Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Vučić poručio građanima: Glavu gore |
|
Premijer
Aleksandar Vučić juče je povodom glasanja Izvršnog saveta Unesko o prijemu
Kosova, iz Madrida poručio građanima "Glavu gore" i ocenio da na toj sednici
ništa nije izgubila Srbija, već oni koji su žurili da pokažu kolika je
njihova snaga i sila."Moja poruka građanima Srbije je, ma koliko nam bilo
teško, a bukvalno zbog toga oka nisam sklopio: 'Glavu gore'. Nismo mi
izgubili ništa juče na sednici Izvršnog saveta, izgubili su oni koji su
žurili sa tim i koji su pokušavali da nam pokažu kolika je njihova snaga i
sila", rekao je Vučić novinarima u Madridu, gde učestvuje na konvenciji
Evropske narodne partije.
"Pokazali smo da smo se časno i odgovorno borili za interese svoje zemlje i
interese svoga naroda i dobili smo veoma veliku podršku, za njih,
neočekivano veliku podršku. Kao što vidite, uspeli smo da jedan deo zemalja
koje su priznale nezavisnost ubedimo da ne glasaju za članstvo Kosova u
Unesko", rekao je premijer.
Dodao je da je rekao 'glavu gore' zato što je pred Srbijom svetla budućnost.
"Rekao sam i zato što samo mi možemo da budemo ti koji sebi možemo nešto da
oduzmemo, a to nam ne pada na pamet", rekao je premijer.
Vučić je izrazio zahvalnost zemljama koje su bile principijelne i čiji su
zvaničnici razgovarali sa njim po tom pitanju. Premijer je kao veliki primer
naveo Papua Novu Gvineju, koja je bila uzdržana, i nakon razgovora sa njim
povukla svoj potpis sa kosponzorstva incijative za prijem Kosova u Unesko.
"To je veliki signal da nešto može da se promeni", rekao je premijer i dodao
da će se Srbija na Generalnoj konferenciji Uneska boriti i dalje.
"Naše srpske crkve i naše srpske manastire ne može niko da otme i uzme. Niko
ne može da nam uzme pravo na budućnost, da budemo bolji, da budemo uspešniji
od svih ostalih u okruženju. Vi znate da ćemo mi takvu poziciju polako da
zauzimamo", ocenio je premijer i ukazao da Srbija zato ne treba da vodi
kampanju protiv bilo koga.
"Nisam srećan zbog odluke Makedonije i Crne Gore. Ne želim da im zameram,
jer oni vode svoje politike, ali mi Srbi i rukovodstvo Srbije nikome nećemo
da zameramo bilo šta", rekao je Vučić.
|
Iz Makedonije svakodnevno stiže više od 5.000 izbeglica |
|
Kroz Prihvatni centar za izbeglice sa Bliskog istoka u Preševu
u utorak je prošlo oko 5.000 izbeglica koji se nisu zadržavali duže od sedam,
osam sati koliko je potrebno da bi se registrovali, nakon čega su nastavili
svoj put prema zemljama Evropske unije, izjavio je danas sekretar Crvenog
krsta u Preševu Ahmet Haljimi.
Haljimi je za agenciju Bueta izjavio da je u utorak Crveni krst u Preševu
podelio 3.000 obroka koje po prioritetu dobijaju žene, deca i bolesni, a da
je od ponoći do osam sati ujutru podeljeno još oko 1.000 obroka, koliko je
novih izbeglica u Preševo stiglo iz Makedonije.
"Izbeglice u Preševo dolaze bez prestanka u svih 24 sata i danju i noću, u
grupama od po 100 do 200 ljudi. Ekipe Crvenog krsta rade u tri smene bez
prestanka, svi koji su došli u Preševo su zbrinuti, dobijaju sve, i hranu i
papire, deli se i obuća i odeća kada imamo, kao i ćebad. Do sada nije bilo
nikakvih incidenata", kazao je Haljimi.
Prema podacima MUP-a, broj izbeglica sa Bliskog istoka, u najvećoj meri
državljana Sirije, Iraka i Avganistana koji u Srbiju ulaze iz Makedonije, u
poslednje dve nedelje stalno prelazi 5.000, pa je tako u ponedeljak
registrovano ukupno 6.678 izbeglica, dok je u nedelju registovano 5.136
izbeglica od kojih je oko 5.000 u Srbiju ušlo iz Makedonije kod Preševa, dok
je oko 200 izbeglica u Srbiju ušlo iz Bugarske.
|
Srbija neće priznati Kosovo i protivi se njegovom ulasku u Unesko |
|
Sve institucije i državni organi Srbije oštro se
suprotstavljaju prijemu Kosova u Organizaciju Ujedinjenih nacija za
obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), Srbija neće priznati nezavisnost
Kosova i nastaviće evropske integracije, glavni su zaključci sa sastanka
državnog vrha, predstavnika Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije
nauka i umetnosti (SANU), koji je završen danas oko 19.00 u Predsedništvu.
Zaključci sa sastanka navedeni su u saopštenju iz kabineta predsednika
Srbije.
Na sastanku je zaključeno da je neophodno da SANU, državne institucije i SPC
budu jedinstvene u vođenju državne politike i da je potrebno da u društvu
vlada otvoren, kontinuiran dijalog o ključnim nacionalnim pitanjima,
"Potrebno je postići najviši stepen akcione sabornosti i jedinstva u
sprovođenju politike oko koje su se saglasili najviši državni organi, Srpska
pravoslavna crkva i SANU", navodi se u saopštenju.
Državni vrh Srbije pozvao je članice Izvršnog saveta i Generalne
konferencije Uneska da odbiju zahtev da Kosovo postane član te organizacije.
U saopštenju se dalje navodi da će se Srbija boriti za očuvanje nacionalnog,
duhovnog i kulturnog "bića srpskog naroda" na Kosovu i Metohiji, da je
osnivanje Zajednice srpskih opština prioritet za Srbiju, ali i da će se
truditi da se uspostave bolji odnose sa Albancima.
"Dijalog u Briselu između Beograda i Prištine trebalo bi da se nastavi, a
srpska Vlada i njena delegacija imaju punu slobodu, u okviru Ustava, da
donose kompromisna rešenja, kojima bi Srbi i Albanci trasirali bolju
saradnju i zajednički život u budućnosti", navodi se u saopštenju.
U Predsedništvu je doneta odluka i da Srbija nastavi evrointegracije, ali i
da održava dobre odnose sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama.
Na sednici je razmatran i položaj Srba u regionu i istaknuta potreba veće i
značajnije saradnje i konkretizacije veza koje Republika Srpska ima sa
Srbijom.
U saopštenju se navodi i da je Srbija odlučila da aktivno učestvuje u
rešavanju migranstske krize i doprinese miru u regionu.
Sastanku koji je počeo oko 16.00 prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav
Nikolić, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine
Maja Gojković, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministri unutrašnjih
poslova Nebojša Stefanović, odbrane Bratislav Gašić i pravde Nikola
Selaković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, patrijarh
Srpske pravoslavne crkve Irinej sa članovima Svetog Sinoda SPC i predsednik
Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladimir Kostić.
|
Do odluke o prijemu Kosova u Unesko više mogućnosti |
|
Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković izjavio je juče da
je ishod glasanja u Izvršnom savetu "ohrabrujući signal" jer se pokazalo da
prijem Kosova u Unesko nema apsolutnu većinu, ali da postoje ozbiljne šanse
da Generalna konferencija u novembru usvoji taj predlog.
"Od 58 zemalja, praktično 31 nije podržala preporuku o prijemu Kosova u
Unesko i to je savakako ohrabrujući signal. Ali, to ne sme da nas uljuljka
jer još uvek postoje ozbiljne šanse da Generalna konferencija i usvoji ovaj
predlog", rekao je Tanaković za agenciju Beta.
Za odluku o prijemu Kosova u Unesko potrebna je dvotrećinska većina.
Generalna konferencija ima 195 članica, od kojih je 111 priznalo nezavisnost
Kosova, a 84 nije.
"Kada bi sve države glasale u skladu s tim da li su priznale ili nisu
priznale Kosovo, matematika bi bila jednostavna, jer zahtev za članstvo
Kosova u Unesku nikada ne bi mogao da dobije dvotrećinsku većinu", rekao je
Tanasković.
Ishod na Generalnoj konferenciji, prema njegovim rečima, mnogo će zavisti i
od broja uzdržanih čiji se glasovi ne računaju.
"Vrlo je teško predvideti koliki će biti broj uzdržanih. Prema nekim
procenama, ako taj broj bude uobičajen, onda to ide Prištini u korist, a ako
bude jako veliki, to ne bi išlo u korist zahtevu za prijem Kosova", dodao je.
Tanasković je naglasio da "postoje različite računice" i da je zato za
Srbiju važno da se u periodu do Generalne konferencije, koja zaseda od 3. do
18. novembra, razgovara s praktično svim članicama.
"Važno je da razgovaramo i objasnimo suituaciju i da od onih koji su nisu
priznali Kosovo tražimo da glasaju protiv predloga o prijemu Kosova u
Unesko, a od onih koji su priznali nezavisnost Kosova da se uzdrže, s
obzirom na to da ćemo po svoj prilici tražiti odlaganje u interesu
političkog dijaloga i stvaranja boljih uslova da se kasnije razgovara",
rekao je predstavnik Srbije u Unesku.
Period koji je prethodio sednici Izvršnog saveta, po njegovom mišljenju,
pokazao je da vredi raditi intenzivno, i sa državama koje su priznale i sa
onima koje nisu priznale Kosovo, "a naročito sa onima koje su prilično
indiferentne i koje nedovoljno poznaju situaciju".
"U glasanju na Izvršnom savetu bilo je očiglednih primera da je isključivo
diplomatska aktivnost pomogla da neke države zauzmu uravnotežen stav", rekao
je Tanasković i dodao da će Srbija do novembra "raditi intenzivno na svim
nivoima, sa ozbiljnom argumentacijom i bez neke neukusne kampanje".
Rasprava o Kosovu prema nacrtu dnevnog reda očekuje se između 7. i 10.
novembra. Tanasković veruje da bi "prohodnost srpskih argumenata mogla da
ima pozitivniji politički ishod", jer na Generalnoj konferenciji nema
proceduralnih ograničenja kao na Izvršnom savetu.
Povodom garancija koje je Kosovo dostavilo Unesku vezano za srpsku kuturnu
baštinu, on je rekao da bi se "lakše moglo pretpostaviti a možda i
garantovati" da bi bez obzira na obaveze koje bi preuzeli članstvom u Unesku
učinili sve što mogu da to izvrdaju i da sprovedu plan o otuđenju ove
kulturne baštine u cilju njene albanizacije u smislu stvaranja jednog
nepostojećeg sintetičkog kulturnog identiteta Kosova".
Tanasković je podsetio da se kulturna baština na Kosovu, koja je pod
zaštitom Uneska u dokumentima, vodi kao "Srednjovekovni spomenici na Kosovu
(Srbija)" i da bi prijemom Kosova u članstvo bilo očekivano da se izbriše
ime Srbije koje stoji u zagradi.
"U tom bi se slučaju morala voditi borba da se specifikuje da je reč o
srpskoj kulturnoj baštini i da se obezbede sve garancije u okviru
teritorijalnog pripadanja Kosovu, i da se onda ta baština tretira kao
'corpus separatum', praktično kao srpsko kulturno nasleđe, kao i da mu se
obezebede posbne garancije u pogledu zaštite", dodao je.
Međutim, "s obzirom na opšte neprijateljsko okruženje u kojem se to nasleđe
nalazi i s obzirom na sasvim jasne ideološke i političke namere u odnosu na
to nasleđe, ne možemo biti mirni i zato se tako oštro i suprotstavljamo
ideji da Kosovo bude primljeno u Unesko", naglasio je srpski ambasador.
|
Još ništa nije gotovo |
|
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je povodom
preporuke Izvršnog saveta Uneska da se Kosovo primi u članstvo, da ništa još
nije gotovo jer konačnu odluku o prijemu Kosova u Unesko donosi Generalna
konferencija u novembru.
Dačić je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da odluku treba da
potvrdi Generalna konferencija Uneska gde je potrebna dvotrećinska većina od
135 zemalja, od kojih 61 nije priznala Kosovo.
"Četranaeset zemalja bilo je protiv, 15. je Srbija, treba nam još 30, 40
zemalja za odluku (Generane konferencije) u našu korist", rekao je Dačić i
dodao da je važno da ni jedna zemlja koja nije priznala Kosovo danas nije
glasala za predlog, bez obzira na velike pritiske kojima su bile izložene.
"Ova odluka je protivpravni atk, Kosovo nema pravne kvalifikacije, ni po
odnosu ka kulturnom nasleđu srspkog naroda na Kosovu i Metohiji, sama ta
činjenica je naš argument da nastavimo našu borbu da sprečimo članstvo
Kosova u Uneksu", rekao je Dačić.
On je naveo da je na Izvršnom savetu Uneska potrebna prosta većina i da "po
pravilima Generalne konferencija ova odluka ne bi bila usvojena".
"Jedno je sigurno, od 58 članica, 27 je glasalo za preporuku, što znači da
apsolutna većina u Izvršnom savetu nije za prijem Kosova", rekao je Dačić.
"Ne treba gubiti energiju na žalopojke, već nastaviti borbu. Priča o Kosovu
je vekovna, i nastavlja se i posle ove odluke i sednice Izvršnog saveta.
Treba da nastavimo mirno i racionalno, bez bilo kakvih iracionalnih poteza,
svesni nepravednog sveta, tuđih interesa, ali i ne odustajući od svojih
interesa", dodao je Dačić i naveo da treba imati na umu da je Palestina 20
godina bila na dnevnom redu Generalne konferencije.
Prema njegovim rečima, dnevni red Generalne konferencije još nije utvrđen,
ali se može očekivati da ta tačka bude između 7. i 10. novembra, i da će on
na Generalnoj konferenciji govoriti 4. novembra. Dodao je da očekuje da će,
za razliku od današnje sednice, sigurno biti debate. Ministar je rekao da se
na današnjoj sednici u Parizu videla ogromna podela među članicama Izvršnog
saveta Uneska i da preporuka u Izvršnom savetu nije doneta apsolutnom
većinom.
Izvršni savet može da donese odluku kakvu hoće, ali istoriju ne može da
izbriše, rekao je ministar spoljnih poslova.
Protiv članstva Kosova u Unesko glasalo je 14 zemalja i to Argentina,
Angola, Brazil, Kina, Kuba, Ekvador, Španija, Etiopija, Rusija, Indija,
Maroko, Meksiko, Namibija i Nigerija.
Među 27 zemljalja koje su dale svoj glas "za" Kosovo, pored Makedonije Crne
Gore, su i Avganistan, Albanija, Austrija, Nemačka, Belize, El Salvador,
Ujedinjeni Arapski Emirati, Estonija, SAD, Francuska, Gabon, Gambija,
Gvineja, Italija, Kuvajt, Pakistan, Holandija, Dominikanska Republika,
Velika Britanija, Nemačka, Tajland, Čad, Češka, Švedska, Sent Kit i Nevis i
Togo.
Uzdržanih zemalja je bilo takođe 14: Alžir, Bangaldeš, Egipat, Indonezija,
Japan, Malavi, Mali, Mauricijus, Mozambik, Nepal, Uganda, Papua Nova
Gvineja, Južna Koreja, Trinidiad i Tobago.
Tokom glasanja, van sale bili su predstavnici Tunisa, Turkmenistana i
Ukrajine.
Dačić je precizirao da je od zemalja koje nisu priznale Kosovo devet bilo
uzdražano.
Ministar je naveo da ceo državni vrh maksimalno zalagao da iznese argumente
protiv članstva Kosova, i da će to nastaviti.
Dačić je izjavio i da je Srbija do poslednjeg trenutka ulagala napore protiv
preporuke Izvršnog saveta Uneska za članstvo Kosova u toj organizaciji.
Premijer Aleksandar Vučić razgovarao je sa premijerom Papau Nova Gvineje,
rekao je Dačič i dodao da je ta zemlja danas bila uzdržana i tražila da se
skine s liste s kosponzora predloga da Kosovo bude članica Uneska.
Dačić je rekao da je razgovarao s više desetina ministara spoljnih poslova u
nastojanju da Kosovo ne bude primljeno u Unesko. On je pozvao i celo društvo
da se uključi u iznošenje stavova zašto je Srbija protiv članstva Kosova u
Unesku.
Vučić će, kako je naveo ministar Dačić, nastaviti razgovore sa mnogim
državnicima širom sveta, među kojima su i UAE, koji su glasali za prijem
Kosova, i da će Srbija tražiti obrazloženje zašto su tako glasali.
Upitan da li je razočaran što su Makedonija i Crna Gora glasale za predlog
da Kosovo postane član Uneska, rekao je da "smo, naravno, razočarani, ali ne
i iznenađeni" i da ta odluka ne ide u prilog odnosima Srbiej sa tim
zemljama.
"Mislim da time, bez obzira što će svako naći svoje argumente za, ovo nije
samo odluka o Kosovu, već odluka koja je duboko protivna srpskim nacionalnim
interesima", rekao je Dačić.
Na pitanje zašto danas nije bio u Parizu, kao kosovski ministar spoljnih
poslova Hašim Tači, Dačić je rekao da Srbija nije član Izvršnog saveta, da
nije bila pozvana, kao i da se na licu mesta ništa ne bi moglo promenti jer
su odluke donete u centrali.
|
Studenti u Kosovskoj Mitrovici protiv prijema Kosova u Unesko |
|
Skup protiv prijema Kosova u Unesko održan je u sredu u
severnoj Mitrovici bez incidenata, u organizaciji studenata Univerziteta u
Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Protestni skup "No Kosovo in UNESKO" održan je na Trgu Braće Milić u
severnoj Kosovskoj Mitrovici, okupljeni su nosili transparente "Ne Kosovo u
Unesko", zastave Srbije i fotografije uništenih crkava u martovskom pogromu.
Skup je počeo himnom Srbije, a završen pesmom "Ovo je Srbija".
Studenti su u saopštenju koje je na protestu pročitao predsednik Studentskog
parlamenta Nemanja Biševac, pozvali "sav pravedan, istinoljubiv i
slobodoljubiv svet da podrži Srbiju u borbi za očuvanje kolevke srpske
državnosti duhovnosti, kulture i identiteta".
Oni su ocenili da se ulaskom Kosova u Unesko "srpskom narodu na brutalan
način oduzima njegov identitet".
U saopštenju se navodi da su srpski narod i kulturna baština Srpske
pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i Metohiji neodvojivi, a da Albanci kroz
nastojanje da Kosovo uđe u Unesko "nastoje da tu baštinu podvedu pod okrilje
takozvanog kosovarskog kulturnog nasleđa".
Studenti su naveli da se kulturno nasleđe, koje datira iz srednjeg veka, na
Kosovu uništava od 1999. godine, iako je pod zaštitom Ujedinjenih nacija i
Evropske unije.
"Na meti vandala posebno su bile srpske svetinje i za samo tri dana od 17.
do 20. marta 2004. godine zapaljeno je i uništeno ili oskrnavljeno 35
pravoslavnim hramovima, među njima i Bogorodica Ljeviška koja se i tada
nalazila na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine u opasnosti", navodi se
u saopštenju.
Dodaje se da su na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine u opasnosti i
manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija i Gračanica.
Studenti su poručili da će nastaviti sa protestima i narednih dana dok "istina
ne donese pobedu".
|
Uhapšen kosovski haker zbog povezanosti s Islamskom državom |
|
Ardit Ferizi s Kosova uhapšen je u Kuala Lumpuru zbog hakovanja
i novodnog davanja informacija o pripadnicima američkih službi terorističkoj
organizaciji Islamska država, saopštili su malezijski i američki zvaničnici.
Šef malezijske policije Halid Abu Bakar saopštio je da je Ferizi, koji je u
20-im godinama, uhapšen 15. septembra.
Ferizi je osumnjičen da je u kontaktu sa jednim od vođa Islamske države u
Siriji i da je posle hakovanja nekoliko servera otkrivao informacije o
pripadnicima američkih službi.
Halid je rekao da je Ferizi došao u Maleziju u avgustu 2014. i da će biti
izručen SAD.
Američki Stejt department je saopštio da se veruje da je Ferizi lider
kosovske hakerske grupe.
|
|
Oglasavanje Marketing
|