|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Za izbegličku krizu u Evropi krivi SAD i vojne intervencije |
| |
Predsednik Češke Miloš Zeman optužio je za izbegličku krizu u
Evropi SAD i članice Evropske unije koje su im pomagale u vojnim
intervencijama na Bliskom istoku i severu Afrike a izbeglicama koje su došle
u Češku poručio je da ih niko nije zvao i da odu iz Češke ako im se tu ne
sviđa.
"Imigracioni talas je stvorila suluda ideja da se krene u intervenciju u
Iraku gde je navodno trebalo da bude oružje za masovno uništenje ali nikakvo
se kasnije nije našlo. Slično uvođenje reda odigralo se u Siriji i Libiji.
Za izbeglički talas odgovorni su upravo oni režimi koji su ga svojim glupim
akcijama izazvali. Ne samo SAD. Operaciju u Libiji koordinirao je i niz
zemalja EU", kazao je Zeman u redovnom intervjuu češkom tabloidu Blesk.
Povodom pokušaja nekoliko desetina izbeglica iz Avganistana i sa Bliskog
istoka da silom napuste logor za izbeglice Bjela pod Bezdezem u centralnoj
Češkoj gde čekaju deportaciju, češki predsednik je danas podržao
intervenciju policije koja je u petak u logoru upotrebila suzavac a
izbeglicama poručio da ih niko nije zvao i da ako im se ne sviđa idu.
Izbeglice su u tom logoru pod posebnim nadzorom, gde uglavnom muškarci bez
porodica čekaju na deportaciju iz Češke, u četvrtak i petak zahtevale da ih
češke vlasti deportuju ali ne u zemlje u koje će biti vraćeni u skladu sa
zakonima, već hitno u Nemačku koja ih ne prima.
"Izbeglicama treba reći tri rečenice. Niko vas nije ovamo zvao. Kad ste već
ovde morate da poštujete pravila kao što ih poštujemo mi kada dođemo u vašu
zemlju. Ukoliko vam se to ne sviđa idite", kazao je Zeman.
Češki predsednik ponovo je apelovao da se izbeglička kriza rešava u regionu
iz kog izbeglice dolaze.
"Trebalo bi da nastojimo da suzbijemo terorističke režime kao što je
Islamska država.Tako će otpasti osnovni razlog emigracije", kazao je Zeman.
Predsednik Češke podržao je jaču kontrolu unutrašnjih granica koju je zbog
sve većeg priliva izbeglica, iako su samo u tranzitu, započela češka
policija. On je kazao da je češka armija spremna da pošalje na granice zbog
izbeglica 1.500 vojnika a takođe je podržao oštriju kontrolu spoljnih
granica EU.
Češka očekuje da će do kraja godine zadržati na putu na Zapad i prihvatiti u
svojim izbegličkim centrima 3.500 izbeglica a naredne godine između 5.000 i
7.000.
Pored toga u naredne dve godine Češka je ponudila da preuzme 1.100 izbeglica
koji su već u EU a pruži utočište i za 400 izbeglica iz logora u Jordanu i
Iraku.
|
|
Nema solidarnosti u EU u zbrinjavanju izbeglica |
| |
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je povodom krize sa
migrantima u Evropi da je "razočaran" zbog teškoća da se prihvati
solidarnost između država.
Evropske vlade su prošlog meseca postigle dogovor o smeštaju za 22.504
sirijskih izbeglica, ali ministri untrašnjih poslova nisu uspeli da se
dogovore o zbrinjavanju 40.000 podnosioca zahteva za azil koji su iz ratom
zahvaćenih zemalja stigli do Italije i Grčke.
"Ministri imaju obavezu da reaguju", rekao je Junker u intervjuu Frans presu.
Prema njegovim rečima, Komisija je "iznela predloge, doduše skromne imajući
u vidu razmere problema, koji su dosezali daleko".
"Predložili smo podelu u prihvatu podnosioca zahteva za azil i osoba koje
zaslužuju međunarodnu zaštitu, ali oni (zemlje članice) nisu sledili naše
preporuke i primorali nas da pronađemo rešenje na dobrovoljnoj bazi", rekao
je Junker.
Lideri EU su se u junu dogovorili da 40.000 migranata na teritoriji Italije
i Grčke prebace u druge zemlje Unije. Tada nije određeno koliko će tačno
koja zemlja morati da primi migranata. Velika Britanija je zatražila da bude
izuzeta, a zemlje istočne Evrope su odbile da prihvate predložene kvote.
Evropski zvaničnici su ranije najavljivali dogovor o kvotama i zbrinjavanju
izbeglicama po zemljama do kraja jula, ali je Junker danas rekao da plan
nije sproveden.
"Nastavićemo od jeseni da nismo stigli do cifre od 60.000. Ako se to
sprovode na dobrovoljnoj bazi, tim bolje. Ako to ne bude moguće, moraćemo
ponovo da razmotrimo predlog Evropske komisije", naveo je on.
Junker je posebno izrazio zabrinutost zbog situacije u Kaleu, na severu
Francuske, gde hiljade migranata pojušavaju da, kroz tunel ispod kanala
Lamanš, stignu do Velike Britanije, što je stvorilo tenzije između dve
zemlje.
"Komisija je spremna da pomogne francuskoj vladi prvo, a zatim britanskoj,
ali do danas nismo dobili poseban zahtev" u vezi sa tim pitanjem, rekao je
predsednik Evropske komisije.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je juče da je, bežeći
od sukoba, više od 2.000 migranata poginulo u Sredozemnom moru od početka
godine.
|
|
Egipat otvorio prošireni Suecki kanal |
| |
Egipat je juče otvorio veliko
proširenje Sueckog kanala, što je predstavljeno kao temelj nastojanja
predsednika Abdela-Fataha el-Sisija da povrati nacionalni ponos i oživi
privredu posle višegodišnjih političkih previranja.
Otvaranje kanala 1869. čime je povezano Crveno more sa Sredozemnim smatra se
ulaskom Egipta u moderno doba, a odluka predsednika Gamala Abdela Nasera iz
1956. o nacionalizaciji kanala doživljen je kao odlučan raskid s
kolonijalnom prošlošću. To je izazvalo drugi od četiri rata s Izraelom, u
okviru kojeg je 1973. pokrenuta ofanziva preko kanala koju Egipćani slave
kao svoju najveću vojnu pobedu.
Oko 10 odsto svetske trgovine prolazi kroz Suecki kanal koji je jedan od
glavnih izvora deviznih prihoda Egipta. Kanal je prošle godine doneo
rekordne 5,3 milijarde dolara, a vlada se nada da će do 2023. prihod biti
13,2 milijardi dolara, što ekonomisti i brodovlasnici smatraju preteranim
optimizmom.
Od početne dužine od 164 kilometara i dubine od osam metara, Suecki kanal je
više puta proširivan, a poslednjim projektom proširenja vrednog 8,5
milijardi dolara dužina je povećana na 193 kilometara, a dubina na 24 metra.
Radovi su obuhvatili i kopanje u dužini od 72 kilometara i pravljenje
paralelnog vodenog puta na sredini rute što će omogućiti dvosmerni saobraća
za najveće brodove.
Proširenjem je smanjeno vreme prolaska s 18 na 11 sati, a svakog dana će
moći da prođe ukupno 97 umesto dosadašnjih 49 brodova.
Svih 8,5 milijardi dolara za projekat proširenja Sueckog kanala finansirao
je sam Egipat kao istorijsko dostignuće i početak novog doba posle
višegodišnjih nemira nakon svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka 2011.
Prvobitno je planirao da radovi traju tri godine, ali je predsednik
Abdel-Fatah el-Sisi naložio da se završe za jednu. Otvaranju su
prisustvovali el-Sisi i nekoliko stranih zvaničnika, među kojima je
francuski predsednik Fransoa Oland. Egipatska vlada jučerašnji dan je
proglasila državnim praznikom i odobrila besplatan ulaz u muzeje za Egipćane
do kraja meseca.
Uoči otvaranja Egipat trese nacionalna zanos - ulice su ukrašene specijalnim
svetiljkama i zastavama, televizijske mreže du odbrojavale, a nekim
turistima na kairskom aerodromu je udaren pečat na kojem se za kanal kaže da
je "poklon Egipta svetu".
Jedan od organizatora otvaranja rekao je za televiziju Mahvar da niko ne
treba da sumnja u značaj projekta. "Za skeptične ili negativne, recite ko su
oni pa da ih udavimo u 27 metara dubine novog kanala", rekao je organizator,
na šta je voditelj odgovorio: "Ne, mi ćemo to uraditi za vas".
Egipatski kediv Ismail Paša otvorio je kanal 1869. na ceremoniji kojom je
označena modernizacija Egipta. Francuska kompanija koju je osnovao diplomata
Ferdinand de Leseps počela je gradnju deceniju ranije s kapitalom koji su
prikupili francuski investitori i egipatska vlada. Egipat je kasnije svoj
udeo prodao Velikoj Britaniji zbog dužničke krize.
Predsednik Naser 1956. nacionalizovao je kanal od britanskih i francuskih
kompanija, što je u Egiptu viđeno kao prkošenje imperijalističkoj kontroli
zemlje. Velika Britanija, Francuska i Izrael su u reagovanju izvršili
invaziju, ali su im SAD i SSSR naredili da se povuku, što je širom arapskog
sveta pozdravljeno kao pobeda Nasera i arapskog nacionalizma.
Egipat je posle vodio još dva rata protiv Izraeal. U poslednjem 1973. Egipat
je pokrenuo neočekivan napad preko kanala što se smatra najvećom pobedom
njegove vojske na bojnom polju. Mirovnim sporazumom s Izraelom 1979.
Sinajsko poluostrvo je vraćeno Egiptu, čime je Suecki kanal duboko u
egipatskoj teritoriji.
|
|
Japan traži istragu o navodima američkog špijuniranja |
| |
Japanski premijer Šinzo Abe
zatražio je od SAD da otvore istragu o navodima objavljenim na Vikiliksu
prema kojima je američka vlada špijunirala japanske zvaničnike i kompanije.
Portparol japanske vlade Jošihide Suga izjavio je da je Abe imao telefonski
razgovor s američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom koji se, prema
njegovim rečima, izvinio zbog "nanetih problema" ne potvrđujući navode
Vikiliksa.
Vikiliks je 31. jula objavio dokumente koji pokazuju da je američka vlada
špijunirala japanske zvaničnike i kompanije. Među objavljenim dokumentima su
i, kako se veruje, izveštaji američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).
Četiri izveštaja te agencije imaju oznaku "strogo poverljivo", a odnose se
na razgovore japanskih zvaničnika o međunarodnoj trgovini, klimatskim
promenama, nuklearnoj energiji.
"Abe je Bajdenu rekao da bi odnosi između dve zemlje mogli da budu ugroženi
ukoliko su te optužbe istinite", rekao je portparol japanske vlade i dodao
da je od vlasti u Vašingtonu zatražena istraga i objašnjenje o tome.
Vikiliks je objavio i spisak prisluškivanih telefona, među kojima su brojevi
Vlade, zvaničnika Banke Japana, brojevi u ministarstvima finansija i
trgovine, kao i vladinog odeljenja za fosilna goriva i kompanija Micubiši i
Micui.
Na sajtu Vikiliksa se navodi da je NSA imala 35 "tajnih ciljeva" u Japanu.
|
|
Rusija traži deo teritorija na Arktiku |
| |
Rusija je Ujedinjenim
nacijama predala zahtev za polaganje prava za deo teritorija na Arktiku,
saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se navodi da Rusija traži 1,2 miliona kvadratnih kilometara na
epikontinetalnom delu Arktika.
Rusija, SAD, Kanada Danska, i Norveška pokušavaju da dobiju pravo na delove
Arktika, gde se veruje da je smeštena četvrtina neiskorišćene nafte i gasa.
Rusija je 2002. godine bila prva zemlja koja je uputila zahtev za polaganje
prava nad delovima Arktika, ali su ga UN odbacile zbog nedovoljno argumenata.
Novi zahtev Rusije sadrži nove podatke i argumente.
Moskva je 2007. godine simbolično zatražila pravo nad delovima Arktika, tako
što je iz podmornice na Severnom polu na površinu Sevenog ledenog okeana
izbacila kutiju sa ruskom zastavom.
|
|
Poljaci u Britaniji na ksenofobiju odgovaraju štrajkom |
| |
Poljacima koji su bolji život,
posao i veće zarade potražili u Velikoj Britaniji prekipela je ksenofobija i
anitimigrantsko raspoloženje britanskog društva i odlučili su da 20. avgusta
umesto na posao dođu pred parlament i za taj jedan dan štrajka pokažu koliko
su neophodni Britancima.
"Umesto na posao pođimo svi 20. avgusta pred parlament. Pokažimo Britancima
koliko su u zabludi kada optužuju imigrante i u kakvoj meri potcenjuju naš
doprinos razvoju britanske privrede", stoji u pozivu nove grupe na Fejsbuku.
Jednodnevni štrajk organizuju aktivisti poljske dijaspore uz podršku
najvećeg nedeljnika Poljaka u Velikoj Britaniji Poliš ekspresa.
Na pomisao da se na takav način usprotive optužbama da gastarbajteri i
imigranti, i da posebno Poljaci, kojih ima najviše iz novih članica Evropske
unije, samo zlouputrebljavaju britanski socijalni sistem, naveo je
organizatore post u internet diskusiji, gde se jedna Poljakinja setila da su
baš to učinili 80-ih godina Poljaci u SAD.
"Jednog dana nisu došli na posao i stalo je sve - metro, saobraćaj, kafići.
I prestali su da nas optužuju", napisala je ta Poljakinja.
|
|
ECB zadržala isti prag hitne pomoći grčkim bankama |
| |
Evropska centralna banka (ECB)
zadržala je isti prag finansijske pomoći grčkim bankama putem mehanizma
hitne pomoći koji je na snazi od februara, saopštili su izvori bliski banci
i dodali da će to važiti za naredne dve nedelje.Narodna banka Grčke nije
zatražila podizanje praga pomoći, naveo je izvor blizak evrozoni.
ECB je krajem jula odlučila a podigne prag pomoći na oko 90 milijardi evra,
posle nekoliko uzastopnih povećanja.
Ta institucija je krajem juna odlučila da nastavi tu pomoć nakon što je
postignut sporazum između Grčke i njenih kreditora o trećem paketu
finansijske pomoći toj zemlji.
ECB je početkom februara saopštila da neće više prihvatati obveznice grčke
vlade u zamenu za njene finansijske operacije.
Grčka se trenutno finansira prodajom državnih zapisa ali joj je od izbijanja
dužničke krize 2010. godine, uskraćeno da se na kreditnom tržištu zadužuje
na dugi i srednji rok, već samo može da izdaje kratkoročne državne zapise.
Grčka vlada je počela pregovore s međunarodnim kreditorima o trećem paketu
pomoći u vrednosti od oko 85 milijardi evra u naredne tri godine. Pregovori
moraju biti završeni do 20. avgusta kada dospeva velika rata otplate duga
Evropskoj centralnoj banci od 3,2 milijarde evra.
|
|
Pronađeni deo aviona jeste od nestalog malezijskog MH370 |
| |
Ostaci avionskog krila koji su nedavno pronađeni u Indijskom okeanu su od
malezijskog aviona nestalog 8. marta 2014. godine s 239 putnika i članova posade,
izjavio je večeras malezijski premijer Nadžib Razak.
"Danas posle 515 dana od nestanka aviona, teška srca izjavljujem da je
međunarodni tim stručnjaka konačno potvrdio da je reč o avionu na letu MH370",
rekao je Razak novinarima.
Francuski i malezijski stručnjaci počeli su danas ispitivanje avionskog krila.
Komad metala pojavio se na obali ostrva Reinion u Indijskom okeanu posle čega je
poslat u Francusku na ekspertizu.
Pored potvrde porekla dela avionskog krila, istražitelji će pokušati da dobiju
neki uvid o tome šta je izazvalo pad aviona na letu od Kuala Lumpura do Pekinga.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
