|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija će dati sve od sebe da Kosovo ne postane član Unesko |
| |
 Premijer
Aleksandar Vučić izjavio je juče će Srbija dati sve od sebe da Kosovo ne
postane članica Uneska, ali da to neće biti lako, jer Srbiji "brojevi ne idu
prilog".
"Učinićemo sve da zaštitimo naše interese, borićemo se na svakom mestu, ali
brojevi nam ne idu u priligu, imaju bezbroj zemalja sa kojima čine većinu",
rekao je Vučić u Vladi Srbije.
U Parizu je juče počelo 197. zasedanje Izvršnog saveta Uneska, na čijem se
preliminarnom dnevnom redu nalazi i predlog preporuke za prijem Kosova u
članstvo te organizacije. Preliminarna odluka da li će se na Generalnoj
skupštini o članstvu Kosova raspravljati u novembru, trebalo bi da bude 12.
oktobra.
Vučić je kazao da je još gore od zvaničnog prijema Kosova u Unesko, nacrt
zakona po kojem bi sprski manastiri postali imovina Kosova.
"To nije i neće biti njihova imovina, uprkos tome što uče decu da je pleme
Gaši zidalo Dečane", poručio je premijer.
Dodao je i da su manastir Dečani jedan od retkih manastira koji ima svu
dokumentaciju da je u vlasništvu Sprske pravoslavne crkve. Prema njegovim
rečima, monaški niz u tom manastiru nije prekidan ni u vreme Otomanskog
carstva i traje 700 godina.
"Baš me interesuje šta će Evropa i Zapad da nam kažu? Kako ćete da nam posle
700 godina to ukinete, mi smo mali, nismo jaki, ali imamo obraza", istakao
je on.
Zahtev za prijem Kosova u Unesko 43. je tačka preliminarnog dnevnog reda.
Zahtev je formalno podnela Albanija a podržalo ga je 45 zemalja. U
obrazloženju pripremljenog dokumenta se navodi da je u ime Kosova zahtev za
prijem u Unesko podneo zamenik premijera i šef diplomatije Hašim Tači u
pismu generalnom direktoru 4. avgusta.
Navodi se takođe i da "države koje nisu članice UN mogu biti primljene u
članstvo Uneska na preporuku Izvršnog saveta, dvotrećinskom većinom glasova
Generalne konferencije".
U predlogu odluke navodi se da Izvršni savet donosi preporuku da Generalna
konferencija primi Kosovo u članstvo, imajući u vidu da "Kosovo prihvata
ustav te organizacije i da je spremno da ispunjava obaveze koje proističu iz
članstva i učestvuje u troškovima".
Generalna konferencija Uneska održava se od 3. do 18. novembra. Generalnu
konferenciju čine predstavnici 195 zemalja članica a zaseda svake druge
godine.Svaka zemlja članica ima jedan glas.
Zahtev Albanije za prijem Kosova u Unesko podržali su SAD, Nemačka,
Britanija, Francuska, Austrija, Slovenija, Irska, Holandija, Luksemburg,
Danska, Finska, Švedska, Turska kao i Estonija, Letonija i Litvanija. Zahtev
su podržali i Ujedinjeni Arapski Emrati, Saudijska Arabija, Katar i Kuvajt.
Prijem Kosova u Unesko podržali su i Bahrein, Belize, Burkina Faso, Čad,
Kostarika, Obala Slonovače, Dominikanska Republika, Salvador, Gabon, Gambija,
Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Jordan, Lesoto, Oman, Panama, Papua
Nova Gvineja, Senegal, Somalija, Južni Sudan, Togo, Tanzanija, Vanuatu.
|
|
Uhapšen Morina koji je pustio drona sa mapom "velike Albanije |
| |
Tužilaštvo u Tirani zatražilo je danas određivanje pritvora na
neodređeno vreme za Ismailja Morinu, poznatog kao Balist Morina, preneli su
albanski mediji.
Policija Albanije juče je u Tirani uhapsila Ismailja Morinu, koji je preuzeo
odgovornost za puštanje drona sa mapom "velike Albanije" na fudbalskoj
utakmici Srbija-Albanija u Beogradu.
Portal koha.net preneo je da je u vozilu u vlasništvu Morine, policija
pronašla pištolj za koji nije imao dozvolu. U vozilu je, takođe, pronađeno i
30 ulaznica za fudbalsku utakmicu između reprezentacije Albanije i Srbije
koja se igra večeras u Elbasanu.
Zajedno sa Morinom uhapšene su još tri osobe.
|
|
Plus za reforme i izbeglice, minus za stanje u medijima |
| |
Poslanici Evropskog parlamenta i poslanici Narodne skupštine
održali su četvrti zajednički sastanak Parlamentarnog odbora za
stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije u Strazburu.
Na sastanku delegacija Evropskog parlamenta i Skuštine poslanici su
pohvalili refome koje srpske vlasti sprovode, human odnos prema izbeglicama
i napredak u odnosima Beograda i Prištine. Kritikovali su trenutno stanje u
medijima, pravosuđu i razilaženje stavova s EU po pitanju sankcija prema
Rusiji, navodi se u tekstu preporuka parlamentarnog odbora.
Poslanici Evropskog parlamenta pozdravili su krupne korake koje je Srbija
napravila u cilju otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja. Oni su ohrabrili
srpske vlasti da nastave sprovođenje reformi i pozvali članice EU da do
kraja ove godine daju saglasnost za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.
Evroposlanici su pozdravili korake preduzete u cilju normalizacije odnosa
Beograda i Prištine tokom poslednje pregovaračke runde u Briselu. Oni su
ohrabrili Srbiju da nastavi da igra ključnu ulogu u unapređivanju regionalne
saradnje.
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje pozdravio je spremnost
EU da poveća humanitarnu i finansijsku podršku Srbiji kako bi se lakše
izborila sa izbegličkom krizom.
Poslanici u Strazburu konstatovali su sa zabrinutošću tvrdnje o pojačanoj
autocenzuri u srpskim medijima i nesrazmernost između stavova kojima se
podržava vast i onih kojima se ona kritikuje.
Tokom današnjeg sastanka poslanici su pozvali na unapređenje kulture medija
i sprečavanje dalje tabloidizacije i na sprovođenje hitne istrage napada na
novinare.
Na sastanku u Strazburu konstatovane su značajne razlike u stavovima Srbije
i EU po pitanju sankcija prema Rusiji i održavanja vojnih vezbi s ovom
zemljom. Evropski parlamentarci pozvali su Srbiju da što pre uskladi svoju
spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Unije.
Tokom sastanka evropskih i srpskih parlamentaraca istaknuto je loše stanje u
kom se danas nalazi pravosuđe u Srbiji i na neophodnost dalje reforme
pravosuđa.
Delegacija Evropskog parlamenta pohvalila je održavanje Parade ponosa u
Beogradu uz puno poštovanje ljudskih prava i sloboda učesnika, kao i rad
Kancelarije zaštitnika građana Saše Jankovića.
Sastanku su kopredsedavali Igor Šoltez ispred EP i srpski poslanik Vladimir
Orlić. U debati su učestvovali Edvard Kukan, Nikolas Šmit, Žak Erik Paket i
poslanici Skupštine Srbije.
|
|
Hapšenje Srba na Šari i pritisak oko Uneska ugrožavaju dijalog |
| |
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio
je danas u Briselu da hapšenje srpskih radnika od strane kosovske policije
na Šar planini i pritisci da se Kosovo primi u Unesko predstavljaju direktno
kršenje dijaloga Beograda i Prištine i dodao da je na to upozorio
predstavnike EU.
Đurić je novinarima rekao i da će zamoliti premijera Aleksandra Vučića da
odmah sazove sednicu vlade jer smatra da vlada treba da se izjasni "o ovim
nasrtajima na srpske državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji",
pritiscima na Srbiju i pokušajima da se promene karakter i tok dijaloga
Beograd - Priština.
"Sad je vreme da podvučemo crtu i da donesemo pravi politički sud o tome u
kom pravcu ide briselski dijalog. I da sagledamo da li je to što nam se
nameće zaista normalizacija odnosa, kako mi želimo da to bude i kako i
posrednici (EU) u dijalogu i govore, ili je to ono o čemu Priština stalno
priča, a to je nametanje njihovog stava o statusu", odnosno nastojanju da se
posredno nametne cilj priznavanja jednostrano prolašene nezavisnosti u
Prištini, naglasio je Đurić.
On je podvukao da je očigledno u pitanju pokušaj da se na mala vrata, a
neretko i brutalno direktno iznudi ono što je Priština zacrtala kao cilj
proglašenjem nezavisnosti Kosova.
Srbija, dodao je, ne sme da ćuti pred pokušajem da joj se otme kulturna
baština i pred gaženjem osnovnih prava Srba na Kosovu jer to nije ni cilj ni
suština dijaloga koji se vodi u Briselu.
Đurić je rekao da je srpska strana dobila ozbiljne i poverenja vredne
informacije da u pregovaračoj poziciji za poglavlje 35 stoje brojne odredbe
koje imaju za cilj da unapred odrede ishod dijaloga Beograda i
Prištine.Đurić je naglasio da je cilj toga da se nametne stav Prištine o
statusu Kosova.
"Srbija ne sme da ćuti i neće ćutati pred nastojanjem da joj se otme
kulturna baština i pred gaženjem osnovnih prava našeg naroda na KiM", kazao
je Đurić i dodao da je preneo nezadovoljstvo Beograda i predstavnicima EU.
"Mi smatramo da Priština treba da zadrži objektivnost i neutralnost u vezi
sa statusom, a da bi dijalog bio uspešan ne sme svakog dana biti incidenata
na terenu, pritisaka inapada na naš narod na Kosovu i Metohiji", naglasio je
on.
|
|
Dačić traži odgovor EU za izbeglice |
| |
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je večeras u
Luksemburgu da od Evropske unije očekuje da zauzme stav o tome da li je
odgovor na izbegličku krizu ono što čini Srbija, ili zatvaranje granica.
"Mi očekujemo od Evrope da nam kaže šta je evropski odgovor, da li je to što
čini Srbija, ili je evropski odgovor zatvaranje granica. Ako je evropski
odgovor zatvaranje granica, onda da znamo kako da se ponašamo", podvukao je
Dačić.
Dačić je međutim predočio da se u sporu oko hrvatske blokade granice u
izbegličkoj krizi pokazalo da je Srbija bila u pravu, jer je "EU potvrdila
ispravnost stava Srbije da nije dobro vući jednostrane poteze, a zatvaranje
granice za teretni saobraćaj je posebno bio štetan korak".
Hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusić je novinarima, uoči
ministarske konferencije o izbeglicama, rekla da sadašnji trenutak u
izbegličkoj krizi treba da se "iskoristi za bolju koordinaciju, mogućnost
saradnje među zemljama".
Ona je rekla da je neophodno da se u dogovoru tempo dovođenja ljudi do
granice uspori kad je potrebno, kako bi se to moglo savladati, jer niko ne
može preuzeti potpunu odgovornost za njihovo zbrinjavanje i popisivanje.
Pusić je navela da je nužan "novi početak u saradnji, jer saradnje nije bilo,
već više prebacivanja krivice, izmišljavanje brojeva, a svi znamo otprilike
koliko ljudi ide od Turske do Nemačke kroz naš region".
|
|
EU da ne prebacuje odgovornost za izbegličku krizu na susede |
| |
Svaki plan EU da Tursku, Srbiju i Makedoniju pretvori u sabirne
centre za migrante bio bi duboko pogrešan i mogao bi ugroziti živote, ocenio
je Hjuman rajts voč (HRNj).
Ta organizacija istakla je da EU može da učini mnogo da pomogne Turskoj i
zemljama Zapadnog Balkana pre nego što od njih zatraži da preuzmu veću
odgovornost za rešavanje izbegličke krize.
Kako je navela organizacija za zaštitu ljudskih prava, EU će na sutrašnjem
ministarskom sastanku još jednom pokušati da odgovornost za rešavanje
izbegličke krize prebaci na susede.
"Taj sastanak još jednom podvlači nešto što smo već videli, da vlade EU kao
odgovor na izbegličku krizu vide zemlje izvan EU", rekao je zamenik
direktora HRNj za Evropu i Centralnu Aziju Bendžamin Vord (Benjamin Njard).
HRNj navodi da se sutrašnji sastanak održava u trenutku rastuće zabrinutosti
da EU želi da prebaci odgovornost za azilante na zemlje Zapadnog Balkana i
Tursku i da juče objavljeni nacrt akcionog plana Turske i EU predviđa "sprečavanje
nekontrolisanih tokova migracija iz Turske u EU" kao ključni cilj, kao i da
je Mađarska već proglasila Srbiju za sigurnu treću zemlju i počela da joj
vraća tražioce azila.
Vord je naglasio da je Turska već primila gotovo dva miliona Sirijaca sa
privremenom zaštitom što ne podrazumeva siguran izbeglički status, dok
Srbija i Makedonija očito nisu u stanju da se nose sa sadašnjim prilivom
migranata, čak ni na kraći rok.
Hjuman rajts voč ističe je izgradnja kapaciteta za pravilno procesuiranje i
humano smeštanje tražilaca azila posao koji zahteva dugoročne napore i koji
bi trebalo da bude komplementaran sa naporima EU a ne zamena za vlade EU i
njihove obaveze u skladu sa međunarodnim i EU pravom.
Odgovor EU na izbegličku krizu je ograničen i prevashodno fokusiran na
jačanje granica EU, neprimanje ljudi kojima je potrebna zaštita i borbu
protiv krijumčarskih mreža, navodi HRV i ističe da pre nego što od drugih
zemalja zatraže da učine više, vlade EU treba da naglase sopstvenu
odgovornost uključujući korake za unapređenje uslova za azil i prijem
izbeglica.
HRNj navodi da EU treba da obezbedi tehničku i finansijsku podršku za
jačanje kapaciteta sitema azila u zemljama Zapadnog Balkana i značajno
poveća humanitartnu pomoć Turskoj, Jordanu i Libanu, dodajući da zemlje
Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Makedonija nisu u stanju da se nose sa
prilivom migranata i tražilaca azila koji pretežno dolaze preko Grčke koja
je članica EU.
HRNj u saopštenju podseća da je ove godine dokumentovao ozbiljne nedostatke
u sistemu azila i prijema migranata u Srbiji, kao i slučajeve ozbiljnog
policijskog zlostavljanja, zloupotreba i iznude prema tražiocima azila u
Srbiji i Makedoniji.
Na loše postupanje prema migrantima ukazivao je i Amnesti internešenel
(Amnesty International) u julu kao i Komitet UN za borbu protiv torture u
maju, dok je UNHCR idalje pri stavu iz izveštaja za 2009. da Srbija ne može
da bude sigurna treća zemlja za vraćanje azilanata. dodaje se u saopštenju.
U nacrtu Akcionog plana Turske i EU previđen je niz mera sa ciljem da se
"spreče novi dolasci neregularnih migranata u Tursku i neregularni odlasci
izbeglica i migranata iz Turske u EU" što treba da se postigne borbom protiv
krijumčarenja i jačom saradnjom u kontroli granica u saradnji sa Grčkom i
Bugarskom, članicama EU.
Planom je predviđena i preko potrebna pomoć Turskoj za zbrinjavanje sirijskh
i iračkih izbeglica, kao i za jačanje operacija spasavanja na moru.
"Sprečavanje dolaska neregularnih migranata u Tursku lako se može
protumačiti kao signal da će EU biti spremna da zažmuri kad Turska sprečava
Sirijce i Iračane da pređu granicu i zatraže azil sve dok Turska bude
sarađivala u smanjenju priliva izbeglica u EU", rekao je Vord.
HRNj upozorava da nepostojanje funkcionalnog sistema koji bi neevropskim
izbeglicama u Turskoj mogao da obezbedi izbeglički status znači da bi
vraćanje azilanata u Tursku predstavljalo povredu principa neproterivanja iz
Konvencije o izbeglicama koji zabranjuje vraćanje izbeglica tamo gde im
život ili sloboda mogu biti ugroženi.
Iako je jačanje pomoći Turskoj preko potrebno, svaki plan EU da Tursku,
Srbiju i Makedoniju pretvori u sabirne centre za migrante bio bi duboko
pogrešan i mogao bi ugroziti živote, ocenio je HRNj, ističući da EU može da
učini mnogo da pomogne Turskoj i zemljama Zapadnog Balkana da svoje sisteme
azila i uslove za prijem azilanata usklade sa međunarodnim standradima pre
nego što se od njih traži da preuzmu veću odgovornost.
|
|
Narednih šest meseci bez razgovora sa ambasadorom Albanije |
| |
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da u narednih
šest meseci sa ambasadorom Albanije Iljirom Boćkom, neće biti diplomatskih
kontakata, zbog toga što je odbio da primi protestnu notu usled incidenata
pre fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije.
Vučić je novinarima u Vladi Srbije, kazao da Albanija ima pravo na takvu
reakciju, na koju Srbija može da odgovori na dva načina, ili da Boćku
proglasi za nepoželjnu osobu ili da se u narednih šest meseci ni jedan
zvaničnik ne sretne sa njim.
"On u narednh šest meseci neće moći da dođe do mene, kao ni do bilo kog
drugog zvaničnika, takvo nediplomatsko ponašanje ne mogu da razumem", rekao
je Vučić. Dodao je da se nada i da niko u Albaniji nije želeo takav
incident, "iako tu nije bio samo jedan kamen, već i drugog nesportskog
ponašanja".
Ministarstvo spoljnih poslova juče je pokušalo da uruči protestnu notu
ambasadoru Albanije, koji se nije odazvao pozivu, zbog kamenovanja autobusa
sa fudbalskim reprezentativcima Srbije na putu od aerodroma do hotela.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
