|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Još jedan praznik koji deli BiH |
| |
 U
Bosni i Hercegovini (BiH) i 21 godinu od završetka rata ne postoji zakon o
praznicima na državnom nivou, već posebni zakoni za dva entiteta koji kao
praznike obeležavaju različite datume, a bošnjački i srpski političari jedni
druge optužuju da su "zarobljeni u prošlosti".
U Federaciji BiH se praznuje 1. mart, Dan nezavisnosti BiH.
Na taj dan 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su
izašli uglavnom Bošnjaci i Hrvati i izglasali izlazak BiH iz tadašnje SFRJ.
Srbi uglavnom nisu izašli na referendum, a prethodno je održan plebiscit
srpskog naroda o ostanku u SFRJ. Bošnjački političari listom ocenjuju da je
1. mart istorijski datum za BiH, kada su se građani opredelili za "nezavisnu,
samostalnu i celovitu BiH", dok srpski političari smatraju da je 1. mart bio
povod za građanski rat u BiH, jer je preglasavanjem ignorisana volja Srba u
BiH.
RS i Federacija BiH ovih dana obeležavaju i druge godišnjice.
Politički vrh RS je 28. februara u Beogradu obeležio 24 godine od
proglašenja Ustava RS, nakon što je prethodno tadašnja Skupština srpskog
naroda u BiH proglasila 9. januar Danom republike.
Pre nekoliko meseci Ustavni sud BiH je doneo presudu prema kojoj 9. januar
ne može biti Dan RS, jer je on diskriminatorski za građane RS koji nisu
srpske nacionalnosti.
Na drugoj strani, Sarajevo je u ponedeljak obeležilo 20 godina od završetka
opsade tog grada.
Kako navode lokalni mediji, bila je to "najduža opsada jednog grada u
modernoj istoriji, koja je trajala je od 5. aprila 1992. godine do 29.
februara 1996. godine".
Iako je rat u BiH završen u decembru 1995. potpisivanjem mirovnog sporazuma
u Parizu, koji je parafiran u Dejtonu pod pokroviteljstvom američke
administracije, vlasti Federacije BiH su zvanično 29. februara 1996. počele
da preuzimaju kontrolu nad prigradskim naseljima, koje su tokom ratnih
godina bile pod kontrolom srpskih snaga.
Policija Federacije BiH ušla je 29. februara 1996. godine u naselje Ilijaš,
čime je deblokiran glavni putni pravac prema Zenici i smatra se da je tada
prestala opsada Sarajeva.
Sarajevski mediji objavili su da je tokom opsade Sarajeva stradalo više od
14 hiljada ljudi.
Nakon što su sarajevska gradska i prigradska naselja, koja su po Dejtonskom
sporazumu pripala Federaciji BiH, stavljena pod kontrolu vlasti tog entiteta
BiH , tadašnje vlasti RS, predvođene Momčilom Krajišnikom, odlučile su da
pokrenu masovni egzodus Srba iz tih naselja.
Veliki egzodus Srba iz Sarajeva desio se u martu 1996. godine, kada su
gradska područja koja su tokom rata bila pod kontrolom Vojske RS (Grbavica,
Vogošća, Ilidža, Ilijaš, Hadžići) reintegrisana u Federaciju BiH.
Mnogi Srbi su tada prešli na teritoriju današnjeg Istočnog Sarajeva (delovi
predratnog Sarajeva koji su Dejtonskim sporazumom pripali RS), a mnogi su se
raselili u druge delove RS i u Srbiju. Iskopavana su čak i groblja
sarajevskih Srba i premeštena u RS.
U predratnom Sarajevu živelo je 527.049 stanovnika, uključujući i prigradske
opštine. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine Muslimana je bilo 259.470
ili 49,23 odsto, Srba 157.143 ili 29,81 odsto, Hrvata 34.873 ili 6,61 odsto,
Jugoslovena 56.470 ili 10,71 odsto, dok je ostalih bilo 19.093 ili 3,62
odsto.
Rezultati popisa stanovništva u BiH održanog 2013. godine još nisu
objavljeni, tako da se ne zna tačna struktura stanovništva koje danas živi u
Sarajevu.
Pojedini mediji iz Federacije tvrde da u Sarajevu danas živi oko 40 hiljada
Srba, dok mediji iz RS smatraju da je taj broj manji i da u Sarajevu ima tek
oko deset hiljada Srba.
|
|
Suđenje Kumanovskoj grupi prekinuto |
| |
Suđenje pripadnicima Kumanovske grupe u krivičnom sudu u
Skoplju juče je prekinuto, nakon što su advokati optuženih napustili sudnicu,
nezadovoljni uslovima u kojima se postupak odvija.
Advokati su prethodno zatražili da budu, kako su rekli, ispunjeni minimalni
uslovi za održavanje suđenja, kao i da se rodbini optuženih omogući
prisustvo u sudnici.
Sudija je advokatima odgovorio da su "takvi kapaciteti sudnice", zbog čega
su oni odlučili da napuste suđenje.
Nakon što im je sudija zapretio da će biti kažnjeni i da će platiti sva
sudska ročišta, od kojih jedno pojedinačno košta nekoliko hiljada evra,
advokati optuženih nisu pristali da se vrate u sudnicu. Sudija je odredio
trojici advokata da plate troškove sudskog ročišta.
Nastavak suđenja grupi od 29 muškaraca albanske nacionalnosti za terorizam
zakazano je za 8. mart.
Suđenje pripadnicima Kumanovske grupe počelo je 9. februara pred većem
krivičnog suda u Skoplju, devet meseci pošto su se u kumanovskom Divom
naselju sukobili sa specijalnom policijom.
U dvodnevnim sukobima 9. i 10. maja poginulo je osam policajaca, a 42 su
teško povređena. U policijskoj akciji je poginulo i 10 pripadnika Kumanovske
grupe.
Za terorizam je optuženo ukupno 29 pripadnika te grupe. Najveći deo njih su
državljani Kosova, a optuženi i jedan državljanin Albanije i jedan nemački
državljanin.
Prvooptuženi je Sami Ukšini, zvani komandant Sokoli, a drugi na listi
optuženih je Andi Krasnići iz Mališeva. Ukšinija i Krasnićija optužnica
tereti da su bili vođe kumanovske grupe, dok su ostala dvojica vođa i
organizatora napada u Kumanovu Mirsad Ndrecaj poznat kao komandant Nato i
Rizaj Beg ubijeni u policijskoj akciji.
Tužilastvo tvrdi da je Kumanovska grupa odgovorna za sukob s policijom u
maju prošle godine u Kumanovu, i da je pre toga, u aprilu 2015. napala i
graničnu policijsku stanicu u selu Gošince 21. aprila, kako bi došla do
oružja kojima raspolažu makedonske policijske snage.
Kao odgovor na taj napad, policija je 9. maja u Kumanovu poslala specijalne
jedinice da provere informacije obaveštajne službe. Kada se policija
približila Divom naselju optuženi su bacili ručnu bombu, a posle toga su
počeli da pucaju na policiju iz automatskog oružja i snajpera.
|
|
Tužilac se oglasio posle hapšenja jednog od čelnika policije |
| |
Vrhovni državni tužilac Crne Gore Ivica Stanković saopštio je
da se tužilaštvo suočava sa opstrukcijama i poručio da one neće proći
nekažnjeno.
Stanković se oglasio posle hapšenja šefa i inspektora Odseka za suzbijanje
organizovanog kriminala crnogorske policije, a koji su navodno umešani u
nestanak dokaza u predmetu kojim se bavi tužilaštvo.
"Tužilaštvo neće dozvoliti da opstrukcije u radu prođu nekažnjeno, odakle
god dolazile", rekao je vrhovni državni tužilac Radiju Crne Gore.
U poslednja dva dana uhapšeni su šef Odseka za suzbijanje organizovanog
kriminala crnogorske policije Dalibor Medojević i službenik tog odseka
Nikola Terzić, a u vezi sa nestankom dokumenata iz stana nedavno uhapšenog
podgoričkog biznismena Veselina Mujovića.
Njima je određen pritvor od 72 sata.
Biznismen Mujović je osumnjičen za prevaru u kojoj je uzeo 800.000 eura od
visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića
kako bi mu omogućio bolji status u pojedinim tužilačkim istragama.
Marović je od decembra u zatvoru zbog sumnje da je učestvovao u poslovima
prodaje nekretnina u opštinskom vlasništvu kojim je budžet Budve oštećen za
par desetina miliona eura.
|
|
Skup ekstremnih desničara u centru Zagreba |
| |
Dvadesetak pripadnika ekstremne desničarske Autohtone Hrvatske
stranke prava (HSP) obučenih u crno paradiralo je u centru Zagreba, a taj
skup je pratio kontraprotest 50-tak pripadnika Radničke fronte protiv
fašizma i ustaštva.
Dve manje grupe na Trgu bana Jelačića razdvajao je kordon policije.
Za razliku od prošle godine kada policija nije dozvolila postrojavanje
ekstremnih desničara, ove godine je Autohtona HSP dobila dozvolu za
postrojavanje svojih "Hrvatskih domoljubnih snaga" na "Prisezi Domovini".
Predsednik te stranke Dražen Keleminec rekao je novinarima da oni nisu
proustaška stranka, već "hrvatski domoljubi koji su to dokazali u
Domovinskom ratu braneći Hrvatsku od jugo-srpskog fašizma, četništva, UDBA-e
i KOS-a".
Istovremeno se na Trgu bana Jelačića okupilo 50-tak pripadnika Radničke
fronte, uglavnom mladih, koji su nosili transparente "Ujedinjeni protiv
fašizma" i "Protiv ustaštva - fašizma". Uzvikivali su pripadnicima AHSP "Van
iz Zagreba", "No pašaran" i "Ustaše, četnici, zajedno ste bežali". Policija
je saopštila da su skupovi prošli bez incidenata.
|
|
Dom naroda ukinuo beneficiju bivšim funckionerima |
| |
Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH je usvojio izmene Zakona
o naknadama i platama u institucijama BiH kojim je predviđeno ukidanje "belog
hleba" - plate do godinu dana od isticanja mandata funkcionera.
Delegati su sa devet glasova "za", tri "protiv" i jednim uzdržanim podržali
ukidanje člana zakona kojim su izabrani funkcioneri i nosioci funkcija, do
godinu dana posle prestanka mandata imali pravo na platu.
Ukidanje "belog hleba" podržali su delegati iz bošnjačkog i srpskog naroda,
tri delegata iz hrvatskog naroda bila su protiv, dok se jedan hrvatski
delegat "uzdržao od glasanja".
Izmene zakona kojim se ukida ova naknada predložio je Savez za bolju
budućnost (SBB).
Tokom rasprave, Zdenka Džombas iz Kluba Hrvata kazala da su hrvatski
delegati tražili da Ministarstvo finansija, odnosno Savet ministara BiH
dostavi kompletan, sveobuhvatan zakon koji bi sadržao i izmene zakona koji
se odnose na ukidanje takozvanog "belog hleba".
|
|
Uhapšeni u BiH zbog prodaje droge i oružja putem Interneta |
| |
Policija u Bosni i Hercegovini uhapsila je na području Živinica
dve osobe osumnjičene za prodaju droge i oružja putem Interneta, saopštilo je
danas tužilaštvo.
U okviru međunarodne akcije Kriptus nakon višemesečne specijalističke istrage u
BiH su uhapšeni Asmir Mulaj i Kenad Muminović, navodi se u saopštenju.
Oni se terete za organizovani kriminal, pranje novca, neovlašćenu prodaju
opojnih droga, falsifikovanje kreditnih kartica i kartica za bezgotovinsko
plaćanje, kao i za falsifikovanje isprava.
Kako je navedeno, Mulaj (1988) je rođen u mestu Istok, u Srbiji, a Muminović
(1990) u Užicu i obojica imaju državljanstvo BiH.
Iz Tužilaštva BiH je saopšteno da se akcija u BiH sprovodi proteklih nekoliko
dana "uz najveće mere bezbednosti i tajnosti".
Nemačke vlasti potvrdile da je izvršen pretres 69 stambenih i poslovnih objekata
širom Evrope i da je u akciji uhapšeno nekoliko osoba osumnjičenih za više
krivična dela, među kojima su i prodaja oružja, droge i falsifikovanje
dokumenata.
Nemačka policija danas je saopštila da su akcije sprovedene u saradnji sa BiH,
Švajcarskom, Francuskom, Holandijom, Litvanijom i Rusijom.
Glavni osumnjičeni je 27-godišnji državljanin Bosne i Hercegovine Asmir Mulaj.
Trojica Nemaca, te dvojica braće Sirijaca, uhapšeni su u Nemačkoj.
Svi osumnjičeni terete se za ilegalnu prodaju oružja i droge putem interneta.
|
|
Krivične prijave protiv napadača na Todora Petrova |
| |
Makedonska policija je podnela krivičnu prijavu protiv
funkcionera najveće albanske partije u Makedoniji Demokratske unije za
integracije (DUI) Bećira Asanija zbog sumnje da je učestvavao u napadu na Todora
Petrova, donatora krsta koji treba da se postavi u skopskoj opštini Butel.
Pored Asanija, predesednika opštinskog odbora DUI u Opštini Čair, gde je ta
stranka na vlasti, Miinistarstvo unutrašnjih poslova Makedonije je zbog napada
na Petrova podnelo krivične prijave protiv još dve osobe.
Donator krsta u Butelu, predsednik Svetskog makedonskog kongresa Todor Petrov
pretučen je 27. februara u jednom restoranu, nakon što je crkveni vrh osveštao
temelj za krst.Petrov je iz bolnice, preko svoje Fejsbuk strane, optužio Bekira
Asanija da je bio jedan od napadača, navodeći da je svemu prusustovovao i visoki
funkcioner DUI i predsednik susedne opštine Čair Izet Medžiti.
Medžiti predvodi proteste protiv postavljanja krsta u Butelu koji su počeli
sinoć kada je nekoliko stotina demonstranata zaposelo mesto gde je planirano
postavljanje metalnog krsta visokog 55 metara.
Kablovska televizija 24 vesti, podseća da Asani, jedan od optuženih za napad na
Petrova, nije nepoznat polciji i da je bio jedan od glavnih učesnika u
protestima zbog izgradnje crkve-muzeja u skopskoj tvrđavi Kale pred izbore 2011,
kao i kod rušenja spomenika caru Dušanu, gde su bili i skoro svi funconeri DUI
koji učestvuju u protestu protiv izgradnje krsta u Butelu.
DUI, koja je koalicioni partner vladajuće VMRO DPMNE, nije se još oglasila
povodom napada na Todora Petrova.
Učesnici protesta zbog najavljenog podizanja krsta u Butelu sinić su zapalili
jednu palmu i podigli šatore na mestu na kojem je planirana izgradnja krsta,
prethodno razrušivši zaštitnu ogradu. Jedna grupa je ostala i tokom noći na tom
mestu, a Medžiti je najavio da će demonstranti ostati tu dok opština Butel ne
povuče odluku o postavljanju krsta.
On rekao da se ne radi o političkom protestu iako ga je je organizovao DUI, već
o revoltu zbog verske podele, jer, kako je istakao, krstovima i minaretima je
mesto uz verske objekte, a ne na raskrsnici ili na sred ulice.
"Odluka o postavljanju krsta je provokacija za sve Albance, bez razlike da li su
muslimani, pravoslavci ili katolici", rekao je Medžiti.
Medžiti je predsednik opštine Čair u kojoj je na jednom kružnom toku, 16.
februara otkriven spomenik - crni dvoglavi orao, koji je simbol albanskog
naroda.
Krst sličnih dimenzija krstu koji treba da podigne u Butelu već postoji u
skopskoj opštini Čair, a i taj krst je poklon Todora Petrova. Na planini Vodno
iznad Skoplja 2002. je podignut "Milenijimski krst", visok 66 metara, koji
dominira glavnim gradom Makedonije i može da se vidi sa udaljenosti od 30
kilometara.
Lideri opzicionog Socijademokratskg saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev i druge
po veličini albanske partije DPA Menduh Tači pozvali su juče, pre protesta,
građane da ne nasedaju na provokacije.
Zaev i Tači su izneli sličan stav da se kod poslednjih događaja oko postavljanja
nacionalnih i verskih simbola po Skoplju "radi o novoj epizodi predizbornog
scenarija" VMRO DPMNE i DUI, stranaka vladajuće koalicije.
Prema anketama lokalnih medija sa lica mesta, većinu građana Butela, među kojima
su i Albanci, ne zanima šta se dešava na kružnom toku na kojem aktvisti i
simpatizeri DUI protestuju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
