|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Haj'mo na Mars |
| |
 “Marsovac”
(“The Martian”), režija: Ridli Skot, glavne uloge: Mat Dejmon, Džesika
Čestejn, Kristen Vig, Džef Danijels
Slučajno ili ne, NASA je obelodanila svetu da je pronašla tečnu vodu na
Marsu upravo u momentu kada se u “multiplekse” spremao da dođe “Marsovac”
ser Ridlija Skota. Fanatični zagovornik teorija zavere “oskarovski” reditelj
Oliver Stoun dobio je svoje novo štivo za dublju analizu, ovoga puta na temu
koordinirane konspiracije između Holivuda i Američke svemirske agencije.
Ovo iznenadno otkriće je svakako bilo velika novost u analima nauke i
svemirskih istraživanja ali ujedno je izgledalo i kao sjajni marketinški
trik za novi Skotov “sajens-fikšn”. Ipak, pokazalo se da ovom filmu nije bio
potreban ekskluzivni promotivni “pablik rilejšn”.
“Marsovac” je čisti “blokbaster” od glave do pete, majstorski skrojen po
meri najšire publike. On sadrži sve elemente za svačiji ukus. To je
“naučno-fantastična” drama preživljavanja, intimistička studija karaktera,
napeti triler, duhovita komedija, uzbudljiva svemirska avantura, čak i
svojevrsni muzički vremeplov u 1970.-te. Sve na jednom mestu, zar treba još
nešto više!?
Naravno, ovaj film je i najbolja reklama koju bi NASA mogla poželeti. Za
razliku od serije prejašnjih filmova koji prikazuju putovanje kosmosom kao
užasavajuće iskustvo (“Prometej”, “Gravitacija”, “Interstelar”) “Marosvac”
poručuje gledaocima da istraživanje vasione može biti zabavno i “kul”, sa
junacima-astronautima koji su i pametni i seksi!
U dobu kada se ljudska rasa nalazi na sudbonosnoj prekretnici, jer matica
Zemlja ne može više podneti njenu torturu, Skotov film deluje kao regrutni
poklič: “Haj’mo na Mars”! U ovoj sve nepodnošljivijoj teskobi postojanja,
Crvena planeta se nameće kao logična alternativa, mesto za novi početak i
rešenje za migrantske krize.
To je budući Divlji zapad, ogromno mesto koje treba kolonizovati, pa potom
pretvoriti u gigantski “šoping centar” i odskočnu dasku za širenje
demokratije, slobode i ljudskih prava širom Sunčevog sistema i Mlečnog puta.
Ko zna, jednog dalekog dana definitivno će se potvrditi smele teze da su
ljudi zapravo potekli sa Marsa!
Još ako se otkrije da na Marsu ima i plemenitih metala, kroz jedno 30 do 40
godina počeće interplanetarna Zlatna groznica neviđenih razmera. Invazija
varvara dobiće vasionsku dimenziju!
Mars se dosad pokazao kao surovo mesto za posetu, čak i za robote. Od 42
istraživačke misije lansirane još od 1960-tih, više od polovine su bile
neuspešne. Ovo marsovsko prokletstvo bi moglo da zvuči i kao upozorenje
čovečanstvu.
Za sada, najjeftiniji, najbrži i najbezbedniji način da dođete do Marsa je
da kupite ulaznicu u “multipleksu”. Međutim, mnogi marsovski filmovi su
pretrpeli slične gubitke kao sonde. “Misija na Mars”, “Crvena planeta”,
“Džon Karter”, “Duhovi Marsa”, “Poslednji dani na Marsu”, “Mars treba mame”
su samo oni pamtljiviji u nizu filmova koji su se pokazali kao promašaji.
Posle skoro devet decenija snimanja filmova o Marsu, koji je i za sineaste
bio neiscrpni izvor inspiracije, konačno se pojavilo jedno delo koje će ući
u antologiju. Skotov “Marsovac” je događaj rane jesenje sezone, film kojeg
svakako treba videti u “vajdskrin” trodimenzionalnom formatu.
Dajte Ridliju Skotu u ruke pravu priču i onda čak ni nebo nema limita!
Baziran na kratkoj noveli kompjuterskog programera Andija Vira, iz 2011.
godine, koju je za veliki ekran adaptirao Drju Godar, “Marovac” predstavlja
trijumfalni povratak 77-godišnjeg “oskarovca” Skota kosmičkim
prostranstvima, koje je tako vizionarski istraživao u “Osmom putniku” i
“Prometeju”.
“Marsovac” je svemirska odiseja tipa “Preživi ili umri”. Famozna rečenica:
“Hjuston, imamo problem”, iz Hauardovog “Apola 13”, odzvanja kao eho u ovom
filmu. To je priča o astronautu Marku Votniju (uloga Mata Dejmona”), koji je
greškom ostavljen sam na crvenoj planeti od strane njegove petočlane posade,
za vreme neuspele misije na Marsu.
On je kosmički “haj-tek” Robinzon Kruzo, koji svojom dovitljivošću pokušava
da opstane dok ne stigne spasilačka ekipa, koja je mesecima i stotinama
miliona kilometara daleko. U nastojanju da preživi, Valton postaje i farmer,
koristeći svoj vlastiti prirodni fertilizator da uzgaja krompire. On nije
samo astronaut nego i marsovski pionir-poljoprivrednik!
Ne progovarajući nijednu reč dobrim delom filma, Dejmon upečatljivo tumači
lik Votnija, u stilu pustinjaka- osamljenika Toma Henksa u delu “Cast Anjay”
i Roberta Redforda u “Sve je izgubljeno”. On je čovek koji je pao na Mars i
ostao živ!
Svemir može da te ubije. Ljudska pronicljivost može da te spasi. To je
naravoučenije “Marsovca” koji, za razliku od mnogih drugih savremenih
filova, naglašava našu bolju, pametniju stranu, u poslednje vreme sve više
skrivenu i potisnutu.
Spasilac dana ovde nije Džejms Bond, niti kostimirani super-heroji, nego
nauka, ljudska inteligencija, visprenost i nada. To nijedan drugi holivudski
“blokbaster” u poslednjoj dekadi nije poručio! Valjda će to sve i “Oskar” na
svojoj narednoj dodeli adekvatno vrednovati.
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Svetlana Aleksijevič dobila Nobela za književnost |
| |
Beloruskinja Svetlana Aleksijevič dobila je ovogodišnu Nobelovu
nagradu za književnost.
U obrazloženju Švedske akademije se navodi da je Aleksijevič nagrađena "zbog
njenog polifonog pisanja, spomenika patnji i hrabrosti našeg vremena".
Aleksijevič je privukla pažnju kritike svojim stilom i novinarskim
izveštajima iz politički turbulentne Rusije.
Isprva se bavila istraživačkim novinarstvom, a među najpoznatijim knjigama
su opisi rata u Avganistanu koji je vodio Sovjetski Savez 80-ih i knjiga o
černobiljskoj katastrofi.
Aleksijević je rođena 1948. godine u Ukrajini od oca Belorusa i majke
Ukrajinke. Po završetku očeve vojne službe porodica se preselila u
Belorusiju gde je Svetlana Aleksijevič na univerzitetu u Minsku od 1967. do
1972. studirala novinarstvo.
Tokom novinarskog rada, godinama je prikupljala materijal za svoju prvu
knjigu "Nežensko lice rata" koja je objavljena 1985. Zasnovana na
razgovorima sa stotinama žena koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu, to
je prva knjiga u ciklusu "Glasovi utopije" u kojima je Aleksijevič život u
Sovjetskom Savezu opisivala iz perspektive pojedinca.
Kao prvu knjigu od koje treba početi čitati Svetlanu Aleksijevič, sekretarka
Švedske akademije je preporučila upravo "Nežensko lice rata".
"Posredstvom svog izvanrednog metoda - pažljivo komponovanim kolažima
ljudskih glasova - Aleksijevič je produbila naše shvatanje cele ere", navodi
se u tekstu na sajtu Nobelove nagrade.
U "Glasovima iz Černobilja" opisivala je posledice nuklearne katastrofe iz
1986, a u "Dečaci od cinka" predstavila je sovjetske vojnike u Avganistanu.
Sekretarka Švedske akademije Sara Danius je navela da je Aleksijevič provela
skoro 40 godina istražujući bivši Sovjetski Savez, ali da se njen rad ne
tiče istorije već "nečeg beskonačnog". Aleksijevič je "mapirala dušu"
sovjetskog i postsovjetskog naroda, rekla je Danius.
Zbog kritika režima, Aleksijevič periodično živi u inostranstvu - Italiji,
Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj.
Zasad su ove nedelje dodeljena nagrada za medicinu, fiziku i hemiju a danas
će u Oslu biti proglašen dobitnik Nobelove nagrada za mir, a za ekonomiju u
ponedeljak 12. oktobra.
|
|
Korali sve više blede |
| |
Korali širom sveta sve više blede, a naučnici predviđaju da će
se situacija verovatno pogoršati, ocenjujući da je reč o poražavajućoj krizi.
Porast temperature okeana, izazvan globalnim zagrevanjem i prirodnim
fenomenom zvanim El Ninjo uzrokuju izbeljivanje korala, koji često odumiru,
kazali su stručnjaci.
Izbeljivanje korala najpre je zabeleženo na Guamu, pre više od godinu dana,
zatim na Havajima, a šireći se na ostatak Pacifika i Indijskog okeana sada
je pogodilo i Floridu i Karibe.
Nijedan koralni sprud nije pošteđen, iako su pojedina područja, kao što su
Havaji, više pogođena ovom pojavom u odnosu na druga, naveli su naučnici.
Preterana toplota ugrožava korale koji zbog toga blede i postaju podložni
bolestima.
Američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) saopštila
je da postoji mogućnost da u ovoj godini nestane između 10 i 20 odsto
koralnih grebena.
Predstavnik NOAA Mark Eakin posebno je zabrinut za Havaje.
Havaje je pogodilo najveće izbeljivanje korala do sada, rekao je on,
opisujući ovu pojavu kao "tešku i obimnu".
Prema njegovim rečima, koralni greben kod severozapada ostrva je "potpuno
izbeljen".
Eakin je kazao da ovo ne predstavlja problem samo za ronioce i ribe, i
podsetio da koralni grebeni imaju globalni značaj.
Koralni grebeni štite obale, doprinose razvoju turizma i obezbeđuju hranu za
500 miliona ljudi širom sveta, rekao je Eakin.
|
|
Depardje: Amerikanci, narod koji stalno uništava druge |
| |
Poznati francuski glumac Žerar Depardje koji ima i rusko
državljanstvo, izjavio je da su Amerikanci narod koji stalno uništava druge.
"SAD? To je narod koji stalno uništava druge narode. Prvo se biju međusobno.
Uništili su Indijance, potom su imali robove, kao i građanski rat", rekao je
Depardje za radio Frans Enter (France Inter).
"Oni (Amerikanci) su prvi upotrebili atomsku bombu. Gde god da prođu, prave
neviđene budalaštine. Više volim da budem Rus", rekao je Depardje.
Francuski glumac je dodao da bi bio "srećniji da Evropa prestane da sluša
Amerikance".
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je glumcu uručio ruski pasoš početkom
2013. godine, kada se Depardje preselio iz Francuske zbog visokog poreza.
Depardje od tada ne krije simpatije prema Putinu i Rusiji. On je u martu
prošle godine lansirao satove na kojima piše "Ponosan što sam Rus".
Glumac u Francuskoj uživa veliku medijsku pažnju, jer kako je jednom
prilikom sam rekao, "nema dlake na jeziku".
|
|
Parni Valjak slavi 40 godina karijere koncertima u Beogradu |
| |
Zagrebačka rok grupa Parni valjak obeležiće krajem novembra 40
godina od prvog nastupa u Beogradu sa dva koncerta u glavnom gradu Srbije.
U saopštenju se navodi da će 27. i 28. novembra Parni valjak u Beogradu
održati dva koncerta - akustičnu verziju "Bez struje" u Centru Sava, a dan
kasnije koncert pod imenom "Elektrika" u Hali sportova.
"Ovako nešto niko nikada nije uradio i sada već imamo laganu, ali slatku
tremu. Jedva čekamo koncerte a našim fanovima i svim prijateljima obećavamo
sjajne nastupe. Ovo će biti jedinstveni koncerti po mnogo čemu, a i zbog
toga što smo odlučili da bude samo po jedan koncert, odnosno da ne pravimo
reprize kao 2012. godine kada smo imali pet rasprodatih koncerata u Centru
Sava", naveli su članovi benda u pisanoj izjavi pred koncerte.
|
|
Oko 2.000 ljudi odalo počast Džonu Lenonu u Njujorku |
| |
Oko 2.000 ljudi okupilo se u sredu u Central parku u Njujorku
gde su svi prisutni napravili najveći ljudski lanac u obliku znaka mira,
odajući počast legendarnom britanskom muzičaru i članu Bitlsa Džonu Lenonu
koji bi 9. oktobra napunio 75. godina.
Na skupu su bili ljudi svih uzrasta, deca i stari, a njima se pridružila i
Lenonova udovica Joko Ono.
Okupljeni su iskoristili taj skup da osude rat u Siriji. Neki od njih su
nosili plakate "Vodite ljubav a ne rat u Siriji!".
Džon (Vinston) Lenon, rođen 9. oktobra 1940. godine, bio je pevač,
kompozitor i gitarista grupe Bitls. Njegova kreativna karijera je imala i
epizode političkog aktivizma, glume i spisateljstva.
Lenon i drugi član Bitlsa Pol Makartni su duboko uticali na razvoj rok
muzike, ali je Lenon važio za dušu i um "Bitlsa" i za života je postao ikona
20. veka, a njegove pesme su rangirane među najbolje i najslušanije svih
vremena.
Najpoznatije su "Imagine", "Jealous Guy" i"Give Peace A Ćance".
Lenona je 8. decembra 1980. godine u Njujorku ubio poremećeni obožavalac
Mark Dejvid Čepmen koji je još u zatvoru.
|
|
Zabune u obaveštavanju dobitnika Nobelove nagrade |
| |
Dovoljno su dva ista imena, ili pogrešan broj telefona i Nobelova
nagrada može da dođe u ruke pogrešnog laureata, kao na primer Nobelova nagrada
za fiziku za koju je bio obavešten jedan ekonomista.
U razgovoru za Fondaciju Nobel iz 2005. ponovo objavljenom danas preko Tvitera,
na dan proglašenja ovogodišnje Nobelova nagrada za fiziku, dobitnik tog
priznanja 1989, Amerikanac Norman Remzi ispričao je kako Nobelov komitet
kontaktirao nekog drugog Normana Remzija da mu saopšti da je nagrađen. "Oni su
zaključili da bih ja mogao da budem u Vašingtonu gde je bio jedan Norman Remzi.
I predsednik Nobelovg komiteta ga je pozvao telefonom", ispričao je Remzi u
intervjuu datom 2005. godine.
Negde oko 6.00 sati ujutru sin tog Normana Remzija je podigao slušalicu i nije
bio spreman odmah da probudi oca.
"Oni su mu rekli, hoćemo da mu javimo da je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. A
mladić je odgovorio: to je jako interesantno jer je moj otac ekonomista",
ispričao je fizičar Remzi.
Remzi koji je umro 2011. u 97. godini nagrađen je za rad na atomskim satovima.
Njegov istoimenik ekonomista nije ostavio dovoljno veliki trag u istraživanju da
bi ušao u razmatranje za Nobelovu nagradu.
|
|
Održan Marš Zombija u Parizu |
| |
Oko 2.000 ljudi prošlog vikenda je učestvovalo u veseloj
atmosferi u "Maršu Zombija", manifestaciji koja se osam godina održava u Parizu,
preneli su francuski mediji.
"Marš Zombija" (Zombie Njalks) nastao je pre desetak godina u Severnoj Americi i
ubrzo je našao pristalice u Evropi, posebno u Francuskoj gde je u septembru u
Strazburu bilo 5.000 maskiranih učesnika.
Učesnici, koji su nosili kostime s lažnom krvlju i zastrašujuće maske, prošetali
su ulicama Pariza u zvuke rokenrola.
Najveći "Marš Zombija" održan je u Meksiku 2011. godine kada se prošetalo oko
10.000 prerušenih zombija koji su veselo "plašili" prolaznike.
|
|
Putin na rođendan igrao hokej sa NHL zvezdama |
| |
Ruski predsednik Vladimir Putin proslavio je u sredu 63. rođendan
na ledu igrajući hokej s bivšim zvezdama američkog NHL-a protiv ruskih
zvaničnika i biznismena.
Putin je postigao sedam golova za svoj tim u kojem su igrale legende NHL-a
Vlačeslav Fetisov i Pavel Bure. Oni su rezultatom 15:10 pobedili tim u kojem su
igrali ministar odbrane Sergej Šojgu i Putinovi prijatelji, tajkuni Genadi
Timčenko i Arkadi Rotenberg.
Putinu je posle utakmice dat trofej za pobedu njegovog tima, kao i medalja za
doprinos hokeju u Rusiji.
|
|
Džoni Keš dobio zvezdu u Kući slavnih kantri muzike |
| |
Slavni američki kantri muzičar Džoni Keš koji je preminuo 2003.
godine, dobio je zvezdu u Kući slavnih kantri muzike.
Ceremoniji je prisustvovao Kešov mlađi brat Tomi.
Smatra se da je Džoni Keš (1932-2003) jedan od najuticajnijih muzičara 20. veka.
Iako je najpoznatiji kao kantri pevač, uticao je na mnoge druge muzičke žanrove,
kao što su rokenrol, bluz i folk.
Zbog žanrovske svestranosti, uvršten je i u Kuću slavnih rokenrola i Kuću
slavnih kantri muzike.
Njegove najpoznatije pesme su "I Walk the Line", "Folsom Prison Blues", "Ring on
Fire" i "Man in Black".
Njegova poslednja pesma "Hurt" snimljena je u saradnji s rok bendom Najn inč
nejls (Nine Inch Nails).
|
|
Uručeno Dositejevo pero najboljim piscima po oceni dečjeg žirija |
| |
Nagrade dečje kritike "Dositejevo pero" za najbolje knjige za
mlađi i stariji uzrast uručene su u sredu Filipu Mledenoviću i Dušanu
Pejčiću na svečanosti u Udruženju književnika Srbije.
"Najoštriji i najiskreniji" žiri sastavljen od više od stotina beogradskih
osnovaca iz 24 beogradske škole za najbolje knjige objavljene u 2014. godini,
u konkurenciji od 38 naslova, izabrao je Mladenovićevu knjigu "Majstor za
ljuljaške, klacaklice, tobogane i...", i "Muški dnevnik" Dušana Pejčića,
podsetila je direktorka Dositejeve zadužbine Mira Dragaš uručujući nagrade
dobitnicima.
Druga i treća nagrada "Dositejevo pero", u konkureniciji za stariji uzrast,
uručene su Vesni Aleksić za knjigu "Lovac na maslačke" i Zoranu Dobroviću za
priču pod naslovom "Košulja dobre sreće". U kategoriji knjiga za mlađe
osnovce, nagrada je pripala Dejanu Aleksiću i Zorici Bajnin Đukanović za
knjige "Mali oglasi i još po nešto" i "Dan od leta". Prvu nagradu velikog
dečjeg žirija "Dositejevo pero", ustanovljenu 1997. godine, do sada su,
između ostalih, dobili i Ljubivoje Ršumović za "Vidovite priče", Uroš
Petrović za "Zagonetne priče", Silvija Otašević za knjigu "Plurkini
Musketari" i Igor Kolerev za "Klizave priče".
Književnik Isak Baševis Singer rekao je da su deca najbolji književni
kritičari i najbolji čitaoci prave književnosti, jer njih ne mogu da
hipnotišu velika imena, preterane pohvale i agresivna reklama.
"Deca ne podležu takvim verovanjima, njima se i dalje dopada jasnoća i
lakoća - mladi čitalac traži pravu priču, s početkom sredinom i krajem,
onako kako se priče pričaju hiljadama godina", rekao je Singer.
Nagrade dobitnicima Dositejevog pera za 2014. godinu dobitnicima su uručene
u okviru Dečje nedelje.
Konkurs Dečje kritike "Dositejevo pero" ustanovili su Sekretarijat za
kulturu grada Beograda, biblioteka Dositej Obradović i organizacija
Prijatelji dece Opštine Voždovac prema Konvenciji UN o pravima deteta da
izraze svoje mišljenje o literaturu namenjenoj njima.
Organizatori Dositejevog pera su Društvo prijatelja dece Voždovac, Muzej
srpske književnosti i Prijatelji dece Zemuna.
|
|
FDA će koristiti hip-hop u kampnji protiv pušenja |
| |
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) saopštila je da će
uložiti 128 milona dolara u kampanju u kojoj će koristiti hip-hop kako bi
obeshrabrila mlade ljude da konzumiraju cigarete.
Kako je navedeno, FDA će u kampanji pod nazivom "Fresh Empire" koristiti hip-hop
stil s ciljem da se spreči korišćenje cigareta među tinejdžerima.
Rezultati istraživanja pokazuju da postoji veća verovatnoća da će mlade osobe
koje se identifikuju sa hip-hopom konzumirati duvan u odnosu na njihove
vršnjake, naveli su zvaničnici.
Ovo je druga u nizu medijskih kampanja FDA za informisanje javnosti o
opasnostima upotrebe duvana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
