|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Izbeglička kriza stigla do Kanade |
| |
 Potresna
slika utopljenog trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, koja je
drugog dana septembra obišla svet, pokazala je da su migranti problem koji
se tiče svih.
U jednom trenutku se čak govorilo da je porodica tog dečaka proletos tražila
azil u Kanadi, da su imali sponzora za dolazak, ali da su i pored toga
odbijeni.
Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 11 miliona Sirijaca napustilo
svoje domove zbog sukoba u četvorogodišnjem građanskom ratu.
Nekoliko miliona je u izbegličkim kampovima u susednim državama, Jordanu,
Libanu i Turskoj, a na milione drugih očajnički traži utočište u Evropi i
Severnoj Americi.
Procene govore da bi samo tokom ove godine rekordnih 800 hiljada izbeglica
moglo doći u Nemačku, što je oko dve petine od ukupnog broja onih koji će
doći u Evropu.
Lider NDP-a Tom Malker smatra da federalna vlada nije uradila dovoljno za
izbeglice koji masovno napuštaju Siriju i Irak.
Migranti su jedna od tema kojima se lideri stranaka bave u svojim
predizbornim kampanjama.
Premijer Stiven Harper obećava da će u naredne četiri godine biti odobreno
useljavanje dodarnih deset hiljada izbeglica iz Sirije i Iraka, uz ranije
najavljeno izmeštanje deset hiljada osoba sa ratom pogođenog Bliskog istoka,
ali Malker smatra da treba uraditi više za rešavanje najteže humanitarne
krize koja je pogodila sveta još od Drugog svetskog rata.
Sličan stav izneo je i lider liberala Džastin Trudo, koji ističe stav svoje
stranke da u Kanadi treba da pronađe svoje utočište 25 hiljada izbeglica.
Harper smatra da je neophodno udomiti izbeglice, ali je naglasio i da vlade
moraju da se bave i uzrokom ove krize, što je po njegovim rečima, nasilje
koje podstiče Islamska država.
|
|
Tri kanadska grada u prvih deset najboljih za život |
| |
Na listi gradova koji su
najbolje za život Kanada je ponovo među zemljama koje prednjače, sa tri
grada u prvih deset – Vankuverom, Torontom i Kalgarijem.
Od ukupno 140 gradova, prvi na listi je Melburn, i to četvrtu godinu za
redom. Australija ima još tri predstavnika u vrhu, Adelaid, Sidnej i Pert, a
sem kanadskih i australijskih gradova među prvih deset su još Beč, Austrija,
Helsinki, Finska, i Oklend, Novi Zeland.
Znimljivo je da nema ni jednog britanskog grada među prvih pedeset, iako je
listu pravio tamošnji list Ekonomist, na osnovu 30 kvalitativnih i
kvantitativnih faktora iz oblasti stabilnosti, infrastrukture, obrazovanja
zdravstvene zaštite i životne sredine.
Ustanovljeno je da se bolje živi u gradovima srednje veličine, sa relativno
malom gustinom naseljenosti, ali koji se nalaze u bogatijim zemljama.
Takva mesta obično pružaju dobre mogućnosti za rekreaciju, imaju malu stopu
kriminala i infrastrukturu koja nije preopterećena.
Beograd je ove godine na 97. mestu, što se može smatrati za drastičan pad u
odnosu na 2012. godinu, kada je bio 45. No, glavni grad Srbije nije jedino
mesto gde je opao kvalitet života. Za poslednjih pet godina još 57 gradova
zabeležilo je pad na ovoj listi.
Karolina Rej, direktorka u kompaniji za brend konsalting Interbrend Kanada,
smatra da ovakvo rangiranje jeste vredno marketinško sredstvo, ali ne znači
da ima veze sa stvarnim kvalitetom života u nekom gradu, niti sa činjenicom
da li je neki grad dobar za život.
Po rečima predsednika Asocijacije programa za urbano planiranje u Kanadi
Davida Amborskog, pak, veoma je indikativno da su gradovi sa liste
najpogodnijih za život u stvari i najskuplji gradovi za život, a to je
kriterijum koji se ne uzima u razmatranje u ovom istraživanju.
|
|
Da li deca treba da budu vakcinisana |
| |
Još uvek nije sasvim jasno da
li će roditelji u čitavoj zemlji biti u obavezi da pri upisu deteta u školu
dostave dokaz o vakcinaciji. Krajem avgusta je, naime, Lekarsko udruženje
Kanade prosledilo rezoluciju kojom pozivaju vlasti da od roditelja zahtevaju
takav dokaz, ali to još uvek nije ozvaničeno.
Kako se napominje, ova odluka nije uperena protiv rditelja koji odbijaju da
vakcinišu svoju decu.
Oglasio se i provincijski načelnik za zdravstvo Britanske Kolumbije Peri
Kendal, koji je pozdravio ovu odluku Lekarskog udruženja.
Kendal, pre svega, ističe da će saznanja o tome koliko je dece i od čega
vakcinisano pomoći da se po školama spreči iznenadno širenje neke od bolesti
koje je moguće kontrolisati.
Tako, primera radi, u slučaju pojave ovčijih boginja u školi, tačno bi se
znalo koje bi dete trebalo zaštititi i poslati kući do okončanja epidemije.
Ontario i Nju Brunsvik su jedine dve provincije u Kanadi koje traže da se u
školama vodi evidencija o vakcinaciji učenika. Kendal je čak napomenuo da bi
se moglo desiti da se privremeno ograniči pristup deci čiji roditelji odbiju
da podnesu njihovu kartu vakcinacije.
Stopa imunizacije dece u Kanadi je između 75 i 92 odsto, u zavisnosti od
tipa vakcine, ali lekari iz Udruženja smatraju da bi procenat trebalo da
bude još viši.
|
|
Kanadska lepotica Ešli Burnam postala Misiz univerzum |
| |
Izbor za Misiz univerzum, Gospođu univerzum, počeli su 2008. godine a, za
razliku od Mis univerzum, ovde su u fokusu udate žene.
Ove godine takmičenje je održano poslednjeg avgustovskog vikenda u
Belorusiji i tu laskavu titulu ponela je kanadska lepotica Ešli Kalingbul,
udata Burnam, 25.
Nekoliko stvari izdvaja ovu prelepu mladu ženu od drugih. Ona je pripadnik
plemena Enoh Kri, prva je Indijanka koja je osvojila ovo laskavo priznanje i
veruje da će ono uspeti da sruši neke predrasude o njenim sunarodnicima.
Potrudila se da lepo predstavi starosedelačku kulturu tradicionalnom pesmom,
plesovima i nošnjom, što joj nije bilo teško budući da je profesionalna
glumica koja se bavi i plesom.
Iako je i ranije učestvovala na nekim izborima lepote, ovo takmičenje joj je
bilo interesantno jer je za temu imalo borbu protiv porodičnog nasilja i
zlostavljanja dece.
Naime, ona je i sama doživela seksualno i fizičko zlostavljanje, sakupljala
je flaše kako bi mogla da se prehrani, i svesna je koliko je značajno
smognuti snage i prevazići sve to.
Burnam veruje i da će njena pobeda biti podsticaj i drugim pripadnicama
Prvih naroda da učestvuju na ovakvom i sličnim takmičenjima.
|
|
Kristin Eliot nije više poslanik |
| |
Kristin Eliot, udovica bivšeg ministra finansija Džima
Flaertija, podnela je ostavku na mesto poslanika Progresivno konzervativne
stranke u provincijskom Palamentu.
U obrazloženju, Eliotova je naglasila da poštuje majsku odluku članstva o
tome ko će biti lider stranke i da im želi svaki uspeh.
Premijerka Ketlin Vin, ali lideri NDP-a Andrea Horvat i konzervativaca
Patrik Braun, uputili su Eliotovoj reči zahvalnosti za sve što je učinila za
svoju stranku i građane provincije i poželeli joj sve najbolje budućem radu.
Nakon što je poražena na izborima za lidera stranke, Eliot nije više
dolazila u ontarijski Parlament. Naglašava se i da nije želela da razgovara
sa Braunom, i pored nekoliko njegovih pokušaja da stupi sa njom u kontakt.
|
|
Trogodišnja zatvorska kazna za Fahmija i kolege |
| |
Trogodišnja zatvorska kazna za Fahmija i kolege
Odluka egipatskog suda o određivanju trogodišnje kazne zatvora za Kanađanina
Mohameda Fahmija i dvojicu njegovih kolega iz Al Džazire, izazvala je odmah u
subotu oštre kritike među predstavnicima medija, aktivistima za slobodu štampe i
zaštitu ljudskih prava iz čitavog sveta.
Mohamed Fahmi sve vreme pobija optužbe o bilo kakvom širenju lažnih informacija
i podržavanju Muslimanskog bratstva bivšeg predsednika Mursija, grupe koja je
proglašena za terorističku.
Fahmi i njegove kolege, Australijanac Piter Greste i Egipćanin Baher Mohamed,
uhapšeni su u Kairu, decembra 2013. godine i na prvom suđenju, naredne godine,
osuđeni su na sedam do deset godina.
Ta presuda je kasnije poništena i slučaj je vraćen na ponovni postupak. U
međuvremenu je, ukazom egipatskog predsednika, Greste deportovan i njemu se sada
sudilo u odsustvu.
Posle izricanja presude, policija je odmah odvela Fahmija i Mohameda na
izdržavanje kazne, a zastupnici su najavili podnošenje žalbe Apelacionom sudu.
Amal Kluni, advokat za ljudska prava, koja zastupa Fahmija, izjavila je da ova
presuda šalje opasnu poruku da se u Egiptu novinari mogu zatvoriti samo zato što
rade svoj posao, govore istinu i izveštavaju o događajima, i da u Egiptu postoje
sudije koje omogućavaju da sudovi postanu instrument političke represije i
propagande. Ona je takođe izrazila nadu da će egipatski predsednik Abdeh Fatah
el-Sisi pomilovati trojicu novinara.
Fahmi je imao dvojno, egipatsko i kanadsko dravljanstvo, ali se odrekao prvog
kako bi ubrzao postupak oko napuštanja Egipta.
Državna ministarka za inostrane poslove Lin Jelič je u saopštenju izrazila
razočaranje i naglasila da odluka suda ozbiljno dovodi u pitanje vladavinu prava
u Egiptu.
Predstavnici opozicije u Kanadi su iskoristili predizborna obraćanja da prozovu
premijera Stivena Harpera i apeluju na njega da prekine kampanju i založi se za
oslobađanje Fahmija.
Fahmijeva supruga Marva Omara je rekla da je kanadska ambasada u Kairu podnela
molbe za njegovu deportaciju iz Egipta i za predsednički ukaz o pomilovanju, ali
da je potrebno da i federalna vlada nastavi da se zalaže za njegovo puštanje,
tim više što je on nevin.
|
|
Devet decenija od rođenja Oskara Pitersona |
| |
Sredinom avgusta, neposredno pred obeležavanje devedeset godina
od rođenja čuvenog džez muzičara Oskara Pitersona, rođenog u Montrealu, njegova
udovica Keli Piterson je najavila da će u decembru biti objavljen potpuno novi
album sa 17 njegovih premijernih autorskih pijanističkih kompozicija, pod
naslovom Oskar, sa ljubavlju.
Gospođa Piterson je takođe saopštila da na e-Beju počinje aukcijska prodaja
stvari koje su pripadale njenom suprugu. Iako je teško otuđiti stvari koje je
podsećaju na Oskara, odluku joj olakšava činjenica da će deo prikupljenih
sredstava ići u korist humanitane organizacije Vorld vižn, Njorld Vision.
|
|
Najuža torontska kuća na prodaju |
| |
Ovih dana pojavio se oglas za
prodaju najuže kuće u Torontu, one koja se nalazi u ulici Šater, Shuter, na
broju 383.
Ni jedna prostorija u kući nije šira od sedam stopa, kuća je spolja široka svega
osam stopa, odnosno oko 2,5 metara, a prodaje se po ceni od 750 hiljada dolara.
Trgovac nekretninama Frenk Lio napominje da je ova kuća namenjena onome ko zna
da ceni različitost i primećuje da je već izazvala pažnju, čak i kod ljudi iz
inostranstva.
U hiljadu stopa i šest nivoa korisnog prostora koje povezuje preko pedeset
stepenika, kuća ima dve spavaće sobe, tri kupatila, saunu, dva balkona i drvenu
terasu i baštu.
Sadašnji vlasnik Džordž Samaras živeo je u kući četvrt veka i kaže da će mu
nedostajati sve ono što je čini jedinstvenom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
