|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Najoštrija osuda napada na Srbe na Kosovu |
| |
 Evropski
komesar Johanes Han je u Briselu zahtevao da se prekine s nasiljem, kakvo se
u ponedeljak dogodilo na Kosovu kad su hicima iz vatrenog oružja napadnuti
Srbi u Goraždevcu, naglasivši da se "mora izbeći nasilje i jedino
razmenjivati argumenti".
"Ja se nadam da sam bio jasan u pogledu toga i takvu poruku ću svugde i
svima preneti u svakom trenutku", naglasio je evropski komesar za proširenje
Han posle razgovora s predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom i
predsednikom Privredne komore Kosova Safetom Grdžalijuom koji su takođe
najoštrije osudili napade na Srbe u Goraždevcu.
"Ja sam uvek zabrinut zbog nasilja zato što se u demokratiji moraju
razmenjivati reči i argumenti, a ne posezati za nasiljem i to je nešto što
svi moraju primiti na znanje, uključujući put kojim se kreću ka evropskoj
perspektivi", rekao je Han.
Na sastanku Hana s Čadežom i Grdžalijuom je postignut važan dogovor o
podsticanju privredne saradnje i uklanjanju prepreka posebno za trgovinu
poljoprivrednim proizvodima Srbije i Kosova i Han je istakao da će Evropska
komisija to i novčano pomoći usmeravanjem sredstava iz fonda IPA za evropske
reforme balkanskih zemalja.
Predsednik Privredne komore Kosova (PKK) Grdžaliju je naglasio da je vest o
nasilju u Goraždevcu "i po trenutku i po političkoj dimenziji jako negativna
u vreme kad Srbija i Kosovo ulažu velike napore da pospeše ugled regiona". "Nadali
smo se da takvi prizori pripadaju prošlosti", dodao je.
"Nažalost to pogađa i Kosovo i mislim da je sad vreme da se oglase zakon i
pravda i sud i da svi oni koji su neposredno ili posredno bili učesnici u
tome, dobiju ono što zaslužuju, a to je kazna", podvukao je Grdžaliju.
Predsednik PKK je naglasio da se takvim postupcima "ne daje nikakva podrška
dijalogu, ne poboljšava se slika Balkana" i dodao da u tom kontekstu on "i
gospodin Čadež strogo osuđuju takve postupke".
"Jer to je nešto što baca crnu ljagu na ceo region", zaključio je Grdžaliju.
Predsednik PKS Čadež je naglasio da su Grdžaliju i on posebno razgovarali o
nasilju na Kosovu i podvukli da je "jako bitno da pošalju jasnu poruku da
osuđuju svako nasilje i da ne može da se razgovara o privrednim temama, o
normalizaciji i stabilizaciji ako se još čuju pucnji, ako je situacija na
terenu nestabilna i bezbednost ugrožena".
|
|
Oružje iz Zastave do napadača u Parizu stiglo iz SAD |
| |
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da Srbija želi
da do kraja 2019. godine završi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji (EU)
i da je to rekao evropskom komesaru za politiku susedstva i pregovore o
proširenju Johanesu Hanu.
"Pre otvaranja poglavlja kažem da teške reforme hoćemo da obavimo pre kraja
2019. godine. A onda je na EU da odgovori kada će nas primiti - 2020. ili
2022. godine, onda to ostaje na njima. Do tada je mnogo na nama i zavisi od
nas", rekao je premijer Vučić novinarima nakon susreta sa Hanom.
Vučić je podsetio da će 14. decembra biti otvoreno prvo pregovaračko
pogavlje sa Unijom i dodao da je to veoma važan dan za Srbiju jer time
pokazuje kakvom društvu želi da pripada i kakvo društvo želi da gradi.
"Mnogo smo radili da bi dovde došli ali je još mnogo toga pred nama i
verujem da ćemo imati podršku Hana u tom poslu, jer je on naš iskreni
prijatelj koji je mnogo pomogao da se dovde dođe. To što nas očekuje nije
uvek lako i jednostavno ali se Srbija ne plaši posla", rekao je Vučić.
On je dodao da je Srbija već pokazala da je za godinu i po dana bila
sposobna da napravi odlične rezultate u ekonomskim reformama a da će još
mnogo toga uraditi na planu ljudskih prava, pravosuđu i u borbi protiv
korupcije.
Premijer je, takođe, izrazio uverenje da će Srbija biti prva sledeća zemlja
koja će postati članica Unije. On je zahvalio i šefu delegacije EU u Srbiji
Majklu Devenportu na posvećenosti koju je pokazao evropskom putu Srbije i
što je umeo da ponekada izvrši pritisak na Srbiju ali i da razume njene
odgovore.
Vučić je ukazao da će otvaranje poglavlja o pristupanju EU biti veoma važno
i kao primer naveo skori dolazak jedne japanske firme, koju nije imenovao, a
koja planira da zaposli oko 2.000 ljudi u Srbiji.
Premijer je dodao da će najviše problema u pregovorima sa EU biti oko
poglavlja 35, koje se tiče Kosova, ali i da je Srbija spremna za nastavak
dijaloga sa Prištinom.
"Znamo da nas čeka težak posao ali mi biramo svoju budućnost. Nadam se da će
napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji prestati, ali mi smo u najvećem delu
uspeli da sačuvamo njihovu bezbednost a u narednom periodu moramo ih
ekonomski osnažiti", kazao je Vučić.
|
|
Do kraja 2019. godine teške reforme na putu ka EU |
| |
Oružje proizvedeno u fabrici Zastava oružja koje je povezano s
terorističkim napadom u Parizu bilo je izvezeno u SAD 2013, rekao je direkor
Zastava oružja Milojko Brzaković.
Brzaković je za agenciju Asosiejted pres rekao da M92 polu-automatska puška,
korišćena u napadu, ima serijski broj kao ona koju je ta fabrika izvezla u
SAD u maju 2013. godine.
Za najmanje sedam komada oružja koje je korišćeno u napadu u Parizu 13.
novembra ili otkriveno posle napada ustanovljeno je da je proizvedeno u
Kragujevcu. Većina je napravljena pre raspada Jugoslavije i većina su
modifikovane verzije "kalašnjikova".
Brzaković je rekao da je svo to oružje legalno isporučeno.
"Jedno je isporučeno u BiH 1983, jedno u Skoplje u decembru 1987, jedno u
Golubice blizu Knina 1988, a jedno u Zagreb 1987", rekao je Brzaković.
Dodao je da je M92 "polu-automatsko oružje za lov i sport" i da ono ne može
da ispaljuje rafalno, već samo po jedan metak, što je legalno u SAD.
Brzaković je rekao da je ta polu-automatska puška isporučena internet
prodavnici oružja Senčuri arms (Century Arms) s Floride, kojem svake godine
Zastava proda do 25.000 oružja za lov i sport. On je rekao da je oružje
isporučeno kao polu-automatsko, ali da ne zna da li je posle isporuke
prepravljeno u automatsko oružje.
Brzaković je rekao da svo oružje izvezeno iz Srbije prolazi kroz strogu
kontrolu vlade.
"Mi podnosimo zahtev našoj vladi da odobri izvoz. Dok ne dobijem to, ne
pravimo ugovor. Kada dobijemo dozvolu za izvoz, pravimo ugovor i dogovaramo
dinamiku", rekao je direktor Zastava oružja.
|
|
Potrebno je unaprediti položaj Srba na Kosovu |
| |
Gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice Goran Rakić
upozorio je juče da aktuelni nivo društvenih, ekonomskih i političkih
zbivanja kroz koji prolazi srpska zajednica na Kosovu zahteva konkretnije i
usklađenije korake međunarodne zajednice i ostalih relevantnih faktora u
osiguravanju vladavine prava.
On je izrazio žaljenje zbog nedavnih kršenja ljudskih prava na Kosovu i
naglasio da "napad na Srbe u Goraždevcu i Srbobranu utiču na celu srpsku
zajednicu i na bezbednost.
"Na današnji dan, moram da podsetim i istaknem da su osnovna ljudska prava i
slobode neodvojiva, neotuđiva i nedodirljiva i predstavljaju osnovu pravnog
poretka. U godinama ispred nas moraju biti učinjeni krupni koraci u oblasti
poštovanja ljudskih prava" naveo je Rakić u saopštenju.
|
|
Han: Poglavlja 23 i 24 bice otvorena u prvoj polovini 2016 |
| |
Evropski komesar za proširenje Johanes Han izrazio je juče nadu
da bi Srbija u prvoj polovini 2016. godine mogla da otvori poglavlja 23 i 24
u pristupnim pregovorima sa EU.
Posle susreta sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, Han je čestitao
srpskoj vladi na napretku koji je u proteklih godinu ostvaren u
približavanju Srbije EU, ali i naglasio da "tek sada počinje pravi posao".
"To je tek početak trke", rekao je Han na zajedničkoj konferenciji za
novinare u Vili "Bokeljka",.
Na pitanje novinara kako će poglavlje 35 uticati na proces pristupanja
Srbije EU, Han je rekao da je "svima u EU cilj da postoji zajednička vizija
za sve zemlje u regionu", podsetivši da o brzini pregovora odlučuju države
članice.
U Briselu se 14. decembra održava Međuvladina konferencija na kojoj će
Srbija otvoriti prva dva poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU, 35 o
normalizaciji odnosa sa Kosovom i 32 o finansijskoj kontroli.
Han se danas u Beogradu sastao i sa predsednicom Skupštine Srbije Majom
Gojković i šefovima poslaničkih grupa, a na posebnoj sednici obratio se
poslanicima.
|
|
Stručnjaci protiv prodaje Telekoma |
| |
Stručnjaci su juče uputili apel Vladi Srbije da ne prodaje
Telekom Srbije jer ta kompanija može da izdrži konkurenciju i da bude
profitabilna.
"Pogubna bi bila odluka da se Telekom proda nekoj od stranih kompanija,
odnosno investicionih fondova, uz obrazloženje da ne može da izdrži
konkurenciju i da država nije sposobna da vodi tu kompaniju", navodi se u
saopštenju koje su potpisali Aleksandra Smiljanić, profesorka
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacija,
Jasmina Vujić i Predrag Petrović, članovi Akademije inženjerskih nauka
Srbije. Oni su ukazali da premijer Srbije nije razgovarao sa stručnjacima o
prodaji Telekoma, iako su oni skoro godinu dana tražili sastanak sa njim.
U saopštenju se podseća da je Akademija inženjerskih nauka Srbije početkom
godine uradila analizu koja je pokazala da Telekom nikako ne treba prodavati,
a koja je, zajedno sa otvorenim pismom 210 vrhunskih stručnjaka iz Srbije i
11 zemalja u svetu, prosleđeno više puta Vladi, predsedniku Srbije, i svim
poslanicima.
"Dozvolite stručnjacima da pomognu u budućoj optimizaciji poslovanja
Telekoma, kao regionalnog lidera i jedna od najprofitabilnijih i strateški
najvažnijih kompanija u Srbiji, koja je 2014. bila proglašena i za najvećeg
regionalnog investitora. Šta bi nam rekli Pupin i Tesla?", navodi se u
saopštenju stručnjaka za telekomuniakcije.
Vlada Srbije trebalo bi da danas odluči da li će se o prodaji Telekoma
pregovarati sa jednim ponuđačem za kupovinu većinskog udela u Telekomu
Srbije koji je, po oceni privatizacionog savetnika, dao nabolju ponudu.
Za preuzimanje 58 odsto akcija Telekoma stiglo je šest ponuda, a odluka
Vlade Srbije o najboljoj ponudi zavisiće ne samo od ponuđene cene već i od
investicionog i socijalnog programa.
Privatizacioni savetnik za Telekom je francuska kompanija Lazard, a tender
za prikupljanje ponuda za kupovinu većinskog kapitala te kompanije objavljen
je jula ove godine.
Najveći akcionar Telekoma je država Srbija sa 58,11 odsto akcije, 20 odsto
akcija je u vlasništvu kompanije, dok 14,95 odsto poseduju građani, a 6,94
zaposleni i bivši zaposleni Telekoma.
Pre četiri godine procena je bila da Telekom vredi 2,2 milijarde evra i
tadašnja vlada je za paket od 51 odsto akcija te kompanije tražila minimum
1,4 milijarde evra, a jedini ponuđač Telekom Austrije ponudio je 1,1
milijardu evra.
|
|
11 banka poslovalo sa gubitkom |
| |
Na kraju trećeg kvartala ove godine u Srbiji je pozitivno
poslovalo 19 banaka, sa dobitkom od 32,81 milijarde dinara, dok je 11 banaka
poslovalo sa gubitkom od ukupno 6,19 milijardi dinara, objavila je Narodna
banka Srbije (NBS).
Kako se navodi u izveštaju NBS o stanju u bankarskom sektoru na kraju
septembra, pet banaka sa najvećim neto gubitkom učestvovalo je sa 89,3 odsto
u ukupnim gubicima sektora, dok je pet banaka sa najvećim neto dobitkom
ostvarilo 76,2 odsto ukupnog dobitka.
Ukupan operativni dobitak bankarskog sektora ostavaren u prvih devet meseci
2015. godine iznosi 137,1 milijarde dinara i veći je za devet odsto u odnosu
na isti period prošle godine. Najveći uticaj na gubitka banaka imale su
kursne razlike i efekti ugovorene valutne klauzule.
Ukupna neto bilansna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju septembra
bila je 3.007,6 milijardi dinara, što je povećanje od 22,9 milijardi dinara
ili 0,8 odsto u odnosu na kraj prethodnog tromesečja.
Nenaplativi krediti bankarskog sektora su u trećem kvartalu smanjeni za 13,4
milijarde dinara i na kraju septembra iznosili su 425 milijardi dinara.
Učešće nenaplativih kredita u ukupnim kreditima iznosilo je 22 odsto, što je
0,8 procentnih poena manje u odnosu na kraj drugog kvartala.
U 30 banaka u Srbiji je na kraju septembra bilo zaposleno 24.387 ljudi, što
je za 204 manje nego na kraju prvog polugodišta.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
