|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Evrozona kao “Hotel Kalifornija” |
| |
Jedan od najrazornijih efekata eventualnog grčkog napuštanja
evrozone bio bi da ta mediteranska zemlja, kolevka demokratije, posle tog
prevratničkog gesta, uprkos očekivanjima - ekonomski procveta, čita se u
analizi agencije Asošiejted pres (AP). To bi, dodaje se, potkopalo tvrdnje
kako je zajednička evropska valuta, za koju se u analizi kaže kako je ona "dragulj
u kruni evropske ideje o međusobnoj povezanosti", ključ prosperiteta.
U uvodnim premisama teksta navodi se uobičajeno da bi za Grčku, na kratke
staze, izlazak iz evro zone bio povezan sa ekstremnim šokom i previranjem,
dok bi, naprotiv, evrozona preživela inicijalni šok. Za eventualne pozitivne
ishode tog postupka u Grčkoj bi se moglo čekati godinama.
Navodeći da referendum o prihvatanju ili neprihvatanju kreditorskih uslova
za dalje ispostavljanje finansijske pomoći predstavlja prekretničku tačku za
grčku naciju i državu, i da bi eventualno "ne" primoralo Grčku na štampanje
svoje valute kako bi se i dalje isplaćivale plate i penzije i uzdigao
razrušeni bankovni sektor, autor analize Dejvid Mekhju licitira o mogućim
štetama i dobrobitima "razvoda" između Grčke i evra.
Pod međunaslovom "Tvrđava evrozona" u analizi se navodi kako je naširoko
prihvaćena teorija da evrozona neće propasti u kratkom roku po napuštanju
Grčke. Bilo bi previranja. Kamate na zajmove za slabije članice evrozone,
kao što su recimo Španija i Italija, mogle bi na kratko porasti.
Ali, smatra se, po tim teoretičarima, da bi Evropska centralna banka (ECB)
to mogla da "ispegla". ECB već sada, kroz redovnu kupovinu obveznica, u
evropsku ekonomiju pumpa 1.100 milijardi evra i spremna je i na više od
toga. Od izbijanja grčke krize 2009, vlade zemalja evrozone pokrenule su
mere pojačanog nadzora banaka kao i poseban fond za pomoć problematičnim
vladama.
Glasovi druge vrste nagoveštavaju zloslutnije posledice koje bi nastupil
odmah: američki ministar finansija Džejkob Lu neprestano upozorava da
svetskoj ekonomiji koja je na nestabilnom putu oporavka nikako ne treba
grčko napuštanje evrozone, skraćeno nazvano "grekzit".
Prizivajući potom, za metaforičku dimenziju teksta, u pomoć čuvenu američku
rok postavu "Igls" (The Eagles), autor analize, citirajući završne stihove
njihove rok poeme "Hotel Kalifornija", kaže kako bi izlazak iz evrozone
narušio evrozonski "hotel Kalifornija princip" koji nalaže, kao, dakle, u
istoimenoj pesmi, da je tu gost uvek dobrodošao da se prijavi, ali da je
odjavljivanje - nemoguće.
Ako je, dakle, odlazak jedne zemlje ipak moguć, investitori mogu misliti da,
logično, to onda može i bilo koja druga zemlja. I oni bi potom mogli da, za
investiranje u drugim problematičnim zemljama za koje se kao primeri sada
navode Portugal i (opet) Italija, traže veće kamate.
Neki od dežurnih mislilaca, pak, misle da bi takve veće kamate bile ustvari
blagotvorne, jer bi primorale države da "prodrmaju" svoje finansije. Pa bi
evro zapravo ojačao. Grčka je, prema toj školi mišljenja, dakle, bila samo
anomalija, zaostala ekonomija koja "nikad nije ni pripadala klubu".
Drugi ekonomisti, navodi AP, smatraju, međutim, da bi izlazak Grčke
prouzrokovao dugotrajne štete po zajedničku evropsku valutu. Standard and
Pur, kreditna agencija, recimo, smatra da bi "stalnost monetarne unije
postala dokazano lažna, što bi moglo da baci pod sumnju pretpostavke na
kojima se zasniva više od dve decenije ekonomske politike".
Ben Mej, vodeći analitičar u institutu za ekonomska predviđanja Oksford
ekonomiks, kaže da bi najgori udarac koji bi grčko napuštanje evrozone moglo
da zada Evropi bio - nagli oporavak po izvedbi tog čina: "Za dugogodišnje
problematične nacije kao što su Portugal i Italija, izlazna strategija
postala bi kredibilna alternativna opcija".
Pod međunaslovom "Kafanski račun", autor AP-ove analize dalje navodi da nema
sumnje oko toga da bi napuštanje evrozone za Grčku značilo momentalnu
katastrofu.
"U prvom momentu, koji bi u stvarnosti trajao nekoliko godina, izlazak iz
evrozone bio bi apsolutni haos", kaže Žolt Darvaš, viši istraživač na
Brojgel institutu u Briselu.
Početak bi bio kolaps banaka, što bi normalno poslovanje učinilo nemogućim.
Grčka nova valuta bi se strmoglavila, podrazumevajući nemogućnost spasavanja
kredita koji su izraženi u evrima.
Ekonomija bi potonula - neki kažu od 10 do 20 procenata. Na vrhuncu, to bi,
u periodu od oko šest godina, bilo 25 odsto, što je nivo na koji je pala
Amerika krajem 20-tih godina, u vreme Velike depresije.
I to nije sve: Grčka, naime, uvozi energiju i lekove, pa bi ta dobra mogla
dvostruko da poskupe. Grčke kompanije koje duguju novac strancima ne bi
mogle da vrate dugove. Mnoge bi bankrotirale. Bez podrške od strane
kreditora i od poreskih prihoda, vlada bi morala da smanji javnu potrošnju
čak i više nego u vreme oštrih mera štednje koje sada nameću grčki kreditori,
a povodom kojih se sutra održava sudbonosni referendum od čijeg ishoda tako
mnogo zavisi. Grčkoj bi, u takvim okolnostima, možda trebala i humanitarna
pomoć.
Na kraju, inflacija bi mogla da se otrgne kontroli, pogotovo ako bi
centralna banka morala da štampa novac da bi spasla banke i finansirala
vladu.
Pod međunaslovom "Bolja budućnost?" analiza se završava poglavljem u kojem
se iznosi tvrdnjada je najveće pitanje da li će Grčka nešto ućariti od jako
denominovane nacionalne valute, što - u teoriji - pomaže većem izvozu. Da bi
se to ostvarilo, vi morate imati, navodi autor AP-a, nešto vredno da prodate,
i da budete sposobni da to uradite efikasno. Masline i lepe plaže nisu
dovoljne za to.
Ekonomist Žolt Darvas kaže da su zahtevi grčkih kreditora naterali zemlju da
reformiše neke aspekte svoje ekonomije, čineći je kompetitivnijom na
svetskoj ekonomskoj sceni. Radni ugovori su, recimo, fleksibilniji. Grčka je
na listi Svetske banke koja meri indeks lakoće poslovanja sa 108. mesta pre
krize, sada dospela na 62. Ne tako veliki skok, ocenjuje AP, ali ipak jeste
neki napredak. Ako to smanji prekomernu regulativu zakonskih propisa i
birokratiju, to bi moglo i dalje da se poboljšava.
Ali, kaže se na kraju opsežne analize AP-a, to bi moglo da bude teže ako
Grčka ne bude više deo evrozone, i ne bude suočena sa pritiskom ostalih
članica da modernizuje svoju ekonomiju.
|
|
SAD prisluškivale i brazilsku predsednicu i ministre |
| |
SAD su špijunirale predsednicu Brazila Dilmu Rusef kao i njene ministre i
ambasadore, čak i njen predsednički avion, prenosi brazilski list Globo
pozivajući se na sajt Vikiliksa.
"Čak i tokom putovanja i zvaničnih poseta, Dilma Rusef nije bila zaštićena
od špijuniranja SAD, kao ni njeni razgovori na satelitskom telefonu tokom
leta", navodi se u dokumentu Vikiliksa.
Prema navodima na sajtu, SAD su od 2010. do 2014. špijunirale brazilske
ministre ekonomije, inostranih poslova, guvernera Narodne banke, kao i
ambasadore u Nemačkoj, Francuskoj, SAD i Ženevi. To je poslednji u nizu
otkrića prisluškivanja stranih zvaničnika.
Vikiliks je pre dva dana objavio spisak telefonskih brojeva iz Nemačke koja
je, prema tvrdnjama tog sajta, dokaz da je američka Nacionalna bezbednosna
agencija (NSA) prisluškivala ne samo državnu kancelarku Angelu Merkel već i
druge visoke nemačke zvaničnike.
Vikiliks je prošle sedmice objavio dokumenta koji, kako se čini, pokazuju da
je NSA špijunirala francusku vladu, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo
vlasti u Parizu.
|
|
Karabinjeri oduzel1 1,6 milijardi evra imovine od mafije |
| |
Italijanska policija na
Siciliji zaplenila je rekordnih 1,6 milijardi evra imovine od jedne porodice
preduzetnika za koju se sumnja da se obogatila vezama s mafijom, saopštila
je Uprava borbe protiv mafije u Palermu.To je do sada najveća zaplena
imovine povezane s mafijom.
Zaplenjene su fabrike, pokretna i nepokretna imovina kao i bankarski računi
na ime Karmela Virga (66) i njegove braće Vićenca (78) i Frančeska (71), kao
i sestara Ane (76) i Roze (68).
Policija je navela da je porodica Virgo član mafijaškog klana Marineo koji
je povezan s klanom iz Korleonea.
Braća Virgo su bili poljoprivredni radnici koji su se 80-ih godina naglo
obogatili i postali milijarderi.
|
|
Osuđen poslednji optuženi novinar Njuz ov d vorlda |
| |
Poslednji novinar britanskog
lista Njuz ov d Vorld (Nenjs of the Njorld) optužen za učešće u
prisluškivanju telefona brojnih javnih ličnosti osuđen je u ponedeljak pred
sudom u Velikoj Britaniji.
Bivši urednik tog lista Džuls Stenson (49) osuđen je uslovno na četiri
meseca, novčanu kaznu od 5.000 funti i 200 sati društveno korisnog rada.
On se rasplakao u sudnici prilikom čitanja presude, kada je postalo jasno da
neće ići u zatvor.
Sudija je u obrazloženju presude naveo da je Stenson bio pod velikim
pritiskom da nabavlja ekskluzivne vesti kada se okrenuo "hakovanju" telefona,
što je već bila raširena praksa u tim novinama američkog tajkuna Ruperta
Mardoka. Stenson je u periodu 2005-2006 nadzirao rad Dena Evansa, reportera
koji je priznao učešće u prisluškivanju i postao svedok optužbe u postupku
protiv svojih bivših kolega.
Prema rečima sudije, Stenson se našao u položaju da se takmiči sa ljudima
koji su uz saglanost uredništva špijunirali telefonske razgovore, i
rezonovao "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se".
Afera oko prisluškivanja slavnih ličnosti, političara i članova britanske
kraljevske porodice od strane tabloida Njuz ov d Vorld izbila je julu 2011.
godine.
Devet osoba osuđeno je za učešće u tom skandalu, uključujući bivšeg urednika
Endija Kolsona, koji je služio kao sekretar za štampu sadašnjeg premijera
Velike Britanije Dejvida
|
|
Evroparlament pozvao samousluge da neprodatu hranu daju siromašnima |
| |
Evropski parlament pozvao je
danas zemlje EU da zahtevaju od samousluga da neprodatu hranu daju u
dobrotvorne svrhe, a ne da je uništavaju.
U rezoluciji usvojenoj u Strazburu, evroposlanici su "pozvali Evropsku
komisiju da podstakne sklapanje sporazuma država-članica sa maloprodajom
hrane da neprodate proizvode dele dobrotvornim organizacijama".
"To je prvi korak u borbi protiv otpada hrane u Evropi", rekla je Anželik
Dele, konzervativna francuska poslanica koja je podnela taj amandman.
"Tek treba da ubedimo one koji se opiru, a sledeći korak je da ubedimo
Evropsku komisiju, Žan-Kloda Junkera, šefove država Evropske unije", rekao
je Araš Derambarš, francuski poslanik koji se bori protiv bacanja hrane.
Derambarš je pokretač francuskog zakona donetog u maju ove godine koji
zabranjuje samouslugama da bacanju ili da hemikalijama namerno kvare
neprodatu hranu, skinutu sa svojih polica. Pod pretnjom novčane kazne do
75.000 evra, samousluge veće od 400 kvadratnih metara sada moraju da
zaključe sporazume o davanju neprodate hrane u dobrotvorne svrhe.
Evroposlanici hoće sličan zakon na evropskom nivou. "Vidimo da ljudi umiru
od gladi tokom krize u Grčkoj, problemi su i u Portugaliji, Španiji, Italiji.
Ne možemo dalje ovako!", rekao je Derambarš.
|
|
ECB ne povećava pomoć za likvidnost grčkih banaka |
| |
Evropska centralna banka (ECB)
odlučlila je da ne povećava količninu kredita koje grčke banke mogu povući.
Zvaničnik ECB-a, koji je tražio da ne bude imenovan zato što odluka još nije
objavljena, rekao je da je pomoć za hitno finansiranje likvidnosti (ELA)
bankama u Grčkoj ostala nepromenjena.
On je rekao da ECB čeka da vidi kako će grčki poverioci reagovati na zahtev
i program reformi Grčke koji bi sutra trebalo da bude objavljen.
Grčkim bankama je bilo potrebno povećanje pomoći za likvidnost kako bi se
izborile s povećanim povlačenjem depozita.
Nepodizanje nivoa finansiranja likvidnosti posle raspisivanja referenduma u
Grčkoj jedan je od razloga zašto je uvedena kontrola kretanja kapitala uz
limit za građane od 60 evra dnevno.
|
|
Rusija i Kina zajedno mogu prevazići sve svoje probleme |
| |
Dočekujući lidera Kine u
ruskom gradu Ufi, predsednik Vladimir Putin izjavio je u sredu da Rusija i
Kina mogu zajedničkim radom prevazići sve svoje teškoće.
Putin i kineski predsednik Ksi Đinping su došli u sredu u Ufu, na dva samita
- zemalja trgovinske grupe BRIKS i Šangajske organizacije za saradnju.
Grupa BRIKS obuhvata Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, a
Šangajska organizacija koja se takođe bavi regionalnim bezbednosnim i
političkim pitanjima, kao i privredom, obuhvata i bivše sovjetske republike
iz centralne Azije - Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistana. Iran,
Indija i Pakistan su posmatrači.
Samiti dveju organizacija održavaju se u gradu 1.200 kilometara istočno od
Moskve u vreme kada su privrede Rusije i Kine u teškoćama.
Ruska privreda se smanjila i njena valuta je potonula zbog pada cena nafte i
zapadnih sankcija zbog ukrajinske krize, a u Kini, posle niza godina
eksplozivnog rasta tržišta, indeks akcija je u poslednjih mesec dana opao za
30 odsto.
"Udruženim naporima, bez sumnje ćemo prevazići sve probleme koji su pred
nama", rekao je Putin.
Ruski predsednik je u sredu imao zasebne sastanke sa ostalim učesnicima
samita BRIKS koji počinje u četvrtak, kada će se sastati i s predsednikom
Irana, Hasanom Ruhanijem.
Aleksej Uljukajev, ruski ministar za ekonomski razvoj, rekao je da
finansijska pomoć Grčkoj neće biti razmatrana na samitu BRIKS, i dodao da
Grčka nije tražila pomoć Rusije.
"Naravno, razgovaraće se o situaciji u evrozoni, za šta je okidač problem
duga Grčke, jer razvoj situacije u evrozoni stvara rizik za sve učesnike
BRIKS", rekao je on, prenela je novinska agencija RIA Novosti.
|
|
Ministar finansija SAD želi lik žene na novčanici od 10 dolara |
| |
Američki ministar finansija Džejkob Lu rekao je da ne odustaje od namere da na
novčanici od 10 dolara likom neke žene zameni lik Aleksandra Hamiltona, jednog
od "očeva osnivača" SAD.
Lu je prošlog meseca najavio da se nada da će posle promene dizajna, žena biti
na novčanici od 10 dolara, a njegovo ministarstvo je tražilo da se javnosti
izjasni ko bi mogao biti na toj banknoti.
"Mislim da smo dovoljno čekali", rekao je Lu povodom plana da se prvi put u sto
godina žena nađe na papirnoj novčanici SAD.
Prvobitna najava uklanjanja lika Hamiltona s novčanice je izazvala
nezadovoljstvo u javnosti SAD. Kritičari su rekli da bi Hamiltona, prvog
ministra finansija SAD, trebalo ostaviti na 10 dolara.
Navodilo se i da bi lik žene trebalo da bude na novčanici od 20 dolara umesto
Endrjua Džeksona koga istoričari manje povoljno ocenjuju zbog njegovog odnosa
prema američkim starosedeocima.
Lu je povodom kritika naveo da želi da lik neke žene brzo bude na nekoj
novčanici, a da je prva na redu za promenu dizajna novčanica od 10 dolara kojoj
treba poboljšati zaštitu od falsifikovanja.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
