|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Nobel za fiziku Kanađaninu Arturu Makdonladu i Japancu Takaaki
Kadžiti |
| |
 Nobelova
nagrada za fiziku dodeljena je Japancu Takaaki Kadžiti i Kanađaninu Arturu
B. Makdonaldu za otkriće da elementarne čestice neutrini mogu menjati tip
dok se kreću univerzumom, što pokazuje da imaju masu.
Otkrivanjem "kameleonske" prirode neutrina, dobitnici nagrade su rešili
staru zagonetku u čestičnoj fizici što može uticati i na promenu našeg
shvatanja svemira, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
"To otkriće je promenilo naše razumevanje najunutrašnjih procesa materije i
mogu se pokazati ključnim u našem shvatanju univerzuma", navodi se u
obrazloženju.
Kadžita (56) je direktor Instituta za istraživanje kosmičkog zračenja i
profesor na Univerzitetu u Tokiju, dok je Makdonald (72) profesor emeritus
na Kvins univerzitetu u Kingstonu u Kanadi.
Neutrini su izuzetno male subatomske čestice koje nastaju u nuklearnim
reakcijama u Suncu i drugim zvezdama. Ime neutrino je smislio Enriko Fermi
pošto je postojanje te čestice pretpostavio Volfgang Pauli 1931. kako bi
objasnio raspad atomskog jezgra, a njihovo postojanje je potvrdio Frederik
Rejns 1956.
Postoje tri vrste neutrina, a dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za
fiziku su pokazali da neutrini osciliraju iz jednog tipa u drugi, što
odbacuje pretpostavku da nemaju masu.
Kadžita je 1998. pokazao da su neutrini zabeleženi u Super-Kamikande
detektoru u Japanu prošli kroz metamorfozu u atmosferi, navela je Kraljevska
švedska akademija nauka.
Tri godine kasnije Makdonald je na Sadburi opservatoriji za neutrine
pronašao da neutrini koji dolaze sa Sunca mogu menjati identitete.
"Dalekosežan zaključak eksperimenta je da neutrino, za koji se dugo smatralo
da nema masu, mora imati masu", navela je švedska akademija.
Makdonald je rekao da naučnici traže i odgovore na pitanje kolika je masa
različitih tipova neutrina, kao i da li postoje još neke vrste pored tri
opažene.
Neutrina u svemiru ima najviše posle fotona, "pa tako svako svojstvo
neutrina može imati dramatične posledice na život univerzuma i njegovu
evoluciju", rekao je Makdonald.
Laureati će podeliti nagradu od osam miliona švedskih kruna (960.000 dolara),
kao i diplomu i zlatnu medalju koje će im biti uručene na svečanosti 10.
decembra.
Sezona objavljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada počela je juče u
Stokholmu nagradom za medicinu. Sutra se dodeljuje nagrada za hemiju, a u
četvrtak, 8. oktobra nagrada za književnost.
Nobelova nagrada za mir biće objavljena u Oslu u petak 9. oktobra, a za
ekonomiju u ponedeljak 12. oktobra.
|
|
Kod imigranata najizraženiji ponos što su Kanađani |
| |
U opštem društvenom istraživanju, koje se bavilo nacionalnim
simbolima, vrednostima i ponosom, skoro devet od deset anketiranih istaklo
je da su ponosni što su Kanađani. Kod imigranata je, generalno, to osećanje
najizraženije.
Povelja o pravima i slobodama i nacionalna zastava najvažniji su simboli
kanadskog identiteta za najveći broj anketiranih, a odmah za njima slede
nacionalna himna i RCMP. Hokej se našao na petom mestu, ali sa manje glasova
nego što se očekivalo.
Po provincijama, poštovanje nacionalnih simbola najviše je prisutno među
žiteljima Njufaundlenda i Labradora, a najmanje kod stanovnika Kvebeka.
Kada se govori o nacionalnim vrednostima, ubedljivo najviše su na ceni
ljudska prava. Čak dvadeset procentnih poena za njima zaostaje dvojezičnost,
a potom sledi i starosedelačka kultura.
Najcenjenije nacionalno dostignuće je nacionalna istorija, potom su tu
oružane snage, zdravstveni sistem i Ustav, dok umetnost i književnost
zaokružuju listu. Globalni politički uticaj Kanade, sa tek 46 odsto glasova
anketiranih, zaostaje za ostalim najvrednijim nacionalnim dostignućima.
Ovo istraživanje obavljeno je pre dve godine.
|
|
I drveće može biti deo nacionalnog nasleđa |
| |
Provincijska vlada prošle sedmice je saopštila da i drveće u
Manitobi može dobiti status prirodne baštine, odnosno dobara nasleđenih od
prethodnih generacija sa specifičnom vrednošću za ljude, koja treba sačuvati
za buduće generacije.
Ministar Tom Nevakšonof je istakao da se radi o posebnim primercima važnim
za manitobansku istoriju ili onima sa jedinstvenim karakteristikama, kojima
će ovo priznanje omogućiti da budu pod zaštitom.
Prva tri stabla koja su počastvovana posebnim tretmanom su kanadska topola u
školi Point Daglas, zasađena 1891. godine, američki brest iz ulice Vaterlo,
iz 1905. godine i hrast iz Saurisa, za koga se veruje da je star oko pet i
po vekova.
|
|
BLIC VESTI |
| |
ŽENEVA, Švajcarska – Svetski ekonomski forum je u
najnovijem Izveštaju o globalnoj konkurentnosti, procenio da se Kanada
nalazi na 13. mestu, dve pozicije bolje nego prošle godine. Posebno dobro su
ocenjeni visoka efikasnost tržišta rada i zdrav bankarski sistem, ali stoji
i upozorenje da potencijalno precenjeno tržište stanova može predstavljati
rizik u skoroj budućnosti.
VINIPEG – Jahji Samataru, Somalijcu koji je početkom avgusta
preplivao reku Red kako bi od Severne Dakote stigao do Manitobe, odobreno je
da ostane u Kanadi kao ‘zaštićena osoba’ i on ne može biti deportovan.
Očekuje se da bi u narednih godinu dana Samataru mogao dobiti i stalnu
dozvolu boravka, nakon čega bi status bio regulisan i za njegovu suprugu i
decu.
TORONTO – Od prvog dana oktobra minimalna cena rada u Ontariju
porasla je na 11,25 dolara, za mlađe od 18 godina sa radnim vremenom kraćim
od 28 sati nedeljno na 10,55 dolara i za točioce piće na 9,80 dolara. Po
podacima Statističke službe, prošle godine je u provinciji svaki deseti
radnik bio na minimalcu, dok je u ostatku Kanade toliku zaradu dobijalo
svega 7,3 odsto radnika.
MARKAM, Ontario – Dvanaest radnika iz jednog auto servisa dobitnici
su prošlonedeljne rekordno visoke Loto maks premije od 60 miliona dolara.
Oni zajedno igraju već osam godina i do sada nikada nisu dobili više od 90
dolara, ali im se ovog puta posrećilo, pa će svaki od njih dobiti po pet
miliona. Još uvek ne znaju kako će potrošiti novac, ali se slažu u jednom –
nastaviće da rade.
TORONTO – Ruti Kamings, vlasnica restorana Das Gasthaus na aveniji
Danfort, prošlog petka je saopštila da odlaže nagradnu igru u kojoj je
premija nasleđivanje ovog lokala. Razlog za to je što joj sajt Eventbrite,
popularni onlajn organizator događaja, ne dozvoljava da se preko njega obavi
ova nagradna igra, pošto se ona ne uklapa u standarde i pravila sajta.
Eventbrite će refundirati sve do sada kupljene srećke, njih oko 500, a
Kamingsova traži alternativno rešenje. Izvlačenje dobitnika trebalo bi da
bude 1. decembra.
TORONTO – od ukupno 1270 đaka škole Tornklif park, njih skoro 740,
prošlog četvrtka nije bilo u svojim klupama u znak protesta protiv novog
nastavnog programa za seksualno obrazovanje i vaspitanje. Roditelji su
ispred škole organizovali protest.
TORONTO – Omar Kadr je prošlog četvrtka doputovao u Toronto kod dede
i babe, u posetu koju je, u okviru olakšane uslovne kazne i zbog bolesti
babe, dozvolio sudija iz Edmontona. Kadr je dobio dozvolu da u Torontu
boravi do dve nedelje, u pratnji jednog od svojih advokata.
TORONTO – Protekli septembar ostaće zabeležen kao jedan od
najtoplijih, sa prosečnom temperaturom iznad uobičajenih 21 stepeni
Celzijusovih. U Ministarstvu za životnu sredinu napominju da je talas
toplote delimično povezan sa ‘super El Ninjom’’, koji preko Pacifika zagreva
i Velika jezera i deluje na klimu u Torontu. Klimatolog Dejvid Filips
predviđa da zbog toga ova zima neće biti previše teška i hladna.
TORONTO – Vlasnici malih bakalskih radnji u provinciji smatraju da se
prodavanje piva po ponuđenim uslovima ne isplati. Ako se zna da treba dati
garanciju i godišnje još platiti sedam hiljada dolara po radnji bez obzira
na promet, onda se ispostavlja da dnevno treba prodavati po 54 paketa od
šest piva, odnosno napraviti godišnji promet od 233 hiljade dolara da bi se
moglo isplatiti ono što je uloženo.
TORONTO – Posle punih deset godina, Skošabenk je još u februaru
obavestila organizatore da od iduće godine više neće biti sponzor gradskog
umetničkog programa Bela noć, Nuit blanš. U obrazloženju stoji da se ova
manifestacija više ne uklapa u sponzorsku strategiju banke.
MONTREAL – Lider konzervativaca Stiven Harper je, odgovarajući na
pitanje novinara, još jednom potencirao da je duvan štetan, ali da marihuana
predstavlja daleko veće zlo koje oni neće podržavati. Harper je istakao da
postoji sve više naučnih i medicinskih dokaza o dugoročnim štetnim
posledicama marihuane, posebno po mentalno zdravlje, ali nije naveo ni jedan
konkretan primer. Stručnjaci ističu da jednostavno nema dokaza da je
Harperov navod istinit.
TORONTO – Na jednom internet sajtu osvanula je šokantna vest da je
pevačica Avril Lavinj izvršila samoubistvo još pre deset godina i da se, sve
vreme od tada, u javnosti umesto nje, pojavljuje njena dvojnica Melisa
Vandela. Tu se potencira i na dvanaest dokaza za tu teoriju, uključujući i
razliku u visini, mladežu i slično. Avril se oglasila povodom ove priče i
rekla da se samo nasmejala, ali i dalje ima onih koji su uvereni da je ova
priča istinita.
KALGARI – Kompanija Suncor Energy dala je ponudu od 6,6 milijardi
dolara za preuzimanje Canadian Oil Sands-a, najvećeg partnera u Syncrude.
Ponuda, koja obuhvata 4,3 milijardi za akcije i 2,3 milijarde za dug
Canadian Oil Sands, biće otvorena do 4. decembra.
OTAVA – Federalni zvaničnici proveravaju da li je došlo do povrede
privatnosti kada su, prošlog meseca, mediji izvestili da je teroristima iz
grupe Toronto 18 oduzeto državljanstvo. Po rečima Valeri Loton, portparolke
komesara za privatnost Danijela Terijena, državljanstvo se smatra za
personalni podatak, čije eventualno otkrivanje mora biti u skladu sa Zakonom
o privatnosti.
TORONTO – U uži izbor za književnu nagradu Skošabenk Giler ušli su
Andre Aleksis sa “Fifteen Dogs”, Anakana Šofild “Martin John”, Rejčel Kask
“Outline”, Heder O’Nil ‘Daydreams of Angels” i Semjuel Arčibald “Arvida”.
Poslednje dve knjige sa liste su zbirke priča.
NjUJORK – Na veb-sajtu Tramp hotela objavljeno je da su i oni bili
žrtve hakera i to u periodu od maja prošle do juna ove godine. Napadnuti su
sistemi sa recepcija, hotelski restorani i prodavnice poklona iz osam hotela
ovog lanca, između ostalih i iz hotela u Torontu. Nezavisna istraga pokazala
je da nije bilo zloupotrebe podataka o gostima hotela.
OTAVA – Najnovije ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da među
biračima koji već znaju za koga će glasati, prednjače oni koji nameravaju da
podrže konzervativce – 37 odsto, za liberale je 29 odsto, dok je NDP pao na
svega 24 odsto.
TORONTO – Ontario će od decembra pomagati u lečenju neplodnosti kod
žena mlađih od 43 godine tako što će in vitro začeće ići na teret provincije,
ali će pacijentkinje same morati da plaćaju lekove. Računa se da će ovim
programom godišnje biti obuhvaćeno oko četiri hiljade žena, bez obzira na
njihov porodični status ili seksualnu orijentaciju, što znači da će za
program moći da se prijavljuju samci, surogat roditelji i supružnici iz
istopolnih brakova.
BREMPTON – Gradonačelnica Bremptona Linda Džefri kaže da, zbog toga
što mnogi u gradu jedva sastavljaju kraj sa krajem, ne može da prihvati
povećanje plate od 24 odsto, koje je u ponedeljak preporučio građanski
panel. Treba reći da je njena prethodnica na toj funkciji, Suzan Fenel,
gradonačelnica sa najvećom platom u Kanadi, dobijala preko 213 hiljada
dolara, skoro dvostruko više od 112 hiljada, koliko zarađuje Džefri.
KIČINER – Regionalna policija okarakterisala je kao ubistvo smrt
Majkla Gibona, 60, koji je u utorak ujutro preminuo nakon što je u
uobičajenoj jutarnjoj šetnji pogođen strelom u grudi. Sprovodi se opsežna
istraga i prikupljaju se sve informacije, ali za sada nije otkriven motiv
ovog zločina, niti da li postoji eventualna opasnost po bezbednost građana.
VANKUVER – Braća Šej i Brejden Nojfeld, jedan doktorant na Harvardu,
a drugi kompjuterski programer i veb dizajner, kreirali su veb-sajt na kome
se može videti kako je koji federalni poslanik glasao u Parlamentu, od 2006.
godine naovamo. Sajt se nalazi na adresi www.votes.mp.
VANKUVER – Poznati muzičar Nil Jang, nezadovoljan štetom koju je
pretrpela životna sredina u Kanadi i reputacijom koju u vezi sa tim ima
aktuelna vlast, najavio je da će, od prihoda sa koncerta u Vankuveru, dati
Fondu Dejvid Suzuki donaciju od stotinu hiljada dolara.
OTAVA – Nakon što je Džastin Trudo u avgustu izneo je plan svoje
stranke za reformu roditeljskog odsustva, sa beneficijama koje mogu trajati
do 18 meseci, ovih dana je i Stiven Harper predložio produženje roditeljskog
odsustva na 18 meseci, u okviru promene sistema osiguranja zaposlenih. Sada
odsustvo traje garatovanih 15 nedelja, a potom jedan od roditelja može
zatražiti produženje do ukupno 50 nedelja.
|
|
Starr Shield Pronađen posle sedam decenija |
| |
Starr Shield, izuzetno vredan hokejaški trofej, u atlanskim
provincijama neka vrsta ekvivalenta Stenli kupu, od nedavno je izložen u
Muzeju istorije hokeja u Vindzoru.
Poslednji tim koji ga je dobio bio je Monkton i to 1947. godine. Potom se
skoro sedam decenija nije ništa znalo o ovom trofeju i smatralo se da je
izgubljen u velikom požaru, koji je te iste godine zahvatio biblioteku u
Monktonu.
Ovog leta je tražeći nešto o manufakturi Star, vodećem proizvođaču
hokejaških klizaljki i štapova iz tridesetih godina prošlog veka, Dejvid
Karter sasvim slučajno naišao na oglas na E-beju u kome se nudi ovaj
hokejaški trofej na prodaju. Iznenađen i obradovan Karter, koji slovi za
detektiva istorije hokeja, odmah se angažovao i uspeo da organizuje njegovu
kupovinu.
Trofej Star šild je poslednjih dvadesetak godina bio u rukama jednog čoveka
iz Britanske Kolumbije, koji ga je sasvim slučajno pronašao na buvljoj
pijaci, a sada se rešio da ga proda. Na štitu su vidljiva oštećenja od vatre
i udara, srebrni sloj je delimično otopljen, drvena podloga je sasvim
nestala, ali je odlučeno da se radi nikakva restauracija i da se on izloži u
zatečenom stanju.
Ovaj, treći po redu, primerak Star šilda potiče iz 1924. godine, pošto je po
ustanovljenim pravilima prethodni trofej ostao u vlasništvu trostrukog
dobitnika, šarlotaunskih Ebigvejtsa.
Na posebno upriličenoj ceremoniji predstavljanja ovog izuzetno vrednog
trofeja u vindzorskom Muzeju hokeja, bili su predstavnici mnogih gradova
koji su ga u prošlosti osvajali.
|
|
Predsednik KOK-a Marsel Obit podneo ostavku |
| |
Prvobitno je objavljeno da Marsel Obit neće obavljati dužnost
predsednika Kanadskog olimpijskog komiteta i prvog čoveka Kanadske
olimpijske fondacije samo tokom trajanja istrage pokrenute protiv njega
povodom seksualnog uznemiravanja. Nezavisnu istragu o tome trebalo je da
vodi Fransoa Roland, bivši sudija Vrhovnog suda Kvebeka, i najavljeno je da
će ona biti završena do sredine oktobra.
Međutim, u subotu je Marsel Obit ipak podneo ostavku Olimpijskom komitetu i
ona je prihvaćena, a nezavisna istraga se prekida. U saopštenju KOK-a stoji
da su optužbe protiv njegovog prvog čoveka duboko zabrinule i uznemirile
olimpijsku porodicu. Oni su, takođe, istakli da nisu ništa znali o pritubama
na Obita i njegovo ponašanje prema ženama.
Za vršioca dužnosti predsednika KOK-a izabrana je Triša Smit, veslačica,
nosilac brojnih medalja na svetskim i olimpijskim takmičenjima i pravnica po
struci.
Obit je u svom obrazloženju o ostavci, između ostalog, uputio izvinjenje
svima koje je njegovo ponašanje moglo povrediti. Takođe je najavio da će se
korigovati, jer je postao svestan da su u pojedinim situacijama neke žene
mogle njegov stav protumačiti kao diskutabilan i da im je, zbog toga, moglo
biti neprijatno.
Posle originalne optužbe na račun Obita, još su se dve žene javile sa
sličnim navodima, ali za sada ništa nije dokazano i nije podneta nikakva
krivična prijava.
|
|
Alternativni Nobel za Šilu Vot-Klotije |
| |
Kanadska starosedelačka liderka Šila Vot-Klotije jedan je od
četiri dobitnika ovogodišnje nagrade Pravo na život, Right Livelihood Anjards,
koju često nazivaju i alternativni Nobel.
Vot-Klotije je nagradu dobila za život posvećen zaštiti Inuita iz arktičke
oblasti i odbrani njihovog prava na očuvanje svog života i kulture, koji su
ugroženi klimatskim promenama.
Uz Vot-Klotije, dobitnici nagrade su i Kaša Džeklin Nabagesera iz Ugande, za
borbu za prava homoseksualaca i seksualnih manjina, Toni de Brum, ministar
inostranih poslova Maršalskih Ostrva, za bezbednost i održivost svoje zemlje, i
italijanski hirurg Đino Strada, za zasluge u pružanju medicinske pomoći žrtvama
rata.
Za svoj pionirski rad Vot-Klotije dobila je brojna priznanja u zemlji i
inostranstvu, od nominacije za Nobelovu nagradu 2007. godine, preko trinaest
počasnih doktorata, do najvišeg državnog priznanja, ordena oficira Reda Kanade.
|
|
Dobila državljanstvo posle osamdeset godina |
| |
Priča o Džoan Stirling, 99, zapravo je priča o birokratiji. Ova
vremešna gospođa nije imala kanadsko državljanstvo, ni zdravstvenu knjižicu,
iako u Kanadi živi više od 80 godina.
Rođena je u Londonu, Engleska, 1916. godine, odakle je otišla u SAD, da bi sa
sedamnaest godina došla u Kanadu. Nije se udavala, nije imala vozačku dozvolu ni
pasoš, a ni zdravstvena knjižica joj nije trebala do pre nekoliko godina.
Ministarstvo za državljanstvo i imigraciju odbilo je da joj potvrdi
državljanstvo zato što nije imala izvd iz knjige rođenih.
Za rešavanje problema Stirlingove angažovala se njena prijateljica Dajana Votson,
koja već nekoliko godina na razne načine pokušava da joj obezbedi zdravstveno
osiguranje, jer će joj zbog godina koje ima to sve više trebati. Ona je
Ministarstvu za imigraciju i državljanstvo podnela brdo dokumenata koji
potvrđuju identitet i kretanje Stirlingove, do podataka o plaćanju poreza i
ostvarivanju biračkog prava, ali ne i izvod iz knjige rođenih koji nije mogla da
pribavi ni od nadležne britanske službe.
Čekajući na odgovor nadležnih, Stirlingova je imala nekoliko privremenih
zdravstvenih legitimacija, između ostalog čak i preko programa za beskućnike,
mada nikada nije bia jedna od njih.
Na kraju se ispostavilo da je sav trud bio uzaludan, zato što je Stirlingova sve
vreme bila kanadski državljanin i to na osnovu jednog starog zakona, po kome je
svaki britanski državljanin koji živi na tlu Kanade od pre 1947. godine,
automatski dobijao kanadsko državljanstvo.
Zanimljivo je da ovaj podatak nije bio poznat ni službenicima Ministarstva.
Ovaj slučaj dospeo je u Go Public, koji je pomogao da se sve nejasnoće razreše i
da Stirlingova napokon dobije državljstvo, a sa tim i zdravstvenu legitimaciju.
|
|
Fahmi i kolege dobili nagradu za slobodu govora |
| |
Kanadski novinar Mohamed Fahmi, nedavno pomilovan i oslobođen
optužbi za terorizam u Egiptu, ističe da Kanada mora više da pomaže svojim
državljanima koji se u inostranstvu nađu u pritvoru.
Fahmi napominje da ne želi to da postavi previše kao političko pitanje, već da
inicira nacionalnu debatu na tu temu. Najavljuje i da će prihvatiti pozive da se
sastane sa liderima NDP-a Tomom Malkerom i liberala Džastinom Trudoom, jer želi
i lično da im se zahvali za pruženu podršku.
On se trenutno nalazi u Londonu, gde će se susresti sa svojim advokatom Amal
Kluni, dati intervjue i održati govor na temu slobode govora posle arapskog
proleća.
Ujedno, Fahmi i dvojica njegovih kolega iz Al-Džazire, Australijanac Piter
Greste i Egipćanin Baher Mohamed dobitnici su nagrade za slobodu govora
Međunarodne asocijacije pres klubova. U ime trojice novinara, nagradu je u
Varšavi primio Greste.
Po povratku u Kanadu, Fahmi će biti predavač na Fakultetu za novinarstvo pri
Univerzitetu Britanska Kolumbija u Vankuveru, a namerava i da napiše knjigu o
svojim iskustvima.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
