|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Kandidati u SAD imaju rečnik na nivou đaka osnovne škole |
| |
Glavni kandidati u trci za Belu kuću koriste reči i
gramatičke konstrukcije učenika šestog i sedmog razreda osnovne škole,
saopštio je američki Institut za jezike Univerziteta Karnegi Melon.
Istraživači su naveli da je među kandidatima najgori milijarder Donald Tramp
koji koristi gramatičke konstrukcije na nivou učenika šestog razreda osnovne
škole i rečnik đaka sedmog razreda, odnosno uzrasta deteta od 12 i 13 godina.
Institut je proučio leksiku i gramatiku govora pet kandidata, Trampa, Teda
Kruza, Marka Rubija, Hilari Klinton i Bernija Sandersa, upoređujući ih s
govorima bivših američkih predsednika.
S leksiške tačke gledišta, Tramp se izražava kao đak sedmog razreda, Kruz,
kao učenik osmog razreda, a Hilari Klinton je skoro na nivou đaka prve
godine srednje škole, dok su Rubio i Sanders najbolji, kao učenici druge
godine srednje škole.
Gramatički gledano, Tramp koristi konstrukcije đaka šestog razreda a ostalih
kao učenici šestog i sedmog razreda.
U studiji se navodi da se vokabular kandidata osiromašuje poslednjih
nekoliko nedelja, jer sada imaju tendenciju da koriste jednostavnije reči.
Gramatički posmatrano nijedan kandidat nije dostigao nivo Abrahama Linkolna,
koji je upoređen kao maturant, navodi se u studiji i dodaje da niko nije bio
ispod nivoa Džordža Buša mlađeg koji je koristio konstrukcije jedva na nivou
đaka iz šestog razreda.
Dodaje se da je vokabular predsednika Linkolna, Ronalda Regana, Bila
Klintona i Buša, kao i sadašnjeg predsednika Baraka Obame na nivou đaka
osmog razreda.
|
|
Raskol Pariz-Berlin i unutar EU zbog stezanja kaiša i Turske |
| |
Ideološke razlike i vidljiv otpor Francuske i drugih članica
Evropske unije insistiranju Nemačke da se krupni ustupci oko demokratskih
načela, uslova za nastavak pregovora o članstvu i bezviznom režimu, daju
autoritarnoj vlasti u Turskoj zbog izbegličke krize, doveli su ne samo do
toga da je "zaribala osovina Berlin-Pariz" već da je "zapala u kvar i cela
mašina Evropa".
Kako ocenjuju komentatori evropskih medijam raskol unutar EU već je uvečan
porukama sa sastanka petnaest vođa evropskih socijalista u Parizu da od
Berlina zagovarano "stezanje kaiša" kao isključivi recept za ekonomsko
ozdravljenje Unije, mora biti zamenjeno investicijama, podsticanjem
privrednog rasta i otvaranjem radnih mesta.
Dok cela Evropa čeka da vidi šta će Nemci na regionalnim izborima reći o
izbegličkoj politici kancelarke Angele Merkel, vodeći francuski listovi Mond
i Figaro navode da je "zvanični Pariz ljut zbog jednostranih inicijativa
Berlina… posebno zbog nedavnog tajnog susreta u Briselu između kancelarke
Merkel i turskog premijera Ahmeta Davutoglua".
U komentarima se politika Angele Merkel u izbegličkoj krizi ocenjuje kao "tvrdoglava",
samovoljna i zamera joj se što je ona najpre prekršila sva pravila EU o
azilu, vizama i zaštiti spoljnih granica Unije pozivom da se "otvore vrata
imigrantima".
Da bi onda, ističu komentatori, napravila potpuni zaokret i zahtevala
zatvaranje EU, ogromne ustupke Ankari i protivrečnim tvrdnjama da se "zapadnobalkanski
put izbeglica" ne sme zatvoriti, već pomoći Grčkoj koja i dalje propušta
imigrante.
Francuski predsednik Fransoa Oland je to jasno potvrdio u izjavi na sastanku
vođa evropskih socijalista, naglasivši da "ne bismo smeli dati Turskoj bilo
kakve ustupke oko ljudskih prava ili liberalizaciji viza".
To je bila Olandova poruka i za samit EU 17. i 18. marta u Briselu, na kojem
treba da se usvoji načelno utanačeni dogovor s Turskom o rešavanju
izbegličke krize, s tim da Unija Ankari dostavi i šest milijardi evra za
zbrinjavanje izbeglica.
Neki lideri i političari u EU, kao i Evropskom parlamentu kritikovali
nagodbu s Ankarom, zamerajući da se time izdaju evropska demokratska načela
i vrednosti i popušta pred "ucenom" turskih vlasti.
Time se ciljalo i na politiku nemačke kancelarke Angele Merkel koja je bila
glavni zagovornik sad već spornog dogovora s Turskom.
Figaro prenosi stav Olandovih saradnika da je "Evropa previše vremena i
truda uložila u pitanja Grčke i izbeglica", a zanemarila opasnost od prodora
političkog populizma, ekstremizma i da zato sad mora da se posveti "novom
modelu ekonomskog rasta u EU".
Oland je, sažimajući zaključke rasprave prvaka evropskih socijalista,
naglasio je nužno uložiti sve napore u ekonomski i socijalni oporavak i
rekao da Evropskoj uniji ne preti raspad, već "gubljenje snage i moći".
U tome je posebno našao podršku italijanskog premijera Matea Rencija, koji
je izjavio da je sastanak socijalističkih prvaka pokazao da "ključno geslo
mora biti rast, rast i rast" i upozorio da desničarski ekstremizam jača, a
politika "stezanja kaiša" uopšte ne donosi vidljiviji ekonomsko-socijalni
oporavak.
U zaključcima zasedanja evropskih socijalista je naglašeno da se moraju
obezbedniti bitne investicije "za pripremu budućnosti", a to znači i za
obrazovanje, istraživanje visoke tehnologije.
Oland je ukazao i na to da se sredstva iz budžeta, jer je to važnije od
štednje, obavezno moraju obezbediti i za suzbijanje terorističke opasnosti.
Francuski predsednik je objasnio, a tu je i jedna od sad možda retkih
podudarnosti s vladom desno od centra u Berlinu, da se "mora ispoštovati
volja članica EU koje žele integraciju većom brzinom", uz stvaranje
ekonomske vlade i budžeta u zoni evra.
On je naveo da su svi premijeri i politički lideri socijalista i
social-demokrata EU to podržali, s tim da članice EU koje nisu u zoni evra
mogu postepeno da se pridruže toj "Evropi u prvoj brzini".
Inače, smatraju prvaci evropskih socijalista, Evropa će izgubiti i na ugledu
i uticaju u svetu.
Komentator španskog dnevnika Pais smatra da je "fabrika Evropa u kvaru, dugo
je bila konkurentna i ambiciozna, a sad je zaškripala i više ne proizvodi
boljitak, demokratiju i stabilnost, kao što je to činila proteklih vekova",
a izbeglička kriza je unela duboke podele koje zadiru u srž demokratije.
|
|
Proizvođači nafte razmatraju zamrzavanje proizvodnje |
| |
Članice OPEK-a i drugi veliki proizvođači nafte razgovaraće u
aprilu o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte, izjavio je katarski ministar
energetike Muhamed bin Saleh al-Sada.
Al-Sada je rekao da će sastanak biti održan 17. aprila u katarskoj
prestonici Dohi. Ministri energetike Rusije i članice OPEK-a Saudijske
Arabije, Katara i Venecuele dogovorili su se u februaru da zamrznu
proizvodnju, ako to urade i drugi proizvođači. Taj načelni dogovor je
zaustavio strmoglavi pad cena nafte koja je dospela na 13-ogodišnji minimum.
Pad cena nafte od leta 2014. doveo je do finansijskih poteškoća velikih
proizvođača nafte. Cene nafte danas su u porastu - američka nafta skuplja je
za 1,95 odsto i vredi 37,05 dolara, dok je nafta brent u Londonu poskupela
za 1,68 odsto na 39,39 dolara.
|
|
Nova evropsko-ruska misija ispitivanja Marsa |
| |
Ruska raketa Proton sa sondom za ispitivanja tragova gasa na
Marsu i modul za spuštanje Skjapareli u ponedeljak je je lansirana sa
kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu, javile su agencije.
Lansiranje je obavljeno u okviru evropske misije EdžoMars 2016, u saradnji
sa Rusijom.
Cilj misije, kojoj bi trebalo da usledi još jedna, EdžoMars 2018, jeste
prikupljanje informacija na Marsu i ispitivanje mogućnosti sletanja na
Crvenu planetu.
Posle sedmomesečnog puta i pređenih 496 miliona kilometara, modul bi trebalo
da se 16. oktobra odvoji i spusti na Mars tri dana kasnije.
Ovo je drugi put da Evropa kreće u osvajanje Crvene planete.
Naučni program misije Mars Ekspres, započete 2003, završen je uspešno, ali
su tragovi britanske sonde "Bigl 2", koja je nestala sa radara posle
sletanja na Crvenu planetu, pronađeni tek 11 godina kasnije.
|
|
Očekuje se da 80 do 100 zemalja potpiše klimatski sporazum |
| |
Očekuje se da između 80 i 100 zemalja potpiše 22. aprila, na
ceremoniji u sedištu UN, istorijski klimatski sporazum postignut u Parizu,
izjavila je zvaničnica zadužena za globalne pregovore o klimatskim promenama
Segolen Roajal.
Francuska ministarka životne sredine i novoimenovana predsednica UN za
klimatske pregovore Segolen Roajal rekla je da je više od 30 lidera država i
vlada već potvrdilo da će prisustvovati potpisivanju sporazuma.
Roajalova je rekla da su pozivnice koje su potpisali generalni seketar UN
Ban Ki Mun, francuski predsednik Fransoa Olanda i ona ponovo poslate svim
svetskim liderima.
"Naravno, radiću veoma naporno da bi smo dobili tih 80 do 100 (potpisa)",
rekla je ona novinarima nakon sastanka sa Ban Ki Munom, dodajući da potoji
mogućnost da "imaju i više".
Prema njenim rečima, svaka zemlja je razvila plan za borbu protiv klimatskih
promena, pa će 22. aprila one predstaviti šta su do sada uradile.
U Parizu je u decembru 2015. godine postignut sporazum koji predviđa
ograničenje rasta temperature u svetu ispod dva stepena Celzijusa uz
mogućnost ograničenja rasta i na 1,5 stepeni.
Sporazum o klimi mora da ratifikuje najmanje 55 država koje predstavljaju
najmanje 55 odsto globalne emisije gasova s efektom staklene bašte.
|
|
Tramp i Klintonova povećali prednost, Rubio izašao iz trke |
| |
Donald Tramp i Hilari Klinton ojačali su svoje pozicije
favorita u trci za stranačke nominacije za predsednika SAD, posle značajnih
pobeda na stranačkim izborima koji su u utorak održani u pet država.
Tramp je osvojio najviše glasova delegata u tri države, Floridi, Ilinoisu i
Severnoj Karolini, dok je guverner Ohaja Džon Kejsik u svojoj matičnoj
državi ostvario prvu pobedu i time povećao svoje šanse za izbore na
republikanskoj konvenciji.
Senator Marko Rubio je izgubio u svojoj državi, posle čega je rekao da se
povlači iz izborne trke.
Ovi izbori su se smatrali ključni momentom na republikanskim izborima, pošto
su prvi put održani u Floridi i Ohaju gde pobednik dobija sve delegate bez
obzira na broj osvojenih glasova. Tramp je značajnom pobedom u Floridi dobio
99 delegatskih glasova.
Tramp je do sada osvojio 46 odsto delegata i sada ima ukupno 621 glas
delegata, Kruz 396, a Kejsik 138. Za nominaciju je potrebna podrška 1.237
delegata.
Kandidatkinja Demokratke stranke za predsedničku nominaciju Hilari Klinton
pobedila je u četiri države, u Floridi, Ohaju, Ilinoisu i Severnoj Karolini,
čime je zadala jak udarac Berniju Sandersu, koji se nadao da će pobediti u
Ohaju i Ilinoisu.
Klintonova je pobedima povećala svoje šanse da bude prva žena u američkoj
istoriji koja je osvojila stranačku nominaciju.
Na dosadašnjim izborima Klintonova je osvojila 1.561 delegata, a Sanders
800. Za predsedničku nominaciju potrebno je 2.383 delegatskih glasova.
Izbori u Misuriju su bili tesni i među republikanskim i među demokratskim
kandidatima pa se još ne zna pobednik.
|
|
Kraj najnovije pojave ebole u Sijera Leoneu |
| |
Svetska zdravstvena organizacija zvanično je danas objavila
kraj najnovije pojave ebola virusa u Sijera Leoneu, čime se okončava
epidemija tog virusa u Zapadnoj Africi.
"SZO se pridružuje vladi Sijera Leonea i objavljuje kraj najnovije epizode
bolesti izazvane virusom ebole u zemlji", saopštila je ova agencija UN.
Danas je bio 42. dan od kada je urađen drugi negativan test na poslednjem
pacijentu, što je dva puta maksimalnog trajanja perioda inkubacije, navela
je SZO.
Prema propisima te organizacije, da bi bio proglašen kraj epidemije mora da
prođe 42 dana, odnosno dva perioda inkubacije od po 21 dan, bez novih
slučajeva zaraze. Sijera Leone je proglasila da nema više epidemije 7.
novembra 2015, ali su se u januaru pojavili novi slučajevi obolelih od ove
bolesti.
Epidemija ebole izbila je u decembru 2013. u Zapadnoj Africi, najozbiljnija
od kada je virus identifikovan pre 40 godina, i odnela je više od 11.000
života.
"SZO smatra da su detektovani i zaustavljeni svi originalni lanci prenosa u
regionu", navela je svetska organizacija za agenciju Frans pres.
Međutim ova organizacija navodi da postoji rizik da ponovo izbije epidemija
u Sijera Leoneu, Liberiji i Gvineji, "velikim delom zbog toga što virus i
dalje opstaje među preživelim".
Gvineja, prva zemlja koja je zahvaćena epidemijom 2013, proglašena je
slobodna od ebole 29. decembra 2015. Gvineja se sada približava kraju
perioda "produženog nadžora" od 90 dana koji treba da se završi 27. marta.
Liberija je prvi put proglašena slobodna od virusa ebole u maju 2015, ali se
od tada virus ponovo pojavio dva puta, poslednji put u novembru prošle
godine. SZO je 14. januara ponovo objavila kraj najnovije epidemije u toj
zemlji.
|
|
UN rezolucija o seksualnom zlostavlanju koje čine mirovnjaci |
| |
Savet bezbednosti UN usvojio je u petak uveče rezoluciju u kojoj
se osuđuje seksualno zlostavljanje koje čine pripadnici mirovnih snaga UN.
Glasanje u Savetu bezbednosti UN je odgovor na izveštaj generalnog sekretara Ban
Ki Muna o 69 prijavljenih slučajeva u 2015. godini, u kojem se spominju i zemlje
čiji su vojnici učestvovali u seksualnom zlostavljanju maloletnika. Rezolucija
koju su predložile SAD izglasana je sa 14 glasova za i jednim protiv (Egipat).
Savet bezbednosti je odbio da prihvati jedan egipatski amandman koji bi ublažio
tekst. Prema rezoluciji, odobrava se vraćanje celih vojnih ili policijskih
kontingenata mirovnih snaga, ako postoje "verodostojni dokazi o rasprostranjenom
i sistematskom seksualnom iskorišćavanju ili zlostavljanju" domaćeg stanovništva
od strane pripadnika mirovnih snaga.
Rezolucija takođe poziva generalnog sekretara da zameni kontingente gde navodi o
zlostavljanju nisu dobro istraženi i gde počinioci nisu odgovarali.
Kritičari smatraju da će ovom rezolucijom biti kažnjene hiljade pripadnika
mirovnih snaga UN koji rade u konfliktnim zonama često u teškim uslovima za dela
nekolicine i smatraju da to pitanje treba da razmatra Generalna skupština.
Odluke Generalne skupštine nisu pravno obavezujuče, dok odluke Saveta
bezbednosti jesu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
