|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Propao pokušaj konstituisanja Sabora Hrvatske |
| |
 Sabor
Hrvatske juče nije konstituisan, jer nije izabran novi predsednik osmog
saziva.
Za predsednika Sabora, leva koalicija na čelu sa Socijaldemokratskom
partijom (SDP) predložila je poslanika stranke Most nezavisnih lista Roberta
Podolnjaka.
On je, međutim, na sednici povukao kandidaturu, kada je postalo jasno da ga
neće podržali poslanici Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
"Moja stranka ima samo 15 poslanika, zato tražimo konsenzus. Ako me obe
stranke ne prihvate, ne prihvatam kandidaturu grupe poslanika", rekao je
Podolnjak.
Privremeni predsedavajući sednicom Josip Leko (SDP) potom je prekinuo
sednicu.
Za izbor predsednika Sabora potrebna je većina svih prisutnih poslanika, a
na prvu sednicu došli su svi, njih 151 tako da je za izbor predsednika bila
potrebna podrška njih 76. Toliko je potrebno i za formiranje vlade.
Prvoj sednici osmog saziva Sabora prisustvovali su i predsednica Hrvatske
Kolinda Grabar-Kitarović i aktuelni premijer Zoran Milanović, kao i svi
ministri.
Sednicu je zakazala predsednica države Kolinda Grabar-Kitarović, iako
nijedna politička opcija još nema potrebnu podršku za formiranje vlasti.
Vodeće koalicije okupljene oko SDP i HDZ od izbora 8. novembra odvojeno
pregovaraju s Mostom nezavisnih lista, bez čije podrške nijedna stranka ne
može da formira vladu.
Most i dalje insistira na formiranju zajedničke, reformske vlade sve tri
stranke, ali to su još ranije odbacile vodeće stranke - HDZ i SDP koje ne
žele u istu vladu.
Koalicija okupljena oko SDP na izborima je osvojila 56 mandata, a podržavaju
je i tri poslanika Istarskog demokratskog sabora (IDS), jedan Reformista i
šest od ukupno osam poslanika nacionalnih manjina.
Koalicija okupljena oko HDZ ima 59 poslanika.
Zasad nije poznato hoće li se i kome pridružiti po dva poslanika Hrvatskog
demokratskog saveza Slavonije i Baranje, stranke osuđenog za ratne zločine
Branimira Glavaša, koji je i sam poslanik, i stranke Milan Bandić
365-Stranka rada i solidarnosti. Živi zid još je ranije rekao da njihov
poslanik neće podržati nijednu političku stranku.
Sabor ima 151 poslanika, a za formiranje vlade potrebna je podrška najmanje
njih 76.
|
|
Jedan stradao, dvoje povređeno na grčko-makedonskoj granici |
| |
Jedan čovek je stradao od strujnog udara a najmanje dvoje je
povređeno juče u sukobima grupa migranata i izbeglica na grčko-makedonskoj
granici gde makedonske vlasti propuštaju samo ljude iz zemalja pogođenih
ratom, Sirije, Avganistana i Iraka.
Čovek, za koga se veruje da je Marokanac je dobio strujni udar kada se popeo
na jedan vagon, parkiran ispod vodova pod visokim naponom, blizu granice,
rekao je portparol grčke policije.
Drugi migranti su spustili njegovo telo na zemlju i pokrili ga čaršavom.
Jedna grupa Marokanaca je uzela telo nastradalog i iz protesta krenula prema
granici a grčka policija ih je zaustavila suzavcem.
Migranti iz zemalja koje ne mogu da uđu u Makedoniju su iz protesta od juče
postavili blokadu na putu i sprečavaju bilo koga da ide dalje. Koristili su
praznu burad, grane drveća i komade metala da naprave blokadu na oko 120
metara od grčko-makedonske granice i sprečavaju sve Sirijce, Avganistance i
Iračane da pređu.
Koškanja neprestano izbijaju između grupa uglavnom Iranaca i Pakistanaca s
jedne strane i većinom Avganistanaca s druge strane. Jedni druge gađaju
kamenjem i najmanje dva muškarca su zadobili povrede glave.
Grčka policija za suzbijanje demonstracija raspoređena je na granici i
formirala je kordone da zaštiti izbeglice koji čekaju u jednom polju na
grčkoj strani da pređu u Makedoniju.
Grčka je takođe poslala dva voza u taj deo da bi obezbedila prevoz za
migrante koji ne mogu da pređu granicu a žele da se vrate u Atinu.
Dobrovoljci dele letke na više jezika koji obaveštava migrante o tim
vozovima.
Prošle subote jedan 24-ogodišnji Marokanac je zadobio teške opekotine isto
tako što je dotakao žice pod visokom naponom na železničkoj stanici. Njegova
povreda izazvala je velike proteste onih koji su čekali da pređu granicu.
Više od 5.000 ljudi raznih nacionalnosti nalaze se sada u graničnom prostoru
kod Idomenija.
Makedonija je od 19. novembra uvela restrikcije u propuštanju migranata po
nacionalnostima a ovog vikenda podigla je ogradu dugu tri kilometra na
granici.
Grčka je pod evropskim pritiskom da ograniči priliv migranata koji dolaze na
grčka ostrva iz Turske.
|
|
Politički lideri iz RS neće poštovati odluku Ustavnog suda BiH |
| |
Lideri šest najjačih parlamentarnih stranaka u Republici
Srpskoj (RS) saopštili su da neće poštovati odluku Ustavnog suda BiH, kojom
je neustavnim proglašeno obeležavanje Dana RS 9. januara.
Srpski politički lideri su nakon zajedničkog sastanka saopštili da su ostali
pri deklaraciji Narodne skupštine RS, kojom je u aprilu ove godine rečeno da
Republika Srpska neće prihvatiti odluku Ustavnog suda, koja bi značila
ukidanje Dana Republike.
Oni su potpisali zajedničku izjavu u kojoj traže da Parlamentarna skupština
BiH u roku od četiri meseca usvoji zakon o Ustavnom sudu BiH, kojim bi se
okončao mandat sudija stranaca u toj pravosudnoj instituciji i onemogućilo
preglasavanje.
Još se zahteva da prema novom zakonu Ustavni sud ne može doneti nijednu
odluku ako za nju ne glasa bar jedan sudija iz svakog od tri konstitutivna
naroda.
Ustavni sud trenutno ima devet sudija, od kojih su po dvoje sudija iz tri
konstitutivna naroda i troje sudija stranaca.
"Ako ne bude usvojen zakon o Ustavnom sudu BiH u roku od četiri meseca,
političke partije iz RS će zauzeti svoje stavove o daljem učešću u radu
zajedničkih institucija BiH i o tome potpisati novu zajedničku izjavu",
rekao je novinarima predsednik RS Milorad Dodik, koji je organizovao
sastanak političkih lidera.
Po njegovim rečima, na sastanku je izražna i saglasnost da parlament RS
raspiše referendum na kojem bi se građani RS izjasnili o tome da li
podržavaju odluku Ustavnog suda BiH kojim se neustavnim proglašava 9. januar
kao Dan Republike ili su za to da 9. januar ostaje Dan Republike.
Dodik, koji je i lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD),
je kazao da je na sastanku postignuto političko jedinstvo najvećih
političkih stranaka u RS, dodajući da je pokazano da RS na ozbiljne izazove
može da odgovori "vrlo ozbiljno i jedinstveno".
Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić ocenio je da je Ustavni
sud BiH odavno preuzeo ingerencije koje mu ne pripadaju, te da se "od onoga
ko tumači i štiti ustavni poredak BiH, pretvorio u nekoga ko prekraja zakone
i Ustav i, na neki način, svojim odlukama transformiše ustavnu strukturu
BiH".
"Ovom izjavom mi izražavamo svoje političko protivljenje procesima u kojima
Ustavni sud preuzima ulogu koju je nekada imao OHR u donošenju nametnutih
odluka", istakao je Bosić.
Po njegovim rečima, zakon o Ustavnom sudu BiH treba da definiše ingerencije
te pravosudne institucije i onemogući političko delovanje kroz Ustavni sud
BiH.
Politički lideri iz RS pozvali su predstavnike druga dva konstitutivna
naroda, Bošnjake i Hrvate, da zajedno, kroz dijalog, zajednički naprave
dogovor o novom zakonu o Ustavnom sudu BiH.
Sastanku su, osim Dodika i Bosića, prisustvovali i lideri DNS-a Marko Pavić,
SP RS Petar Đokić, PDP-a Branislav Borenović i NDP-a Dragan Čavić.
Ustavni sud BiH je pre dva dana na osnovu apelacije bošnjačkog člana
Predsedništva BiH i lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira
Izetbegovića doneo odluku kojom se neustavnim proglašava 9. januar kao Dan
RS.
Na taj dan 1992. godine srpski predstavnici u tadašnjem parlamentu BiH su
doneli odluku da proglase Republiku srpskog naroda u BiH, koja je kasnije
preimenovana u Republiku Srpsku.
Republika Srpska na taj dan slavi i svoju krsnu slavu, Svetog Stefana.
|
|
Sinu Svetozara Marovića određeno zadržavanje |
| |
Milošu Maroviću, sinu funkcionera crnogorske vladajuće
Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića, juče je određeno
zadržavanje nakon što ga je tužilac saslušao zbog sumnje da je umešan u
milionsku malverzaciju kojom je oštećen budžet Budve.
Marović je saslušan u privatnoj bolnici "Kodra" u Podgorici gde je smešten
nakon što je doputovao u Crnu Goru, potvrdio je medijima njegov advokat
Zdravko Begović.
Marovića je salušala tužiteljka Lidija Vukčević koja je odredila zadržavanje
do 72 sata.
Marović je jedan od osumnjičenih za milionsku malverzaciju oko prodaje
zemljišta u zaleđu Jaz u kojem je opština Budva oštećena za 1,4 miliona eura.
Njega su svedoci saradnici, po pisanju medija, označili kao osobu koja je
bila operativac u tom nezakonitom poslu, ali i saopštili da je njegov otac
Svetozar Marovića organizator svega.
Nalog za hapšenje Miloša Marovića izdat je ranije, ali poternica nije
raspisana jer je on više od dva meseca bio na lečenju u Beogradu.
|
|
I osuđeni za ratne zločine, Branimir Glavaš, poslanik u Saboru Hrvatske |
| |
Među poslanicima u novom Saboru Hrvatske, koji su se juče
okupili na prvoj sednici, bio je i osuđeni za ratne zločine Branimir Glavaš,
jedan od ukupno dva poslanika Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i
Baranje (HDSSB).
On se pojavio u Saboru, zajedno s još 150 poslanika osmog saziva hrvatskog
parlamenta.
Budući da mu je Ustavni sud početkom godine ukinuo pravosnažnu presudu od
osam godina zatvora, Glavaš je mogao da se kandiduje za poslanika.
Protiv osnivača HDSSB sada je, međutim, na snazi prvostepena presuda
Županijskog suda u Zagrebu kojom je osuđen na desetogodišnju zatvorsku kaznu
zbog ratnih zločina nad civilima srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. u
slučajevima poznatijim kao "Garaža" i "Selotejp".
Do odluke Ustavnog suda, Glavaš je više od pet godina proveo u zatvoru u
Mostaru u BiH, gde je završio pošto je uoči izricanja prvostepene presude u
Hrvatskoj pobegao u susednu državu, čije državljanstvo ima uz hrvatsko.
Nedugo posle puštanja iz zatvora i povratka u Hrvatsku, Glavaš je 5. marta
ponovo završio u pritvoru, gde je štrajkovao glađu, ali je u međuvremenu
pušten da na slobodi čeka ponavljanje drugostepenog postupka.
Pritvor mu je ukinut pod obrazloženjem da je "izdržao gotovo dve trećine
kazne zatvora na koju je bio osuđen ukinutom drugostepenom presudom Vrhovnog
suda".
Branimir Glavaš je prvostepeno osuđen za ubistva više srpskih civila, od
kojih su neki bačeni u Dravu vezanih ruku i sa selotejp trakom zalepljenom
preko usta. Neke od žrtava su u garaži Sekretarijata za narodnu odbranu u
Osijeku, na čijem čelu je bio Glavaš, bile prisiljene da piju kiselinu iz
akumulatora.
Prema Zakonu o izboru poslanika, birači ili stranke ne smeju da kandiduju
osobu koja je pravosnažno osuđena na bezuslovnu zatvorsku kaznu dužu od šest
meseci i to ako se u trenutku stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora
nalaze u zatvoru ili tek predstoji njego izvršenje.
Za osobe pravosnažno osuđene za najteža krivična dela, poput ratnih zločina,
terorizma, teškog ubistva, kao i za zloupotrebe položaja i ovlašćenja,
kandidovanje je zabranjeno sve do isteka rehabilitacijskog roka. U novom
sazivu Sabora regionalna stranka, HDSSB, ima dva poslanika što je za pet
manje nego što ih je bilo u prethodnom sazivu.
Sabor Hrvatske ima ukupno 151 poslanika, a osmi saziv danas nije
konstituisan, jer nije izabran novi predsednik.
|
|
Odluka Ustavnog suda će BiH vratiti godinama unazad |
| |
|
MO |
|
NATO poziv Crnoj Gori uprkos zategnutosti s Rusijom |
| |
Španski mediji ocenili su da poziv NATO Crnoj Gori za pregovore o
članstvu dolazi u trenutku pogoršanja odnosa NATO s Rusijom zbog sukoba u
Ukrajini i Siriji i ocenili da to dokazuje i "poruka Kremlja da manevar
Atlantskog saveza neće ostati bez odgovora", kako javlja dnevnik Pais.
Madridski list Mundo navodi reči generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da
će članstvo Crne Gore ojačati međunarodnu bezbednost, naročito na Zapadnom
Balkanu i podvlači da je NATO kao kandidate za članstvo uvrstio i Gruziju, BiH i
Makedoniju.
Španski mediji ističu da su šefovi diplomatija NATO ponovo podržali Gruziju i
zatražili od ove države da ne koristi silu kad je reč o rešavanju spora s
Rusijom oko Abhazije i Južne Osetije, a Moskva je pozvana da povuče priznanje
nezavisnosti tih otcepljenih delova Gruzije.
Pais napominje da je u Crnoj Gori bilo ozbiljnih protesta zbog namere vlade da
uđe u članstvo NATO, a kaže da i "ličnost Đukanovića, koji je na vlasti od 1991.
podleže raspravi zbog starih veza s bivšim predsednikom Srbije Slobodanom
Miloševićem kojem se sudilo zbog zločina protiv čovečnosti u Bosni, kao i zbog
istrage (protiv Đukanovića) u Italiji vezane za krijumčarenje cigareta tokom
više godina".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
