|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pozitvno o NATO 48 odsto građana, negativno 47 odsto |
| |
 Građani
Crne Gore i dalje su duboko podeljeni po pitanju članstva u NATO, ali je
poslednjih meseci značajno povećanje procenta pristalica Severnoatolanskog
saveza, pokazala je najnovija anketa javnog mnjenja objavljenja danas.
Pozitivno mišljenje o NATO-u ima 48 odsto građana Crne Gore, dok je
negativan odnos iskazalo 47 odsto anketiranih, rezulati su februarske ankete
agencije IPSOS, koje je objavila vlada.
Prema navodima vlade, od septembra prošle godine zabeleženo je značajno
povećanje procenta građana koji imaju pozitvno mišljenje o NATO savezu.
Od tada do februara ove godine procenat građana koji imaju pozitivno
mišljenje prema NATO savezu je porastao sa 35 odsto na 48 odsto.
"Ukoliko bi se ove nedelje održavao refendum za članstvo Crne Gore u NATO,
76 odsto građana bi izašlo na glasanje. U tom slučaju za učlanjenje Crne
Gore u NATO bi glasalo 42 odsto građana, dok bi protiv glasalo 38 odsto",
prenosi vlada rezultate najnovijeg istraživanja javnog mnjenja.
Crna Gora je u decembru prošle godine pozvana da se pridruži NATO-u i
procenjuje se da bi formalno mogla postati članica naredne godine do kada bi
zemlje članice ratifikovale pristupni ugovor.
Deo opozicije u Crnoj Gori traži referendum o članstvu u NATO, što je stav i
zvanične Moskve koja je pozivala vlasti u Podgorici da preispitaju odluku o
pristupanju Severnoatlanskom savezu.
Protiv referednuma je vlast koja navodi da je Ustav ne obavezuje na
rapisivanje referenduma, jer se članstvom u NATO-u Crna Gora "ne odriče niti
jednog dela suvereniteta, kao što je to slučaj sa članstvom u EU".
Vlast takođe ukazuje i na činjenicu da su referendum o članstvu u NATO
organizovale svega tri od 28 članica Alijanse.
|
|
AI: U Hrvatskoj i dalje diskriminacija Srba i Roma |
| |
U Hrvatskoj i dalje traje diskriminacija Srba i Roma, navodi se
u poslednjem izveštaju organizacije Amnesti Internešnel (Amnesty
International), prenela je agencija Hina.
Proslava vojno-policijske operacije Oluja u kojoj je 200.000 Srba pobeglo iz
Hrvatske 1995. pojačala je napetosti između hrvatskih i srpskih nacionalista,
ocenjuje se u izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava.
U godišnjem izveštaju se dodaje da je u Vukovaru lokalna vlast donela odluku
o uklanjanju ćiriličnih tabli i da su uvedena posebna plaćanja za dokumente
na ćirilici "uprkos tome što su 34 odsto stanovništva bili Srbi".
Dodaje se i da se diskriminacija hrvatskih Srba nastavila u javnom sektoru
na području zapošljavanja i vraćanja stanarskih prava.
Isključivanje Roma iz društva i dalje se rašireno, a posebno se vidi u
području zapošljavanja i osiguravanja odgovarajućeg stambenog prostora,
ocenio je AI.
Ta organizacija u godišnjem izveštaju izdvojila je i nekoliko pojedinačnih
slučajeva i navela da je opštinski sud u Splitu oslobodio odgovornosti
trojicu muškaraca za homofobni napad na šest žena 2012.
U izveštaju se prenosi da su žrtve kazale kako im je policija pretila kad su
podnosile prijavu i da nije uhapsila osumnjičene niti istražila slučaj na
zadovoljavajući način.
Kao pozitivno navodi se da je u maju 2015. Sabor usvojio zakon koji žrtvama
seksualnog nasilja u ratu daje odštetu, ali se dodaje da Hrvatska još nije
donela sveobuhvatni zakonski okvir koji bi regulisao status svih civilnih
žrtava rata i njihovo pravo na odštetu.
Kako je ukazano u izveštaju AI, Hrvatska nije ratifikovala konvenciju protiv
prisilnih nestanaka i nije donela zakon o nestalim osobama pa zbog toga
porodice 1.600 nestalih nemaju pravo na odštete.
Navodi se i da je u junu osječki okružni sud potvrdio odluku zagrebačkog
opštinskog suda da je udruženje Zagreb prajd povredilo čast i dostojanstvo
bivše službenice HRT -a time što ju je stavila na popis homofoba 2013.
|
|
BiH raspisla 65 poternica za osobama koje se bore na stranim ratištima |
| |
Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić izjavio je da je Bosna i
Hercegovina raspisala 65 plavih i dve crvene poternice za ljudima iz BiH
koji se bore na stranim ratištima.
"Tragamo za njima, putem Interpola smo raspisali 65 plavih poternica i dve
crvene poternice. Prikupljamo dokaze za učešće u terorističkim
organizacijama. Kada budu uhapšeni bilo gde, kada nam budu dostupni,
procesuiraćemo ih u BiH", rekao je Mektić na konferenciji za novinare u
Sarajevu.
Ministar bezbednosti je naveo da nadležni organi BiH preduzimaju sve mere
obezbeđenja poglavara Islamske zajednice u BiH reisa Huseina Kavazovića i
svih ostalih osoba kojima se, kako je rekao, upućuju ozbiljne pretnje.
Mektić je rekao da su ozbiljno shvaćene pretnje Amira Selimovića reisu
Kavazoviću, i da se za njim traga, kao i za ostalim državljanima BiH koji se
bore na strani Islamske države.
"Pretnje reisu smo shvatili ozbiljno. Pratimo sve oblike pretnji i
ispoljavanja nasilnog ponašanja tih radikalnih grupa, pogotovo naših
pojedinaca koji se bore u okviru terorističkih organizacija u Siriji i
Islamske države", rekao je on.
Kancelarije za odnose s javnošću Rijaseta IZ u BiH danas je saopštila da su
ozbiljno shvaćene pretnje Amira Selimovića, koje je uputio muslimanima i
reisu Kavazoviću.
Državne agencije za istrage i zaštitu (Sipa) saopštila je da je upoznata s
tim pretnjama, o čemu je obavešteno Tužilaštvo BiH po čijim će smernicama
preduzimati potrebne mere.
Poglavaru IZ u BiH otvorene pretnje smrću putem poruke na Jutjubu uputio je
vehabija Amir Selimović, poreklom iz Živinica, koji se od kraja 2014. bori
na strani Islamske države, gde je odveo i petomesečno dete i suprugu Melihu
Delić.
|
|
Ivanić: BiH neće biti priznata nezavisnost Kosova |
| |
Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je da dok
je on član kolektivnog državnog Predsedništva Bosna i Hercegovina neće
priznati nezavisnost Kosova.
"BiH neće menjati svoju politiku. Dok sam ja član Predsedništva, o tome se
neće razgovarati. Kosovo i Metohija su sastavni delovi Srbije", rekao je
Ivanić na vanrednoj konferenciji za novinare u Sarajevu, koju je sazvao zbog,
kako je naveo, različitih medijskih interpretacija o stavu BiH oko statusa
Kosova.
On je istakao da se sve odluke u Predsedništvu BiH donose konsenzusom i dok
on "sedi tu" Kosovo neće biti priznato.
Predsednik Albanije Bijar Nišani, koji boravi u zvaničnoj poseti BiH,
izjavio je da je od članova Predsedništva BiH zatražio da preispitaju
mogućnost revizije stava BiH u vezi s priznavanjem Kosova i dokumenata
kosovskih građana.
On je dodao da mu je drago što je u vezi s ovim pitanjima "naišao na veliko
razumevanje i dobru volju članova Predsedništva BiH".
Srpski član Predsedništva BiH dalje je kazao da je broj odbijenih viza, kada
je u pitanju Kosovo, daleko veći nego što ih je BiH odbila.
"To je tema o kojoj smo danas razgovarali. Slobodno kretanje ljudi. Nikakvo
priznavanje dokumenata. Izjavu sam pažljivo čuo i dobra volja se odnosila
samo na kretanje, a ne na priznanje", naglasio je Ivanić.
On je dodao da je sazvao vanrednu konferenciju za novinare da "ne bi došlo
do zloupotreba".
"On (Nišani) je to rekao u kontekstu regionalne saradnje. Kao što je on imao
svoj stav, imam i ja. Sve to skupa nije bilo potrebno, tako da imam i ja
pravo da kažem svoj stav"", istakao je Ivanić.
Upitan kakav je stav ostalih članova Predsedništva BiH, Bakira Izetbegovića
i Dragana Čovića, o priznavanju nezavisnosti Kosova, on je rekao da to
pitanje treba njima postaviti.
"Bilo je članova koji misle da to treba uraditi. Ovde se odluke donose
konsenzusom i dokle god je to tako, BiH neće priznati Kosovo", naveo je
Ivanić.
Prema njegovim rečima, u interesu svih jeste da se olakša kretanje ljudi i
da ljudi slobodno putuju, ali da je protiv toga da se to pretvori u priču o
priznanju Kosova.
|
|
Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji 5. juna |
| |
Sobranje Makedonije povuklo je u utorak desetak minuta pre
ponoći odluku o samoraspuštanju i održavanju vanrednih parlamentarnih izbora
24. aprila i pomerilo ih za 5. jun.
Inicijativu o povlačenju odluke o samoraspuštanju skupštine podnele su
stranke Albanaca u Makedoniji DUI, koja je deo vladajuće koalicije i
opoziciona DPA.
Prema toj incijativi raspuštanje parlamenta se pomera za 7. april, tako da
bi izbori bili održani 5. juna.
Za odlaganje raspuštanja parlamenta i pomeranje datuma vanrednih
parlamentarnih izbora u Makedoniji glasali su poslanici vladajuće VMRO DPMNE,
koja se poslednjih dana opirala pomeranju izbora, kao i DUI i DPA, dok
poslanici opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) nisu
glasali.
Šef poslaničke grupe SDSM Goran Sugareski je ocenio da je ovo još jedan
poraz lidera VMRO DPMNE Nikole Gruevskog i rekao da ta stranka neće glasati
za povlačenje jer nije glasala ni za usvajanje odluke o izborima.
Šef poslaničke grupe DUI Talat Džaferi je pre početka sednice za Televiziju
Telma rekao da je dogovor o odlaganju vanrednih parlamentarnih izbora u
Makedoniji potignut na sastancima evroparlamentarca sa četiri najvažnije
stranke.
U Skoplju su u utorak boravili evroposlanici Ivo Vajgl, Ričard Hovit i
Edvard Kukan sa namerom da makedonskim političarima pomognu da se dogovore
oko izbora.
Prvo su se sastali sa predstavnicima opozicione SDSM, potom DUI i DPA i na
kraju sa vladajućom VMRO DPMNE.
Istovremeno su dve stranke makedonskih Albanaca DUI i DPA skupile potpise za
inicijativu da se Sobranje ne raspušta i da se izbori pomere.
Prema ranijoj odluci poslanika vladajuće većine VMRO DPMNE i DUI iz januara
Sobranje Makedonije je trebalo da se raspusti u ponoć kako bi vanredni
parlamentarni izbori bili održani 24. aprila.
|
|
Zagrebački aerodorom nosi ime Franje Tuđmana |
| |
Vlada Hrvatske odlučila je da će zagrebački aerodrom ubuduće
nositi ime prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Na sednici Vlade prihvaćen je predlog odluke o preimenovanju zagrebačkog
aerodroma kome je određen naziv "Zračna luka Franjo Tuđman".
Ministar saobraćaja Oleg Butković podsetio je da je zagrebački aerodrom dat u
koncesiju francuskoj firmi ZAIC koja gradi novi terminal, ali da ime određuje
koncesionar.
Uz državu koja je suvlasnik s 55 odsto, vlasništvo imaju još i gradovi Zagreb i
Velika Gorica i Zagrebačka županija.
"Kao koncesionara smatramo primerenim da novi terminal nosi ime prvog
predsednika Hrvatske", objasnio je Butković i dodao da su pozitivno mišljenje
dali i ostali koncesionari.
Uz to, Butković je rekao da je dobio i podršku porodice Franje Tuđmana.
|
|
Objavljena imovinska kartica hrvatskog premijera |
| |
Premijer Hrvatske Tihomir Orešković predao je imovinsku karticu u
kojoj je prijavio porodičnu štednju od 1,64 miliona kanadskih dolara i 903.000
evra, kao i stan u Zagrebu od 284 kvadrata vrednosti 5, 5 miliona kuna (720.000
evra).
Kao vlasnica stana navedena je premijerova supruga, koja ima i građevinsko
zemljište u Zagrebu vredno oko milion kuna (131.000 evra). Na Oreškovićevevu
suprugu vode se i dva automoba - BMW 535 XD vredan 300.000 kuna i Lexus GX 470
vrednosti 60.000 kuna.
U imovinskoj kartici premijer je naveo da su on i supruga vlasnici dva sata
Omega vrednih ukupno 100.000 kuna ( 13.000 evra).
Orešković, koji je prethodno bio direktor finansija u farmaceutskoj kompaniji
Teva, kao predsednik hrvatske vlade prima neto platu od 21.924 kuna (2.874 evra),
a njegova supruga nije zaposlena.
Jedan od najsiromašnijih članova aktuelne vlade je njen potpredsednik i lider
Mosta Božo Petrov.
On je u imovinskoj karti prijavio kuću u Metkoviću u vrednosti od 222.000 kuna
(29.000 evra), a isto toliko novca je pozajmio.
Vozi Reno Klio iz 2006. koji je kupio na kredit. Kao potpredsedik vlade prima
platu od oko 14.500 kuna (1.900 evra), a supruga mu radi u osnovnoj školi u
Metkoviću, za šta prima 69.000 kuna (9.000 evra) godišnje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
