|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Tesla automobili će se sami parkirati i ograničavati brzinu |
| |
Kompanija Tesla motors, proizvođač luksuznih električnih
automobila, objavila je da je usavršila softver koji će nekim njihovim
vozilima omogućiti da se sama parkiraju, promene traku u toku vožnje i
ograničavaju brzinu kretanja.
Nadgradnja softera, koja je će vlasnicima postojećih automobila iz serije
modela S i H (SUV) omogućiti da uživaju u novim kvalitetima svojih
električnih automobila, objavljena je ovog vikenda.
Vlasnici automobila iz serije modela S i Dž (SUV) moraće da imaju bar 33
stope slobodnog prostora ukoliko žele da svoje automobile pokrenu napred ili
nazad. Korisnici će mogi da parkiraju svoja vozila koristeći softvere na
ključevima.
Iz Tesla motorsa poručuju da će novi softver moći da se koristi isključivo
na privatnom vlasništvu.
Dopunjeni softver moći će da unese nova ograničenja brzine u Teslin
poluautomatski sistem.
Automobili će se kretati u skladu sa ograničenjem brzine kada je upaljeno
automatsko upravljane na putevima u blizini naseljenih područja.
|
|
U Evropi prošle godine prodato 13,7 miliona automobila |
| |
U Evropi je prošle godine prodato 13,7 miliona automobila, što
je za devet odsto više nego prethodne godine, podaci su Udruženja evropskih
proizvođača automobila (ACEA).
Kako je saopšteno, prodaja je prvi put premašila cifre iz 2010. godine.
Najveći rast prodaje automobila prošle godine zabeležen je u decembru, za 17
odsto, sa ukupnom prodajom 1,1 miliona vozila.
Nemački auto-gigant Folksvagen jedini je zabeležio pad prodaje u Evropi,
posle skandala sa izduvnim gasovima.
Folksvagen je polovinom septembra 2015. dospeo u centar skandala, kada su
američke vlasti otkrile u njegovim vozilima softver koji "vara" prilikom
kontrole izduvnih gasova. Zbog toga je nemački proizvođač bio prinuđen da
samo u EU povuče oko 8,5 miliona dizel-automobila.
|
|
Niže plate siromašnih povećavaju jaz u SAD |
| |
Razlike u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih u
velikim američkim gradovima povećan je ne samo rastom zarada najbogatijih,
već i padom zarada najsiromašnijih.
Mnoga siromašna domaćinstva još uvek zarađuju tek deo onoga što su imala pre
Velike recesije koja je počela 2007. Čak i s oporavkom privrede i dobrim
rastom zaposlenosti u 2014, pali su prihodi najsiromašniji 20 odsto građana
Njujorka, Nju Orleansa, Sinsinatija, Vašingtona i Sent Luisa, pokazala je
analiza Instituta Brukings.
"Radi se zaista o tome da siromašni gube tlo, a ne o tome da domaćinstva iz
više klase odmiču", rekao je saradnik Brukingsa Alan Berube.
Na primer, u Sinsinatiju, gde su sedišta kompanija Prokter end Gembl
(Procter & Gamble) i Mejsi (Macy's) koje se povezuju sa srednjom klasom,
najsiromašnijih 20 odsto zaradilo je u 2014. 10.454 dolara. Uzimajući u
obzir inflaciju to je tri odsto manje nego što su zaradili 2013. godine, a
25 odsto manje nego pre početka recesije pre osam godina.
Najbogatijih pet odsto u Sinsinatiju je zaradilo najmanje 164.10 dolara u
2014. godini, što je povećanje u odnosu na 2013, ali i sedam odsto manje
nego pre recesije.
Time u Sinsinatiju pet odsto najbogatijih zarađuje 15,7 puta više nego 20
odsto najsiromašnijih. Na nacionalnom nivou, taj odnos je 9,3 odsto, kao i
2013, ali je pre recesije bio 8,5.
Brukings je ustanovio da je jaz u prihodima najveći u Bostonu gde pet odsto
najbogatijih zarađuje 17,8 odsto više nego najsiromašnijih 20 odsto. Taj jaz,
međutim, odražava i veliki broj studenata i postdiplomaca u gradu u kojem se
nalaze univerzitet Harvard, Em-Aj-Ti (Mašaćusetts Institute of Tećnology) i
mnogi druge elitne institucije visokog obrazovanja.
S druge stane, prihod najsiromašnijih 20 odsto skočio je u gradu Provo u
Juti gde je odnos 7,8. U Denveru je takođe zabeleženo veliko poboljšanje
položaja najsiromašnijih.
Debalans u prihodima sve je vidljiviji i na tržištu nekretnina, pošto su
stanarine između 2001. i 2014. poskupele za sedam odsto kada se uračuna
inflacija, dok su prihodi pali za devet odsto. Zato sve više Amerikanaca
mora da potroši više od 30 odsto za stanarinu, što je nivo koji vlada smatra
finansijski opterećujućim. U poslednjih deset godina, broj ljudi koji moraju
da izdvoje više od 30 odsto prihoda za stanovanje povećan je s 14,8 na 21,3
miliona, odnosno 49 odsto svih ljudi koji iznajmljuju stanove.
Porast u izgradnji stanova nije mnogo pomogao pošto se u mnogim urbanim
oblastima veliki broj stanova gradi u oblastima gde žive ljudi s visokim
primanjima. Prosečna stanarina u 2014. za novi stan je bila 1.372 dolara,
što je za oko 500 dolara više nego što polovina ljudi koji iznajmljuju
stanove može da si priuštio a da ne bude finansijski opterećena.
|
|
Sve više globalnih opasnosti |
| |
Svetska privreda suočena je s nizom opasnosti, od prirodnih
katastrofa povezanih s klimatskim promenama do Islamske države i sajber
napada, ocenili su stručnjaci u istraživanju Svetskog ekonomskog foruma koji
organizuje okupljanje politilčkih i poslovnih lidera u Davosu.
U izveštaju objavljenom uočli rasprava u Davosu sledeće nedelje, Svetski
ekonomski forum je naveo da je u anketi stručnjaka ustanovljeno da je
neuspeh u rešavanju problema s klimatskim promenama potencijalno najveća
opasnost u sledećeih deset godina.
Ovo je prvi put da su bojazan povezana sa životnom sredinom našla na prvom
mestu liste opasnosti u anketi koju Svetski ekonomski forum pravi 11 godina.
"Klimatske promene više pogoršavaju opasnost nego ranije u smislu krize s
vodom, nedostatka hrane, obuzdanog ekonomskog rasta, slabije društvene
kohezije i povećanih bezbednosnih rizika", rekla je Sesilija Rejes, šefica
za rizike u kompaniji Zurih inšurans (Zurić Insurance) koja je pomogla u
sastavljanje Izvešaja o globalnim rizicima.
U istraživanju je učestvovalo skoro 750 stručnjaka i ljudi koji donose važne
odluke u različitim oblastima, različitog porekla i starosti.
Džon Drzik iz osiguravajuće kuće Marš (Marsh) koji je takođe pomogao u
sastavljanju izveštaja rekao je bi opasnost od klimatskih promena možda bila
niže na listi da je sastavljena posle pariskog samita o klimatskim promenama
u decembru kada je usvojen klimatski sporazum.
Drzik je dodao da su evropska izbeglička kriza i teroristički napadi
povečali globalnu političku nestabilnost na najviši nivo od završetka
Hladnog rata.
U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma ustanovljeno je da nedobrovoljne
migracije, ne samo u Evropi, već i u drugim regionima, predstavljaju
najverovatniju opasnost po stabilnost svetske privrede.
Sa 60 miliona nedobrovoljnih migranata prošle godine, što je skoro 50 odsto
više nego 1940. u vreme Drugog svetskog rata, postoji značajan potencijal za
društevene nerede, rekao je Drzik i dodao da je izbeglička kriza dovela do
poziva za smanjenje slobode kretanja u Evropskoj uniji.
Na listi opasnosti se nalaze i čisto ekonomski činioci, poput usporenja rast
kineske privrede, velike nazaposlenosti u mnogim zemljama i uticaja niskih
cena nafte na države izvoznice nafte.
|
|
Evropska centralna banka podeljena oko rizika od Kine |
| |
Članovi upravnog odbora Evropske centralne banke nisu se
složili na njihovom poslednjem sastanku o tome u kojoj meri utiču previranja
u Kini i na drugim tržištima u brzom razvoju na skromni privredni oporavak
Evrope.
Rezultat rasprave od 3. decembra, čiji je zapisnik objavljen danas, je da
treba da se pruži manje podsticaja privredi 19-očlane evrozone nego što je
očekivano. Evropska centralna bank smanjila je kamatnu stopu i produžila
svoj program podsticaja kupovinom obveznica, ali je iznenadila tržišta koja
su očekivala smelije akcije.
Neki od 25 članova upravnog odbora ECB-a smatrali su da brige oko Kine, koja
je ključno izvozno tržište za Evropu nisu još prošle. Od tada su
turbulencije na kineskom tržštu samo rasle, sa naglim padovima akcija koje
su na dole povukle i indekse na evropskim i američkim berzama. I dalje nije
jasan uticaj ekonomskog usporavanja u Kini i problema duga na globalnu
privredu.
ECB je smanjila kamatu za depozite koje komercijalne banke ostavljaju u
centralnoj banci na minus 0,30 odsto sa 0,20 odsto. Negativna kamatna stopa
ima za cilj da navede banke više da zajme novac umesto da ga ostavljaju u
sigurnim depozitima centralne banke. ECB je takođe produžila svoju kupovinu
vladinih i privatnih obveznica od 60 milijardi evra mesečno do marta 2017.
Taj podsticaj je namenjen za povećanje inflacije, koja se smatra suviše
niskom na 0,2 odsto i za podsticanje privrede. Privredni rast se poboljšava
u Evropi ali je i dalje suviše slab da smanji nezaposlenost. Nekoliko
članova odbora želelo je da povećaju obim mesečne kupovine obveznica ali su
ostali u manjini. Neki članovi odbora nisu želeli čak nikakav podsticaj
uopše. Njihov argument je da je kupovina vladinih obveznica ekstremna mera
koja treba da se koristi da se fino prilagodi inflacija i da se takvom
kupovinom smanjuje pritisak na vlade da reformišu finansije.
Na čelu protivnika podsticaja bio je šef nemačke Bundesbanke Jens Vidman.
|
|
Egipat će uložiti milione dolara u bezbednost turista |
| |
Egipatska vlada uložiće 32 miliona dolara u jačanje bezbednosti
u dva turistička centra na Crvenom moru, u svetlu nedavnih napada na strane
turiste i rušenje ruskog putničkog aviona, za koje se veruje da je delo
terorista.
Egipatski ministar turizma Hišam Zazu izjavio je danas da je cilj tog poteza
da se obnovi poverenje u sigurnost egipatskih turističkih atrakcija.
Plan uključuje intenzivniju upotrebu nadžornih kamera, opreme za skeniranje
i detekciju i pasa tragača u letovalištima Šarm el Šeik i Hurgada. U tim
turističkim centrima biće angažovano i dodatno osoblje za obezbeđenje. "Bezbednost
posetilaca Egipta ostaje naš najviši prioritet. Verujem da će te mere
dodatno unaprediti bezbednost naših turističkih kompleksa, i da neće
uznemiriti turiste tako da mogu da uživaju u odmoru", saopštio je Zazu.
Vladina odluka usledila je posle dva napada u januaru, čija su meta bili
hoteli u Kairu i Hurgadi. U napadu u Kairu niko nije povređen, dok je u
Hurgadi troje turista iz Evrope izbodeno nožem.
Broj turista u Egiptu naglo je opao u poslednjih pet godina, od početka
pobune protiv bivšeg dugogodišnjeg autokratskog predsednika Hosnija Mubaraka,
2011. godine.
Na turizam je negativno uticala i islamistička pobuna na Sinaju, koja je
intenzivirana 2013. posle obaranja Mubarakovog naslednika, islamističkog
predsednika Mohameda Morsija.
U oktobru prošle godine na Sinajskom poluostrvu se, ubrzo po poletanju iz
Šarm el Seika, srušio ruski avion i poginulo je 224 ljudi. Ruske vlasti
procenile su da je avion srušen improvizovanom eksplozivnom napravom, a
jedan egipatski ogranak Islamske države preuzeo je odgovornost za rušenje
aviona.
Rusija je nakon toga suspendovala sve letove za Egipat, a Velika Britanije
je obustavila letove za Šarm el Šeik. Iz te dve zemlje dolazio je srazmerno
najveći broj turista u Šarm el Šejk i Hurgadu.
|
|
Hajat pronašao malver u 250 hotela, uključujući i Beograd |
| |
Hotelski lanac Hajat (Hyatt) saopštio je danas da je prošle
godine u 250 svojih hotela našao zloćudni softver za koji postoji mogućnost
da je krao brojeve kreditnih i debitnih kartica gostiju i druge informacije.
To je prvi put da je korporacija Hajat objavila spisak hotela od kako je
prvi put u decembru šturo saopštila da je u svojim hotelima pronašla
zloćudan softver. Jedna portparolka korporacije rekla je da hotelski lanac u
ovom trenutku ne zna koliko je ljudi moglo da bude oštećeno. Softver je bio
prisutan između jula i decembra na mestima gde se obavlja plaćanje, poput
recepcija, restorana, u spa-centrima i u drugim delovima hotela. Softver je
pronađen u mnogim o Hajatovih brendova, uključujući Park Hajat, Hajat
Ridžensi i Andaz. Oko 100 hotela nalazi se u SAD, a ostali u inostranstvu,
uključujući i London, Pari i Šangaj.
Na sajtu korporacije objavljen je spisak, iz kojeg prozlazi da je u periodu
od sredine avgusta do sredine oktobra malverom bio zaražen i hotel Hajat
Rižensi u Beogradu. Kompanija, čije je sedište u Čikagu, poseduje oko 630
hotela.
|
|
Novi predsednik Katalonije ne odustaje od osamostaljivanja |
| |
Novi predsednik Katalonije Karles Pudždemon izjavio je danas da
secesionističke stranke za sada nemaju dovoljnu podršku u parlamentu da proglase
nezavisnost te španske pokrajine, ali da će nastaviti pripreme za obećanu novu
državu.
Pudždemon je rekao katalonskoj televiziji TV3 da ne odustaje od politike
osamostaljivanja Katalonije, dodajući da će mu za to možda biti potrebno više od
planiranih 18 meseci.
On je rekao da će njegova vlada pripremiti novi Ustav i izrazio nadu da će na
eventualnom referendumu dobiti podršku.
Parlament Katalonije izabrao je 10. januara za novog predsednika te bogate
španske pokrajine Karlesa Pudždemona, koji je u raspravi uoči glasanja rekao da
će nastaviti politiku svog prethodnika Artura Masa i nastojati da Katalonija
postane nezavisna do 2017. godine.
Španska vlada smatra secesionističke inicijative u Kataloniji neustavnim i
pribegla je pravosuđu kako bi ih sprečila.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
