima. Svaka pomoć je dobrodošla i zato
moramo da napravimo zajednički plan i strategiju", rekao je Vulin.
|
|
Očekujem da Evropski parlament donese rezoluciju i za Oluju |
| |
Rezolucija o Srebrenici, koju
je Evropski parlament usvojio, predstavlja nastavak politike dvostrukih
aršina i ne doprinosi pomirenju u regionu, ocenio je predsednik Jedinstvene
Srbije Dragan Marković Palma i dodao da bi to evropsko telo trebalo da
usvoji i Rezoluciju kojom osuđuje operaciju Hrvatske vojske Oluja.
"Evropski parlament je trebao da osudi sve zločine u Srebrenici, uključujući
i one koje su napravile jedinice Nasera Orića. Jedinstvena Srbija očekuje da
Evropski parlament održi sednicu 5. avgusta, na dvadesetogodišnjicu najvećeg
etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, izvedenog u akciji Oluja,
kada je proterano 200.000 Srba iz Hrvatske, kada su ubijani civili, žene i
deca a hrvatski avioni bombardovali izbegličke kolone", naveo je Marković u
saopštenju.
Prema njegovim rečima, operacija Oluja predstavlja "primer genocida iz
udžbenika", jer kako je naveo, postoji genocidna namera iskazana kroz
naređenje tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana da Srbima treba
naneti takve udarce da nestanu iz Hrvatske.
"To se i dogodilo i zato pozivam poslanike Evropskog parlamenta da usvoje
rezoluciju u kojoj će konstatovati da je Oluja najveće etničko čišćenje i da
pozovu Hrvatsku da taj datum više ne slavi", kazao je predsednik Jedinstvene
Srbije.
Evropski parlament u Briselu usvojio je danas Rezoluciju kojom je oštro
osudio, kako se navodi, genocid u Srebrenici 1995. godine.
|
|
Nikolić: Ne možemo da se odreknemo ni Evrope ni Rusije |
| |
Predsednik Tomislav Nikolić
rekao je u razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da je Srbija na
poziciji između Evrope i Rusije, što je ponekad dobro, a ponekad nije,
saopštila je kancelarija predsednika.
"Mi ne možemo da se odreknemo ni jednog ni drugog prijatelja i to je problem
koji nastojimo da prevaziđemo", rekao je Nikolić, koji je naveo i da Merkel
u veoma složenim okolnostima uspeva da balansira u odnosima EU i Rusije i
uspešno vodi svoju državu i ekonomiju.
Nikolić je rekao da je Srbija je iskreno posvećena evropskom putu, da
sprovodi reforme i očekuje od Nemačke pomoć dodajući da građani Srbije
osećaju zamor u vezi sa evrointegracijama i da im je potreban podstrek na
tom putu.
Merkel je pohvalila želje i napore Srbije da uđe u EU i dodala da se mora
paziti na "zamor građana u evrointegracijama".
Povodom saradnje u EU, Merkel je rekla da postoji percepcija da se vodi
rigidnija politika i da pojedine članice EU imaju drugačija shvatanja
demokratije.
"Naša politika je postigla rezultate, mi smo uspeli da podstaknemo saradnju",
rekla je kancelarka.
Nikolić je rekao da Srbija predstavlja faktor stabilnosti u regionu i da su
odnosi u regionu izvanredni. "Srbija nije izvor nestabilnosti na Balkanu i
mirno reaguje na provokacije", rekao je predsednik.
Merkel je povodom bezbednosnih izazova u Evropi rekla da Nemačka nastoji da
propaganda islamskih ekstremista ne destabilizuje region. "Postoji opasnost
da muslimanski ekstremisti utiču na muslimane u BiH i destabilizuju Evropu",
rekla je ona.
Nikolićeva kancelarija je navela i da je na kraju sastanka Merkel izrazila
želju da ponovo razgovara s predsednikom Srbije o situaciji na Balkanu, jer
kako je rekla, predsednik Nikolić izuzetno dobro poznaje situaciju u tom
regionu.
|
|
Mađarski parlament omogućio podizanje ograde uz granicu sa Srbijom |
| |
Mađarski parlament usvojio je
dopune zakona o azilu, čime je omogućeno podizanje ograde duž granice sa
Srbijom i pooštren sistem za dobijanje azila u toj zemlji.
Mađarska vlada krajem juna je saopštila da će duž granice sa Srbijom podići
četiri metra visoku žičanu ogradu kako bi se sprečio ilegalan ulazak
izbeglica i migranata iz Srbije u Mađarsku.
Prema pooštrenim pravilima, podnosioci zahteva za azil u Mađarskoj neće
smeti da napuštaju mesto boravka koje su im vlasti odredile duže od 48 sati
bez posebne dozvole, a produžen je i period njihovog zadržavanja. U Mađarsku
je od početka godine došlo oko 72.000 migranata.
|
|
Komesar SE za ljudska prava objavio novi izveštaj o Srbiji |
| |
Nekažnjavanje ratnih zločina, diskriminacija i nedostatak medijskih sloboda
ozbiljno ugrožavaju vladavinu ljudskih prava u Srbiji, navodi se u izveštaju
Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Mužnieksa.
Skoro 90.000 raseljenih lica, od kojih je više od 20.000 Roma sa Kosova, još
se suočavaju sa velikim problemima i ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska
prava. Mnogi Romi nemaju mogućnosti da dobiju lična dokumenta, dok romska
deca, često, nemaju pristup kvalitetnom obrazovanju, navodi se u izveštaju.
Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog upornog
nekažnjavanja pojedinih ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. U
izveštaju se navodi da je domaći sud dosada okončao relativno mali broj
ratnih zločina iz devedesetih i kritikuju se i učestali verbalni napadi i
pretnje koje dobija tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
U svom novom izveštaju o Srbiji Mužnieks je pohvalio donošenje novog seta
medijskih zakona, ali je izrazio žaljenje što se o medijskim slobodama
govori u visoko polarizovanom i politizovanom okruženju, što značajno
umanjuje šanse za napredak u ovom polju.
"Pozivam političare u Srbiji da se uzdrže od zapaljivih opaski o novinarima
i ostalih pritisaka na medije koji vode u autocenzuru i obeshrabruju
novinare u vršenju njihove važne uloge", navodi se u izveštaju.
Mužnieks je kritikovao činjenicu da je država vlasnik najznačajnijih medija,
uključujući novinsku agenciju Tanjug, kao i radio i TV stanica u većim
gradovima. Godišnje se za finansiranje ovih medija izdvoji se 25 miliona
evra iz državnog budžeta, navodi se u tekstu dokumenta.
U izveštaju se navodi da medijsko tržište u Srbiji boluje od
netransparentnog javog finasiranja državnih medija putem direktnih
budžetskih subvencija i ugovora sa javnim preduzećima i zvaničnicima.
Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog navoda pojedinih
novinara da se medijima lojalnim vlastima otpisuju poreska dugovanja.
Kao uzročnici medijske cenzure, autocenzure, tabloidizacije navode se manjak
transparentnosti u vlasničkim strukturama medija, tesne veze između medija,
političkih partija i krupnog biznisa, kao i uticaj političkih stranaka na
uređivačku politiku medija.
Nils Mužnieks upozorava da je u Srbiji država najveći oglašivač, koji se
najviše reklamira u medijima koje smatra podobnim.
Komesar SE za ljudska prava poziva srpske vlasti da učine sve kako bi
zaštitile novinare. Srbija nije rasvetlila ubistva tri srpska novinara
Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića .
Mužnieks navodi da je ozbiljno zabrinut načinom na koji se političari i
predstavnici vlasti javno obraćaju pojedinim novinarima i njihovom radu. U
izveštaju o Srbiji navodi se da je postalo uobičajno da državni funkcioneri
verbalno napadaju novinare nazivajući ih izdajicama i stranim plaćenicima.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
