|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Nikolić raspisao vanredne parlamentarne izbore za 24. april |
| |
 Predsednik
Srbije Tomislav Nikolić raspisao je danas vanredne parlamentarne izbore za
24. april 2016. godine.
Nikolić je potpisao i ukaz o raspuštanju sadašnjeg saziva Skupštine Srbije.
Parlamentarni izbori 24. aprila biće 11. od uspostavljanja višestranačkog
sistema u Srbiji 1990. godine, odnosno peti vanredni od demokratskih promena
2000. godine. Istovremeno, to će biti treći parlamentarni izbori za nešto
manje od četiri godine.
|
|
U Srbiji oko 1,2 miliona građana kupuje preko interneta |
| |
U Srbiji je prošle godine oko 1,2 miliona građana kupovalo
putem interneta, što je pet odsto više nego 2014. godine, ali Srbija je i
dalje ispod evropskog proseka, obavljeno je na skupu o elektronskoj kupovini,
koji su organizovale Unikredit banka i kompanija Viza.
U saopštenju se navodi da uprkos pozitivnim pokazateljima porasta kupovine
putem interneta, više od 57 odsto korisnika interneta u Srbiji nikada nije
naručivalo robu i usluge na taj način.
"To potvrđuje da domaće tržište ima značajan potencijal za razvoj i
unapređenje elektronske kupovine, piše u saopštenju.
Procenjeno je da je veliki tržišni potencijal za razvoj tog vida trgovine u
Srbiji, osim plaćanja platnim karticama, i u otvaranju novih servisa za
plaćanje elektronskim putem, kao što je sektor državnih usluga eUprava,
plaćanje školarina ili komunalija.
U Srbiji se putem interneta najčešće kupuju avionske karte (68 odsto),
plaćaju telekomunikacione usluge (13 odsto), a zatim sledi kupovina u onlajn
prodavnicama i plaćanje računa.
|
|
Srbija najlošije rangirana zemlja u regionu |
| |
Srbija je na poslednjem, a Rumunija na prvom mestu u regionu po
ekonomskoj snazi, objavio je nedeljnik NIN, na osnovu indeksa ekonomske
snage, sačinjenog na osnovu deset ekonomskih parametara.
Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno
mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37
poena.
Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja
regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše
inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.
NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a
zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku,
realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti,
učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u
platnom bilansu.
Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6
poena, i Makedonija je na nivou proseka.
Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog
poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu
lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih
poena.
Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od 0,8 odsto, ali su ostale zemlje
regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u
Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Balkana nije imala
veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim
zemljama regiona.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru
nije bolja od svih ostalih.
Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje
rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od
ključnih problema srpske ekonomije.
Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina
anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju.
Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji
odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje
nisu znali na koju zemlju se odnose.
|
|
Srbija 74. u svetu po energetskom sistemu |
| |
Srbija se po performansama energetskog sistema spustila za tri
mesta, na 74. poziciju među 126 zemalja, pokazao je izveštaj "Indeks
performansi globalne energetske arhitekture 2016" koji je juče objavio
Svetski ekonomski forum (SEF).
Najbolje performanse energetskog sistema u svetu ima Švajcarska, od članica
EU najbolje rangirana je Švedska a poslednji na globalnoj listi je Bahrein.
Analitičari SEF ocenili su da geopolitički konflikti, "sajber" bezbednost i
promene u energetskoj infrastrukturi predstavljaju najveći izazov, ali i
najveću šansu, za energetsku arhitekturu u svetu.
Energetski sistemi zemalja ocenjivani su po tri kriterijuma - ekonomski rast
i razvoj, ekološka održivost i pristup energiji i bezbednost i Srbija je po
prvom na 73, po drugom na 96. a po trećem kriterijumu na 72. mestu u svetu.
Srbija je u prethodnom izveštaju SEF, za 2015. godinu, bila 71. od 125
zemalja.
Među rangiranim zemljama iz okruženja, najbolju energetsku arhitekturu ima
Albanija, koja je na 17. mestu globalne liste, a sledi Hrvatska na 18.
poziciji dok je Bosna i Hercegovina 93. U prethodnom izveštaju Albanija je
bila 13, Hrvatska 21. a BiH 102.
Godišnje rangiranje Svetskog ekonomskog foruma treba da pomogne zemljama da
odgovore na izazove energetske transformacije i identifikuju prilike u
svojim energetskim sistemima.
Najbolje plasirane na globalnoj listi ponovo su Švajcarska (1.) i Noreška
(2.) jer obe imaju dobro izbalansirane energetske sisteme. Švedska je 3,
Francuska 4, Danska 5, Austrija 6. a Španija 7. i tih sedam zemalja ima isti
broj poena (0,8 na listi od 0 do 1 gde je 1 najviše).
SEF ocenjuje da su vodeće svetske ekonomije i dalje slabije rangirane jer
njihova energetska tranzicija traje duže zbog kompleksnosti energetskih
sistema.
Kako se navodi, uz izuzetak Francuske, nijedna od 12 zemalja sa najvećim
bruto domaćim proizvodom (BDP) u svetu nije među deset prvoplasiranih.
SAD su 48. na svetu po performansma energetskog sistema, Japan je 50, Brazil
je sa 25. mestom najbolje plasirana zemlja BRIKS, Rusija je 52, Južna Afrika
76, Indija 90. a Kina 94.
Kada je reč o diversifikaciji izvora energije kao riziku i šansi za
unapređenje energetskog sistema, SEF ocenjuje da taj trend delom predvodi
ekspanzija obnovljivih izvora koji nude niske i stabilne operativne
troškove.
Više razvijenih zemalja, uključujući Austriju, Finsku, Dansku, Portugaliju,
Nemačku i Francusku, predvode energetsku tranziciju na alternativne i
obnovljive izvore.
Gledano na globalnom nivou, kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih
izvora skočili su za 650 odsto u poslednjih deset godina i učestvuju sa 6
odsto u ukupnoj proizvodnji.
|
|
Tri miliona evra za radna mesta na Zapadnom Balkanu |
| |
Međunarodna organizacija rada (ILO) i Veće za regionalnu
saradnju (RCC) će zajednički izraditi Platformu za zapošljavanje i socijalna
pitanja Zapadnog Balkana u okviru novog projekta koji finansira Evropska
komisija, a koji je potpisan juče u Briselu.
Projekat vredan tri miliona evra pod nazivom "Platforma za ekonomska i
društvena pitanja" (ESAP) zajednički će realizovati ILO i RCC u Albaniji,
Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji, saopštio je RČ.
Generalni sekretar RCC Goran Svilanović je na potpisivanju sporazuma rekao
da "Veće očekuje da će udruživanjem snaga sa Generalnom direkcijom za
zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, ILO-om i vladama Zapadnog
Balkana doprineti jačanju kapaciteta javnih uprava radi boljih rezultata i
praćenja socijalne te politike zapošljavanja i upravljanja ljudskim
kapacitetima".
Regionalni direktor ILO-a za Evropu i Centralnu Aziju Hajnc Koler je dodao
da "će se novom incijativom za ekonomska i socijalna pitanja postojećoj
saradnji sa Evropskom unijom dodati i regionalna dimenzija".
Projekat ESAP će trajati 36 meseci a projektni tim će se nalaziti u Sarajevu.
|
|
Optužnice protiv 23 osobe na Kosovu zbog organizovanog kriminala |
| |
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnice protiv 23
osobe zbog više krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala, saopšteno
je juče.
"Optužnica uključuje 29 tačaka krivičnih dela, uključujući organizovani
kriminal, pranje novca, donošenje nezakonitih sudskih presuda, zloupotrebu
službenog položaja, falsifikovanje službenih dokumenata i kidnapovanja",
navodi se u saopštenju iz kancelarije Državnog tužioca Kosova.
Optužnicu je podigao jedan Euleksov tužilac iz Specijalnog tužilaštva
Kosova.
|
|
Radikalizacija političkih prilika na Kosovu pretnja za sve žitelje |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je u
ponedeljak na sednici Saveta bezbednosti UN da radikalizacija političkih
prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve
žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u
nacionalno mešovitim sredinama.
Dačić je na sednici na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu
Misije UN na Kosovu (UNMIK) na Kosovu, ponovio da je Srbija u potpunosti
posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi između Beograda i
Prištine.
On je ocenio da će odsustvo vladavine prava, suprotstavljeni interesi
vladajućih i opozicionih političkih struktura, kao i nedostatak istinske
volje da se ispune uslovi koje pred vlasti na Kosovu i Metohiji postavlja
međunarodna zajednica, predstavljati destabilizujući faktor u dužem
vremenskom periodu.
Ocenivši da je za sticanje šire slike o situaciji u kojoj živi srpsko i
drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu nužno da se sagleda i položaj ovih
zajednica južno od reke Ibar, Dačić je predložio da to bude uključeno u
buduće periodične izveštaje
On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovođenjem svog
mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
Prema negovim rečima, zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se
susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju
izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. On je dodao da svaka vrsta
podrške koju Srbija može da pruži potencijalnim povratnicima ostaje
nedovoljna ako izostane adekvatno angažovanje Privremenih institucija
samouprave u Prištini i lokalnih zajednica, uz aktivno angažovanje
međunarodne zajednice.
Dačić je kao primer naveo izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015. godine
prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o
incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto
slučajeva povratnike.
Ministar spoljnih poslova Srbije je istakao da samo obećanja nisu dovoljna,
dodajući da su potrebne efikasnije mere i konkretni rezultati. On je ponovio
da je preko 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo
1,9 odsto njih ostvarilo održivi povratak.
"Da li je međunarodna zajednica digla ruke od povratka Srba i da li će time
biti legalizovano etničko čišćenje sa Kosova i Metohije", upitao je Dačić.
On je izjavio da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i
imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način
relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je, kako je
rekao, progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.
On je rekao da bi bilo ilustrativno videti statistiku o procentualnom
rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba,
uključujući ubistva.
"Želim da podsetim i da izveštaj generalnog sekretara iz aprila 2015. godine
u stavu 34. konstatuje da su nerešena imovinska prava i dalje glavni činilac
koji ometa napredak u procesu individualnog povratka i u odnosima među
zajednicama", izjavio je Dačić. Dačić je istakao i da je verski ekstremizam
na Kosovu i Metohiji dostigao najviši nivo u regionu, rekavši da je
radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled
eskalacije političkog i verskog ekstremizma predstavljaju pretnju za sve
žitelje Kosova i Metohije.
Dačić je rekao da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz
posredovanje EU, vodi između Beograda i Prištine, kao i implementaciji
postignutih dogovora.
Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i
razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi
artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni
mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i
doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa.
"Očekujemo da Evropska unija nastavi da olakšava naš dijalog sa Prištinom, a
Vlada Republike Srbije će, sa svoje strane, bez sumnje, nastaviti da se
aktivno angažuje na primeni briselskih dogovora, u interesu mira,
stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona", izjavio je Dačić.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
