|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EU ispituje da li Hrvatska krši SSP između EU i Srbije |
| |
 Evropska
komisija ispituje da li zatvaranje hrvatske granice za robu i privatna
vozila iz Srbije predstavlja kršenje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju Evropska unija-Srbija i visoki zvaničnici EK Federika Mogerini
i Johanes Has u kontaktima sa hrvatskim i srpskim vlastima nastoje da se
nađe rešenje za brzi povratak slobodnog prometa.
To je juče u Briselu saopštila portparolka EK Mina Andreeva, koja je rekla
da "ograničenja i posebno ova uvedena od hrvatske strane ne smeju biti
diskriminatorna i vremenski moraju biti ograničena" i tako odgovorila na
pitanje da li hrvatska blokada srpske granice predstavlja kršenje SSP
EU-Srbija.
Mina Andreeva je dodala da je predsednik EK Žan-Klod Junker naložio visokoj
predstavnici EU Federiki Mogerini i komesaru Johanesu Hanu da se tim
problemom pozabave i stupe u vezu s hrvatskim i srpskim vlastima.
Evropska komisija, dodala je portparolka Andreeva, sada proverava da li se
Hrvatska ponaša u skladu sa tim, a visoka predstavnica Mogerini i komesar
Han su "već o tome razgovarali s hrvatskih i srpskim vlastima s ciljem da im
se pomogne da nađu zajedno rešenje da se što pre ponovo uspostavi protok
robe".
Mina Andreeva je ukazala na to da je visoka predstavnica Federika Mogerini
juče predočila da "zatvaranje granica nikad nije rešenje i da sadašnji
izazovi s izbeglicama ne smeju imati neprimeren uticaj na trgovinu".
Ona je dodala da komesar Han danas stiže u Beograd i o tome će razgovarati
sa srpskim vlastima.
|
|
Han s Vesnom Pusić o prestanku blokade srpske granice |
| |
Evropski komesar Johanes Han će sa šeficom hrvatske diplomatije
Vesnom Pusič razgovarati o tome da prestane hrvatska blokada granice sa
Srbijom, a Beograd može očekivati i posebnu finansijsku podrškiu EU za
zbrinjavanje migranata.
To je u Briselu izjavio srpski ministar nadležan za migrantsku krizu
Aleksandar Vulin posle susreta s Hanom i preneo da je evropski komesar za
prošiirivanje izneo "najviše moguće pohvale o tome kako se vlada Srbije
odnosi prema migrantskoj krizi".
"Potpuno smo se saglasili da je Srbiji potrebna pomoć da ne može sama, da
Srbija nije uzrok migrantske krize i zato i ne treba da se nosi sama s
posledicama", istakao je Vulin.
Vulin je rekao da je Hanu preneo zabrinutost Srbije zbog blokade hrvatske
granice prema Srbiji i Han je obećao da će odmah razgovarati sa šeficom
hrvatske diplomatije Vesnom Pusić i da će učiniti sve što može da se
situacija brzo popravi i stanje na srpskoj granici sredi.
Srpski ministar za rad i socijalna pitanja je dodao da je u razgovoru s
Hanom ukazao na to da "između migranata i zaustavljanja kamionskog
saobraćaja nema baš nikakve veze i da se nijedan migrant ne nalazi na
autoputu, a da ne postoji nijedno opravdanje da bi se autoput ili transport
roba povezivao sa problemom migranata".
On je dodao da veruje da je evropski komesar razumeo te argumente Srbije i
da će kad bude razgovarao s hrvatskom ministarkom razmenu mišljenja usmeriti
upravo u tom pravcu.
U razgovoru je ukazano i na to "da je Srbija ozbiljno i uredno popisala
preko 140 hiljada ljudi".
"Saglasili smo se da će to biti takođe od presudne važnosti i za bezbednost
Evrope u budućim danima, jer mi smo jedina zemlja koja raspolaže takvim
informacijama i takvim podacima", kazao je Vulin.
"Takođe smo se složili da Srbija ni na koji način ne treba da strada i da
bude kažnjena zbog takvog ponašanja, već naprotiv da bude nagrađena", rekao
je on
"I to je ono", istakao je srpski ministar, "što mi očekujemo, pa otud ne
govorimo ni o kakvom kažnjavanju Srbije, vraćanjem svih onih ljudi koji su
popisani od vlasti Srbije".
"Već, naprotiv, to je nešto što Evropa ceni kao uslugu i kao ulaganje u
budućnost i bezbednost našeg kontinenta", dodao je Vulin.
Srpski ministar naglasio da mu je "komesar Han preneo svoj i stav Evropske
komisije da je Srbija primer svim ostalim zemljama kako se treba ponašati
prema migrantima i u humanitarnom i u organizacionom smislu".
Vulin je rekao da je s Hanom razgovarao i da će i prilikom njegove poseti
Beogradu biti reči o najavi Evropske komisije da pored redovnih para iz
fonda za pripremu Srbije i drugih kandidata za članstvo EU obezbedi i neka
vanredna sredstva za hvatanje u koštac s imigracionom krizom.
|
|
Iz Makedonije u Srbiju svakodnevno ulazi 3.500 izbeglica |
| |
Prema evidenciji Međunarodnog crvenog krsta kroz Makedoniju je
poslednjih nekoliko nedelja na putu od Grčke prema Srbiji svakodnevno
prolazilo po oko 3.500 izbeglica s Bliskog istoka, preneli su makedonski
mediji.
U Makedoniji je, zbog velikog priliva izbeglica koje kod Đevđelije ulaze iz
Grčke, od 19. avgusta na snazi vanredno stanje uz granicu s Grčkom, koju
obezbeđuje i vojska.
U utorak je od prihvatnog kampa za izbeglice u Đevđeliji do graničnog
prelaza Tabanovce sa Srbijom, za samo 12 sati - od 19.00 do 7.00 ujutru,
prošlo oko 3.000 izbeglica prevezenih s tri specijalna voza, kao i
autobusima i taksi vozilima.
U ponedeljak je u istom periodu, od 19.00 uveče do 7.00 ujutru, po
evidenciji Međunarodnog crvenog krsta, više od 4.000 izbeglica otišlo iz
Đevđelije prema Srbiji, dok je u toku avgusta i septembra broj prevezenih
izbeglica od Đevđelije do granice sa Srbijom svakodnevno bio veći od 3.000
ljudi.
Svi oni prelaze granicu sa Srbijom na ilegalnim prelazima, a zatim se
registruju u prihvatnom centru za izbeglice s Bliskog istoka u Preševu i u
selu Miratovac u preševskoj opštini, odakle nastavljaju put dalje ka
zemljama EU.
Po evidenciji Crvenog krsta u Preševu, od početka juna od kada je počela
podela suve hrane, takve je pakete do sada uzelo više od 100.000 ljudi,
odnosno najmanje je toliko izbeglica sa Bliskog istoka registrovano u
Preševu.
|
|
Od Vučića tražim da zaustavi tako intenzivan priliv izbeglica |
| |
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je blokada
granice sa Srbijom uvedena, jer Srbija organizovano u dogovoru s Mađarskom
šalje izbeglice samo u Hrvatsku.
"Neću dopustiti da se od nas rade bedaci i da se svi šalju Hrvatskoj, to je
moja poruka", rekao je Milanović na konferenciji za novinare u Zagrebu, po
dolasku iz Brisela.
On je rekao da je nekoliko puta tražio od Srbije, ali i premijera Aleksandra
Vučića da zaustavi toliko intenzivan priliv izbeglica prema Hrvatskoj.
Premijer je rekao da Srbija "pušta da izbeglice neorganizovano tumaraju
zemljom, ali samo dok se ne okupe na severu, a onda ih organizovano šalje
samo na hrvatsku granicu", što se, kako je rekao, radi u organizaciji srpske
Kancelarije za izbeglice. Milanović je poručio da srpska vlada samo treba da
zaustavi tako intenzivan priliv izbeglica u Hrvatsku.
"To je tako malo. Neka objasne svojim građanima zašto to neće? Sve što vaš
premijer treba da napravi je da zaustavi ovako intenzivan tok izbeglica. Mi
ne možemo primati 9.000 izbeglica u jednom danu, ali 4.000 do 5.000 možemo.
Ako ima neki poslovni aranžman izvan Hrvatske, Vučić to treba da kaže. Ja
nemam", rekao je Milanović koji je nekoliko puta rekao da to govori da bi
upoznao javnost Srbije sa stavovima Hrvatske.
On je poručio Srbiji da osnuje kampove za izbeglice, kao što je to učinila
Hrvatska ili da deo ljudi šalje prema severu, na granicu s Mađarskom.
"Beograd i Budimpešta igraju u tandemu, i mislim da su u tome potpuno
usamljeni", rekao je Milanović i dodao da u Briselu juče nije bilo "ni slova
o situaciji na hrvatsko-srbijanskoj granici".
Premijer se zapitao kako to da su srpska vlast uvela protivmere Hrvatskoj u
ponoć, iako je on u sredu u Briselu najavio da će od četvrtka Hrvatska
privremeno ukinuti zabranu ulaska za kamione. Istakao je da hrvatska mera "nije
bila protiv srpskih kamiona, već protiv svih kamiona, i hrvatskih", dok je
Srbija odgovorila paketom mera koji su isključivo prema hrvatskim kamionima
i hrvatskoj robi.
"To je na štetu Srbije, to je sečenje grane na kojoj sede", rekao je
hrvatski premijer.
|
|
Situacija na Batrovcima nepromenjena, kamioni se preusmeravaju |
| |
Šef carinske ispostave Batrovci Nenad Vukčević izjavio je juče
da je situacija na tom graničnom prelazu sa Hrvatskom nepromenjena i da je
dosta kamiona, kojima hrvatska strana ne dopušta ulaz u tu zemlju,
preusmereno ka drugim graničnim prelazima, uglavnom sa Mađarskom i BiH.
Vukčević je novinarima rekao da hrvatska blokada teretnog saobraćaja traje
već peti dan, dok srpski carinici propuštaju teretnjake, izuzev onih koji
voze hrvatsku robu i imaju hrvatske registarske oznake.
On je rekao da nema incidenata na granici, iako su vozači kamiona već veoma
iscrpljeni zbog čekanja.
Putnički saobraćaj na graničnom prelazu Batrovci funkcioniše normalno a
gužve nema, pre svega zbog odluke Hrvatske da zabrani državljanima Srbije
ulazak u tu zemlju.
Iz pravca Beograda ka granici sa Hrvatskom kolona kamiona dugačka je 15-ak
kilometara, a na autoputu su primetni autobusi koji sa juga Srbije voze
izbeglice ka graničnom prelazu Šid - Bapska.
U samom Šidu uočljiv je i veliki broj taksista koji prevoze izbeglice iz
Subotice i Kanjiže ka tom graničnom prelazu.
Meštani Šida kazali su agenciji Beta da nemaju ništa protiv da izbeglice
prolaze kroz njihovo mesto ali su dodali da im najveći problem predstavlja
blokada trgovine sa Hrvatskom a sada i slobodnog kretanja.
Prema njihovim rečima, Šid je pogranično mesto sa velikim brojem graničnih
prelaza sa Hrvatskom i veliki broj meštana zavisi upravo od trgovine sa tom
susednom zemljom.
Dodali su da se dešavaju i apsurdne situacije da državljanima Srbije
carinski organi Srbije ne dopuštaju da sa robom uđu u Srbiju, jer je roba
hrvatskog porekla.
|
|
Mađarska počela da postavlja ogradu i na granici sa Slovenijom |
| |
Mađarska vojska počela je da radi na postavljanju ograde s
bodljikavom žicom i na granici sa Slovenijom.
Portparol vlade Mađarske Žoltan Kovač rekao je da će bodljikava žica biti
postavljena kod prelaza Tornjisentmikloš-Pince.
Kovač je rekao da je reč o meri iz predostrožnosti. I Mađarska i Slovenija su
deo Šengenske zone slobodnog putovanja pa na granici između njih nema kontrola.
Mađarska je već podigla ogradu visoku četiri metra na granici sa Srbijom i nada
se da će to vikenda sličnu ogradu postaviti na granici s Hrvatskom, dok je u
pripremi produženje ograde duž granice s Rumunijom.
|
|
Crna Gora i u postsezoni među najtraženijima za ruske turiste |
| |
Crna Gora je i u postsezoni, odnosno i u septembru, u vrhu
potražnje ruskih turista, navode ruski mediji pozivajući se na podatke ruskog
turističkog pretraživača Tu-tu.ru.
U pet najtraženijih destinacija ušli su Ukrajina, Moldavija, Nemačka, Kazahstan
i Crna Gora. U isto vreme, po podacima turističkih operatora, potražnja za
evropske destinacije u postsezoni opala je za 40 odsto.
Tivat i Beograd su destinacije koje su u vrhu potražnje za kupovinu karata za
naredne mesece, navodi agenija Tas.
Prodaja karata za Tivat zauzima 16,48 odsto od ukupne prodaje, zatim slede
Tel-Aviv (8,44), Larnaka (5,12), Antalija, Burgas, Istambul, Bangkok, London i
Beograd, prenosi Tas.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
