|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Javni dug BiH veći od šest milijardi evra |
| |
 Bosna
i Hercegovina ima javni dug od 11,69 milijardi konvertibilnih maraka, što je
više od šest milijardi evra, saopštio je ministar finansija BiH Vjekoslav
Bevanda.
"Ukupna zaduženost BiH zaključno sa 30. junom iznosi 11,69 milijardi maraka",
kazao je on, naglasivši da ministarstvo redovno dostavlja podatke o stanju
javne zaduženosti.
Bevanda je taj podatak izneo na zajedničkoj sednici oba doma Parlamentarne
skupštine BiH, odgovarajući na pitanje o stanju javne zaduženosti zemlje, te
pozicije BiH prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) koje je postavio
delegat Kluba Hrvata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Martin Raguž.
Raguž je ocenio da su to "alarmantni podaci".
"Treba biti obazriv prilikom zaduživanja i doneti zakonski okvir. Vreme je
da se takvi koraci pokrenu, jer se dug može vraćati na tri načina", rekao je
Raguž.
On je pozvao da se taj problem zakonski reguliše, kako buduće generacije ne
bi podnele teret sadašnjeg zaduženja BiH.
|
|
Makedeonski ambasador u Unesko nije smenjen zbog Kosova |
| |
Makedonija je opozvala ambasadora pri Unesku, a kancelarija
predsednika Đorđa Ivanova negirala je da je to učinjeno zbog podrške prijemu
Kosova u tu organizaciju.
Vest o opozivu ambasadora Agrona Budžakua objavljena je nekoliko dana posle
sednice Izvršnog saveta na kojoj je usvojena preporuka o prijemu Kosova u
Unesko, a mediji su spekulisali da je Budžaku smenjen zbog toga što je
podržao članstvo Kosova bez konsultacija sa Skopljem.
Iz kabineta šefa države saopšteno je međutim da je odluka o opozivu Budžakua
doneta pre glasanja o Kosovu u Unesku, prenela je makedonska agencija MIA.
Mandat Budžakua, koji je u Parizu od 2009, ističe u decembru ove godine.
Budžaku je Albanac po nacionalnosti, što je podstaklo medijske navode da je
glasao za prijem Kosova u Unesko bez koordinacije s nadležnima u Skoplju,
navodi MIA.
|
|
Kroz Hrvatsku prošlo oko 277.000 izbeglica |
| |
U Hrvatsku je juče za devet sati s područja Bapske ušlo oko
2.860 izbeglica i migranata, čime je broj izbeglica koje su prošle kroz
zemlju u poslednjih 40-tak dana dostigao gotovo 277.000, saopštilo je
hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U prihvatnom centru u Opatovcu, na istoku Hrvatske, jutros se nalazilo oko
900 osoba. Iz obližnjeg Tovarnika su prema Sloveniji otišla četiri voza, a u
pripremi je i peti.
Portparol vukovarsko-sremske policijeDomagoj Džigumović izjavio je u
Opatovcu da se idalje očekuje veliki pritisak izbegličkog talasa iz Srbije
iz koje je u sredu ušlo oko 6.700 ljudi.
On je objasnio da se izbeglice i dalje posle registracije i pružanja prve
pomoći upućuju prema Sloveniji i dodao da nema čekanja i zastoja.
"Sve je to stvar dogovora i saradnje koja sa Slovenijom, ali i sa Srbijom
ide dosta dobro", naglasio je Džigumović.
I dok do Dobove u Sloveniji protok izbeglica teče bez većih problema,
Hrvatska radiotelevizija javlja da je najkritičnija tačka na putu izbeglica
prema zapadu trenutno Šentilj, na granici Slovenije i Austrije gde je prošlu
noć provelo oko 4.200 ljudi.
Austrijske vlasti tokom noći nisu odobravale nove prelaze, a od jutros
ponovo propuštaju izbeglice, ali u manjim grupama.
|
|
Komentar: Makedonija |
| |
Glasanjem da Kosovo postane član Unesko i vlasnik srpske
kulturne baštine i pravoslavnih hramova makedonska vlast je pokazala još
jednom da svoju unutršanju i spoljnu politiku bazira na antisrpstvu.
To nije neočekivano od države koja još nije formirana pod pravim nazivom,
već se tretira kao zemlja prošlosti, Bivša jugoslovenska republika
Makedonija.
Da bi se dodvorila Albancima, koji faktički vladaju Makedonijom i koji su
Skoplje pretvorili u najveći albanski grad na svetu, makedonski političari
su odlučili da Albancima podare i ono što nije njihovo - srspku južnu
pokrajinu i srpsko nacionalno blago.
Današnji Makedonci i Makedonija nastali su odlukom Josipa Broza Tita i AVNOJ-a
u Jajcu 1943. godine, što je potvrđeno 1945. godine.
I komunistička i sada demokratska vlast Makedonije smatra da je ona vlasnik
zemlje i istorije, koje postoje deset vekova pre njih.
Da bi uzdigli makedonstvo ti novi vladari Makedonije ugasili su sva
istorijska sećanja na Staru Srbiju i cara Dušana, koji je stolovao u Skoplju.
Porušili su sve srednjovekvone spomenike srpske kulture i carevine. A potom
su uništili i sve spomenike Velikog rata, koji im je doneo slobodu, i srpska
groblja svojih oslobodiolaca.
Nesposobni da stvore vlastitu istoriju i državu Makedoniju, kojoj se protive
Grčka i Bugarskka, političari iz Skoplja pustili su Amerikance da im
komanduju iz svoje vojne baze u Kumanovu i dozvolili su albanskim
nacionalistima da im javno prete oružanim napadima i diverzijama.
Umesto da se suprostave takvoj vrsti okupacije od strane Albanaca, koji drže
Skoplje i zapadnu Makedoniju i koji upadaju sa Kosova i iz Albanije,
makedonski političari su odlučili da se sagnu i da poljube šiptarima ruku.
I da ih časte pravom da otmu srpsko nacionalno blago na Kosovu i Metohiji.
Makedonski političari su se ovim potezom pokazali kao veće zlo po Srbe od
albanskih nacionalista.
Marko Lopušina
|
|
Preminuo mitropolit dabrobosanski Nikolaj |
| |
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj preminuo je ponedeljak u 88.
godini u Univerzitetskoj bolnici u Foči.
Povodom smrti mitropolita Nikolaja u svim crkvama mitropolije dabrobosanske
služene su liturgije.
Mitropolit Nikolaj biće sahranjen u manastiru Dobrun u petak, 30. oktobra.
Nikolaj je 42 godine bio episkop, a izabran je za 60. mitropolita
dabrobosanskog 1992. Od 1973. do 1978. godine bio je vladika
australijsko-novozelandski, nakon čega je izabran za vladiku dalmatinskog,
gde se zadržao do izbora za mitropolita dabrobosanskog.
Mitropolit Nikolaj, čije je svetovno ime Gojko Mrđa, rođen je u Krnjoj Jeli
kod Bosanskog Petrovca 30. augusta 1927. godine.
Školovao se u Smederevskoj Palanci, a 1946. godine upisao je Bogosloviju u
Prizrenu. Monaški postrig primio je 1953. godine.
Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu koji mu je zbog izuzetnog
doprinosa razvoju bogoslovlja i nauke dodelio 1999. godine titulu počasnog
doktora nauka, a istu titulu dobio je i od Univerziteta u Istočnom Sarajevu
2007. godine.
Vladika dabrobosanski Nikolaj nosilac je više crkvenih i svetovnih
odlikovanja.
|
|
Raste ekonomija Crne Gore, ali je i deficit visok |
| |
Crnogorska ekonomija će ove godine rasti po stopi od četiri odsto,
što je veći rast od projektovanog, ali će i budžetski deficit biti visok zbog
izgradnje auto-puta, saopštila je danas Centralna banka Crne Gore (CBCG).
Krovna monetarna institucija u zemlji navodi da je rast ekonomije veći od
projektovanog zbog dobre turističke sezone i "snažnijeg rasta" u tom sektoru,
ali navodi i da će deficit budžeta biti na "visokom nivou, usled značajnog
povećanja izdataka za izgradnju auto puta".
Konstatovano je da je javni dug "došao do nivoa" od 60 odsto BDP-a, ali zbog
toga Centralna banka nije zabrinuta za razliku od međunarodnih finansijskih
institucija koje u poslednje vrijeme ukazuju na visok dug.
U Centralnoj banci očekuju da će "razvojna komponenta javnog duga kreirati novu
vrednost u budućnosti".
Tu instuciju zabrinjavaju "visok stepen nelikvidnosti realnog sektora, nizak
nivo konkurentnosti, visoko učešće loših kredita, visoke kamatne stope,
nediverzifikovanost izvoza, visok deficit tekućeg računa platnog bilansa" i
drugi problemi crnogorske ekonomije.
Centralna banka je usvojila preporuke vladi za vođenje ekonomske politike u
narednoj godini, a ključan je "oprez" u javnoj potrošnji koja bi bila na "nivou
tekućih prihoda budžeta."
|
|
Obeležena godišnjica zločina u Kazanima kod Sarajeva |
| |
Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije u nedelju je
ispred sarajevske katedrale održalo performans povodom godišnjice zločina nad
građanima srpske i hrvatske nacionalnosti u Kazanima, na Trebeviću kod
Sarajeva.Ispred katedrale je istaknuta crna zastava na kojoj je belim slovima
ispisano "Sećamo se žrtava na Kazanima - Odgovornost".
Koordinator udruženja Edvin Kanka Čudić je rekao novinarima da se na taj način
želi podsetiti na zločin koji se desio u Kazanima, jer je, kako je istakao,
postojala politika poricanja zločina ili se o tome "ćutke govorilo".
"Cilj nam je podsetiti građane Sarajeva na zločin koji se desio na Kazanima. To
su bili naši sugrađani i trebalo bi da postoji ulica, da se postavi spomenik
žrtvama na Kazanima", naglasio je on.
Po njegovim rečima, osim Svetozara Pudarića iz SDP-a BiH, u odavanju pošte
žrtvama trebali bi biti uključeni i ostali predstavnici vlasti, prvenstveno iz
reda bošnjačkog naroda, pre svega član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, kao
i gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić.
Iz jame Kazani ekshuimirano je 29 osoba, ali tačan broj žrtava do danas nije
utvrđen.
Zločin u Kazanima su počinili pripadnici 10. brdske brigade Armije BiH pod
komandom Mušana Topalovića Cace, od 1992. do 1993. godine. Za zločine na
Kazanima, na kazne od 10 meseci do šest godina zatvora, do sada je osuđeno 14
vojnika Armije BiH.
Topalović je ubijen dan nakon hapšenja u pokušaju bekstva.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
