|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Svečani doček za delegaciju Vlade Srbije u Sarajevu |
| |
 Predsedavajući
Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić dočekao je u sredu u
Sarajevu, uz najviše državne počasti, delegaciju Vlade Srbije, na čelu s
premijerom Aleksandrom Vučičem.
Svečani doček, sa počasnom gardom i uz intoniranje himni Srbije i BiH,
organizovan je ispred Zgrade institucija BiH u Sarajevu.
Posle razgovora Vučića i Zvizdića, održana je prva zajednička sednica Vlade
Srbije i Saveta ministara BiH.
Ministri dveju zemalja će zatim potpisali sporazume o telekomunikacijama, o
očuvanju mosta Mehmed-paše Sokolović u Višegradu, o zaštiti životne sredine
i o saradnji u traženju nestalih osoba.
U delegaciji Srbije su ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović,
privrede Željko Sertić, finansija Dušan Vujović, pravde Nikola Selaković,
ministar zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić, ministarka
poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević, ministarka zadužena za
evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar odbrane Bratislav Gašić,
ministar za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja Aleksandar
Vulin i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
Zajednička sednica vlada Srbije i BiH poruka racionalnog pogleda na
budućnost
Današnja zajednička sednica vlada Srbije i Bosne i Hercegovine poruka je
doborsusedske i regionalne saradnje, ekonomskog prosperiteta i racionalnog
gledanja na budućnost, ocenili su u Sarajevu premijer Srbije Aleksandar
Vučić i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvezdić.
Vučić i Zvizdić su se saglasili da su mir i stabilnost regiona, dijalog i
smanjivanje tenzija ključni za ekonomski prosperitet i da Srbija i BiH mogu
biti kičma ekonomskog razvoja regiona.
"Zajednička sednica šalje poruku razumevanja, racionalnog pristupa
budućnosti i poruku suprostvaljanja svemu što je mržnja i što je izazivanje
bilo kakvih trvenja, a komoli sukoba na našim prostorima", izjavio je Vučić
na konferenciji za novinare posle zajedničke sednice.
Vučić je istakao da je ključa stvar "sagledavanje budućnosti, a ne traženje
neprijatelja tamo gde imate prijatelja, gde možete da unapređujete saradnju
i stvarate bolje uslove za građane Srbije i BiH".
Predsedavajući Saveta ministara Zvizdić izjavio je da sednica ima značajnu
simboliku regionalne saradnje i da postoji stabilnost, iako u Evropi postoje
određeni strahovi šta će se desiti u budućnosti na Zapadnom Balkanu.
"Sednica je odraz naših zajedničkih težnji da gradimo dobrosusedsku i
regionalnu saradnju i preduzimamo aktivnosti i mere za dalji razvoj pre
svega ekonomskih odnosa, energetske transportne infrastrukture, uz razvoj
saradnje na polju kulture, društvenih delatnosti sporta i svih onih
segmenata za koje mislimo da možemo biti kompatibilni", izjavio je Zvizić.
Vučić i Zvizdić: Neće biti oružanih sukoba na Balkanu
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis
Zvizdić izrazili su uverenje da iako postoje određene tenzije, na području
Zapadnog Balkana neće doći do oružanih sukoba.
Povodom upozorenja nemačke kancelarke Angele Merkel na mogućnost izbijanja
novog rata na Balkanu ako Nemačka i Austrija zatvore granice pred talasom
izbeglica, Vučić je ocenio da je Merkel to rekla pre svega iz želje da se te
stvari ne dogode.
"Situacija na Balkanu u smislu političkih tenzija nije ružičasta, ako
pogledate u političkom smislu događaje i u Makedoniji i u Podgorici i u
Prištini. Srbija nije u panici što se tiče migranata. Daćemo sve od sebe i
uveren sam da se tako nešto (oružani sukobi) neće dogoditi", izjavio je
Vučić na konfereniciji za novinare posle zajedničke sednice Vlade Srbije i
Saveta ministara BiH u Sarajevu.
Zvizdić je ocenio da bi se situacija značajno usložila na području Zapadnog
Balkana ako bi Nemačka i Austrija zatvorile granice, i da bi to moglo podići
tenzije u regionu, ali da o sukobima nema govora.
"O spremanju oružanih sukoba nema ni govora. Mi danas govorimo o budućnosti,
ekonomskoj saradnji, o dve države koje mogu postati žarište ekonomskih
kretanja čitavog regiona, koje imaju evropsku budućnost", kazao je Zvizdić.
|
|
Hrvatsku čeka neizvesna izborna trka uz malu prednost HDZ |
| |
 Hrvatsku
u nedelju očekuju parlamentarni izbori koji su jedni od najneizvesnijih
dosad, ali se prognozira da su nešto veće šanse da zemlja, posle četiri
godine vlade leve koalicije, ponovo krene udesno.
Poslednja predizborna istraživanja pokazuju da je desna koalicija okupljena
oko Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislava Karamarka u maloj
prednosti u odnosu na vladajuću koaliciju levog centra premijera Zorana
Milanovića iz Socijaldemokratske partije (SDP).
Do pre nekoliko meseci koaliciji na vlasti ankete nisu davale gotovo nikakve
šanse da ponovo osvoji vlast. Podrška vladajućima porasla je, međutim, u
poslednje vreme, pre svega zahvaljujući premijerovom populizmu, oštroj
kampanji i nekim pozitivnim ekonomskim pokazateljima.
"Jako je teško prognozirati rezultate, HDZ je u prednosti u odnosu na levu
koaliciju, ali bez mogućnosti da samostalno, u koaliciji u kojoj izlazi na
izbore, formira vladu", ocenio je za agenciju Beta politički analitičar iz
Zagreba Žarko Puhovski.
Puhovski smatra da Hrvatsku čeka buran postizborni period u kojem će najveće
stranke pregovarati s malim partijama koje će preći cenzus od pet odsto, a
sve su opcije otvorene, pa i ona o ponavljanju izbora ili formiranje
manjinske vlade za šta veću prednost daje HDZ. I ovu predizbornu kampanju
stranke su iskoristile da ne govore o konkretnim problemima, pa je izostao i
ozbiljan ekonomski program. Dominirale su ideološke i teme iz prošlosti,
najviše ratne, a i izbeglička kriza je iskorišćena da stranke pobegnu od
ključnih tema.
Najvažnije političke opcije u kampanji su dodatno zaoštrile retoriku - HDZ
se otkad je u opoziciji vratio nacionalizmu i domoljublju, a političke
protivnike proziva da ne vole Hrvatsku, dok SDP, s druge strane, poziva
birače da ne dozvole povratak na staro, u korupciju. U kampanji je čak i
socijaldemokratski premijer iskoristio izbegličku krizu da zaoštri odnose sa
susedima, ali je u međuvremenu od toga odustao.
Šefa HDZ Tomislava Karamarka, međutim, od preuzimanja HDZ prati tvrda
retorika, a Žarko Puhovski ističe da će i on, ako bude premijer, zbog
unutrašnjih i spoljnih uticaja morati da je ublaži, posebno ako mu
formiranje vlade bude zavisilo od poslanika manjina. On smatra da će
Hrvatska u slučaju da HDZ formira vlast otići udesno, ali ne toliko prema
nacionalizmu.
"Ako Karamarko dođe na vlast neće biti bitnije lošije za Srbe, već za one
koje on naziva Jugoslovenima i Udbašima. To su političke ocene i tu se može
lakše manipulisati desničarskom ideologijom", smatra Puhovski.
Prema njegovim rečima, siguran ulazak u parlament, uz koalicije okupljene
oko HDZ i SDP, imaju Istarski demokratski sabor (IDS), koji je deo aktuelne
vlade i stranka ratnog osuđenika Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski
savez Slavonije i Baranje (HDSSB), koja je i dosad bila zastupljena u Saboru.
Vodeće stranke nisu apsolutno isključile mogućnost koaliranja s Glavaševom
strankom, ali je sam Glavaš isključio mogućnost koalicije s Karamarkom, jer
smatra da ga je HDZ poslao u zatvor.
S druge strane, SDP se našao pod salvom kritika, jer se nije jasno ogradio
od moguće saradnje sa strankom osuđenika za ratne zločine, pa su tek njihovi
koalicioni partneri iz Hrvatske narodne stranke poručili da nema ništa od
takve koalicije.
Među stranakama tzv "trećeg puta", zasad prema anketama u parlament ulazi
regionalna stranka Most, na čelu s gradonačelnikom Metkovića Božom Petrovom.
Neizvesno je, međutim, hoće li cenzus od pet odsto preći stranka zagrebačkog
gradonačelnika Milana Bandića, koalicija nekoliko bivših visokih hrvatskih
funkcionera na čelu s bivšim predsednikom Ivom Josipovićem i ministrom
privede Radimirom Čačićem, Orah bivše SDP-ovke Mirele Holi (Holy) i Živi zid,
čiji je kandidat Ivan Vilibor Sinčić na poslednjim predsedničkim izborima
osvojio čak 16,5 odsto glasova.
Reč je uglavnom o strankama levice ili centra, s izuzetkom Živog zida, koji
se smatra pokretom čiji je temelj aktivizam.
Na izborima se bira 151 poslanik u osmi saziv Sabora na mandat od četiri
godine, a za formiranje vlade potrebna je podrška njih 76. Pravo glasa ima
oko 3, 8 miliona birača.
Na poslednjim izborima pre četiri godine leva Kukuriku koalicija ubedljivo
je pobedila i skinula s vlasti HDZ koji je bio oslabljen brojnim
korupcijskim aferama stranačkog vrha i bivšeg šefa Ive Sanadera.
|
|
Sprečen teroristički napad u Janji kod Bijeljine |
| |
Policija Republike Srpske sprečila je pripremljeni teroristički
akt u bijeljinskom naselju Janja, saopšteno je iz Centra javne bezbednosti
Bijeljina.Portparolka bijeljinske policije Aleksandra Simojlović rekla je
novinarima da je pretresom hotela "Dalas" u Janji pronađena veća količina
pripremljenih zapaljivih tečnosti, eksplozivnih i pirotehničkih materija,
koje su bile međusobno povezane.
"U hotelu je pronađeno više od stotinu litara benzina, veći broj plinskih
boca, ekplozivnih i pirotehničkih sredstava koje su bile povezane krpama, s
ciljem uništenja objekta", navela je Simojlović.
Tim zapaljivim i eksplozivnim napravama trebalo je da hotel "Dalas" bude
dignut u vazduh.
Objekat je, prema navodima policije, fizički povezan s većim brojem
stambenih objekata.
Hotel "Dalas", čije je razaranje sprečila policija, vlasništvo je
64-godišnje žene koja živi na relaciji Janja - Holandija. U Janji uglavnom
žive Bošnjaci.
Simojlović je dodala da su pripadnici CJB Bijeljina i Uprave za borbu protiv
terorizma i ekstremizma MUP-a Republike Srpske, u saradnji s Agencijom za
istrage i zaštitu BiH (SIPA), došli do operativnih saznanja da na području
Janje može doći do izvršenja terorističkog akta ili drugog teškog krivičnog
dela s ciljem ugrožavanja sigurnosti građana i imovine u većem obimu i
izazivanja verske, nacionalne i rasne netrpeljevosti.
Postupajući prema tim saznanjima, policija je izvršila pretres hotela "Dalas"
u kome je i otkrivena priprema za teroristički napad.
U toku pretresa u hotelu nije bilo ljudi. Policija je sinoć evakuisala
stanovništvo iz tridesak okolnih kuća.
Policijski službenici nastavljaju rad na rasvetljavanju svih okolnosti koje
su mogle dovesti do napada, navela je Simojlović.
|
|
U Makedoniji registrovano više od 200.000 izbeglica |
| |
Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije saopštilo je danas
da je od 19. juna, kada su donete izmene Zakona o azilu koje su omogućile
registrovanje izbeglica-migranata, do početka novembra, u toj zemlji
registrovano 203.940 izbeglica.
Kako se navodi, MUP je samo u poslednja 24 časa registrovao 3.702 izbeglice.
Od ukupnog broja izdatih potvrda za tranzit kroz Makedoniju, takav dokument
je za proteklih pet meseci dobilo 124.488 muškaraca, 29.688 žena, 39.976
dece koja putuju sa roditeljima kao i još 9.788 dece bez pratnje roditelja.
Prema podacima MUP-a, u prethodnih pet meseci, 70 osoba je zatražilo azil u
Makedoniji dok su svi ostali preko Srbije nastavili put ka razvijenim
zemljama EU u kojima nameravaju da zatraže azil.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije registrovalo je od početka 2015.
godine više od 320.000 izbeglica na teritoriji Srbije.
Najveći broj izbeglica registrovan je u Prihvatnom centru u Preševu, u kome
se zaustavljaju migranti koji dolaze iz Makedonije.
|
|
Referendum o istopolnim brakovima u Sloveniji |
| |
Slovenački parlament odlučio je u sredu da referendum o
istopolnim brakovima bude održan 20. decembra pošto su konzervativne grupe
uz podršku Katoličke crkve tražile ukidanje zakona koji je dozvoljava takve
zajednice.
Koalicija "Radi se o deci", sakupila je 40.000 potpisa koliko je potrebno za
raspisivanje referenduma. Ta organizacija želi da ospori zakon usvojen
ranije ove godine koji definiše brak kao zajednicu dve odrasle osobe.
Konzervativci tvrde da taj zakon utire put i da gej parovi mogu da usvajaju
decu. Pristalice istopolnih brakova tvrdile su da o pitanjima povezanim s
ljudskim pravima ne može da se odlučuje na referendumu, ali je Ustavni sud
presudio da referendum treba da se održi.
Slovenački poslanici su odlučili da referendum bude održan 20. decembra,
pošto je "za" glasalo 69 poslanika, dok je 11 bilo "protiv".
|
|
Podignute optužnice protiv 29 okrivljenih za sukobe u Kumanovu |
| |
Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju podiglo je optužnice protiv
ukupno 29 osumnjičenih za učešće u sukobu makedonskih bezbednosnih snaga sa
oružanom grupom u kumanovskom Divljem naselju 9. i 10. maja ove godine u kojem
je poginulo 18 ljudi.
Svim osumnjičenima sudiće se za terorističku organizaciju i terorizam a nadležni
tužilac je dostavio i predlog za produženje mere pritvora za okrivljene.
U dvodnevnom obračunu u kumanovskom Divljem naselju početkom maja poginulo je
osam pripadnika makedonske policije i deset pripadnika oružane grupe a nakon
završetka sukoba bilo je uhapšeno 30 osoba pod sumnjom da su bili deo oružane
terorističke grupe.
Kako je nakon sukoba 9. i 10. maja saopštio makedonski MUP, oružana grupa sa
kojom je došlo do sukoba u Divljem naselju, prilikom pokušaja policije da izvrši
hapšenje, planirala je da izvede više napada na civilne objekte, kao i na
objekte i lica iz državnih institucija širom Makedonije a cilj grupe je bio da u
napadima bude što više žrtava da bi se izazvalo narušavanje mira i stabilnosti u
Makedoniji.
Pripadnici oružane grupe koji su uhapšeni nakon sukoba u Kumanovu osumnjičeni su
tada da su učestvovali i u napadu na policijsku karaulu kod sela Gošince, koji
se dogodio u aprilu ove godine.
|
|
Osuđen Husein Bosnić za podsticanje džihadizma |
| |
Jedan od predvodnika islamističkog pokreta u Bosni Husein Bosnić,
poznat kao Bilal, osuđen je juče na sedam godina zatvora za terorizam zato što
je podsticao svoje pristalice da idu da se bore u Siriji i Iraku u redovima
Islamske države.
"Zaključeno je da je optuženi kriv za javno podsticanje na terorističko
delovanje, regrutovanje za terorističke ciljeve i organizaciju terorističke
grupe", rekla je sudija Amela Huskić iz sarajevskog suda pred kojim je Bosniću u
januaru počelo suđenje.
U Bosni je 2014. godine usvojen novi zakon koji predviđa kazne do 20 godina
zatvora za džihadiste i one koji ih regrutuju, što je pokušaj da se obeshrabre
državljani BiH da se priključuju Islamskoj državi.
Ovo je bio prvi proces koji je otvoren pred lokalnim pravosuđem nakon usvajanja
zakona, ali je 6. oktobra već doneta jedna presuda u procesu koji je kasnije
počeo. Dve osobe su osuđene na kazne između 12 meseci i tri i po godine zatvora
za regrutovanje džihadista za Islamsku državu.
Bosnić je u ratu u BiH između 1992. i 1995. godine bio član mudžahedinske
jedinice sastavljene od stranaca koji su došli da podrže muslimane, a nametnuo
se kao lider salafističkog pokreta nakon što je krajem 2013. njegov prethodnik
Nusret Imamović otišao u Siriju.
Sudija Amela Huskić rekla je da je Bosnić 2013. i 2014. godine na više mesta u
Bosni, pre svega u Velikoj Kladuši na severozaapadu zemlje i u Gornjoj Maoči na
severoistoku, okupljao veliki broj pristalica koji su slušali njegove propovedi.
Mnogi od njih su kasnije otišli u Siriju ili Irak, a šestoro je ubijeno u
borbama, istakla je sudija.
Ona je navela da je Bosnić sa svoje pozicije samoproglašenog lidera tumačio
islam i citate izvlačio iz konteksta kako bi pristalice učvršćivao u odluci da
se priključe Islamskoj državi.
Muslimani čine 40 odsto stanovništva u BiH, koji u velikoj većini slede umereni
islam.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
