|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Dačić zatražio odaganje rasprave o prijemu Kosova u Unesko |
| |
 Ministar
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić zatražio je u sredu da se odloži debata
o prijemu Kosova u Unesko kako bi se dala šansa dijalogu "jer to je jedini
način da se i o ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje i time
izbegnu dalje podele, politizacija i konfrontacija unutar Uneska".
"Svojom podrškom odlaganju pomozite da se dođe do održivog rešenja koje neće
biti rezultat jednostranosti i nametanja, već konstruktivnog pristupa i
dijaloga. To je ono što tražimo. Šansu za dijalog i dogovor umesto
unilateralizma. Ovakav pristup je i u duhu principa na kojima je utemeljena
ova Organizacija i, uvereni smo, u najboljem je interesu regionalne
stabilnosti i saradnje", rekao je Dačić u govoru na Generalnoj konferenciji
Uneska u Parizu.
Dačić je naglasio da je od ključne važnosti da se sačuva moralni
kredibilitet Uneska koji treba da ostane veran svojim izvornim principima i
ciljevima.
"Unesko ne donosi političke odluke o državnosti. Posebno se ne sme dozvoliti
da Organizacija bude stavljena u funkciju afirmacije ilegalne i jednostrano
proglašene nezavisnosti dela teritorije jedne države članice UN, čiji su
suverenitet i teritorijalni integritet zagarantovani važećom i pravno
obavezujućom rezolucijom SB UN. Reč je naravno o zahtevu za prijem tzv. 'Republike
Kosovo' u članstvo Uneska", rekao je Dačić.
Dačić je ocenio da je zahtev za prijem Kosova u Unesko bez presedana u
dosadašnjoj istoriji te organizacije.
"Suprotstavljajući mu se, Srbija brani međunarodno pravo, Povelju UN i
vrhovni autoritet SB UN na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
Ovi principi moraju biti poštovani u punoj meri, jer samo na taj način
postojeći sistem međunarodnih odnosa, čiji je temelj Povelja UN, može biti
očuvan, a međunarodno pravo sačuvati svoje univerzalno važenje", dodao je.
Dačić je kazao da je sastanak Izvršnog saveta Uneska održan 21. oktobra
pokazao i duboku podeljenost članstva jer, kako je dodao "od 58 članica ovog
tela, apsolutna većina, njih 31, faktički nije podržala usvajanje preporuke"
o prijemu Kosova u Unesko.
Dačić je podsetio da su na Kosovu "od juna 1999. do danas, 236 verskih i
kulturno-istorijskih spomenika bili mete napada, da su uništena 174 verska
objekta Srpske pravoslavne crkve, 33 kulturno-istorijska spomenika,
pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta,
uništeno ili oštećeno skoro 5.300 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih
pravoslavnih grobalja" i da su manastir Dečani, Pećka patrijaršija,
Gračanica i Crkva bogorodice Ljeviške na Uneskovoj listi svetske baštine u
opasnosti.
"Zbog svega ovoga duboko smo zabrinuti za svoje kulturno-istorijsko nasleđe
u Pokrajini koje predstavlja stub našeg nacionalnog, kulturnog i duhovnog
identiteta i deo dragocenog istorijskog i civilizacijskog nasleđa moderne
Evrope i sveta", dodao je.
Šef srpske diplomatije je naglasio da "nije namera, ni želja Srbije, da se
bilo ko izoluje ili spreči da ima pristup aktivnostima Uneska". "Činjenica
je da Kosovo i Metohija i sada učestvuje u mnogobrojnim aktivnostima
Organizacije, ali na statusno neutralan način i u skladu sa rezolucijom SB
UN 1244, što najbolje pokazuje da je prava intencija podnosilaca ovog
zahteva isključivo politička", rekao je.
Dačić je naglasio i da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu sa
Prištinom u kome, dodao je, "razgovori o imovini Srpske pravoslavne crkve,
kao i statusu i zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i
Metohije tek slede".
|
|
Srbija sprema 6.000, a Hrvatska 5.000 mesta za izbeglice |
| |
Srbija je obavestila Evropsku uniju da će pripremiti 3.000
dodatnih mesta za privremeni smeštaj izbeglica, pored već prošle nedelje
preuzete obaveze za 3.000 smeštajnih kapaciteta, dok je Hrvatska obavestila
Evropsku komisiju i članice EU da će ukupno uspostaviti 5.000 mesta za
izbeglice.
To je juče saopštila portparolka Evropske komisije Mina Andreeva, dodavši da
je Slovenija potvrdila da će postaviti smeštajne mogućnosti za 2.000
izbeglica.
Austrija je takođe stavila do znanja da vlada u Beču razmatra koliki broj
izbeglica može primiti u smeštajnim kapacitetima koje priprema.
Lideri balkanskih i EU zemalja na "zapadnobalkanskom putu izbeglica" nedavno
su se u Briselu obavezali da do kraja godine izgrade 50.000 smeštajnih
mogućnosti za ratne izbeglice kako bi se izbegle posledice nepovoljnih
vremenskih uslova i dolaska zime.
"Kad je reč o upravljanju granicama na više sektora je ostvaren dobar
napredak", navela je portparolka Evropske komisije i rekla da Slovenija
očekuje da će do polovine novembra na slovenačkim granicama biti postavljeno
250 policajaca, što je porast u odnosu na 183 policajca, prethodno obećanih
kao pomoć drugih članica EU vladi u Ljubljani.
Evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi je istovremeno opovrgao tvrdnje
da će masovni priliv izbeglica imati nepovoljne posledice po ekonomski rast
i povećati nezaposlenost.
Moskovisi je naveo da analize Evropska komisija pokazuju da pod uslovima da
deluju državne politike koje podstiču ugrađivanje izbeglica u ekonomiju i
društvo zemalja EU, to može imati povoljan makroekonomski učinak, "lagano
pozitivan, ne zamašan", kao i povoljniji učinak u zemljama prijema izbeglica.
Moskovisi je podvukao da to znači i da prihvatanje izbeglica iz ratova i
progona mora biti "razumno sprovođeno, uz imperativ zaštite naših spoljnih
granica".
Nemački poslodavci i čelnici industrije su ranije stavili do znanja da
naročito sirijske izbeglice, među kojima ima obrazovanih ljudi, mogu biti
ugrađeni i da su potrebni kao nedostajuća radna snaga nemačkoj privredi.
|
|
Savet Evrope traži da se novinari na Balkanu zaštite |
| |
Savet Evrope (SE) pomno prati stanje slobode medija i
izražavanja na Zapadnom Balkanu, "a kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori i dalje
je od primarne nužnosti da se novinari zaštite od nasilja, a SE dobija
izveštaje o napadima i pretnjama novinarima u celom regionu".
To je u sredu, u Briselu, na konferenciji "Spik-ap" (Speak-up) o slobodi
medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, izjavio komesar za ljudska prava SE
Niels Muižnieks.
On je posebno upozorio na pogubne posledice pritisaka, pretnji i napada na
novinare i predočio da je stav SE da istrage vlasti moraju da dovedu do
kažnjavanja vinovnika i nalogodavaca napada i pretnji novinarima.
Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je na konferenciji
istakla da je sloboda izražavanja temeljno ljudsko pravo i predočila da se
uvreženje kritičkog mišljenja kod građana, pored dosledne primene zakona u
praksi, ostvaruje i kroz sistem obrazovanja koji to izgrađuje.
Muižnieks je naveo da se velika pažnja posvećuje demonstracijama i pravu na
proteste u zemljama Saveta Evrope i dodao da, "kad je reč o situaciji u
Crnoj Gori nužno je da novinari i profesionalci u medijima mogu da
izveštavaju bezbedno i slobodno, a dužnost je policije da ih zaštiti".
Komesar za ljudska prava SE je rekao da "pozdravlja u Srbiji sprovedene
inicijative oko finansiranja medija" i napomenuo da će pratiti kako se to
primenjuje.
On je zatražio da "političari prestanu da iznose huškačke komentare na račun
novinara i druge vidove pritiska u Srbiji i Crnoj Gori", posebno ukazavši na
neophodnost da optužbe za klevetu više ne budu krivično delo.
Muižnieks je podvukao veliki značaj etičkog novinarstva, a naglasio je da je
veoma bitno da se izbegne uplitanje države, ali i da mediji u regionu treba
sami sebe kritički da posmatraju, da se osvrću i na sopstveno izveštavanje o
ranjivim grupama.
Takođe je rekao da je javno upozorio na veliku opasnost i štetu zakona
kojima se proširuju ovlašćenja službi bezbednosti u sferi informisanja u EU
i na Balkanu, što ugrožava bezbednost izvora informacija za novinare.
|
|
Pregovori o članstvu u EU moraju na kraju uvrežiti slobodu medija |
| |
Evropski komesar Johanes Han na zavrešetku skupa o slobodi
medija na Balkanu istakao je da završetak pregovora o članstvu neke zemlje s
EU mora neizostavno značiti da je taj proces doveo i do uvreženja slobode
izražavanja i podvukao da u tome mnogo veći upliv i ulogu mora odigrati
civilno društvo.
Han je time odgovorio i na mnoge kritike i poruke novinara i medijskih
poslenika sa Zapadnog Balkana i Turske koji su zatražili da Evropska
komisija i EU daleko snažnije utiču na vlasti tamošnjih zemalja kako bi se
osetno popravilo sada vidljivo pogoršano stanje slobode i nezavisnosti
sredstava informisanja, a napadi i pretnje novinarima ne prestaju.
U izlaganjima i raspravi je posebno ukazano na gušenje slobode medija u
Turskoj i navedeno je da su vlasti samo za poslednja tri meseca pokrenule 35
sudskih postupaka protiv novinara.
Han je naveo da će Evropska komisija uskoro objaviti godišnje izveštaje o
napretku zemalja regiona ka EU i podvukao da "sloboda izražavanja i medija
imaju središnju ulogu u strategiji proširivanja", predočivši da su pregovori
o članstvu u EU duži proces.
On je dodao da u nekim zemljama Zapadnog Balkana postoje dobri zakoni o
suzbijanju korupcije i slobodi medija i izražavanja, ali da se oni slabo
primenjuju, dok je moć ljudi koji se bave i plaćaju reklame u porastu.
Jako je važno, kako je dodao, i da se javnim sredstvima zajamči nezavisnost
medija, jer je malo tržište za reklamiranje u regionu.
Evropski komesar za proširenje je podvukao da je vladavina prava, kao i
sloboda medija kao njen deo, presudna za privlačenje investitora.
Medijsko tržište je slabo, ocenio je evropski komesar, primetivši da se
položaj medija i kvalitet izveštaja pogoršao kako na Balkanu tako i u celoj
EU.
Na konferenciji je podvučeno i da nezavisnost medija i istraživačkog
novinarstva uzmiče pred tabloidizacijom i poplavom najprizemnijih tema na
televizijskim kanalima, dok političari na vlasti i ekonomski interesi medije
koriste za plasiranje svojih ciljeva. Predsednik Evropske federacije
novinara Mogens Bliher Bjeregard je istako nužnost da se novinari izbore za
svoja radna prava, da se ujedine novinari, njihovi sindikati i strukovna
udruženja u borbi za odbranu radnih prava i da kolektivnim pregovorima s
poslodavcima i vlastima izdejstvuju valjane uslove i bezbednost rada.
U raspravi je podvučeno da neretko nema solidarnosti među samim novinarima,
mnogi nisu sindikalno organizovani, pa su otud nezaštićeni od pritiska
političara i kapitala i vlasnika.
Od Evropske komisije je zatraženo da utiče i šalje daleko snažnije poruke
vlastima na Zapadnom Balkanu da ne mogu gušiti slobodu medija i izražavanja
ako su namerni da svoje zemlje dovedu do praga EU.
Zaključak konferencije je bio i da sami novinari moraju jačati etičko
novinarstvo i izgraditi jasne profesionalne standarde.
Na ovoj trećoj konferenciji "Speak-up" su učestvovali novinari i urednici
medija sa Zapadnog Balkana i Turske, zvaničnici Evropske komisije, medijski
analitičari, predstavnici vlasti i stručnjaci međunarodnih, regionalnih i
nacionalnih organizacija, zaduženih za pospešenje slobode izražavanja.
|
|
Tanjug prestao da postoji |
| |
Odluka o prestanku rada Novinske agencije Tanjug stupila je
danas na snagu, objavljeno je u "Službenom glasniku" od 5. novembra.
Kako se navodi, Vladina "Odluka o pravnim posledicama prestanka Javnog
preduzeća Novinska agencija Tanjug", koju je potpisao premijer Aleksandar
Vučić 3. novembra, stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
U Odluci se navodi da je Tanjug prestao sa radom 31. oktobra 2015. godine, u
skladu sa članom 146 Zakona o javnom informisanju i medijima.
Imovinu Tanjuga preuzeće Republička direkcija za imovinu, po brisanju
Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.
|
|
Kristofer, jedini Amiš u Srbiji, živi u Niškoj Banji |
| |
U Niškoj Banji, koja je u svojoj više vekova dugoj istoriji
ugostila brojne rimske i turske vladare, srpske kraljeve i industrijalce,
već godinu i po dana živi jedini Amiš u Srbiji, Kristofer Petrović (34),
koji je doašao iz američke države Virdžinije.
Petrovića je u Nišku Banju dovelo srpsko poreklo i porodično stablo u kojem
je zapisano da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, rođen u Donjoj
Studeni, koja je od Niške Banje udaljena svega par kilometara.
Nekoliko kratkih poseta mestu iz kojeg je 1912. godine njegov deda krenuo u
svet bilo je dovoljno da donese odluku da se preseli iz Amerike u Srbiju.
Kako je porodična kuća Petrovića u Studeni potpuno urušena, Kristofer je
stan pronašao u Niškoj Banji.
Iz ovog mesta pokušava da dobije srpsko državljanstvo i da imanje, čiji je
jedini zakonski naslednik, uknjiži na svoje ime.
"Imam 25 parcela na različitim mestima u Studeni, pored Niške Banje i Niša.
Nekoliko parcela je pogodno za gajenje voća i povrća, a na drugima je šuma",
rekao je agenciji Beta Kristofer Petrović, koji je sada jedini Amiš u Srbiji,
a verovatno i na čitavom Balkanu.
Njegova želja je da što pre krene da obrađuje zemlju koju je nasledio, da
obnovi porodičnu kuću u Studeni i da u njenoj blizini izgradi stolarsku
radionicu u kojoj bi mašine pokretala voda sa obližnjeg potoka.
Nažalost, procedura oko dobijanja državljanstva i prenosa nasledstva ide
veoma sporo i Kristofer ne može ni da nasluti kada će biti završena.
"Godinu dana sam odlazio u policijsku stanicu da bi mi dali prijavni
formular za državljanstvo, a na kraju sam ga pronašao na sajtu američke
ambasade. Tek kad sam ga odneo u policiju, službenica mi je rekla da i oni
imaju taj formular", kazao je Kristofer Petrović.
Dok čeka na odgovor srpskih državnih organa, on vredno radi - vodi poslovne
knjige za jednu američku firmu, piše tekstove za biznis žurnal koji je
namenjen uglavnom amiškim zajednicima i za magazin koji se bavi putovanjima,
pošto je do sada obišao 65 zemalja.
Dva puta godišnje piše istraživačke radove za istorijski magazin jer je
diplomirao teologiju i istoriju.
Na pitanje da li je rođen u porodici Amiša, Kristofer je oprečno odgovorio i
objasnio da je postao Amiš kada je imao 23 godine.
"Kršten sam u baptističkoj crkvi, ali mi je zasmetao snažan nacionalizam
koji sam 2001. godine primetio u njoj. Smatram i da su moralni standardi i
disciplina popustili kod hrišćana u Americi i zato sam otišao Amišima.
Prihvatio sam sa uživanjem njihovo učenje i način života", kazao je
Kristofer Petrović.
Amiši su miroljubiva, konzervativna hrišćansku grupa koja ne koristi
dostignuća moderne tehnologije poput električne energije i automobila.
Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša, ali je samo 100 konvertita,
odnosno ljudi iz drugih religija koje su Amiši prihvatili kao svoje, a
Kristofer je jedan od njih.
Kristofer kaže da svojim izgledom i načinom života Amiši izazivaju pažnju
drugih ljudi u Americi, tako da razume i čuđenje ovdašnjih ljudi.
"Ljudi odavde se uglavnom ponašaju prema meni kao da sam sa druge planete, a
deca naročito. Ona umeju da budu i surova, da se smeju i upiru prstom. To je
zbog toga što nemaju često priliku da sreću strance. U Vojvodini je
drugačije, jer tamo ima puno ljudi različitih nacionalnosti", dodao je
Kristofer Petrović.
Iako je dosta toga pročitao o Srbiji pre nego što se ovde preselio,
Kristofer kaže da ga je ipak dosta toga iznenadilo.
"Iznenađen sam tradicijom, običajima i životom ljudi uopšte. Čudno mi je to
što više porodica živi u jednoj kući, što mnogo ljudi ne radi, i što mnogi
od njih i ne pokušavaju da pronađu posao. Neverovatno mi je takođe da neko
može da poseče šumu, a da ne posadi novu", podvlači Kristofer.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je dobro to što se oseća bezbedno i što je
hrana odlična.
Zbog nepoznavanja srpskog jezika, Kristofer za sada malo može da komunicira
sa rođacima, ali već je stekao neke prijatelje u Nišu, kao i u Leskovcu i
Novom Sadu.
Biljana Ljubisavljević
|
|
Srbija i Austrija dokaz da dve nekada zaraćene zemlje mogu da sarađuju |
| |
Konferencija "Veliki rat - 1915. godina" koja okuplja
istoričare iz 14 zemalja, počela je u utorak u Beogradu kao deo programa
povodom 100. godišnjice Prvog svetskog rata.
Ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner rekao je na otvaranju, da je
takav naučni skup važan jer pokazuje da su dve nekada zaraćene zemlje u
stanju da formiraju zajednički pogled na ratna dešavanja.
On je dodao da se Beogradu i dalje "emotivno gleda na istoriju" i da će taj
skup pomoći da se demistifikuju neke teme.
"Mi verovatno imamo još neke različite poglede (na rat). Vi i dalje
postavljate spomenik Gavrilu Principu u Beogradu, ali smo, i to je pozitivno,
zajedno organizovali izložbu koja se bavila predratnim dešavanjima", kazao
je Ajgner.
Direktor Vojno-istorijskog muzeja Austrije Mario Kristijan Ortner, koji je
drugi organizator skupa, kazao je da je ovaj skup važan jer pokazuje da
Srbija i Austrija mogu da sarađuju na naučnoj osnovi.
"Bila bi dobra ideja da više nema loših osećanja i da možemo na ovom
istorijskom pitanju da radimo na naučnoj osnovi", kazao je Ortner.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević kazao je da Srbija
ima obavezu prema svojim precima da obeleži svaku ratnu godinu i da
predstavi stradanje Srba, ali i da otkrije neke do sada nepoznate činjenice.
"Mi treba da na racionalnoj osnovi, na istorijskim činjenicama doprinesemo
boljem razumevanju istorijskih tema. Rat između zemalja je prošlost koju
treba prepustiti istoričarima, a naša (Srbije i Austrije) budućnost je u
ekonomskoj saradnji", kazao je Đorđević.
Skup posvećen 1915. kao ratnoj godini trajaće do 6. novembra u Domu Vojske.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
