| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Kultura i zanimljivosti
KULTURA & ZANIMLJIVOSTI Utorak, 23. maj 2017. 
 
  

 

 

 

Pokretne slike - Kompjuterski mesija

Snupi dobio zvezdu na holivudskooj Stazi slavnih

Ejmi otvara 11. Filmski festival Slobodna zona

Koprodukcija SNP nagrađena na skopskom pozorišnom festivalu

Izložba o Australijanki u srpskoj vojci tokom Prvog sv. rata

U Ermitažu, mačke važne koliko i izložena remek dela

Umro reditelj Petar Lalović

Posmatranje izlaska sunca sa Burdž Kalife

Počinje potraga za nacističkim zlatnim vozom

Kadilak Tonija Soprana na aukciji

Roling stonsi najavljuju stadionsku turneju u Latinskoj Americi

Tarantino se ne plaši apela policije na bojkot njegovih filmova
   
 
  

Pokretne slike - Kompjuterski mesija

 
steve jobs“Stiv Džobs” (“Steve Jobs”), režija Deni Bojl, glavne uloge: Majkl Fasbender, Kejt Vinslet, Džef Danijels, Set Rogen

Možete da volite vaš iPhone, ali vam on nikad neće uzvratiti ljubav! To isto važi i za njegovog kreatora, Stiva Džobsa, odnosno za njegovu dramatsku verziju koju su potpisali scenarista Aron Sorkin i reditelj Deni Bojl.
Ovaj biografski film prikazuje haj-tek giganta i osnivača famoznog “Epla” kao vizionara , inovatora, filozofa, artistu, perfekcionistu, ali i kao osobu koja nimalo nije prijatna. Stiv Džobs je čovek kojeg bi voleli da ne upoznate bliže u starnom životu! “Tvoji produkti su bolji od samog tebe!” - bila je kritika koja ga je stalno pratila kao zalepljena etiketa.
Fascinantni filmski prikaz Stiva Džobsa je kombinacija samoprezira i tiranijskog egoizma, premda njegovi psihološki demoni nisu uzeti kao lak izgovor za tumačenje njegove kompleksne ličnosti. On je bio usvojeno dete i dva puta odbačen od roditelja, što je ostavilo trajne traumatske posledice u njegovoj duši i psihi.
U filmu “Stiv Džobs”, ovaj kompjuterski pionir je u svom svetu sa svojim vlastitim pravilima. Oni koji ga znaju bolje upućuju na njegovu “iskrivljenu stvarnost”. U njoj se obreo i scenarista Aron Sorkin, koji je na osnovu biografske knjige Voltera Isaksona kreirao priču koja je rođena iz imaginacije. On koristi umetnost da pronađe istinu, kroz dijaloge koji nikada stvarno nisu izgovoreni!
Stiv Džobs bi na sve to verovatno kazao: “To nisam ja!”, na šta bi mu Aron Sorkin uzvratio: “Ne, ja sam te učinio mnogo čovečnijim! U svakom slučaju, i onakak kakav je prikazan, Džobs deluje prijemčivije od drugog slavnog američkog kompjuterskog gurua, tvorca “Fejsbuka” Marka Cukerberga, nesimpatično portretisanog u filmu “Društvena mreža” (2010.) za kojeg je Sorkin nagrađen “Oskarom “ za najbolji adaptirani scenario.
Velika verovatnoća je da će mu se se to ponovo desiti i sa “Stivom Džobsom”. Sorkinovi brzi, duhoviti i inteligentni dijalozi, puni sarkazma i ironije, čine ključnu okosnicu filma, sledeći stil svog slavnog scenarističkog kolege i dvostrukog “oskarovca” Padija Čajefskog (“Bolnica”, 1971., “TV mreža”, 1976.).
Holivudski biografski filmovi su po pravilu rigorozno filterisani i pažljivo konstruisani da postanu dobitnici “Oskara”. U filmu “Teorija svega”, za kojeg je Edi Redmejn prošlog marta dobio nagradu za glavnu ulogu, storija o genijalnom fizičaru-paraplegičaru Stivenu Hokingu i njegovoj ženi Džejn je predstavljena kao romantika iz bajke, premda to u realnosti nije bila.
Da li možda znate šta je izostalo u filmu “Rej” (2004.) Tejlorda Hekforda, baziranom na životu legendarnog Reja Čarlsa, za čiju impersonifikaciju je Džejmi Foks osvojio “Oskara”? Pa, on je bio oženjen dva puta i imao je dvanaestoro dece sa deset različitih žena! Kako bi to izgledalo privlačno za žensku publiku?
U “oskarovskom “ filmu “Blistavi um” (2001.) reditelja Rona Hauarda, nobelovski naučnik, matematičar i univerzitetski profesor Džon Forbs Neš je, istina, bio prikazan kao šizofreničar, što se nije moglo izbeći, ali je zato prećutana činjenica o njegovim homoseksualnim napadima na studente.
Šta onda uraditi sa likom koji je postao američka ikona, ali koji je naširoko poznat po tome da je arogantan, naprasit, sebičan i okrutan? Scenarista Sorkin je vešto našao rešenje tako što je u prezentaciji monstruoznog Stiva Džobsa njemu dao i “Ahilovu petu” - njegovu kćerku Lizu, da bi ga time učinio koliko-toliko pristupačnijim gledaocima.
U filmu, on u početku negira svoje očinstvo, ali je na kraju konačno prihvata kao rođenu kćerku, koja za njega postaje jedina osoba za koju mari. U stvarnom životu, on se svojom kćerkom zbližio tek kad je ona imala devet godina. Liza i njena majka Krisan (uloga Katerin Voterston) su do tada živele od socijalne pomoći i 300 dolara koje im je multi-milijarder Stiv Džobs davao mesečno!
Film je organizovan kao trodelna priča, prikazujući pivotalne momente u Džobsovoj karijeri: predstavljanje “Mekintoš“ kompjutera u 1984., “NeDžt” kompjutera četiri godine posle i trijumfa sa “iMac”-om 1998. Hiper-energična režija britanskog reditelja Denija Bojla (8 “Oskara” za “Milionera iz blata”, 2008.) ubrizgavaju filmu dodatni naboj i dramski intenzitet. Upotrebom različite tehnike, 16mm, 35mm i digitalne kamere, Bojl i njegov direktor fotografije Alvin Kuler lucidno naglašavaju tehnološki progres i evoluciju.
Stiv Džobs je bio samoproklamovani kompjuterski Mesija koji je promenio svet i revolucionisao našu komunikaciju. Njegov rad je ono što ga definiše kao čoveka, bilo to za dobro ili loše. U naslovnoj ulozi, irski glumac Majkl Fasbender (“Sram”, “12 godina ropstva”) je upravo briljantan, igrajući Džobsa kao vrstu Mefista, sa đavolskom energijom i genijalošću za marketing. Džobs ne zna kako da napiše kompjuterski kod, on nije ni inženjer ni dizajner. Ali, ako se neko usudi da ga upita šta on zapravo radi, on svima jasno stavlja do znanja da je on dirigent: “Ja rukovodim orkestrom!”
U njemu kao sateliti orbitiraju Džobsovi najbliži saradnici- lična asistentkinja Džoana Hofman (neprepoznatljiva Kejt Vinslet), njegov partner u “Eplu” Stiv Voznijak (Set Rogen) i direktor “Epla” i surogat-otac Džon Skali (Džef Danijels).
“Stiv Džobs” je “Sitizen Kejn“ našeg doba. To je superiorno delo u odnosu na prethodni film na zadatu temu – “Džobs” (2013.) sa Aštonom Kučerom u glavnoj roli.
Bojlov 120-minutni film je vrlo pričljiv, nema akcionih scena, a centralni karakter je tip kojeg je teško zavoleti. Ipak, to je jedan od naboljih holivudskih ostvarenja 2015. godine, što, ironično, može samo da mu bude hendikep u nastojanju da stigne do najšire publike, koja nije navikla da gleda pametne filmove.

Bojan Ž. Bosiljčić

 
 
 
  

Snupi dobio zvezdu na holivudskooj Stazi slavnih

 
Snupi, mali pas sanjalica iz stripova "Snoopy and the Peanuts" dobio je svoju zvezdu na holivudskoj stazi slavnih, nekoliko dana pred izlazak filma u kome igra glavnu ulogu.
Čuveni pas koji je postao omiljen među odraslim i decom širom sveta zbog svog opuštenog karaktera i aforizama tipa "alergičan sam na jutra" ili "baciću se na to sutra" dobio je 2.563. zevezdu na Stazi slavnih na Holivud bulevaru, odmah pored zvezde njegovog tvorca Čarlsa Šulca. Danas je jedan Snupi u prirodnoj veličini došao da primi svoju zvezdu i slikao se sa obožavaocima koji su došli da ga pozdrave.
Mali crno beli pas koji se prvi put pojavio u stripovima pre 65 godina već je bio zvezda ovog vikenda na premijeri filma "Snoopy and the Peanuts", studija "20th Century Fodž" koji izlazi u petak širom SAD, ai 23. decembra u drugim zemljama. Snupi koji sanja da da bude svetski poznat pisac ili heroj avijatičar iz Prvog svetskog rata ima "blago gorku" ličnost, rekao je njegov tvorac Šulc koji je umro 2000.
On se pridružuje na holivudskoj stazi slavnih brojnim drugim likovima iz crtanih filmova ili stripova kao što su zec Bags Bani, Paja Patak, miš Miki Maus, rek, Simpsonovi, Snežana, Zvončica i drugi. Drugi psi su već dobili svoju zvezdu u Holivudu kao što su Lesi i Rintinin.
Od kad je stvoren vrlo čovekoliki Snupi, koji se šeta na dve noge i većinu vremena provodi na krovu svoje kućice, osvojio je ceo svet. Bio je tema 45 specijalnih televizijskih emisija, četiri filma, pored stripova i raznih proizvoda s njegovim likom.
Avanture Čarlija Brauna, nežnog i depresivnog dečaka, njegovih prijatelja i pre svega njegovog čuvenog psa Snupija objavljene su u više od 2.600 listova u 75 zemalja.

 
 
 
  

Ejmi otvara 11. Filmski festival Slobodna zona

 
Festival angažovanog filma "Slobodna zona" počeo je u četvrtak, a do 10. novembra publika će u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, moći da vidi 26 ostvarenja, nagrađenih na najprestižnijim svetskim festivalima.
Festival će otvoriti film o preminuloj britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus, koja je svoj poslednji javni nastup u junu 2011. održala baš u Beogradu.
Ona je umrla 23. jula ite godine u 27. godini.
Selektor 11. po redu festivala Rajko Petrović najavio je na konferenciji za novinare da će Slobodna zona od sledeće godine imati takmičarski karakter, i da će se nagrade dodeljivati u kategoriji najbolji angažovani dokumentarni i najbolji angažovani igrani film.
Petrović je dodao da će biti raspisan i konkurs za najbolji angažovani jugoslovenski film.
Slobodnu zonu će u Sava centru otvoriti novinarka i glumica Olja Bećković koja je gošća selektorka festivala, rekao je Petrović i dodao da će ovogodišnji festival biti bogatiji za program 14 plus, namenjen mladima.
Urednik noćnih razgovora, koji će biti organizovani nakon projekcije filam, Ivan Milenković najavio je i četiri ponoćna razgovora planirana za 6,7, 8 i 9. novembar povodom filmova "Oni osećaju da vatra gori", "Gejbaj bejbi", "Glumica" i "Kaži proleću da ne dolazi ove godine".
Film "Oni osećaju da vatra gori" govori o izbeglicama iz drugačijeg ugla, o drugoj vrsti pakla koji proživljavaju nakon dolaska tamo gde su se uputili, rekao je Milenković.
Prema njegovim rečima, "Gejbaj bejbi" iz ugla dece govori o njihovom odrastanju u istopolnim brakovima.
"Kaži proleću da ne dolazi ove godine" kroz fascinantan splet materijalnih, psiholoških, religijskih i svih drugih problema, prikazuje prvu borbenu liniju zvanične avganistanske vojske u borbi sa Talibanima, rekao je Milenković.
Prema rečima selektorke Branke Pavlović taj film je prikazan na Berlinalu, gde je doživeo petnaestominutne ovacije.
Dokumentarni film "Ejmi" Asifa Kapadije govorio o pevačici nezaboravnog talenta i glasa i njenom tragično završenom životu. Film približava publici onu drugu Ejmi koja se krila iza naslova u tabloidima i van svetlosti reflektora. Milenković je dodao da će na festivalu biti prikazano i ostvarenje jednog od najvećih majstora angažovanog filma na svetu, čileanskog reditelja Patrisija Guzmna, "Dugme od sedefa", u kome on nastavlja da se bavi turbulentnom istorijom domovine koju je napustio.
"Oni osećaju da vatra gori" mladog holandskog reditelja Morgana Knibe bavi se jednom od najaktuelnijih tema - izbeglicama, dodao je Milenković.
Prema rečima selektorke Branke Pavlović publika će videti i "Mustang", debitantski dugometražni igrani film turske autorke Deniz Gamze Erguvan o pet sestara koje bez roditelja odrastaju pod budnim okom bake.
Na festival stiže i "Taksi" Džafara Panahija koji je osvojio nagradu Zlatni medved na filmskom festivalu u Berlinu početkom ove godine, najavili su organizatori.

 
 
 
  

Koprodukcija SNP nagrađena na skopskom pozorišnom festivalu

 
Gran pri devetog Internacionalnog pozorišnog festivala "Skupi", koji je održan u Skoplju, osvojila je predstava "Duh koji hoda", rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta (SNP) i Centra za razvoj vizuelne kulture, saopšteno je iz SNP. Kako se navodi, tekst Dejana Dukovskog na scenu je postavio Aca Poposki a glumačku ekipu činili su članovi SNP.
Dodaje se da će novosadska publika moći da pogleda nagrađenu predstavu u ponedeljak, 9. novembra na sceni Srpskog narodnog pozorišta.
Internacionalni pozorišni festival "Skupi" osnovan je u novembru 2007. godine, u prostorijama Nacionalnog albanskog pozorišta u Skoplju.
Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovale su predstave iz Slovenije, Rusije, Finske i Nemačke.
Prvo izdanje festivala održano je pod motom "Igraj da bi postojao" (Play to be), a godinama kasnije, nakon borbe za opstanak, festival je prerastao u tradicionalnu i originalnu manifestaciju.

 
 
 
  

Izložba o Australijanki u srpskoj vojci tokom Prvog svetskog rata

 
Izložba "Narednik Oliv Kelso King (Olive Kelso King) - Australijanka u srpskoj vojsci" otvorena je 5. novembra, u galeriji Medija centra "Odbrana" u Beogradu, saopštila je ambasada Australije u Srbiji.
Kako se navodi u saopštenju, ova izložba treba da podseti društvo o nesebičnom zalaganju hrabre i jedine žene iz Australije koja je služila u srpskoj vojci tokom Prvog svetskog rata.
"Njen doprinos je vidljiv kako na frontu tokom rata, tako i u post-konfliktnom periodu od 1918-1920. godine kada je pružala humanitarnu pomoć povređenim Srbima", navedeno je u saopštenju.
Kako je saopštila ambasada Australije, izložba takođe govori o jakim kulturnim vezama između Australije i Srbije uprkos geografskoj udaljnosti dve zemlje.

 
 
 
  

U Ermitažu, mačke važne koliko i izložena remek dela

 
Već vekovima strani gosti su u Sankt Peterburgu navikli da se, pored remek dela u muzeju Ermitaž, dive i mačkama koje se slobodno šetaju po zdanju i love glodare.
"Naše mačke su poznate koliko i izložene kolekcije", izjavila je Irina Popovec, koja je zadužena za 70 mačaka koje žive pretežno u podrumu muzeja.
Ona svakog jutra hrani mačke zajedno s još tri saradnice. Irina Popovec je takođe zadužena da ih vakciniše i brine o njihovom zdravlju.
Priča o mačkama Ermitaža potiče iz 1785. godine. Tada je ruska carica Jelisaveta Prva, ćerka Petra Velikog, naredila da se pronađu najbolje mačke koje će loviti glodare.
Za vreme Katarine Druge, nekoliko mačaka je zvanično boravilo u Ermitažu.
Svake godine organizuje se Dan mačaka Ermitaža kada se građani pozivaju da usvoje neku od njih,
U Ermitažu, jednog od najvećih svetskih muzeja koji je 1764. godine osnovala ruska carica KatarinaII, nalazi se više od tri miliona umetničkih dela Mikelanđela Buonarotije, Leonarda da Vinčija, Rubesa, Rembranta, Pusena, Kloda Lorena, Kanaleta, Pabla Pikasa i Anrija Matisa.

 
 
 
  

Umro reditelj Petar Lalović

 
Filmski reditelj, scenarista i snimatelj Petar Lalović preminuo je u utorak u 84. godini u Beogradu, preneli su beogradski mediji.
Pozorišnu i filmsku akademiju pohađao je u Zagrebu, a diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Napravio je više od 200 dokumentaraca u kojima je bio i scenarista i reditelj i snimatelj. Lalović je radio i igrane filmove i TV serije.
Umetničko opredeljenje Lalovića su metaforični filmovi o prirodi, za koji je osvojio više od 150 nagrada. Njegov dugometražni film "Ptice koje ne polete" dobio je više od 20 nagrada, uključujući četiri Gran prija u Evropi.
Filmska kritika i publika smatraju da su Lalovićevi najbolji filmovi "Poslednja oaza" i "Svet koji nestaje".
Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

 
 
 
  

Posmatranje izlaska sunca sa Burdž Kalife

 
Posetiocima će od petka biti omogućeno da posmatraju izlazak sunca nad Dubaijem sa najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife (Burj Khalifa).
Kako je saopšteno iz Burdž Kalife, karte za posmatranje izlaska sunca tokom islamskog vikenda, petkom i subotom, puštene su u prodaju, a sesije će počinjati od 5.30 ujutro do 8.00 i trajaće pola sata.
Karte za odrasle osobe prodaju se po ceni od 32 evra (125 dirhama) i 24 evra (95 dirhama) za decu uzrasta od četiri do 12 godina, dok je ulaz za decu mlađu od četiri godine besplatan.
Zgrada Burdž Kalifa visoka 828 metara otvorena je za javnost od januara 2010. godine.

 
 
 
  

Počinje potraga za nacističkim zlatnim vozom

 
Dva tima, nezavisno jedan od drugog, naredne sedmice zvanično kreću u potragu za nacističkim "zlatnim vozom" koji prema lokalnim legendama leži u tunelu pod planinama blizu mesta Valbžih na jugozapadu Poljske, saopštile su juče lokalne vlasti.
U sredu su vlasti Valbžiha odlučile da odobre potragu za vozom prvo timu oko Poljaka Pjotra Kopera i Nemca Andreasa Rihera koji su u avgustu prijavili vlastima da su navodno tu na 65. kilometru Pruge Valbžih -Vroclav otkrili pod zemljom stari nemački oklopni voz iz vremena Drugog svetskog rata.
Dozvolu da pretraže teren, kako bi se definitivno potvrdilo ili osporilo otkriće vozado bila je od vlasti i ekipa stručnjaka Rudarsko-metalurške akademije iz Krakova koji u tom projektu sarađuju i sa tv kanalom Diskaveri a oni će na teren izaći za dve sedmice.
"Pretraga terena biće sprovedena neinvazivnim metodama. Jedna od grupa je saopštila da će to učiniti pomoću georadara", kazao je televiziji TVN24 portparol gradskih vlasti Valbžiha Arkadijuš Grudjenj.
U ovoj fazi nijedna od dve ekipe nije dobila dozvolu za otkopavanje na terenu, ni da napravi bušotine za sonde a izvlačenje starog voza počelo bi eventualno tek u maju ukoliko se izveštaji te dve nezavisne grupe eksperata slože da voz postoji i zaista pokažu mesto na kome je.
Prethodno je taj šumski teren oko 65. kilometra pruge proverila poljska armija, da li ima zaostale municije i granata i da li je bezbedno da na tom mestu počnu radovi.
Koper i Rihter izazvali su pravu zlatnu groznicu ne samo u Poljskoj, već i u svetu kada su početkom avgusta prijavili vlastima senzacionalno otkriće da su navodno našli stari nemački oklopni voz koji je krenuo iz Vroclava sa tajanstvenim teretom a zameo mu se svaki trag kraj Valbžiha u planinama gde su nacisti gradili veliku mrežu tunela i bunkere u kompleksu velike podzemne tvrđave.
Iako je malo verovatno da bi voz, ako se otkriće potvrdi, bio zaista neki od vozova kojima su nacisti prevozili opljačkane umetničke predmete pred nadirućom Crvenom armijom krajem rata oživela je odmah lokalna legenda o nacističkom vozu sa 300 tona zlata iz banke u tada još nemačkom Vroclavu koji je ušao pred kraj rata u tajanstveni, do danas neistraženi podzemni nacistički kompleks tunela i bunkera Div u planinama kraj Valbžiha i ostao izgubljen u podzemnom lavirintu.
Dospevši iz lokalnih u svetske medije, navodno otkriće oklopnog voza dugog preko 100 metara zagolicalo je maštu lovaca na blago u svetu toliko da mnogi potajno očekuju da bi u vozu mogla da se nađe i slavna ćilibarska odaja koju su nacisti ukrali iz Carskog sela u Rusiji a zameo joj se svaki trag.

 
 
 
  

Kadilak Tonija Soprana na aukciji

 
Beli Kadilak "eskalejd" (Cadillac Escalade ESV) koji je Džejms Gandolfini vozio kao Toni Soprano biće ponuđen na aukciji.
Bostonska aukcijska kuća RR aukšn (RR Auction) saopštila je da le luksuzni SUV "eskalejd" iz 2003, koji je Gandolfini vozio u poslednje tri sezone serije "Sopranosi" biti na aukciji 12. novembra.
Robert Livingston iz RR aukšn rekao je da u unutrašnjosti auta postoje dva autograma pokojnog Gandolfinija - jedan na unutrašnjem delu vizira za sunce i jedan na panelu iznad pretinca za rukavice.
Džejms Gandolfini je preminuo 2013. godine.

 
 
 
  

Roling stonsi najavljuju stadionsku turneju u Latinskoj Americi 2016.

 
Grupa Roling stons najavila je juče da će sledeće godine održati turneju u Latinskoj Americi tokom koje će svirati na stadionima.
Turneja "Amerika Latina ole" (The America Latina Ole) počeće 3. februara u čileanskoj prestonici Santijagu, a karte se mogu kupiti od ponedeljka.
To će biti prva turneja Roling stonsa u Latinskoj Americi posle 10 godina.
Roling stonsi će svirati u Buenos Ajresu, Rio de Žaneiru, Sao Paulu, Porto Alegreu, Montevideu, Limi, Bogoti, a završće je u meksičkoj prestonici 14. marta.
Pevač Mik Džeger je u saopštenju naveo da je latinoamerička publika "jedna od najboljih na svetu" i da donosi "neverovatnu energiju".
Roling stonsi su ove godine bili na turneji u Severnoj Americi.

 
 
 
  

Tarantino se ne plaši apela policije na bojkot njegovih filmova

 
Američki reditelj Kvetin Tarantino izjavio je da ga ne plaši nedavni poziv njujorške policije na bojkot njegovih filmova posle njegovog učešća na jednom skupu protiv policijskog nasilja u SAD.
Tarantino je 24. oktobra učestvovao u Njujorku na jednom protestu protiv policijskog nasilja u SAD. Reditelj je na protestu pročitao imena nekoliko žrtava kao što je Majkl Braun, koji je ubijen u avgustu 2014. godine u Misuriju. Njegovo ubistvo je tada izazvalo talas protesta protiv policijskog nasilja širom SAD.
"Prilično je očigledno to što radi policija. Umesto da rešava problem policijske brutalnosti, policija više voli da mene napada. Policija želi da me ućutka, diskredituje i zastraši, ali se ja uopšte ne plašim", rekao je poznati reditelj.
Najveći sindikat njujorške policije zatražio je krajem oktobra bojkot filmova reditelja.
"Nije iznenađujuće da neko ko zarađuje novac veličajući nasilje i kriminal bude istovremeno i antipolicijski nastrojen", izjavio je predsednik sindikata Petrik Linč i pozvao na bojkot filmova američkog reditelja.
Tarantino (52) je snimio desetak filmova, od kojih su najpoznatiji "Petparačke priče" (1994), "Četiri sobe" (1995), "Džeki Braun" (1997), "Ubiti Bila" (2003), "Ubiti Bila 2" (2004) i špageti vestern "Đangova osveta" (2012). Napisao je i scenarije za filmove "Prava ljubav" (1993), "Rođene ubice" (1994) i "Od sumraka do svitanja" (1996).
U januaru se očekuje njegov najnoviji vestern "Omražena osmorka".

 
 
 
  

 

 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"