|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Kraj Šengena koštao bi Evropu 110 milijardi evra |
| |
Trajni povratak kontrole granica u Evropi mogao bi da košta
zemlje šengenske zone oko 110 milijardi evra u narednih deset godina,
procenjuje tink-tenk francuske vlade.
Iako je šengenski sporazum centralni deo evropskih integracija, vlade nekih
zemalja EU, pod pritiskom evropskih glasača uznemirenih velikim prilivom
migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka, već su uvele privremene kontrole na
granicama sa susednim članicama Evropske unije.
U izveštaju francuskog Stratežija, instituta direktno povezanog sa
kancelarijom premijera, procenjuje se da bi trajno ukidanje prostora u kojem
se slobodno putuje koštalo Evropu 0,8 odsto ekonomske proizvodnje tokom
deset godina, preneo je danas portal EurActiv.com.
Samo Francuska bi trpela štetu od milijardu do dve milijarde evra na kratak
rok i 10 milijardi na rok od deset godina, što odgovara 0,5 odsto bruto
domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u studiji.
"Na dugi rok trajno uvođenje granične kontrole odgovaralo bi tri odsto
poreza iz trgovine između zemalja u šengenskoj zoni, što bi za posledicu
imalo strukturni pad trgovine od 10 do 20 odsto", istakli su francuski
eksperti.
Polovina gubitka poticala bi od smanjenja turističkih poseta, 38 odsto od
uticaja kontrola na granicama na prekogranične radnike a 12 odsto od
dodatnih troškova prevoza tereta.
Od 26 zemalja šengenske zone, šest je, uključujući Nemačku, uvelo privremene
kontrole na granici u uslovima kada stotine hiljada migranata pokušava da
stigne do najprosperitetnijih članica EU.
|
|
Alfabet premašio Epl kao najvrednija kompanija na svetu |
| |
Alfabet (Alphabet), krovna kompanija Gugla (Google), nadmašio
je Epl (Apple) na listi tržišne vrednosti vodećih kompanija na svetu.
Do preokreta je došlo tokom jučerašnjeg kasnog trgovanja, pošto je Alfabet,
koji je Gugl u oktobru osnovao kao matičnu kompaniju za sva svoja poslovanja,
objavio izveštaj o zaradama u četvrtom tromesečju koji je istakao snažana
rast na tržištu digitalnog oglašavanja.
Eplov Ajfon (iPhone) je, s druge strane, pretrpeo prvi pad od njegovog
lansiranja pre osam godina.
Alfabet je zaradio 4,9 milijarde dolara na prihodima od 21,3 milijarde
dolara u periodu oktobar-decembar. Kompanija navodi da bi bez troškova
izdavanja akcija zaposlenima, zarada bila 8,67 dolara po akciji, što je
uveliko nadmašilo očekivanje od 8,10 dolara po akciji.
Na osnovu trgovanja posle zatvaranja berze, tržišna vrednost Alfabeta je
bila 555 milijardi dolara, dok je Eplova bila 533 milijarde dolara, mada se
očekuje da bi Epl mogao da se vrati na vrh tokom današnjeg trgovanja.
Eplove akcije su u padu usled zabrinutosti zbog pada prodaje Ajfonova, dok
su Alfabetove akcije na vrednosti dobile 45 odsto od kraja 2014. kada se
njima još trgovalo pod imenom Gugl.
U poslednjem kvartalnom izveštaju Alfabeta prvi put su izneti detalji
Guglovih poslovnih eksperimenata - od samovozećih vozila do leka za rak.
Gugl je dosada u finansijskim izveštajima prikrivao troškove perifernih
poslova, zbog čega je bilo teško ustanoviti koliko je zarađivao od svog
osnovnog posla - digitalnog oglašavanja, pretrage interneta i video snimaka
na Jutjubu.
U poslednjem tromesečju, Gugl je imao zaradu od 6,8 milijadi dolara na
prihodu od 17,1 milijardi dolara, čime je ostvaren profit od ogromnih 40
odsto. Prema poslednjem izveštaju, Epl je imao profit od 32 odsto.
Alfabetove druge kompanije zajedno su imale gubitak od 1,2 milijarde dolara
na prihodu od 151 miliona dolara. Tokom cele godine, gubitak je bio 3,6
milijardi dolara na prihodu od 448 miliona dolara.
|
|
SZO izdala upozorenje zbog pojave virusa zika |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je na hitnu
zajedničku akciju u svetu u borbi protiv naglog širenja virusa zika koji
izaziva teška oštećenja kod beba u Severnoj i Južnoj Americi, ocenjujući ga
kao "izuzetan slučaj" i pretnju po javno zdravlje.
Ta agencije UN sazvala je u Ženevi hitan sastanak nezavisnih stručnjaka sa
ciljem da se proceni moguća povezanost širenja u Brazilu virusa zika, koji
prenose neke vrste komaraca, i kasnije pojave rađanja velikog broja beba sa
abnormalno malim glavama.
"Posle razmatranja podataka, komitet je ocenio da pojave mikrocefalije i
drugih neuroloških komplikacija predstavljaju izuzetan slučaj i pretnju po
javno zdravlje i u drugim delovima sveta", izjavila je direktorka SZO
Margaret Čan.
SZO procenjuje da bi sledeće godine u Južnoj i Severnoj Americi moglo da
bude do četiri miliona obolelih od ovog virusa, ali nije izdala nikakvu
preporuku o ograničavanju putovan ja ili trgovinskih odnosa.
Poslednje slično upozorenje SZO je izdala 2014. povodom izbijanja ebole u
zapadnoj Africi, od koje je umrlo više od 11.000 ljudi, a godinu dana pre
toga zbog nove pojave polija.
Cilj ovakvih upozorenja jeste uglavnom da se pribave sredstva za borbu
protiv izbijanja epidemije i za istraživanja za pronalaženje načina lečenja
i vakcina.
Virus zika prvi put je registrovan 1947. godine u šumama Ugande, ali se do
prošle godine nije smartalo da može da ima ozbiljne posledice.
|
|
Tramp izgubio od Kruza, Klintonova i Sanders tesno |
| |
Ted Kruz, senator iz Teksasa pobedio je na unutarpartijskim
izborima republikanaca u američkoj državi Ajova i nadjačao milijardera
Donalda Trampa i senatora iz Floride Marka Rubija.
Među demokratama, bivša prva dama i državna sekretarka Hilari Klinton i
levičar Berni Sanders su u tesnoj trci.
Kruzova pobeda je težak udarac za Trampa koji je prema anketama mesecima
vodio u trci za republikansku predsedničku nominaciju bez obzira na
kontroverzne izjave o ženama i manjinama.
Ajova je u fokusu pažnje već nekoliko meseci, jer u toj državi počinju
stranačka glasanja za izbor predsedničkog kandidata za izbore u novembru.
Ipak, ne znači da će pobednik glasanja imati suštinsku prednost, mada to
glasanje može da uobliči dalju trku.
Pobeda u prvim unutarstranačkim glasanjima za partijsku nominaciju pokazuje
da će Kruz biti važan u predsedničkoj trci narednih nedelja ako ne i duže,
navodi AP.
Izbori se dalje sele u državu Nju Hempšir, gde se unutarpartijsko glasanje
održava iduće nedelje. Kruz će se pojaviti kao nesporni favorit glasača na
krajnjoj desnici, što je jak položaj za privlačenje glasova evangelista i
drugih koji su za potpuni prekid sa politikom demokratskog presdednika
Baraka Obamu.
"Ajova je poslala poruku da republikanskog kandidata za narednog predsednika
SAD neće birati mediji, i neće birati establišment u Vašingtonu", rekao je
Kruz svojim pristalicama.
Kako navodi AP možda je najvažnije da je Kruzova pobeda oduzela Trampu
veliku šansu da dobije podstrek pred Nju Hempšir.
Tramp je drugi u Ajovi, neznatno ispred trećeplasiranog Rubija koji je
učvrstio svoj status kao favorit tradicionalnih republikanskih glasača koji
brinu da su Kruz i Tramp suviše britki da bi imali šanse da pobede na
predsedničkim izborima u novembru.
U trci demokrata sa preko 90 odsto izbrojanih glasova Klinton i Sanders su
takoreći izjednačeni.
Demokratski glasači birali su između obećanja Hilari Klinton da će
iskoristiti svoje bogatstvo i iskustvo u vladi da donese stalni napredak u
ostvarenju demokratskih ideala i Sandersovog poziva za radikalne promene u
sistemu koji je napravljen da radi protiv običnih Amerikanaca.
Klintonova je bila veliki favorit ove trke u Ajovi dok je u Nju Hempširu gde
se glasanje seli iduće nedelje favorit Sanders koji je iz susedne države
Vermont.
Dva uzastopna poraza za Klintonovu mogla bi da označe alarm u demokratskoj
stranci i unesu sumnje u njenu sposobnost da pobedi republikanskog kandidata
na predsedničkim izborima.
Klintonova se pojavila pred glasačima i rekla da je "odahnula" ali nije
proglasila pobedu i rekla je da je spremna da ide dalje u "pravoj trci
ideja".
Sanders je izjavio da je rezultat "takoreći izjedačen" i rekao da je
"prekasno za politiku i ekonomiji establišmenta".
Uprkos Sandersovom dobrom rezultatu čeka ga teška borba protiv Klintonove
koja ima duboke veze unutar stranke i veliku podršku raznolikog izbornog
tela koje će igrati važnu ulogu u unutarpartijskim nadmetanjima u februaru i
martu.
Ajova dugo u SAD ima ključnu ulogu u trci 'od države do države' za izbor
delegata za partijske nacionalne konvencije. Istorijski, pobeda ne garantuje
da će taj kandidat dobiti nominaciju svoje stranke, Ajova predstavlja samo
oko jedan odsto delegata koji biraju kandidata stranke. Međutim pobeda u
Ajovi, ili čak neočekivano jak rezultat daje kandidatu podstrek i medijsku
pažnju, a loš rezultat može čak da prekine kandidaturu. Tramp je rekao da je
počašćen podrškom ljudi iz Ajove i obećao da će nastaviti borbu za
republikansku predsedičku nominaciju.
"Lako ćemo pobediti Hilari ili Bernija ili koga god oni izbace", rekao je
Tramp svojim pristalicama.
Ovi izbori označili su kraj trke bar dvojice potencijalnih kandidata. Bivši
guverer Merilenda Martin Omali završio je svoje napore da dobije nominaciju
demokrata i bivši guverner Arkansasa Majk Hakabi ispao je iz trke
republikanaca.
|
|
Pluton prekriva mnogo više leda nego što se mislilo |
| |
Površinu Plutona prekriva mnogo više leda nego što su naučnici
prvobitno mislili, prenosi Si-En-En pozivajući se na američku svemirsku
agenciju NASA.
Patuljasta planeta prekrivena je velikom količinom leda, što se sada može
videti na novoj mapi agencije NASA napravljenoj na osnovu nanovijih podataka
sa sonde Novi horizonti (Nenj Horizons).
Ta mapa preciznija je od stare verzije kreirane korišćenjem podataka sa
sonde Novi horizonti i njenog "istorijskog leta" iz 2015. Prethodna mapa je
imala manu pošto su površine sa zaleđenom vodom bile maskirane slikom
zaleđenim metanom, tako da je prikazivala jedino površine s velikom
količinom leda.
Naučnici su u prikupljanu podataka predstavljenih na novoj mapi koristili
nove metode, koje su podrazumevale spajanje dve vrste infracrvenih slika
nastalih snimanjem specijalnim instrumentima, sa udaljenosti od nešto više
od 100.000 kilometara. To je omogućilo naučnicima da naprave razliku između
slika zaleđenih površina koju stvaraju azot i metan i da istaknu zaleđenu
vodu.
Iako je poznato da je Pluton ledeno kraljevstvo i da su na patuljastoj
planeti uočena dva ledena vulkana (kriovulkani), naučnici iz NASA smatraju
da je ovo značajno otkriće.
Prema novoj mapi, manje količine zaleđene vode pronađene su i na Sputnik
Planumu na zapadnom delu Plutona.
Sonda Novi horizonti je posle prolaksa pored Plutona u julu krenula u novu
misiju mlionima kilometara s druge strane patuljaste planete gde trći mali
objekat "2014 MU69" u Kajperovom pojasu.
|
|
Vlasti u Iraku podižu zid oko Badada zbog terorista |
| |
Iračke vlasti grade zid i ogradu oko Bagdada kako bi sprečili
napade terorista i smanjili broj kontrolnih vojnih punktova unutar glavnog
grada, rekli su danas irački zvaničnici.
Ministar unutrašnjih poslova Brig Sad Man izjavio je za agenciju AP da su
radovi započeti ove nedelje na severnom i severozapadnom ulazu u iračku
prestonicu.
"Zid visine tri metara biće izgrađen od betonskih barijera, koje se već
upotrebljavaju u velikom delu Bagdada", naglasio je Man.
Bagdad se, godinama unazad, suočava sa bombaškim napadima, čija su meta
šiitski civili i pripadnici iračkih bezbednosnih snaga.
|
|
Naoružane bande napadaju migrante u Stokholmu |
| |
Naoružane bande maskiranih muškaraca, za koje se veruje da su
neonacisti, izvršili su više napada na migrante u okolini glavne želežničke
stanice u Stokholmu, saopštila je švedska policija.
U blizini glavnog gradskog trga "Sergels Torg" raspoređene su jake
policijske snage nakon napada na strance.
Očevici tvrde da su se na meti napada nalazili svi koji nisu ličili na
etničke Šveđane, prenose lokalni mediji.
"Banda od oko 100 muskaraca došla je iz pravca glavne trgovačke ulice,
spustili su se do železničke stanice i počeli su da napadaju migrante,
pretukli su najmanje troje ljudi.", izjavio je jedan od svedoka za list "Aftonbladet".
Lokalna štampa navodi da je policija uhapsila više lica koja su učestvovala
u napadima. Pretpostavlja se da su oni povezani sa navijačkim bandama i
neonacističkim grupama, ali niko od zvaničnika nije želeo da potvrdi da
komentariše napade.
Švedska neonacistička grupa "Pokret otpora" preuzela je odgovornost za napad.
Na njihovoj unternet stranici saopšteno je da se radi o "čišćenju"
kriminalnih migranata koji se okupljaju oko glavne želežniče stanice u
Stokholmu.
Napadi su se dogodili na glavnom gradskom trgu "Sergels Torg" koji je jedno
od glavnih okupljališta mladih u Stokholmu.
Napadima su prethodili protesti grupe od oko 200 ljudi. Demonstranti su se
okupili u blizini želežničke stanice kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog
prisustva velikog broja migranata u švedskoj prestonici. Oni su držali u
rukama parole na kojima je bilo ispisano "Što je dosta, dosta je".
Protesti su, kako navode mediji, organizovani nakon što je maloletni migrant
bez roditeljske pratnje nožem usmrtio 22-godišnju radnicu u centru za
izbeglice u Švedskoj.
|
|
Naučnici u Nemačkoj izveli eksperiment ka nuklearnoj fuziji |
| |
Nemački naučnici izveli su u sredu eksperiment za koji se nadaju
da će ostvariti napredak u potrazi za nuklearnom fuzijom, koja se smatra
čistijom i bezbednijom od postojeće nuklearne energije.
Posle devet godina rada i testiranja, naučnici "Maks Plank" instituta za fiziku
plazme u Grajfsvaldu ubacili su malu količinu vodonika u uređaj u obliku krofne
gde je zagrejan u super-vrući gas - plazmu.
U tom obliku vodonik je trajao samo delić sekunde, pre nego što se ohladio, ali
je to bilo dovoljno da naučnici proglase uspeh.
"Sve je danas išlo dobro", rekao je naučnik Robert Volf.
Eksperiment u Grajfsvaldu je deo nastojanja širom sveta da se energija dobija
nuklearnom fuzijom u kojoj se atomi spajaju na ekstremno visokim temperaturama
pri čemu se oslobađaju velike količine energije.
Naučnici navode da će biti potrebno još nekoliko decenija dok ne bude bila
dostupna tehnologija za dobijanje energije nuklearnom fuzijom, ali da će, kada
se to dogodi, takva energija potpuno potisnuti fosilna goriva i konvencionalne
reaktore za nuklearnu fisiju.
Tim u Grajfsvaldu, lučkom gradu na Baltičkom moru, koristi uređaj stelator "Nj
7-Dž" vredan 400 miliona evra kako bi se plazma što duže održala.
Naučnik Dejvid Anderson s Univerziteta u Viskonsinu, koji ne učestvuje u
projektu, rekao je da rezultati eksperimenta u Grajfsvaldu zasad obećavaju.
"Impresivni rezultati dobijeni na pokretanju mašine su izuzetni", rekao je
Anderson.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ima doktorat iz fizike, lično je
pritisnula taster za pokretanje današnjeg eksperimenta.
"Kao industrijska država želimo da pokažemo da je moguća prustupačno, bezbedno,
pouzdano i održivo snabdevanje energijom, bez gubitka naše ekonomske
konkurentnosti", rekla je Angela Merkel. Projekat u Grajfsvaldu koštao je preko
milijardu evra u prethodnih 20 godina.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
