|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Američko bombardovanje bolnice istražiti kao ratni zločin |
| |
Generalni direktor međunarodne organizacija "Lekari bez
granica" Kristofer Stouks ocenio je da "obimno, prilično precizno razaranje"
bolnice u avganistanskom gradu Kunduz, uništene u američkom vazdušnom napadu,
baca sumnju na tvrdnje vojske SAD da je u pitanju bila greška.
Napad 3. oktobra na bolnicu Lekara bez granica (Médecins Sans Frontičres,
MSF) u Kunduzu, u kojem su poginula 22 pacijenta i članova osoblja, treba da
se istražuje kao mogući ratni zločin, rekao je Stouks.
"Bolnica je više puta pogođena i u prednji i zadnji deo i u velikoj meri je
uništena, iako smo obezbedili sve kooridinate i potrebne informacije svim
stranama u sukobu", kazao je Stouks i dodao da "obimno, prilično precizno
razaranje bolnice ne ukazuje na grešku".
U toku je interna vojna istraga, čiji se prvi rezultati očekuju narednih
dana, ali je MSF tražio nezavisnu istragu.
"MSF želi jasno objašnjenje jer sve ukazuje na grubo kršenje međunarodnog
humanitarnog prava i stoga na ratni zločin", rekao je Stouks.
MSF je negirao da je u bolnici u vreme napada bilo naoružanih talibana, kao
i da je bilo razmene vatre u okolini bolnice pre vazdušnog napada.
Organizacija MSF je saopštila da je bombardovanje trajalo više od sat
vremena, upkos pozivima Avganistanu, SAD i NATO da obustave napade.
Bolnica je bombardovana za vreme sukoba talibana i avganistanskih snaga, a
američki savetnici su pomagali vojsci da vrati kontrolu nad gradom.
Predsednk SAD Barak Obama se izvinio za napad, a komandant snaga SAD i NATO
u Avganistanu Džon Kembel je rekao da je bolnica greškom pogođena.
Avganistanske vlasti nisu želele da daju komentar pre okončanja istrage.
U bolnici je u trenutku napada bilo više od 70 članova osoblja i više od 100
pacijenata, a humanitarna organizacija u njoj jednako tretira vojnike i
pobunjenike. Bolnica je posle napada zatvorena.
|
|
Većina izbeglica su vojno sposobni muškarci |
| |
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je juče u Madridu da oko
70 odsto izbeglica koje dolaze u Evropu su "vojno sposobni muškarci".
"Suočavamo se s izbegličkom krizom. To je talas u kojem se nalaze ekonomski
migranti, izbeglice i strani borci", rekao je Orban na skupu evropskih
konzervativnih stranaka u Madridu.
Orban se zapitao o ulozi medija i slobodi izražavanja, jer "prikazuju
uglavnom žene i decu, dok 70 odsto izbeglica su vojno sposobni muškarci".
Više od 500.000 izbeglica došlo je u Evropu od početka godine preko
balkanskih zemalja.
"Treba da budemo hrabri i na stranu stavimo političku korektnost i bez
licemerja pokrenemo raspravu o našim civilizacijskim tekovinama. Da li
promena kulturnog modela može da bude silom nametnuta s spolja? Treba da
branimo Evropu", rekao je Orban.
Na skupu u Madridu učestvovali su predsednik Evropske komisije Žan-Klod
Junker, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i nemačka kancelarka Angela
Merkel.
|
|
Više od 1.600 slučajeva kolere u Iraku u poslednjih mesec dana |
| |
U Iraku je potvrđeno 1.600 slučajeva kolere poslednjih mesec
dana, dok se humanitarna situacija u zemlji pogoršava, i više od 8,6 miliona
ljudi ima potrebu za pomoći, saopštile su Ujedinjene nacije.
Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnim pitanjima navela je juče da su
glavni uzroci epidemije kolere pokvareni sistemi snabdevanja vodom i
nedovoljne količine hlora za prečišćavanje vode.
UN je naveo, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije i
iračkog Ministarstva zdravlja, da je do 15. oktobra registrovano više od
1.600 slučajeva kolere, od kojih blizu 40 odsto u Vavilonu. Na dan 22.
septembra bila su registrovana 54 slučaja.
Poslednja epidemija kolere u Iraku bila je 2012. godine.
|
|
Evropski sud pravde: Bitkoin tretirati kao novac |
| |
Najviši sud Evropske unije presudio je juče da virtuelnu valutu
bitkoin treba izuzeti iz poreza na dodatu vredenost (PDV), čime je
napravljen značajan korak ka definisanju te sporne kriptovalute kao novca.
Evropski sud pravde saopštio je juče da nema razloga da se transakcije s
bitkoinima tretiraju različito od transakcija sa "valutama, novčanicama i
novčićima".
Sud je doneo odluku posle žalbe jednog švedskog državljanina koji je želeo
da obezbedi usluge menjančice za bitkoin i druge tradicionalne valute, uz
argument da bi ta usluga trebalo da bude izuzeta iz PDV-a.
Regulatori u više zemlja su pokušavali da deifinišu bitkoin koji je
napravljen kao digitalan novac, ali je zbog velikih fluktuacija u vrednosti
tretiran više kao roba nego kao sredstvo plaćanja.
Odluka Evropskog suda pravde dala je podsticaj i naporima Velike Britanije
da londonski Siti bude centar bitkoin trgovine, budući da su trgovci
strahovali da bi oporezivanje od preko 20 odsto moglo teško da ugrozi to
tržište, piše Fajnenšl tajms koji navodi da su britanske poreske vlasti
ocenile da bi trgovanje bitkoinima trebalo da bude izuzeto od PDV-a.
Jučerašnja presuda bi mogla primorati neke članice EU, poput Nemačke,
Švedske i Finske, da promene stav da bitkoin treba tretirati kao robu.
Bitkoin je od stvaranja 2009. postao popularan među fanatičnim ljubiteljima
tehnologije, internet libertarijancima i avanturistima među investitorima,
pošto ta valuta omogućava neposredne transakcije, plaćanje robe i usluga i
razmenu novca bez banaka, kreditnih kartica i drugi treće strane. Iz istog
razloga su i kriminalci počeli da koriste bitkoine.
Obični korisnici kupuju virtuelne valute preko internet menjačnica, koje
onda čuvaju u takozvanim "novčanik" programima na svojim kompjuterima. Preko
tog programa se direktno može izvršiti uplata prodavcu koji prihvata
digitalnu valutu čime se izbegava provizija kod banaka ili davanje
informacija o kreditnoj kartici.
Zbog komplikovane tehnologije, teško je ustanoviti koliko ljudi na svetu
poseduje bitkoine, a ta valuta je počela da privlači pažnju medija pošto su
i veliki prodavci počeli da primaju bitkoine.
|
|
Više od pola miliona izbeglica stiglo u Grčku |
| |
Više od pola miliona migranata stiglo je ove godine u Grčku,
saopštile su Ujedinjene nacije.
Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR),
8.000 ljudi dnevno stigne u Grčku.
Najmanje 3.135 ljudi stradalo je ove godine u pokušaju da dođe do Evrope,
preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je ranije da je više
od 650.000 ljudi stiglo od januara u Evropu.
|
|
Britanija crvenim tepihom dočekala predsenika Kine |
| |
Velika Britanija i Kina proslavile su u sredu "zlatno doba" u
međusobnim odnosima, dolaskom kineskog predsednika koja je praćena
kraljevskom pompom i sjajem, ali i brigom za nacionalnu bezbednost, ljudska
prava i ekonomski rivalitet, ocenjuje agencija Asošiejtid pres.
Četvorodnevna poseta Sija Đinpinga, koja je godinu dana pripremana, trebalo
bi da zacementira dogovore koji bi Velikoj Britaniji obezbedio niz novih
investicija, a Kini veći pristup evropskim tržištima. Dok je Si pozdravljen
kao počasni gost u Bakingemskoj palati i britanskom parlamentu, kritičari
upozoravaju da se London previše agresivno udvara Pekingu.
Deo britanskih političara, poslovnih ljudi i sindikata brine zbog porasta
kineskih investicija u ključne sektore britanske privrede, ali i
konkurencije koju Kina predstavlja u oblastima poput proizvodnje čelika.
Premijer Dejvid Kameron je pod pritiskom da iznese pitanje čelika koji Kina
na svetskim tržištima prodaje uz gubitke kako bi obezbedila svoju poziciju,
što je dovelo i do krize britanskih železara. Danas, prvog dana Sijeve
poseta, objavljeno je da je više od 1.000 ljudi izgubilo posao u železarama
u Velikoj Britaniji.
Kineski vođa u Londonu je dočekan tradicionalnom i vojnom pompom. Si je
pozdravljen plotunom 41 topa pre dolaska u Bakingemsku palatu gde će odsesti
sa suprugom. Do palate je dovezen u zlatnoj kočioji koju su vukli beli konji.
Hiljade su se okupile uz rutu kojom je išao kineski predsednik. Pored
okupljenih koji su pozdravili dolazak kineskog lidera, bilo je demonstranata
zbog stanja ljudskih prava u Kini i politike Pekinga prema Tibetu. Ipak,
njihovi uzvici "Sramota!" i "Sloboda Tibetu!" su nadjačani skandiranjem
"Kina! Kina!".
Si se kasnije obratio britanskom parlamentu, što je čast ukazana gostima kao
što su američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Velika Britanija i Kina imaju dugačku istoriju odnosa koje su obeželežila
neprijateljstva poput Opijumskog rata ili hladnoratovske tenzije. Si je,
međutim, u govoru citirajući Šekspira rekao da je "prošlost prolog" i pozvao
dve države da se "rukuju i krenu napred" ka miru i razvoju.
Britanska konzervativna vlada godinama pokušava da privuče pažnju Kine,
druge najveće svetske privrede. Kada je Sijev prethodnik Hu Đintao bio u
Velikoj Britaniji 2005. godine, dve zemlje su najavile trgovinske sporazume
vredne 1,3 milijardi dolara. Sad se u Londonu najavljuju sporazumi u
vrednosti od 46 milijardi dolara.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn, koji se zalaže za bliske veze
dve zemlje, rekao je da želi da do 2025. Kina bude najeći trgovinski partner
Velike Britanije iza SAD.
U intervjuu uoči posete kineskog predsednika, premijer Dejvid Kameron je za
kinesku televiziju rekao da je sada "zlatno doba" britansko-kineskih odnosa.
Kritičari u Velikoj Britaniji kažu da vlada povlađuje Pekingu kako bi
privukla kineske investicije. Opozicioni političari traže od Kamerona da u
razgovorima iznese pitanje ljudskih prava u Kini, dok poneki stručnjaci
navode da se britanska vlada previša oslanja na privredu Kine koja se
usporava.
Predavač na kineskim studijama na Univerzitetu u Notingemu Andreas Fulda je
rekao da je nelogično da Velika Britanija otvara svoju privredu za Kinu bez
recipročnih mera koje bi omogućile evropskim kompanijama pristup kineskom
tržištu.
Ministar spoljnih poslova Filip Hamond, međutim, insistira da London nije
naivan i da "razvija zreo odnos s Kinezima".
Kraljica Elizabeta večeras organizuje banket za Sija u Bakingemskoj palati
kome će prisustvovati viši politički zvaničnici i članovi kraljevske
porodice, ali ne i njen naslednik na tronu princ Čarls koji je prijatelj
izgnanog tibetanskog duhovnog vođe dalaj lame. Palata nije obrazložila
odsustvo Čarlsa, koji je ranija danas imao nekoliko susreta s kineskim
predsednikom, između ostalih i privatni razgovor uz čaj.
|
|
Islamska država značajno povećala broj napada |
| |
Broj napada Islamske države poslednja tri meseca povećan je za
preko 40 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, saopštila je britanska
konsultantska kuća.
Od jula do kraja septembra Islamska država je u više zemalja izvela ukupno
1.086 napada, što je 42 odsto više nego u prethodnom periodu, navodi se u
studiji kompanije IHS Džejn's terorism end insurdžensi senter (IHS Jane's
Terrorism and Insurgency Center).
Napadi su zabeleženi u Egiptu, Libiji, Jemenu, Avganistanu, Pakistanu,
Nigeriji, Saudijskoj Arabiji, na ruskom severnom Kavkazu i Alžiru, navodi ta
kompanija koja u napade Islamske države računa i organizacije koje su joj
bliske poput Boko harama u Nigeriji.
U prethodna tri meseca je prosečno dnevno izvedeno 11,8 napada, dok je u
periodu april-jun izvedeno 8,3 napada.
U izveštaju se navodi da je u prethodnom tromosečju u napadima Islamske
države u Nigeriji ubijeno više ljudi nego u napadima te ekstremističke
organizacije u Siriji. Napade u Nigeriji je izvodila grupa Vilajat Gharb
Afrikija, koja je ranije bila poznata kao Boko Haram i koja se priklonila
Islamskoj državi u martu ove godine.
|
|
Siromaštvo se može iskoreniti za 15 godina |
| |
Svet je u stanju da iskoreni globalno siromaštvo u narednih 15
godina, ako vlade donesu teške odluke i usvoje reforme koje će podstaći
privredni rast, izjavio je u Akri predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.
"Države treba da investiraju u svoj narod i da im osiguraju finansijsku
bezbednost kako ne bi bili siromašni", rekao je predsednik Svetske banke koji se
nalazi u Gani na obeležavanju međunarodnog Dana protiv siromaštva.
Kim je rekao da Svetska banka želi da poboljša životni standard širom sveta i da
je postavila dva cilja - iskorenjivanje siromaštva do 2030. i podsticanje
privrednog prosperiteta u zemljama u razvoju.
Prema njegovim rečima, iskorenjivanje siromaštva je "izuzetno teško", posebno u
vreme slabog privrednog rasta u svetu, niskih cena robe i nerešene situacije s
povećanjem kamatnih stopa.
Kim je dodao da su ohrabrujući znaci da se stopa siromaštva u podsaharskoj
Africi smanjila s 56 odsto 1990. na 35 odsto ove godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
