|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EU ne sme svaljivati problem s migrantima na Balkan |
| |
 Evropski
komesar Johanes Han je juče u Briselu saopštio spremnost EU da Srbiji i
Makedoniji dodatno finansijski pomogne u rešavanju krize s migrantima, jer
su te zemlje delom žrtve i kroz njih samo prolaze migranti koji žele da odu
u Uniju.
Han je naglasio da EU nema nikakvog interesa da se poveća nestabilnost na
Zapadnom Balkanu u situaciji kad Srbija dobro napreduje na putu u EU, a u
Makedoniji je na putu rešenje za političku krizu i dodao da se uzroci
izbegličke krize moraju rešiti politički, posebno u Siriji.
Na pitanje da li bi Srbija morala da primi nazad izbeglice iz Mađarske, iako
su one preko Grčke ušle u EU evropski komesar je odgovorio: "Naši problemi
ne smeju se prevaljivati zapadnobalkanskim zemljama, jer bi to bilo
neprihvatljivo i nepošteno".
Han je ukazao na to da je Evropska komisija dosad Srbiji iz fondova za
pripremu za članstvo u EU doznačila 45 miliona evra, a Makedoniji 24 miliona
evra za izgradnju prijemnih centara za izbeglice i nadzor granica. On je
naglasio da je EU spremna da doznači dodatni novac ako se ispostavi da je
potrebno.Han je istakao i da će Turskoj, ključnoj zemlji za rešavanje krize,
a koja je primila dva miliona izbeglica, moći da se iz raspoloživih
sredstava u EU fondovima izdvoji milijarda evra s ciljem da se te izbeglice
koje u velikoj većini ne žive u kampovima, integrišu i konačno vrate
domovima u Siriju i druge zemlje.
"Mora biti savršeno jasno da je Zapadni Balkan enklava u EU, a da bi išle
tamo u EU izbeglice moraju da prođu bar preko jedne članice EU i otud mi ne
možemo od zapadnobalkanskih zemalja da tražimo da uspostave nadzor na
granici, ako same naše članice ne obavljaju svoje dužnosti", ukazao je
evropski komesar za proširenje.
"Nemamo nikakvog interesa da dođe do dodatne nestabilnosti, Ja sam s mojim
kolegama posredovao u postizanju političkog dogovora u Skoplju koji će sad
biti sproveden, a Srbija u ovom času ostvaruje dobar napredak na putu u
Evropu, ne smemo ih još preopteretiti", dodao je.
Han je naglasio da svi moraju pošteno preuzeti svoj deo tereta i da Zapadni
Balkan ne sme postati stajalište ili 'ničija zona' za izbeglice.
"To bi bila velika geostrategijska greška i zato sve strane moraju
rasuđivati hladne glave i ono što nam nikako ne treba su stalne oštre poruke",
dodao je.
|
|
Srbija dobila pohvale od Svetske banke |
| |
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle razgovora sa
direktorom Svetske banke Džim Jong Kimom, u Vašingtonu, da je Srbija dobila
pohvale za pokrenute ekonomske reforme, što je znak da je sigurna zemlja za
investiranje.
Vučić je novinarima posle razgovora preneo da je Svetska banka zadovoljna
onim što je Srbija do sada uradila, da između Srbije i Svetske banke nema
otvorenih pitanja i razmimoilaženja u stavovima, ali da predstoji još teškog
posla.
Regionalna direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Goldstin
ocenila je da je sastanak bio uspešan i pohvalila Srbiju zbog paketa
privrednih reformi koje je započela i uspostavljanja saradnje sa regionom i
sa EU.
"Srbija je ostvarila pozitivan privredni rast. Izvoz i zaposlenost su u
porastu, a situacija sa budžetom je bolja nego što smo očekivali", rekla je
Goldstin.
Kako je preneo RTS, ona je najavila dodatnu podršku Svetske banke Srbiji i
kao tri najvažnije stvari navela "stvaranje efikasnije države i institucija,
vlasničku transformaciju državnih preduzeća i stvaranje okruženja da
privatni sektor ostvaruje rast".
"To nije mali podstrek i na nama ostaje da radimo vredno i dobro i siguran
sam da ćemo u Svetskoj banci imati dobrog partnera", rekao je Vučić.
On je dodao da je sa čelnicima te finansijske institucije razgovarao i o
pronalaženju partnera u okviru javno-privatnog partnerstva za Aerodrom "Nikola
Tesla" u Beogradu i Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), kao i o rešavanju
problema nenaplativih kredita, posebno u Farmakomu.
Vučić je sinoć u Vašingtonu razgovarao i sa potpredsednikom SAD Džozefom
Bajdenom a za danas su predviđeni razgovori sa kongresmenima i sentatorima,
kao i sa državnim sekretarom Džonom Kerijem.
|
|
Četiri meseca Srbija čini sve što može za izbeglice |
| |
Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić izjavio je juče na
graničnom prelazu Horgoš između Srbije i Mađarske, da je u protekla četiri
meseca Srbija učinila sve da se humano odnosi prema izbeglicama sa Bliskog
istoka i iz Afrike.
Gašić je rekao da je njegovo ministarstvo u saradnji s drugim ministarstvima
uspelo da obezbedi pristojne uslove.
"Humano se odnosimo prema izbeglicama i učinićemo sve da se u Srbiji osećaju
dobro", rekao je Gašić tokom posete na Horgošu. On je rekao da su do sada
Srbija uspela da zbrine sve koji su došli. "Onima koji hoće da ostanu ovde
biće to omogućeno, a oni koji hoće da prođu, omogućićemo im nesmetan
prolazak", rekao je Gašić.
Kako je rekao, Srbija je uspela da u poslednja četiri meseca obezbedi da se
na ključnim mestima gde izbeglice stižu, ne bude ni jedan incident, niti
međusobnih sukoba među ljudima.
Dodao je da će se Srbija i dalje pridržavati svih međunarodnih konvencija i
normi.
Na Horgošu je ministar zdravlja Srbije, Zaltibor Lončar rekao da je do sada
zbrinuto oko 6.000 ljudi, izbeglica i migranata.
"Mi ne pravimo razliku među ljudima", rekao je Lončar.
Izbeglice su dolazak ministara pozdravile aplauzima i uzvicima "Hvala Srbijo!".
Na Horgošu je juče bio miran dan, nakon sukoba izbeglica i mađarske
policije, a grupa protestuje ispred zatvorenog prelaza tražeći od Mađarske
da ih primi.
|
|
Beograd dobio prve biciklističke trake |
| |
Beograd je ove nedelje dobio svoje prve kolovozne biciklističke
trake kakve već decenijama postoje u drugim gradovima Evrope, a poslednjih
godina se uvode i u Srbiji.
Biciklističke trake širine jednog metra, uz desnu ivicu kolovoza su, uz
odgovarajuće saobraćajne znake, iscrtane u Bulevaru oslobođenja, od
Autokomande ka naselju Banjica, s prespektivom da stignu i do Avale.
"Označavanje biciklističkih traka u Bulevaru oslobođenja prvi je konkretan
potez gradske uprave u vezi s promocijom bicikla kao prevoznog sredstva",
ističe sajt Beociklizacija koji pozdravlja taj potez.
Ta mala investicija kojom Bulevar oslobođenja dobija biciklističke trake
dužine tri kilometra, uz preraspodelu prostora na kolovozu, podstiče građane
na prevoz biciklima, uz potencijalno smanjenje broja automobila, dok se time
što je saobraćaj pre svega teških motornih vozila, odmaknut ka sredini
kolovoza, smanjuje oštećivanje konstrukcije slivnika, te će i potreba za
popravkama biti manja.
Obeležavanjem biciklističkih traka, ističe Beociklizacija, podstiče se veća
vidljivost biciklista, i menja se i odnos vozača motornih vozila prema njima.
Za samo prva dva dana, otkako je označena biciklistička traka, pokazalo se
da vozači automobila radije ustupaju prednost biciklistima i duž ulice, i u
raskrsnicama.
"Time se pokazuje koliko dobra infrastruktura brzo utiče na to da u
saobraćaju nastane partnerski odnos jednakosti i međusobnog uvažavanja",
piše u saopštenju.
U gradovima gde biciklisti u najvećoj meri dele saobraćajne površine s
motornim vozilima, svi su svesniji prisustva jedni drugih, a biciklisti
bezbedniji jer oznake na kolovozu neprestano ukazuju na njihovo prisustvo.
"Građanima Beograda koji su svakodnevno na biciklima, sada je jasno da neko
misli na njih i da uvažava njihove potrebe u saobraćaju, što može uticati i
na porast broja ljudi koji koriste bicikl i na postepeno dostizanje
evropskog ideala od 30 odsto udela biciklista u ukupnom saobraćaju", piše u
saopštenju Beociklizacije (www.bck.rs).
Biciklističke trake u Bulevaru oslobođenja su najavljeni doprinos gradske
uprave Evropskoj nedelji mobilnosti koja se u više od 1.500 evropskih
gradova, te i u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije, održava od 16. do
22. septembra.
Slogan ovogodišnje manifestacije je "Izaberi, promeni, kombinuj", a odnosi
se na korišćenje najefikasnije kombinacije vrsta ličnog i javnog prevoza u
gradu, uz uvažavanje ekoloških i finansijskih kvaliteta održivih vidova
prevoza, da bi javni prostori gradova postali prijatniji i upotrebljiviji za
sve, prenosi Beociklizacija.
|
|
Svetska banka odobrila Srbiji kredit od 89,5 miliona evra |
| |
Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji kredit
od 89,5 miliona evra (100 miliona dolara) za projekat koji će finansirati
povećanje konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta, saopštila je juče
ta banka.
Kako se navodi u saopštenju, odobravanje zajma usledilo je dan nakon
sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića sa Džimom Kimom, predsednikom
Svetske banke, u utorak, u sedištu te organizacije u Vašingtonu.
"Otvaranje novih radnih mesta za mlade ljude je najveći prioritet Srbije i
to je na sastaku istakao i srpski premijer", rekao je potpredsednik Svetske
banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler.
Miler je dodao da je Svetska banka na to reagovala projektom koji će se
baviti problemima "zbog kojih brine (Vučić), i to tako što će se njime
jačati promocija investicija, podsticati inovacije u privredi i pomoći
mladim građanima Srbije da se povežu sa poslodavcima".
Projekat konkurentnosti i zapošljavanja podržaće tri oblasti: stvaranje
bolje investicione klime, podsticanje inovacija i preduzetništva i pružanje
usluga koje će povezivati radnike i poslodavce.
U vreme fiskalne konsolidacije projekat će se usredsrediti na pružanje
boljih usluga u javnom sektoru namenjenih investitorima i onima koji traže
posao, što će se postići boljim korišćenjem javnih sredstava, navodi se u
saopštenju.
"Projekat će pomoći da se pruži bolja podrška investicijama i rastu izvoza
malih i srednjih preduzeća. On će podržati i inovativna preduzeća koja po
pravilu zapošljavaju mlade i obrazovane ljude. Cilj je takođe da se
poboljšaju usluge koje se pružaju nezaposlenima, kako bi oni brže nalazili
posao", rekao je stručnjak Svetske banke za razvoj privatnog sektora Duško
Vasiljević.
Investicioni kredit biće na raspolaganju Srbiji nakon postizanja dogovorenih
rezultata, a dobiće i manji iznos tehničke pomoći kojom će se finansirati
stručnjaci za postizanje dogovorenih ciljeva, precizirali su u Svetskoj
banci.
Ta vrsta finansiranja, dodaje se, izabrana je kako bi se podstakao
višegodišnji program reformi i kako bi se nadoknadili troškovi koje Vlada
Srbije ima u vreme fiskalne konsolidacije.
|
|
Vulin putuje u Brisel po finansijskupomoć za izbeglice |
| |
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Srbije. Aleksandar Vulin najavio je da iduće nedelje putuje u Brisel kako bi
obezbedio finansijsku podršku Evropske unije Srbiji za rešavanje migrantske
krze.
Vulin je prilikom posete grančnom prelazu Horgoš, rekao da će u Briselu
razgovarati sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširnje
Johanesom Hanom i drugim zvaničnicima i dodao da se nada da će Srbija dobiti
svu neophodnu podršku.
On je kazao da je, zajedno s ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom
Stefanovićem i šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom, razgovarao
sa svim ambasadorima zemalja EU u Beogradu i da su mu oni obećali pomoć.
"Spremni smo da izdržimo priliv migranata, ali imamo ograničene kapacitete
koje trošimo najefikasnije", istakao je Vulin na Horgošu, gde je situacija
mirna i gde se broj izbeglica smanjuje.
|
|
Udruženje albanskih opština ne povezivati sa srpskom zajednicom na Kosovu |
| |
Evropska komisija je juče stavila do znanja da je sporazum o
stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu rezultat dijaloga Beograd-Priština
i da se to ne može dovoditi u vezu s izjavom predstavnika albanske manjine u
Preševu i Bujanovcu da su u te dve opštine proglasili svoje udruženje.
Srbija jedino ima obavezu da poštuje odredbe konvencija Saveta Evrope o
zaštiti manjina i Evropske povelje o zaštiti regionalnih i manjinskih jezika,
izjavila je portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič.
Ona je time odgovorila na pitanje kako Evropska unija gleda na izjavu
predstavnika albanske manjine u Preševu i Bujanovcu da su stvorili udruženje
opština s albanskom etničkom većinom po uzoru na stvaranje Zajednice srpskih
opština na Kosovu.
Upitana da li je to pitanje ikad pominjano tokom dijaloga Beograd-Priština,
u kojem posređuje EU, i kakav je stav Evropske komisije, Maja Kocijančič je
odgovorila da se "veoma dobro zna da je Zajednica/Udruženje opština sa
srpskom većinom na Kosovu rezultat veoma specifičnih pregovora u dijalogu o
normalizaciji odnosa Beograda i Prištine".
"Kad je reč o albanskoj manjini u Srbiji", naglasila je portparolka
Kocijančič, "Srbija se obavezala da će primeniti politiku u odnosu na
nacionalne manjine u skladu sa obavezama iz konvencija Saveta Evrope o
zaštiti etničkih manjina i Evropske povelje o zaštiti regionalnih ili
manjinskih jezika, između ostalog, i nadamo se da će to biti sprovođeno".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
