|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Haški tribunal oslobodio Vojislava Šešelja |
| |
 Haški
tribunal oslobodio je juče lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja
optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH,
1991-93.
Veće predsedavajućeg francuskog sudije Žana-Kloda Antonetija utvrdilo je
većinom glasova, uz protivljenje sudije Flavije Latanci iz Italije, da
Šešelj (61) "nije kriv" ni po jednoj tački optužnice. Za oslobađanje je
glasao i sudija Mandaje Nijang iz Senegala.
Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na
političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.
Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata -
ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili
pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i
pljačkanje javne ili privatne imovine.
Presudom je utvrđeno da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su
dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i
odobrenju.
Potvrđeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru
i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje,
seksualno nasilje i pljačka. Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije
postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje
jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH,
odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i
tadašnji predsednik SRbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni,
politički i policijski zvaničnici.
Presudom je utvđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički
cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH,
ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada
na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.
Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad
dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su
počinjeni zločini.
Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima
pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992, veće
je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do
odlaska Hrvata i kampanje progona".
Po presudi, nije dokazano da je Šešelj "govorom mržnje" počinio zločine u
Vukovaru i Hrtkovcima, niti da ih je podsticao i pomagao na drugim
lokacijama u Hrvatskoj i BiH.
"Nije postojalo podsticanje na ratne zločine, čak i ako se u obzir uzmu
najžešći govori" Šešelja, rekao je sudija Antoneti, naglašavajući da tužioci
"nisu dokazali da je postojala uzročno posledična veza između Šešeljevih
govora i zločina".
Posle današnje presude, kako je rekao sudija Antoneti, "Šešelj je slobodan
čovek", ali Tužilaštvo ima pravo da uloži žalbu.
Nasuprot tužilaštvu koje je, kako je rekao sudija Antoneti, tvrdilo da je
"projekat Velike Srbije zadržavao element implicitne kriminalnosti", veće
je, većinom glasova, zaključilo da "projekat Velike Srbije bio apriori
politički, a ne kriminalni cilj".
Većina sudija, pritom, pozvala se na Šešeljeve reči da je Velika Srbija bila
cilj isključivo SRS, a ne i vlasti Srbije, i da bi obuhvatila "sve Srbe bez
obzira na veroispovest".
Presudom su odbačeni i navodi optužnice da su, u okviru zločinačkog
poduhvata, dobrovoljci SRS bili upućivani u Hrvatsku i BiH s kriminalnim
ciljem, u kojem su bile stvarane i tamošnje srpske autonomne oblasti (SAO).
"Dokazi uzeti u celini ne omogućavaju zaključcak da je proglašavanje SAO
rezultat kriminalne nakane... Ništa ne ukazuje na zločinački cilj slanja
dobrovoljaca, jer postoji razumna mogućnost da su bili poslani da zaštite
Srbe", rekao je sudija Antoneti.
Slanje dobrovoljaca na ratišta, po presudi, nije bilo nezakonito, jer je
bilo predviđeno tadašnjim zakonima, što je, tokom suđenja, potvrdio i vojni
veštak optužbe.
Dobrovoljci koje je Šešelj slao na ratišta bili su, po zakonu, uključeni u
Teritorijalnu odbranu, JNA ili Vojsku Republike Srpske i on "nije bio
nadređen dobrovoljcima".
"Dokazi idu u prilog zaključku da činjenje zločina nije bio cilj slanja
dobrovoljaca, već podrška ratnim naporima", kazao je Antoneti.
Veće, po njegovim rečima, pritom "ne želi umanjiti zločine u koje su
dobrovoljci koje je poslao Šešelj bili umešani", nego samo utvrđuje da on
nije znao za zlodela, izdavao uputstva da budu činjeni ili ih odobravao.
O optužbi za progon nesrba, većina sudija je zaključila da se "ne može
zanemariti argument odbrane da su civili bežali od rata i sklanjali se" na
teritoriju pod kontrolom svojih snaga. "Autobusi nisu bili deo prisilnog
premeštanja, već humanitarna pomoć za civile koji su bežali od rata", rekao
je sudija Antoneti.
Na osnovu konstatacije da Vojvodina nije bila "područje oružanog sukoba",
sudije su utvrdile da nije dokazana veza između zbivanja u Hrtkovcima i
ratova u Hrvatskoj i BiH.
"Većina ukazuje i na druge nedostatke dokaza o vezi zlodela i odlaska civila
iz tog područja", rekao je Antoneti, naglašavajući da u Hrtkovcima nije bilo
"sistematskog napada na civile".
Počinjena krivična dela u Hrtkovcima bila su posledica "motiva lične
prirode...da se obezbedi smeštaj srpskim izbeglicima".
Ne zanemarujući nasilan govor Šešelja, "koji je pozvao na progon nelojalnih
Hrvata", veće je zaključilo da tužioci nisu dokazali da je Šešelj "direktno
učestvovao u razmeni imovine".
O navodu optužnice da su, u okviru zločinačkog poduhvata, Srbi organizovano
naoružavani u Hrvatskoj i BiH, veće je zaključilo da to nije "jednostrani
postupak srpskih agresora koje je je pokretao cilj progona", već da postoji
"razumna mogućnost da su se sve strane pripremale za neprijateljstva kako bi
sačuvale teritorije".
Sudija Antoneti primetio je da su tužioci "vrlo fragmentirano prikazali
činjenice... bez šireg konteksta otcepljenja Hrvatske i BiH", čime su "u
najboljem slučaju zamaglili hronologiju događaja, a u najgorem iskrivili
ih".
Presudom je ukazano i na "konfuziju" Tužilaštva o tome da li je cilj
zločinačkog poduhvata bilo stvaranje Velike Srbije, koja, kako je podsetio
sudija Antoneti, traje još od suđenja Slobodanu Miloševiću.
Sudije su utvrdile da "dokazi pokazuju da je cilj bio odbrana Srba i
očuvanje Jugoslavije, a ne počinjenje zločina".
"Odsustvo zločinačke namere znači da nije postojao udruženi zločinački
poduhvat", preneo je zaključak većine sudija Antoneti.
Pošto nije dokazano postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, veće je
odbacilo i Šešeljevu krivicu za neposredno počinjenje deportacije i prisilno
premeštanje iz Vukovara i Hrtkovaca.
Osvrćući se na Šešeljev odnos sa dobrovoljcima na ratištima, veće je
zaključilo da "čak i ako je imao moralni autoritet nad dobrovoljcima, ti
doborovoljci mu nisu bili potčinjeni kada su učestvovali u operacijama".
"U skladu sa principom jednostarešinstva, Šešelj nije mogao imati nikakvu
hijerarhijsku vezu s dobrovoljcima od trenutka kada su oni bili uključeni u
JNA, TO, VJ, VRS", rekao je sudija Antoneti.
Veće je utvrdilo da su "na mestima zločina bili prisutni Arkanovi Tigrovi,
Beli orlovi, Dušan Silni, Crvene beretke, Jedinica za specijalne operacije
SDB Srbije, Žute ose, Leva supoderica, Gogićeva jedinica (grupa iz Loznice),
Karađorđe, Srpska garda SPO i jedinice Branislava Gavrilovića Brneta i
Slavka Aleksića".
Za vođu Žutih osa Vojina Vučkovića-Žuću, presudom je utvrđeno da je "delovao
nezavisno", dok su njegov brat Dušan Vučković - Repić i pripadnik zvani
Topola bili pripadnici SRS.
"Šešelj se distancirao od Žutih osa posle ubistava Muslimana u Zvorniku",
rekao je sudija Antoneti.
Za pripadnike Leva supoderica, koji su počinili zločin na Ovčari kod
Vukovara, utvrđeno je da su "bili pripadnici SRS", kao i Gavrilović i
Aleksić na sarajevskom ratištu. Poslednju dvojicu, međutim, Šešelj nije
poslao na ratište i bili su u sastavu VRS.
U osvrtu na optužbe da je Šešelj "govorom mržnje" podsticao, pomagao i
podržavao zločine, veće je utvrdilo da je Šešelj u Vukovaru, Malom Zvorniku,
Hrtkovcima i u Skupštini Srbije održao govore u kojem je zagovarao
uklanjanje nesrba, ali da tim govorima nije podsticao zločine.
"Širenje nacionalističke ideologije nije kriminalno", rekao je sudija
Antoneti.
Veće je utvrdilo da je Šešelj u Vukovaru u jesen 1991. rekao da je "čitav
taj prostor će biti očišćen od ustaša" i da "nijedan ustaša ne sme živ
izaći".
"Većina sudija nije mogla odbaciti mogućnost da je cilj tih govora bio da
podignu moral vojnika, a ne da se pozovu da nemaju milosti" prema nesrbima,
kazao je sudija Antoneti.
U martu 1992, Šešelj je, po presudi, u Malom Zvorniku pozvao Srbe "da se
osvete balijama, očiste Bosnu od pogani i pošalju ih daleko preko Drine".
Većina sudija, međutim, "nije mogla zaključiti da je time pozivao na progon,
veće je ohrabrivao vojnike".
Po presudi, 6. maja 1992, u Hrtkovcima, Šešelj je rekao da "Hrvatima nema
mesta" u tom selu i "jasno pozvao na prisilno premeštanje", ali "Tužilaštvo
nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona".
U Skupštini Srbije, s proleća 1992, kako je utvrđeno presudom, Šešelj je
poručio Hrvatima: "Nećemo vas ubijati, nego spakovati u vozove i autobuse,
pa idite u Zagreb".
Te reči su, po oceni većine sudija, budući da su izgovorene u "znak
protivljenja srpskoj politici", predstavljale "alternativni politički
program koji nije sproveden".
"Nije postojalo podsticanje na ratne zločine, čak i ako se u obzir uzmu
najžešći Šešeljevi govori. Tužilaštvo nije dokazalo da je postojala uzročno
posledična veza između Šešeljevih govora i zločina", zaključio je sudija
Antoneti.
Posle izricanja današnje presude, kako je rekao sudija Antoneti, "Šešelj je
slobodan čovek", ali Tužilaštvo ima pravo da uloži žalbu. O tome će odlučiti
nakon što prouči presudu.
Šešelj je u pritvoru Tribunala bio od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno
predao, do 12. fovembra 2014. kada je pušten na privremenu slobodu.
|
|
Vučić najmoćniji u Srbiji |
| |
Na ovogodišnjoj listi "300 najmoćnijih", koju objavljuje dnevni
list Blic, među prvih deset nalaze se dva političara, jedan sportista, tri
strana državljana, jedan crkveni velikodostojnik i tri privrednika.
Na prvom mestu je predsednik tehničke Vlade Srbije i Srpske napredne stranke
(SNS) Aleksandar Vučić, dok je na drugom mestu najbolji teniser na svetu
Novak Đoković.
Treće mesto zauzima guvernerka Narodne banke Srbije, a šef države Tomislav
Nikolić je na četvrtom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej zauzeo je deveto mesto.
Peto i šesto mesto zauzeli su biznismeni, na petom je privrednik, vlasnik
"MK grupe" Miodrag Kostić, dok šesto mesto zauzima osnivač SBB-a Dragan
Šolak.
Među 10 najmoćnijih u Srbiji nalaze se i vlasnik koncerna "Agrokor", najveće
hrvatske kompanije Ivica Todorić. Pored njega na listi su još dvojica
stranaca - direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko i
ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skot.
|
|
Listu oko SNS podržava 52,6 odsto građana |
| |
Izbornu listu okupljenu oko Srpske napredne stranke podržava
52,6 odsto ispitanih građana, a iza njih sledi lista okupljena oko
socijalista sa 11,9 odsto podrške, rezultati su istraživanja agencije Faktor
plus.
Istraživanje je pokazalo da bi, ako bi se ove nedelje održavali izbori,
iznad izbornog cenzusa bila i koalicija okupljena oko Demokratske stranke sa
6,1 odsto podrške, a isto toliku podršku dobila bi i Srpska radikalna
stranka.
Demokratska stranka Srbije i pokret Dveri imali bi podršku 5,5 odsto
ispitanih građana, a lista Socijaldemokratske stranke, Liberalno demokratske
partije i Ligesocijaldemokrata Vojvodine pet odsto podrške.
Ispod cenzusa bi ostao pokret "Dosta je bilo" sa 3,3 odsto podrške ispitanih
građana.
Istraživanje je sprovedeno od 17. do 23. marta 2016. godine, na uzorku od
1.100 ispitanika, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, putem
telefonske ankete.
Direktor Faktor plus agencije Vladimir Pejić rekao je da istraživanje nije
niko naručio i da je politički barometar koji predstavljaju svakog meseca,
deo projekta agencije, koji sami finansiraju.
On je naveo da ovo istraživanje nije velik trošak za firmu, s obzirom da već
imaju telefonski kol centar i statističare, koji rade u firmi.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je na konferenciji u Beogradu
da su naprednjaci u odnosu na istraživanje od prošlog meseca, dobili nešto
više podrške verovatno zbog formiranja koalicije sa još nekoliko stranaka,
dok socijalisti imaju stabilnu podršku i pored odlaska PUPS-a iz koalicije.
Kako je naveo, radikali bi, u odnosu na prethodne izbore, kad su bili ispod
cenzusa, imali sasvim pristojan rezultat, ali sve zavisi još od presude koja
pred Haškim tribunalom treba da bude izrečena Vojislavu Šešelju 31. marta.
Spoj DSS-a i Dveri je, prema njegovoj oceni, izgleda bio racionalan, jer su
obe stranke prema ranijim istraživanjima bile ispod cenzusa.
U parlament bi mogao da se vrati i LDP, tako da bi po ovom istraživanju,
skupština bila raznovrsna i bila bi ogledalo stavova svih građana, rekao je
Dejan Vuk Stanković.
On je, međutim, napomenuo da se do izbora mogu očekivati i promene, s
obzirom da je intenzitet kampanje još prilično mali.
Istraživanje pokazuje da bi na izbore izašlo 54 odsto birača, što je u
granicama očekivanog i podudara se sa izlaznošću na izborima 2014. godine.
Istraživanje je pokazalo da građani i dalje najviše odobravaju ono što radi
i govori lider naprednjaka i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji ima 58
odsto podrške ispitanih.
Predsednika Srbije Tomislava Nikolića podržava 25 odsto ispitanika,
potpredsednicu vlade Zoranu Mihajlović 26 odsto, potpredsednika vlade i
lidera SPS Ivicu Dačića 21 odsto, lidera radikala Vojislava Šešelja 18 odsto,
predsednika SDS-a Borisa Tadića deset odsto, a predsednika demokrata Bojana
Pajtića svega osam odsto.
Stanković je kazao da 71 odsto ispitanih građana od nove vlade očekuje više
investicija i radnih mesta, a 41 odsto njih očekuje nastavak borbe protiv
korupcije.
Od nove vlade da se izbori za bolji položaj za Srbe na Kosovu i Metohiji
očekuje 19 odsto ispitanika.
|
|
Ne treba pokazivati hrabrost na Srbiji |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio je juče da bi
bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović trebalo da razmisli da li
želi dobre odnose sa Srbijom.
Nikolić je novinarima rekao da Srbija prednjači u dobrim odnosima sa
susedima i da "ne treba pokazivati hrabrost na Srbiji".
"Neka Bakir Izetbegović razmisli da li mu je želja da BIH, koju Srbija
priznaje, ima dobre odnose sa Srbijom ili ne", rekao je Nikolić
komentarišući ranije najave Izetbegovića da pravni stručnjaci u BiH
analiziraju presudu Haškog tribunala Radovanu Karadžiću.
Predsednik Srbije je rekao da bi svi trebalo "pomalo da razmišljaju o rečima
koje izgovaraju", jer to direktno utiče na sudbinu naroda i država i na
situaciju na ovom prostoru i u ovom vremenu.
"Treba pokazati da si bolji od nas, a nikako da sad sa nam neko može da se
svađa i tuče. I da sada mi razmišljamo kad god predsedava Bakir Izetbegović
hoćemo li biti u ratu sa BIH", naveo je Nikolić.
Prema njegovim rečima, ne zna se šta je teže "živeti na Balkanu ili na
Balkanu u ovom vremenu".
"Dakle, kada traju kampanje ili kada je vlast nestabilna ili kada ne zna šta
joj je funkcija, kao što predsedavajući BIH (Bakir Izetbegović) onda nekako
svi preko Srbije pokušavaju da pokažu koliko su hrabri i moćni", dodao je
on.
Izetbegović je ranije izjavio da pravni stručnjaci u BiH analiziraju presudu
Haškog tribunala Radovanu Karadžiću kako bi utvrdili da li ona nudi nove
elemente za pokretanje revizije postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju
i genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
|
|
Šešelj: Izbori - referendum za Rusiju ili EU |
| |
LPredsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj
izjavio je juče u Pančevu da Srbija u Evropskoj uniji (EU) nema prijatelja i
da zato radikali nastoje da predstojeći izbori budu i referendum za EU ili
Rusiju.
"U EU prijatelja nemamo i ničem dobrom ne možemo da se nadamo i zato mi
srpski radikali nastojimo da ovi izbori budu svojevrsni referendum između EU
i Rusije", rekao je Šešelj na predizbornom mitingu u Pančevu.
Dodao je da radikali nastavljaju svoju borbu i polažu novu zakletvu da neće
stati dok ne osvoje vlast u Srbiji i ne otarase EU i NATO pakta i izvrše
integraciju sa Rusijom.
Osvrnuvši se na oslobađajuću presudu Haškog tribunala, Šešelj je rekao da to
pokazuje da je održao zakletvu datu 2003. godine da će pobediti taj sud.
Šešelj je rekao i da je time odbranio "čast i obraz oko 10.000 dobrovoljaca
SRS-a koji su se borili na svim frontovima" kao i "ugled srpske
nacionalističke ideologije i političkog projekta Velike Srbije".
Na mitingu u centru Pančeva okupilo se oko 1.500 članova i simpatizera
radikala koji su nosili srpske i stranačke zastave i uglavnom skandirali "Pobeda,
pobeda" i "Srbija - Rusija, ne treban nam Unija".
|
|
U Srbiji 18 odsto više turista |
| |
U Srbiji je u prva dva meseca 2016. godine boravilo 317.187
turista, što je 18 odsto više u odnosu na isti period prošle godine,
saopštila je Turistička organizacija Srbije.
Domaćih turista je bilo 184.248, što je 14 odsto više, a 132.940 inostranih,
22 odsto više nego pre godinu dana.
U januaru i februaru su turisti ostvarili nešto više od milion noćenja, 20
odsto više nego u istom periodu prošle godine. Od toga su domaći turisti
ostvarili 675.804 noćenja, što je porast od 17 odsto, a inostrani 345.469,
odnosno 28 odsto više.
Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u
planinskim mestima (57 odsto) i u banjama (21 odsto). Inostrani gosti
najviše su boravili u Beogradu (48 odsto) i u planinskim mestima (24 odsto).
Od inostranih gostiju najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz Crne Gore
- 38.416 noćenja, što je 25 odsto više u poređenju sa prva dva meseca 2014.
godine, zatim slede turisti iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Rumunije i
Rusije.
|
|
Sud u Strazburu: Srbija plaća 736.000 evra za odštete
u 2015. godini |
| |
Srbija će zbog presuda Evropskog suda za ljudska prava u 2015.
godini morati da isplati 736.100 evra odštete, navodi se u godišnjem
izveštaju o izvršenju presuda Komiteta ministara Saveta Evrope. Ova suma je
značajno manja u odnosu na 2014. godinu kada je, na ime presuda iz Strazbura,
Srbiji naloženo da isplati čak 2,7 miliona evra.
U izveštaju se navodi da se Srbija nalazi među deset zemalja sa najviše
presuda nad kojima Komitet ministara Saveta Evrope vrši pojačan nadžor zbog
kašnjenja u izvršenju.
Statistika pokazuje da vlasti u Beogradu nisu izvršile 248 presuda Evropskog
suda za ljudska prava, što je povećanje za 27 odsto u odnosu na 2014. godinu.
Srpske vlasti su u prošloj godini isplatile odštetu u 51 slučaju, a u 103
slučajeva srpska strana nije dostavila Komitetu ministara dokaze da je
dosuđena odšteta isplaćena.
Srbiji je, u proseku, potrebno dve godine za izvršenje presude, što je kraće
od proseka država članica Saveta Evrope koji iznosi 4,5 godine.
Ključne presude koje Srbija još nije izvršila su isplata stare devizne
štednje za štediše iz drugih bivših jugoslovenskih republika, isplata
kosovskih penzija, slučaj nestalih beba iz srpskih porodilišta, navodi se u
izveštaju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
