Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
Pokretne slike - Kompjuterski mesija |
|
“Stiv
Džobs” (“Steve Jobs”), režija Deni Bojl, glavne uloge: Majkl Fasbender, Kejt
Vinslet, Džef Danijels, Set Rogen
Možete da volite vaš iPhone, ali vam on nikad neće uzvratiti ljubav! To isto
važi i za njegovog kreatora, Stiva Džobsa, odnosno za njegovu dramatsku
verziju koju su potpisali scenarista Aron Sorkin i reditelj Deni Bojl.
Ovaj biografski film prikazuje haj-tek giganta i osnivača famoznog “Epla”
kao vizionara , inovatora, filozofa, artistu, perfekcionistu, ali i kao
osobu koja nimalo nije prijatna. Stiv Džobs je čovek kojeg bi voleli da ne
upoznate bliže u starnom životu! “Tvoji produkti su bolji od samog tebe!” -
bila je kritika koja ga je stalno pratila kao zalepljena etiketa.
Fascinantni filmski prikaz Stiva Džobsa je kombinacija samoprezira i
tiranijskog egoizma, premda njegovi psihološki demoni nisu uzeti kao lak
izgovor za tumačenje njegove kompleksne ličnosti. On je bio usvojeno dete i
dva puta odbačen od roditelja, što je ostavilo trajne traumatske posledice u
njegovoj duši i psihi.
U filmu “Stiv Džobs”, ovaj kompjuterski pionir je u svom svetu sa svojim
vlastitim pravilima. Oni koji ga znaju bolje upućuju na njegovu “iskrivljenu
stvarnost”. U njoj se obreo i scenarista Aron Sorkin, koji je na osnovu
biografske knjige Voltera Isaksona kreirao priču koja je rođena iz
imaginacije. On koristi umetnost da pronađe istinu, kroz dijaloge koji
nikada stvarno nisu izgovoreni!
Stiv Džobs bi na sve to verovatno kazao: “To nisam ja!”, na šta bi mu Aron
Sorkin uzvratio: “Ne, ja sam te učinio mnogo čovečnijim! U svakom slučaju, i
onakak kakav je prikazan, Džobs deluje prijemčivije od drugog slavnog
američkog kompjuterskog gurua, tvorca “Fejsbuka” Marka Cukerberga,
nesimpatično portretisanog u filmu “Društvena mreža” (2010.) za kojeg je
Sorkin nagrađen “Oskarom “ za najbolji adaptirani scenario.
Velika verovatnoća je da će mu se se to ponovo desiti i sa “Stivom Džobsom”.
Sorkinovi brzi, duhoviti i inteligentni dijalozi, puni sarkazma i ironije,
čine ključnu okosnicu filma, sledeći stil svog slavnog scenarističkog kolege
i dvostrukog “oskarovca” Padija Čajefskog (“Bolnica”, 1971., “TV mreža”,
1976.).
Holivudski biografski filmovi su po pravilu rigorozno filterisani i pažljivo
konstruisani da postanu dobitnici “Oskara”. U filmu “Teorija svega”, za
kojeg je Edi Redmejn prošlog marta dobio nagradu za glavnu ulogu, storija o
genijalnom fizičaru-paraplegičaru Stivenu Hokingu i njegovoj ženi Džejn je
predstavljena kao romantika iz bajke, premda to u realnosti nije bila.
Da li možda znate šta je izostalo u filmu “Rej” (2004.) Tejlorda Hekforda,
baziranom na životu legendarnog Reja Čarlsa, za čiju impersonifikaciju je
Džejmi Foks osvojio “Oskara”? Pa, on je bio oženjen dva puta i imao je
dvanaestoro dece sa deset različitih žena! Kako bi to izgledalo privlačno za
žensku publiku?
U “oskarovskom “ filmu “Blistavi um” (2001.) reditelja Rona Hauarda,
nobelovski naučnik, matematičar i univerzitetski profesor Džon Forbs Neš je,
istina, bio prikazan kao šizofreničar, što se nije moglo izbeći, ali je zato
prećutana činjenica o njegovim homoseksualnim napadima na studente.
Šta onda uraditi sa likom koji je postao američka ikona, ali koji je
naširoko poznat po tome da je arogantan, naprasit, sebičan i okrutan?
Scenarista Sorkin je vešto našao rešenje tako što je u prezentaciji
monstruoznog Stiva Džobsa njemu dao i “Ahilovu petu” - njegovu kćerku Lizu,
da bi ga time učinio koliko-toliko pristupačnijim gledaocima.
U filmu, on u početku negira svoje očinstvo, ali je na kraju konačno
prihvata kao rođenu kćerku, koja za njega postaje jedina osoba za koju mari.
U stvarnom životu, on se svojom kćerkom zbližio tek kad je ona imala devet
godina. Liza i njena majka Krisan (uloga Katerin Voterston) su do tada
živele od socijalne pomoći i 300 dolara koje im je multi-milijarder Stiv
Džobs davao mesečno!
Film je organizovan kao trodelna priča, prikazujući pivotalne momente u
Džobsovoj karijeri: predstavljanje “Mekintoš“ kompjutera u 1984., “NeDžt”
kompjutera četiri godine posle i trijumfa sa “iMac”-om 1998. Hiper-energična
režija britanskog reditelja Denija Bojla (8 “Oskara” za “Milionera iz blata”,
2008.) ubrizgavaju filmu dodatni naboj i dramski intenzitet. Upotrebom
različite tehnike, 16mm, 35mm i digitalne kamere, Bojl i njegov direktor
fotografije Alvin Kuler lucidno naglašavaju tehnološki progres i evoluciju.
Stiv Džobs je bio samoproklamovani kompjuterski Mesija koji je promenio svet
i revolucionisao našu komunikaciju. Njegov rad je ono što ga definiše kao
čoveka, bilo to za dobro ili loše. U naslovnoj ulozi, irski glumac Majkl
Fasbender (“Sram”, “12 godina ropstva”) je upravo briljantan, igrajući
Džobsa kao vrstu Mefista, sa đavolskom energijom i genijalošću za marketing.
Džobs ne zna kako da napiše kompjuterski kod, on nije ni inženjer ni
dizajner. Ali, ako se neko usudi da ga upita šta on zapravo radi, on svima
jasno stavlja do znanja da je on dirigent: “Ja rukovodim orkestrom!”
U njemu kao sateliti orbitiraju Džobsovi najbliži saradnici- lična
asistentkinja Džoana Hofman (neprepoznatljiva Kejt Vinslet), njegov partner
u “Eplu” Stiv Voznijak (Set Rogen) i direktor “Epla” i surogat-otac Džon
Skali (Džef Danijels).
“Stiv Džobs” je “Sitizen Kejn“ našeg doba. To je superiorno delo u odnosu na
prethodni film na zadatu temu – “Džobs” (2013.) sa Aštonom Kučerom u glavnoj
roli.
Bojlov 120-minutni film je vrlo pričljiv, nema akcionih scena, a centralni
karakter je tip kojeg je teško zavoleti. Ipak, to je jedan od naboljih
holivudskih ostvarenja 2015. godine, što, ironično, može samo da mu bude
hendikep u nastojanju da stigne do najšire publike, koja nije navikla da
gleda pametne filmove.
Bojan Ž. Bosiljčić
|
Snupi dobio zvezdu na holivudskooj Stazi slavnih |
|
Snupi, mali pas sanjalica iz stripova "Snoopy and the Peanuts"
dobio je svoju zvezdu na holivudskoj stazi slavnih, nekoliko dana pred
izlazak filma u kome igra glavnu ulogu.
Čuveni pas koji je postao omiljen među odraslim i decom širom sveta zbog
svog opuštenog karaktera i aforizama tipa "alergičan sam na jutra" ili "baciću
se na to sutra" dobio je 2.563. zevezdu na Stazi slavnih na Holivud bulevaru,
odmah pored zvezde njegovog tvorca Čarlsa Šulca. Danas je jedan Snupi u
prirodnoj veličini došao da primi svoju zvezdu i slikao se sa obožavaocima
koji su došli da ga pozdrave.
Mali crno beli pas koji se prvi put pojavio u stripovima pre 65 godina već
je bio zvezda ovog vikenda na premijeri filma "Snoopy and the Peanuts",
studija "20th Century Fodž" koji izlazi u petak širom SAD, ai 23. decembra u
drugim zemljama. Snupi koji sanja da da bude svetski poznat pisac ili heroj
avijatičar iz Prvog svetskog rata ima "blago gorku" ličnost, rekao je njegov
tvorac Šulc koji je umro 2000.
On se pridružuje na holivudskoj stazi slavnih brojnim drugim likovima iz
crtanih filmova ili stripova kao što su zec Bags Bani, Paja Patak, miš Miki
Maus, rek, Simpsonovi, Snežana, Zvončica i drugi. Drugi psi su već dobili
svoju zvezdu u Holivudu kao što su Lesi i Rintinin.
Od kad je stvoren vrlo čovekoliki Snupi, koji se šeta na dve noge i većinu
vremena provodi na krovu svoje kućice, osvojio je ceo svet. Bio je tema 45
specijalnih televizijskih emisija, četiri filma, pored stripova i raznih
proizvoda s njegovim likom.
Avanture Čarlija Brauna, nežnog i depresivnog dečaka, njegovih prijatelja i
pre svega njegovog čuvenog psa Snupija objavljene su u više od 2.600 listova
u 75 zemalja.
|
Ejmi otvara 11. Filmski festival Slobodna zona |
|
Festival angažovanog filma "Slobodna zona" počeo je u četvrtak,
a do 10. novembra publika će u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, moći da vidi 26
ostvarenja, nagrađenih na najprestižnijim svetskim festivalima.
Festival će otvoriti film o preminuloj britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus,
koja je svoj poslednji javni nastup u junu 2011. održala baš u Beogradu.
Ona je umrla 23. jula ite godine u 27. godini.
Selektor 11. po redu festivala Rajko Petrović najavio je na konferenciji za
novinare da će Slobodna zona od sledeće godine imati takmičarski karakter, i
da će se nagrade dodeljivati u kategoriji najbolji angažovani dokumentarni i
najbolji angažovani igrani film.
Petrović je dodao da će biti raspisan i konkurs za najbolji angažovani
jugoslovenski film.
Slobodnu zonu će u Sava centru otvoriti novinarka i glumica Olja Bećković
koja je gošća selektorka festivala, rekao je Petrović i dodao da će
ovogodišnji festival biti bogatiji za program 14 plus, namenjen mladima.
Urednik noćnih razgovora, koji će biti organizovani nakon projekcije filam,
Ivan Milenković najavio je i četiri ponoćna razgovora planirana za 6,7, 8 i
9. novembar povodom filmova "Oni osećaju da vatra gori", "Gejbaj bejbi",
"Glumica" i "Kaži proleću da ne dolazi ove godine".
Film "Oni osećaju da vatra gori" govori o izbeglicama iz drugačijeg ugla, o
drugoj vrsti pakla koji proživljavaju nakon dolaska tamo gde su se uputili,
rekao je Milenković.
Prema njegovim rečima, "Gejbaj bejbi" iz ugla dece govori o njihovom
odrastanju u istopolnim brakovima.
"Kaži proleću da ne dolazi ove godine" kroz fascinantan splet materijalnih,
psiholoških, religijskih i svih drugih problema, prikazuje prvu borbenu
liniju zvanične avganistanske vojske u borbi sa Talibanima, rekao je
Milenković.
Prema rečima selektorke Branke Pavlović taj film je prikazan na Berlinalu,
gde je doživeo petnaestominutne ovacije.
Dokumentarni film "Ejmi" Asifa Kapadije govorio o pevačici nezaboravnog
talenta i glasa i njenom tragično završenom životu. Film približava publici
onu drugu Ejmi koja se krila iza naslova u tabloidima i van svetlosti
reflektora. Milenković je dodao da će na festivalu biti prikazano i
ostvarenje jednog od najvećih majstora angažovanog filma na svetu,
čileanskog reditelja Patrisija Guzmna, "Dugme od sedefa", u kome on
nastavlja da se bavi turbulentnom istorijom domovine koju je napustio.
"Oni osećaju da vatra gori" mladog holandskog reditelja Morgana Knibe bavi
se jednom od najaktuelnijih tema - izbeglicama, dodao je Milenković.
Prema rečima selektorke Branke Pavlović publika će videti i "Mustang",
debitantski dugometražni igrani film turske autorke Deniz Gamze Erguvan o
pet sestara koje bez roditelja odrastaju pod budnim okom bake.
Na festival stiže i "Taksi" Džafara Panahija koji je osvojio nagradu Zlatni
medved na filmskom festivalu u Berlinu početkom ove godine, najavili su
organizatori.
|
Koprodukcija SNP nagrađena na skopskom pozorišnom festivalu |
|
Gran pri devetog Internacionalnog pozorišnog festivala "Skupi",
koji je održan u Skoplju, osvojila je predstava "Duh koji hoda", rađena u
koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta (SNP) i Centra za razvoj vizuelne
kulture, saopšteno je iz SNP. Kako se navodi, tekst Dejana Dukovskog na
scenu je postavio Aca Poposki a glumačku ekipu činili su članovi SNP.
Dodaje se da će novosadska publika moći da pogleda nagrađenu predstavu u
ponedeljak, 9. novembra na sceni Srpskog narodnog pozorišta.
Internacionalni pozorišni festival "Skupi" osnovan je u novembru 2007.
godine, u prostorijama Nacionalnog albanskog pozorišta u Skoplju.
Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovale su predstave iz Slovenije, Rusije,
Finske i Nemačke.
Prvo izdanje festivala održano je pod motom "Igraj da bi postojao" (Play to
be), a godinama kasnije, nakon borbe za opstanak, festival je prerastao u
tradicionalnu i originalnu manifestaciju.
|
Izložba o Australijanki u srpskoj vojci tokom Prvog svetskog rata |
|
Izložba "Narednik Oliv Kelso King (Olive Kelso King) -
Australijanka u srpskoj vojsci" otvorena je 5. novembra, u galeriji Medija
centra "Odbrana" u Beogradu, saopštila je ambasada Australije u Srbiji.
Kako se navodi u saopštenju, ova izložba treba da podseti društvo o
nesebičnom zalaganju hrabre i jedine žene iz Australije koja je služila u
srpskoj vojci tokom Prvog svetskog rata.
"Njen doprinos je vidljiv kako na frontu tokom rata, tako i u post-konfliktnom
periodu od 1918-1920. godine kada je pružala humanitarnu pomoć povređenim
Srbima", navedeno je u saopštenju.
Kako je saopštila ambasada Australije, izložba takođe govori o jakim
kulturnim vezama između Australije i Srbije uprkos geografskoj udaljnosti
dve zemlje.
|
U Ermitažu, mačke važne koliko i izložena remek dela |
|
Već vekovima strani gosti su u Sankt Peterburgu navikli da se,
pored remek dela u muzeju Ermitaž, dive i mačkama koje se slobodno šetaju po
zdanju i love glodare.
"Naše mačke su poznate koliko i izložene kolekcije", izjavila je Irina
Popovec, koja je zadužena za 70 mačaka koje žive pretežno u podrumu muzeja.
Ona svakog jutra hrani mačke zajedno s još tri saradnice. Irina Popovec je
takođe zadužena da ih vakciniše i brine o njihovom zdravlju.
Priča o mačkama Ermitaža potiče iz 1785. godine. Tada je ruska carica
Jelisaveta Prva, ćerka Petra Velikog, naredila da se pronađu najbolje mačke
koje će loviti glodare.
Za vreme Katarine Druge, nekoliko mačaka je zvanično boravilo u Ermitažu.
Svake godine organizuje se Dan mačaka Ermitaža kada se građani pozivaju da
usvoje neku od njih,
U Ermitažu, jednog od najvećih svetskih muzeja koji je 1764. godine osnovala
ruska carica KatarinaII, nalazi se više od tri miliona umetničkih dela
Mikelanđela Buonarotije, Leonarda da Vinčija, Rubesa, Rembranta, Pusena,
Kloda Lorena, Kanaleta, Pabla Pikasa i Anrija Matisa.
|
Umro reditelj Petar Lalović |
|
Filmski reditelj, scenarista i snimatelj Petar Lalović preminuo
je u utorak u 84. godini u Beogradu, preneli su beogradski mediji.
Pozorišnu i filmsku akademiju pohađao je u Zagrebu, a diplomirao na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu.
Napravio je više od 200 dokumentaraca u kojima je bio i scenarista i reditelj i
snimatelj. Lalović je radio i igrane filmove i TV serije.
Umetničko opredeljenje Lalovića su metaforični filmovi o prirodi, za koji je
osvojio više od 150 nagrada. Njegov dugometražni film "Ptice koje ne polete"
dobio je više od 20 nagrada, uključujući četiri Gran prija u Evropi.
Filmska kritika i publika smatraju da su Lalovićevi najbolji filmovi "Poslednja
oaza" i "Svet koji nestaje".
Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
|
Posmatranje izlaska sunca sa Burdž Kalife |
|
Posetiocima će od petka biti omogućeno da posmatraju izlazak
sunca nad Dubaijem sa najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife (Burj Khalifa).
Kako je saopšteno iz Burdž Kalife, karte za posmatranje izlaska sunca tokom
islamskog vikenda, petkom i subotom, puštene su u prodaju, a sesije će počinjati
od 5.30 ujutro do 8.00 i trajaće pola sata.
Karte za odrasle osobe prodaju se po ceni od 32 evra (125 dirhama) i 24 evra (95
dirhama) za decu uzrasta od četiri do 12 godina, dok je ulaz za decu mlađu od
četiri godine besplatan.
Zgrada Burdž Kalifa visoka 828 metara otvorena je za javnost od januara 2010.
godine.
|
Počinje potraga za nacističkim zlatnim vozom |
|
Dva tima, nezavisno jedan od drugog, naredne sedmice zvanično
kreću u potragu za nacističkim "zlatnim vozom" koji prema lokalnim legendama
leži u tunelu pod planinama blizu mesta Valbžih na jugozapadu Poljske, saopštile
su juče lokalne vlasti.
U sredu su vlasti Valbžiha odlučile da odobre potragu za vozom prvo timu oko
Poljaka Pjotra Kopera i Nemca Andreasa Rihera koji su u avgustu prijavili
vlastima da su navodno tu na 65. kilometru Pruge Valbžih -Vroclav otkrili pod
zemljom stari nemački oklopni voz iz vremena Drugog svetskog rata.
Dozvolu da pretraže teren, kako bi se definitivno potvrdilo ili osporilo otkriće
vozado bila je od vlasti i ekipa stručnjaka Rudarsko-metalurške akademije iz
Krakova koji u tom projektu sarađuju i sa tv kanalom Diskaveri a oni će na teren
izaći za dve sedmice.
"Pretraga terena biće sprovedena neinvazivnim metodama. Jedna od grupa je
saopštila da će to učiniti pomoću georadara", kazao je televiziji TVN24
portparol gradskih vlasti Valbžiha Arkadijuš Grudjenj.
U ovoj fazi nijedna od dve ekipe nije dobila dozvolu za otkopavanje na terenu,
ni da napravi bušotine za sonde a izvlačenje starog voza počelo bi eventualno
tek u maju ukoliko se izveštaji te dve nezavisne grupe eksperata slože da voz
postoji i zaista pokažu mesto na kome je.
Prethodno je taj šumski teren oko 65. kilometra pruge proverila poljska armija,
da li ima zaostale municije i granata i da li je bezbedno da na tom mestu počnu
radovi.
Koper i Rihter izazvali su pravu zlatnu groznicu ne samo u Poljskoj, već i u
svetu kada su početkom avgusta prijavili vlastima senzacionalno otkriće da su
navodno našli stari nemački oklopni voz koji je krenuo iz Vroclava sa
tajanstvenim teretom a zameo mu se svaki trag kraj Valbžiha u planinama gde su
nacisti gradili veliku mrežu tunela i bunkere u kompleksu velike podzemne
tvrđave.
Iako je malo verovatno da bi voz, ako se otkriće potvrdi, bio zaista neki od
vozova kojima su nacisti prevozili opljačkane umetničke predmete pred nadirućom
Crvenom armijom krajem rata oživela je odmah lokalna legenda o nacističkom vozu
sa 300 tona zlata iz banke u tada još nemačkom Vroclavu koji je ušao pred kraj
rata u tajanstveni, do danas neistraženi podzemni nacistički kompleks tunela i
bunkera Div u planinama kraj Valbžiha i ostao izgubljen u podzemnom lavirintu.
Dospevši iz lokalnih u svetske medije, navodno otkriće oklopnog voza dugog preko
100 metara zagolicalo je maštu lovaca na blago u svetu toliko da mnogi potajno
očekuju da bi u vozu mogla da se nađe i slavna ćilibarska odaja koju su nacisti
ukrali iz Carskog sela u Rusiji a zameo joj se svaki trag.
|
Kadilak Tonija Soprana na aukciji |
|
Beli Kadilak "eskalejd" (Cadillac Escalade ESV) koji je Džejms
Gandolfini vozio kao Toni Soprano biće ponuđen na aukciji.
Bostonska aukcijska kuća RR aukšn (RR Auction) saopštila je da le luksuzni SUV "eskalejd"
iz 2003, koji je Gandolfini vozio u poslednje tri sezone serije "Sopranosi" biti
na aukciji 12. novembra.
Robert Livingston iz RR aukšn rekao je da u unutrašnjosti auta postoje dva
autograma pokojnog Gandolfinija - jedan na unutrašnjem delu vizira za sunce i
jedan na panelu iznad pretinca za rukavice.
Džejms Gandolfini je preminuo 2013. godine.
|
Roling stonsi najavljuju stadionsku turneju u Latinskoj Americi 2016. |
|
Grupa Roling stons najavila je juče da će sledeće godine
održati turneju u Latinskoj Americi tokom koje će svirati na stadionima.
Turneja "Amerika Latina ole" (The America Latina Ole) počeće 3. februara u
čileanskoj prestonici Santijagu, a karte se mogu kupiti od ponedeljka.
To će biti prva turneja Roling stonsa u Latinskoj Americi posle 10 godina.
Roling stonsi će svirati u Buenos Ajresu, Rio de Žaneiru, Sao Paulu, Porto
Alegreu, Montevideu, Limi, Bogoti, a završće je u meksičkoj prestonici 14.
marta.
Pevač Mik Džeger je u saopštenju naveo da je latinoamerička publika "jedna
od najboljih na svetu" i da donosi "neverovatnu energiju".
Roling stonsi su ove godine bili na turneji u Severnoj Americi.
|
Tarantino se ne plaši apela policije na bojkot njegovih filmova |
|
Američki reditelj Kvetin Tarantino izjavio je da ga ne plaši
nedavni poziv njujorške policije na bojkot njegovih filmova posle njegovog
učešća na jednom skupu protiv policijskog nasilja u SAD.
Tarantino je 24. oktobra učestvovao u Njujorku na jednom protestu protiv
policijskog nasilja u SAD. Reditelj je na protestu pročitao imena nekoliko
žrtava kao što je Majkl Braun, koji je ubijen u avgustu 2014. godine u Misuriju.
Njegovo ubistvo je tada izazvalo talas protesta protiv policijskog nasilja širom
SAD.
"Prilično je očigledno to što radi policija. Umesto da rešava problem policijske
brutalnosti, policija više voli da mene napada. Policija želi da me ućutka,
diskredituje i zastraši, ali se ja uopšte ne plašim", rekao je poznati reditelj.
Najveći sindikat njujorške policije zatražio je krajem oktobra bojkot filmova
reditelja.
"Nije iznenađujuće da neko ko zarađuje novac veličajući nasilje i kriminal bude
istovremeno i antipolicijski nastrojen", izjavio je predsednik sindikata Petrik
Linč i pozvao na bojkot filmova američkog reditelja.
Tarantino (52) je snimio desetak filmova, od kojih su najpoznatiji "Petparačke
priče" (1994), "Četiri sobe" (1995), "Džeki Braun" (1997), "Ubiti Bila" (2003),
"Ubiti Bila 2" (2004) i špageti vestern "Đangova osveta" (2012). Napisao je i
scenarije za filmove "Prava ljubav" (1993), "Rođene ubice" (1994) i "Od sumraka
do svitanja" (1996).
U januaru se očekuje njegov najnoviji vestern "Omražena osmorka".
|
|
Oglasavanje Marketing
|