|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Crna Gora u NATO do sredine 2017. godine |
| |
 Crna
Gora može realno da očekuje da će do sredine 2017. godine postati članica
NATO-a, izjavio je crnogorski premijer Milo Đukanović.
"Nakon što je Crna Gora dobila poziv u NATO, počela je nova faza - pregovori
o ulasku, koji se sada uspešno vode. Očekujem da će se završiti za mesec,
mesec i po dana. Posle toga će početi procedura ratifikacije u parlamentima,
članicama Alijanse o članstvu Crne Gore. Po iskustvu drugih zemalja, možemo
realno da očekujemo da će do sredine 2017. godine Crna Gora postati
punopravna članica NATO-a", rekao je Đukanović u intervjuu ruskoj TV Dožd
(TV Rain).
On je kazao da bi ulazak Crne Gore u EU i NATO značio sigurniju garanciju
bezbednosti za Crnu Goru i druge države Zapadnog Balkana.
Na pitanje da li strahuje da njegova želja da zemlja bude stabilna može da
poremeti odnose sa Rusijom, Đukanović je odgovorio da se Crna Gora sa
poštovanjem odnosi prema više nego tri stotine godina dugoj istoriji odnosa
sa Rusijom, ali da "ima pravo i sposobna je da sama određuje svoj put u
budućnost".
Rekao je da to što Crna Gora vidi svoju budućnost u EU i NATO "nije usmereno
ni protiv koga, a znači ni protiv ruskih partnera".
"Naš put u EU i NATO je u našim interesima, ali nije ni na koji način
izazvan željom da nekome nanesemo štetu. Žao nam je zbog načina na koji
Rusija percipira naše članstvo u NATO. Nadamo se da je to prolazno i da ne
nosi sa sobom opasnost od trajnog narušavanja odnosa Crne Gore i Rusije",
rekao je Đukanović.
On je dodao da je sadašnji odnos Rusije prema crnogorskom članstvu u NATO
pre svega posledica pogoršanja odnosa Rusije i Zapada, Rusije i SAD, Rusije
i EU.
"Crna Gora se našla na liniji vatre između Rusije i Zapada. Ne smatramo da
je Rusija protiv crnogorskog članstva u NATO zbog značaja Crne Gore ili zbog
vojne opasnosti. Ne. Mi smatramo da je Rusija protiv crnogorskog članstva u
NATO zbog zaoštrenih odnosa sa EU i NATO", naveo je crnogorski premijer.
Komentarišući ranije izjave da iza protesta u Crnoj Gori stoji Rusija,
Đukanović je kazao da crnogorska opozicija ima "nedvosmislenu podršku ruske
politike".
"Praktično svi lideri tih uličnih protesta su poslednjih meseci češće bili u
Rusiji nego u Crnoj Gori. Primali su ih na visokom nivou, počevši od
rukovodstva Dume do lidera ključnih ruskih partija. A oni sa susreta sa
ruskim zvaničnicima šalju signale stanovništvu Crne Gore da ih Rusija
podržava u njihovoj nameri da spreče ulazak Crne Gore u NATO", rekao je
Đukanović.
On je rekao da su i ranije postojale nesuglasice u politici između dve
zemlje, ali da "nije dobro ako Rusija danas kontaktira samo sa onima koji su
protivnici crnogorske države". Dodao je da opozicija u Crnoj Gori pokušava
da se predstavi kao proruska, ali da je to "neiskreno i lažljivo".
Na pitanje da li u Crnoj Gori očekuje takozvane "fine ljude", odnosno
pripadnike ruskih specijalnih snaga koji su učestvovali u operaciji
pripajanja Krima Rusiji, Đukanović je odgovorio da se "iskreno nada da neće"
i da "misli da će se u svemu tome sačuvati neka dobra mera".
On je podsetio da je Rusija glasala u Savetu bezbednosti UN za uvođenje
"veoma rigoroznih" sankcija SRJ.
"Da nije bilo tako, te sankcije ne bi mogle biti primenjene. Mi smo to tada
realno razumeli. Dakle postojali su razlozi zbog kojih je Rusija trebalo da
bude uz članice Saveta bezbeednosti u realizaciji politike restriktivnih
mera prema jednoj tada vrlo siromašnoj balkanskoj zemlji kakva je bila SRJ",
kazao je Đukanović.
|
|
Dodik: RS će sama objaviti rezultate popisa stanovništva |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će
tražiti da budu objavljeni rezultati popisa stanovništva samo za Republiku
Srpsku, ako u zakonskom roku ne budu objavljeni rezultati popisa za celu BiH.
"Ostaje činjenica da dve godine posle popisa rezultati nisu objavljeni i za
to postoji odgovornost. Mi ćemo u nekom narednom periodu tražiti da se
objavi zvanično popis za Republiku Srpsku. To nas jedino i interesuje i
uopšte nas ne zanima šta je na nivou BiH", rekao je Dodik novinarima u
Banjaluci.
On je naveo da se popisom u BiH "uvek pokušavalo manipulisati zbog skrivenih
političkih namera", dodavši da se to desilo i 1991. godine, a da se isto
dešava i sa popisom održanim 2013. godine.
"Mi tražimo samo da se poštuju međunarodni standardi i ništa više, apsolutno
nikakvih drugih stvari nema. Sada čujem da neki traže politički dogovor. Ako
je to stvar političkog dogovora onda nije trebalo ni da idemo u popis, mogli
smo to završiti pre i ne bismo potrošili toliko novca", naglasio je Dodik.
Po njegovim rečima, tu ne može postojati politički dogovor, već samo
statistika i brojevi, koji neprikosnoveno govore sve.
Dodik je naveo da su podaci popisa stanovništva u suštini poznati, ali da
ostaje sporno 300 do 400 hiljada nerezidentnih (nestalnih) stanovnika, što
govori u prilog tvrdnji da su Bošnjaci pre popisa manipulisali tim pitanjem.
On je naveo primer da je na jednoj adresi u Srebrenici u stanu od 50
kvadrata prijavljeno 70 ljudi, a da su neki prebivalište imali u džamijama...
"I dalje im to nije bilo dovoljno da ostvare svoj viševekovni san da ih ima
više od 50 odsto u BiH", ocenio je Dodik.
BiH po političkom sistemu, istakao je on, "ne može da se prilagođava tim
skrivenim namerama popisivanja" kojima se hteo proizvesti veći broj Bošnjaka
nego što ih zaista živi u BiH.
Danas je istekao rok do kojeg je Centralni popisni biro trebalo da dogovori
metodologiju obrade podataka, jer o tom pitanju postoje različiti stavovi
entitetskih zavoda za statistiku.
Rezultati popisa treba da se objave najkasnije do 1. jula.
Direktor Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine Velimir Jukić izjavio je
da popis stanovništva u Bosni i Hercegovini ni u kojem slučaju nije propao.
"Mi smo još u zakonskom roku. Istina, imamo sve manje vremena da obradimo i
objavimo rezultate, međutim, imaju još tri i po meseca tako da, uz
intenzivan rad, ukoliko se u skorom vremenu postigne dogovor i usvoji
jedinstveni program za obradu, mi možemo još uvek stići obraditi te podatke
i objaviti rezultate popisa stanovništva", kazao je Jukić.
Najspornije pitanje zbog kojeg nema saglasnosti na Centralnom popisnom birou
jeste definisanje rezidenata (stalnih rezidenata), odnosno kako će se
tretirati oni koji rade i školuju se izvan BiH.
"Sva pitanja koja nisu na neki način rešena ili su sporna tiču se upravo
određivanje rezidenta. I pitanje člana koji se odnosi na popis osoba koje
žive u inostranstvu i metoda, definisanje zakonitog ili nekazonitog popisa,
odnosno da li su izjavu dala maloletna đeca i da li se ta izjava može
smatrati da je relevantna i uključiti se u obradu ili se kao takva treba
isključiti kao nezakonita", istakao je Jukić.
U Federaciji BiH se smatra da je presudni podatak da bi neko bio stalni
stanovnik, njegovo mesto prebivališta, dok Republika Srpska traži da se tome
dodaju i podaci o mestu rada i školovanja.
Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini održan je od 1. do 15. oktobra
2013. godine i koštao je više od 25 miliona evra.
Poslednji važeći popis u BiH je onaj održan 1991. godine, pre rata u BiH.
|
|
U eksploziji bombe u Bijeljini povređene četiri osobe |
| |
Četvoro ljudi povređeno je juče u Bijeljini kada je prilikom
paljenja smeća eksplodirala bomba, najverovatnije zaostala iz rata, javila
je bijeljinska BN TV.
Jedna osoba teže je povređena, a tri su zadobile lakše povrede. Nesreća se
dogodila u Mačvanskoj ulici u Bijeljini, kada je porodica Grnja čistila plac
koji su nedavno kupili.
Povređena su tri člana porodice Grnja i jedan od prijatelja koji im je
pomagao u čišćenju placa.
Kada su zapalili smeće, došlo je do eksplozije, zbog čije jačine očevici
veruju da se radi o bombi. Očevici su naveli da je eksplozija i detonacija
bila zastrašujuća.
"Bilo je strašno. Mog brata je odbacila više od metar od mesta gde je stajao",
kazao je Miroslav Grnja.
|
|
Izetbegović predsedavajući Predsedništva BiH |
| |
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović juče je
preuzeo dužnost predsedavajućeg kolektivnog šefa države od hrvatskog člana
Predsedništva Dragana Čovića.
Izetbegović će predsedavajući Predsedništva BiH biti u narednih osam meseci,
posle čega će tu funkciju preuzeti srpski član Mladen Ivanić.
Izetbegović je novinarima rekao da je njegov prvi prioritet realizacija
Master plana integracije BiH u EU, koji podrazumeva dalje reformske procese
u zemlji koji se odnose na na vladavinu prava, tržišnu ekonomiju i mere za
oporavak privrede.
"Tu je i put BiH ka NATO-u, odnosno preuzimanje prvog godišnjeg plana u
okviru MAP-a. Šanse nam nisu baš velike, ali treba se potruditi", rekao je
on posle sastanka kolegijuma Stranke demokratske akcije (SDA), čiji je
predsednik.
|
|
Lukšić priprema kandidaturu za generalnog sekretara UN |
| |
Crnogorski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija
Igor Lukšić ozbiljno priprema svoju kandidaturu za generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija.
Lukšić, kako je najavljeno, radi toga namerava da krajem marta napusti
sadašnju funkciju i da se posveti svojoj kandidaturi za prvog čoveka UN.
Formiran je i posebni tim za promociju Lukšićeve kandidature.
Prema informacijama iz Vlade Crne Gore, već su obavljene preliminarne
konsultacije s predstavnicima nekoliko zemalja o Lukšićevoj kandidaturi, i u
tom smislu on je dobio podršku.
Lukšić, iako relativno mlad, već 12 godina je na visokim državnim funkcijama
u Crnoj Gori. Sedam godina je bio ministar finansija, a jedno vreme bio je
premijer Crne Gore.
Nakon povratka Mila Đukanovića na premijersku funkciju, Lukšić je postao šef
crnogorske diplomatije.
Igor Lukšić je poznat i po tome što je objavio zbirku pesama.
|
|
Novinari i volonteri kažnjeni za ilegalan ulazak u Makedoniju |
| |
Oko 100 stranih novinara i volontera koji su s migrantima
nelegalno ušli u Makedoniju, kažnjeni su sa po 500 evra i šestomesečnom zabranom
ulaska u zemlju, objavio je portal mkd.mk.
Kako se navodi, naveći broj kažnjenih su državljani Nemačke i Grčke, a, prema
nezvaničnim informacijama, kaznu za grčke državljane platila je diplomatska
kancelarija Grčke u Makedoniji.
Ta grupa, u kojoj je bilo 28 stranih novinara, kažnjena je za pomaganje
migrantima da lakše ilegalno pređu preko državne granice Makedonije van
kontrolnog prelaza.
Volonteri brojnih grčkih nevladinih organizacija su, navode lokalni mediji, juče
pomogli grupi od oko 1.000 izbeglica i migranata da ilegalno uđu u Makedoniju iz
Grčke kod đevđelijskog sela Moin, gde nema i žičane ograde koju je na delu
granice kod Đevđelije podigla makedonska vojska.
Strani novinari i fotoreporteri su pratili taj, kako je nazvan, "Marš nade",
koji je pošao iz izbegličkog kampa kod mesta Idomeni.
Aktivisti grčkih nevladinih organizacija su usmeravali izbeglice i migrante
prema makedonskom selu Moin, a delili su im i letke i karte sa uputstvima kako
da se kreću u tom region kada da krenu u "probijanje granice".
Izbeglice je na grčkoj strani juče tokom marša pratila i grčka policija, ali ih
nije zaustavljala, jer su, kako je rečeno, bili brojni.
Makedonska policija i vojska su počeli sinoć da deportuju migrante koji su
ilegalno prešli granicu, a deo se i sam povukao na grčku strnu granice.
Istovremeno policija i vojska Makedonije dobili su naređenje da pojačaju
kontrolu granice sa Grčkom i da sankcionišu svaki pokušaj ilegalnog prelaska
granice, kretanje i boravak u tom kriznom području bez propusnica.
U kampu kod Idomenija na grčkoj strani granice, prema procenama, ima oko 14.000
izbeglica koji žele da preko Makedonije nastave put ka Zapadnoj Evropi, uprkos
odluci o zatvaranju granica za izbeglice duž balkanske rute.
|
|
Povratnici sa stranih ratišta pod stalnim nadzorom |
| |
Devetoro crnogorskih državljana, "povratnika" sa ratišta na
kojima su bili na strani džihadista, pod stalnim su nadzorom crnogorskih
bezbednosnih službi, objavila je podgorička "Pobjeda".
Prema navodima tog lista, četvoro "povratnika" je pod policijsko-tužilačkom
istragom čiji je cilj pokretanje krivičnog postupka. Crna Gora je pre godinu
dana usvojila izmene zakona i kažnjava odlazak svojih državljana na strana
ratišta, kao i svaku vrstu podrške i pomoći učesnicima na "frontovima" van Crne
Gore.
Ljudi koji su se vratili sa ratišta iz Sirije i Iraka su, po navodima "Pobjede",
neustralisani kao bezbednosne pretnje i ni u jednom trenutku ne mogu
predstavljati opasnost ni po bliže, ni po šire okruženje.
Svi su najmanje pet godina unazad pripadali različitim grupacijama radikalnih
islamista i otvoreno se suprotstavljali Islamskoj zajednici u Crnoj Gori i
njenim službenicima, dodaje list.
Prema poslednjim podacima nadležnih crnogorskih službi, na ratištima u Siriji
poginula su trojica crnogorskih državljana.
Skupštinski odbor za bezbednost i odbranu je na poslednjoj sednici, posvećenoj
ratnicima na strani džihadista, ukazao na opasnost od "povratnika" sa ratišta i
konstatovao da se jedan broj vraća verovatno da bi vrbovao sledbenika za strane
"frontove".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
