|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Brige za evrozonu posle kratkog perioda spokoja |
| |
Zabrinutost za privredu evrozone, posle kratkog perioda
spokoja, ponovo raste, sporo, ali sigurno, ocenjuje agencija Asošiejted
pres.
Evrozona je bila van fokusa nekoliko meseci otkada je letos prevaziđena
kriza s mogućim izbacivanjem Grčke, ali se opet pojavilo nekoliko
strahovanja - od pitanja oko Grčke do stabilnosti finansijskog sistema.
Ta briga za evrozonu postala je vidljiva poslednjih nekoliko dana tokom
kojih je indeks atinske berze pao na najniži nivo u poslednjih 26 godina, a
istovremeno su i akcije najveće nemačke banke, Dojče banke, zbog sumnji za
njeno finansijsko zdravlje, naglo pale.
Nervozu dodatno podstiče mučenje evrozone da pojača privredni rast, stvori
nova radna mesta i podigne inflaciju na željeni nivo.
Podaci za privredni rast u četvrtom tromesečju, koji će biti objavljeni u
petak, verovatno će pokazati nastavak rasta od nekih 0,3-0,4 odsto, isto kao
u proteklom periodu, ali uprkos jeftinijoj nafti, niskoj vrednosti evra u
odnosu na dolar i slaboj inflaciji.
Ako se prognoza ispostavi kao tačna, 2015. će verovatno biti najbolja godina
za evrozonu od 2011, ali to i nije za neko slavlje, navodi AP. Rast od 1,5
odsto neće mnogo doprineti smanjenju nezaposlenosti koja je u evrozoni na
10,4 odsto, ali u Grčkoj i Španiji i dvostruko veća. Dodatno zabrinjava to
što se rast ove godine verovatno neće poboljšati, dok na horizontu prete
rizici.
Grčki finansijski problemi bi opet mogli da se rasplamsaju pošto su pokušaji
vlade da sprovede reformu penzionog sistema naišla na široke proteste.
Pored toga, grčka privreda će i ove godine verovatno biti u recesiji. Grčke
banke su pogođene i visokim postotkom loših zajmova. Oko 46 odsto ukupnih
zajmova u grčkim bankama su problematični.
Nisu, međutim, jedino grčke banke opterećene lošim zajmovima. Proteklih
nedelja se pojavila i zabrinutost za finansijsko zdravlje italijanskih banka
za koje se procenjuje da u lošim zajmovima imaju 350 milijardi evra, što je
više od 30 odsto ukupnih loših zajmova u evrozoni.
Akcije nemačke Dojče banke i švajcarske Kredi Svis su takođe doživele pad
akcija usled zabrinutosti da neće moći da plaćaju predstojeće obaveze.
Dodatne poteškoće evrozoni donosi i politička neizvesnost.
U Portugalu je na vlast došla socijalistička vlada koja osporava mere
štednje. Najava odustajanja od budžetskih rezova i privatizacije mogla bi da
naiđe na hladan prijem u drugim članicama koje su učestvovale u programu
pomoći Lisabonu kada je bio suočen s finansijskom krizom.
U susednoj Španiji se već više od mesec dana neuspešno pregovora o
formiranju nove vlade, pa bi mogli biti raspisani novi izbori na kojim bi
mogli da u prvi plan izbije radikalni levičarski Podemos.
Takođe na evrozonu baca senku i potencijalni referendum u Velikoj Britaniji
o izlasku iz Evropske unije.
Mada Velika Britanija nije članica evrozone, njen izlazak iz šire Evropske
unije bi kratkoročno mogao negativno da utiče i na privredu zemalja koje
koriste evro.
|
|
Ruski patrijarh Kiril i papa Franja se sastaju na Kubi |
| |
Poglavar Ruske pravoslavne crkve Kiril krenuo je juče na Kubu
gde je za danas predviđen istorijski sastanak s poglavarom Rimokatoličke
crkve, papom Franjom, javila je agencija Frans pres.
To će biti prvi sastanak poglavara dveju najvećih hrišćanskih crkava posle
skoro hiljadugodišnje podele hrišćanstva na istočnu i zapadnu crkvu.
Ruska televizija prikazala je snimke patrijarha Kirila koji ulazi u avion na
aerodromu Vnukovo u Moskvi.
"To će biti dug i težak put koji zahteva fizičku i duhovnu snagu", rekao je
Kiril koji će u Južnoj Americi boraviti 11 dana.
U nedavnom zajedničkom saopštenju, Vatikan i Ruska pravoslavna crkva su
navele da će susret biti "važna faza u odnosima dve crkve". Obe strane se
nadaju da će to istovremeno biti "znak nade za sve ljude dobre volje".
Istovremeno su Vatikan i ruska crkva pozvali sve hrišćane da se "mole Bogu
da blagoslovi susret koji bi mogao da ima dobre rezultate".
Predviđeno je i da poglavari dve crkve potpišu zajedničku deklaraciju.
Posle sastanka u Havani, papa kreće u posetu Meksiku, gde će boraviti do 18.
februara.
|
|
Kinezi kupuju berzu u Čikagu |
| |
Kineska investiciona kompanija postigla je dogovor o kupovini
berze u Čikagu, koja je osnovana pre više od 130 godina, preneo je Blumberg.
Kompanija Čonking kasin enterprajs grup (Chongljing Casin Enterprise Group)
potpisala je ugovor o kupovini berze čime će dobiti pristup tržištu hartija
od vrednosti vrednom 22 hiljade milijardi dolara.
Berza u Čikagu stara 134 godine biće prva američka berza u vlasništvu
kineske kompanije. Ta berza pokriva oko 0,5 odsto berzanskih transakcija u
SAD.
Propisi u SAD nalažu da se kupoprodaja usmeri na berzu koja u tom trenutku
nudi najbolje cene akcija.
Među manjinskim vlasnicima Čikaške berze su I trejd fajnenšl korporejšn,
Benk of Amerika, Goldman Saks i Džej Pi Morgan Čejs , a očekuje se da će i
manjinski vlasnici prodati svoj udeo, rekao je direktor te berze Džon Kerin.
Finansijski detalji prodaje Čikaške berze nisu objavljeni, a dogovor tek
treba da odobre američki regulator.
Berza u Čikagu je osnovana je 1882, oko 90 godina posle Njujorške berze,
naveo je Asošijetid pres.
Blumberg navodi da ova kupovina postavlja mnoga pitanja među kojima je i
zašto malo poznati investiciona kompanija sa jugozapada Kine, bez poznatih
veza sa trgovinom hartijama od vrednosti, ćeli da kupi jednu od najmanjih
američkih berzi.
|
|
Povećan broj suša zbog najtoplije godine do sada |
| |
Agencija UN za smanjenje rizika od katastrofa saopštila je da
je prošle godine Zemlja bila pogođena sušama više nego dvostruko u odnosu na
prosek u poslednjoj deceniji.
U izveštaju agencije UN se navodi da je u 2015. godini 98,6 miliona ljudi
pogođeno posledicama najtoplije godine zabeležene do sada.
U toku 2015. godine zabeležene su 32 suše, što je znatno više u odnosu na
prosečnih 15 tokom prethodne decenije.
Šef kancelarije agencije UN Robert Glaser rekao je da je smanjenje emisije
gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama "od
vitalnog značaja za zemlje koje žele da smanje rizik od katastrofa sada i u
budućnosti".
Kako je navedeno u saopštenju, 7.346 osoba je preminulo prošle godine zbog
ekstremnih temperatura, dok je u prethodnih 10 godina zabeleženo 7.232
smrtna slučaja.
|
|
Cene nafte i dalje pod pritiskom |
| |
Međunarodna agencija za energiju (IAE) ocenila je da bi višak
nafte na svetskom nivou mogao biti veći nego što se ranije mislilo, što će
dodatno povećati opasnost od daljeg smanjenja cena nafte, preneo je
Blumberg.
Agencija, koja savetuje proizvođače nafte u energetskim pitanjima, u
mesečnom izveštaju je navela da je proizvodnja veća od potrošnje za u
proseku 1,75 miliona barela dnevno, dok je prošlog meseca procenjeno 1,5
miliona barela nafte.
Pad cena nafte odgovora potrošačima, ali nanosi velike gubitke naftnim
kompanijama, a donosi pritisak i na banke koje su kreditirale kompanije koje
istražuju i crpe taj energent. Veliki pad na berzama ove godine, delom je
izazvan i padom cene nafte.
Višak nafte bi mogao biti još veći pošto članice OPEK-a povećavaju
proizvodnju, navela je IAE.
"S tržištem već preplavljenim naftom, teško je videti kako će cene nafte
uskoro značajno porasti", navela je IAE .
|
|
Savet Evrope osudio izvršenje smrtnih presuda u SAD |
| |
Komitet ministara Saveta Evrope osudio je izvršenje pet smrtnih
presuda u Sjedinjenim Američkim Državama od početka ove godine i pozvao je
vlasti u Vašingtonu da razmotre uvođenje moratorijuma na izvršenja smrtnih
kazni, saopšteno je danas iz najveće panevropske institucije.
SE navodi da su smrtne kazne u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o
ljudskim pravima i Evropskom deklaracijom o ljudskim pravima.
Komitet ministara sa zabrinutošću prati debatu o ukidanju moratorijuma na
izvršenja smrtnih presuda u saveznoj američkoj državi Kaliforniji, nakon
eventualnog uvođenja novog protokola o smrtonosnim injekcijama. Izvršno telo
SE apeluje na vlasti u Kaliforniji da nastave sa primenjivanjem moratorijuma
koji je uveden 2006. godine, kako bi se osiguralo da smrtne kazne ostanu
stvar prošlosti, navodi se u saopštenju SE.
|
|
Hitni predlozi vođama EU za obuzdavanje imigrantske krize |
| |
Evropska komisija jeu Briselu objavila izveštaj o dosad veoma
manjkavom sprovođenju mera Evropske unije za obuzdavanje imigrantske krize i,
pored ostalog, zatražila da "Italija i Grčka hitno obezbede da prorade
kontrolni granični punktovi" za proveru ko su izbeglice, a koja lica
migranti bez prava na azil.
U izveštaju od 78 stranica, koji je delom procurio u medije, od Grčke se
traži da u roku od tri meseca "povrati nadzor nad svojim granicama" i time
spreči nekontrolisani odlazak mase imigranate ka drugim delovima Evrope.
Grčka bi morala prihvatiti i da se preko njene teritorije vraćaju u zemlje
izvan EU desetine a verovatno stotine hiljada imigranata kojima je u
međuvremenu odbijen azil u zemljama Unije, u prvom redu u Nemačkoj i
Švedskoj.
Ako vlasti u Atini ne povrate nadžor nad granicom i situacijom s imigrantima,
biće razmotreno produžavanje na dve godine već uvedene privremene kontrole
pasoša i putnika na unutrašnjim šengenskim međama u više članica Unije.
Obrazlažući na konferenciji za štampu ove predloge, evropski komesar za
unutrašnje poslove i migracije Dimitris Avramopulos je predočio da je
uvođenje tih kontrolnih punktova u cilju zaštite spoljnih granica Unije od
presudnog značaja jer se time obezbeđuje da za istinske izbeglice bude
pokrenut postupak azila, a za ekonomske migrante odmah postupak za vraćanje
u zemlje porekla.
On naglasio da se neodložno moraju udružiti sve snage partnera u EU za
daleko brže i masovno vraćanje migranata koji su uspeli da dođu u Uniju, a
nemaju nikakvog osnova da dobiju azil i da u međuvremenu takva lica budu
smeštena u zatvorenim centrima.
Avramopulos je podvukao da Grčka uz podršku agencije Fronteks za nadžor
spoljnih granica EU mora osetno pojačati kontrolu na grčko-makedonskoj
granici.
Rešenja se, prema njegovim rečima, moraju naći na grčkoj strni granice i
zato ostale članice EU moraju dati dokaze solidarnosti i odgovornosti.
Evropska komisija je u izveštaju posebno naglasila da je EU dosad izdvojila
sredstva od 10 milijardi evra za slamanje izbegličke krize, uz odluke o
kontrolnim punktovima i uvođenju granične i pomorske straže za istinsku
zaštitu spoljnih granica Unije, preraspodelu izbeglica i temeljitu saradnju
sa Srbijom i Makedonijom, preko čijih teritorija prelaze desetine hiljada
imigranata.
Avramopulos je rekao da je od u EU dogovorenog broja za međusobnu raspodelu
među članicama Unije od ukupno 160.000 izbeglica već pristiglih u Italiju i
Grčku, preraspodeljeno samo nešto preko tri stotine i zato je u pismu
vladama članica zatražio da se taj dogovor neodložno sprovede, "imajući u
vidu hitnost situacije".
Turska je, naglasio je evropski komesar, ključna zemlja za savladavanje
izbegličko-migrantske krize i EU će vladi u Ankari dati tri milijarde evra u
ovoj i idućoj godini za zbrinjavanje tamo pridošlih preko dva miliona
izbeglica, kao i za sprečavanje krijumčarenja migranata.
Dragan Blagojević
|
|
Oglasavanje Marketing
|
