|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Baš je lepo biti loš! |
| |
 Holivud
se okrenuo mračnoj strani Sile! Ove godine, super-zloće vladaju “multipleksima”,
baš kao što nitkovi gospodare svetom.
Zlikovci su u velikoj modi! Ovo je postao masovni fenomen pop-kulture.
Na velikim ekranima je počela sezona kontradikcija i komplikacija. Super-heroji
menjaju strane u večnoj borbi Dobra protiv Zla. Više se ne zna ko je “Gud
gaj”, a ko je “Bed gaj”.
Baš je lepo biti loš! To su publici prvi poručili Betmen i Supermen, u
njihovom istorijskom duelu u filmu “Zora pravde”, koji je prolog u novu
holivudsku super-herojsku franšizu nazvanu “Liga pravde” (“Justice League”).
Mračni vitez nasuprot Čoveka od čelika, Brus Vejn (Ben Aflek) naspram Klarka
Kenta (Henri Kejvil), Gotam Siti kontra Metropolisa, maskirani osvetnik
protiv kostimiranog spasioca sveta! Ovaj sudar dve ikone iz stripovskog “DC
univerzuma” postao je mega-blokbaster”.
Uprkos lošim kritikama, film “Zora pravde” je za 12 dana prikazivanja
ostvario prihod od čak 700 miliona dolara na blagajnama bioskopa širom sveta.
Da li je to nova vrsta super-herojskog filma skrojenog “po meri” gledalaca?
Kritičari i publika gledaju filmove iz različitih razloga. Za prve, to je
posao, a za druge to je ultimativno bekstvo od posla!
“Zora pravde” reditelja Zaka Snajdera poseduje sve ono što izluđuje
kritičare, ali isto tako ima i sve elemente koje publika želi da vidi!
Kritičari su sa svojim “palcem dole” rekli svoje, ali su bili ignorisani. To
je predugi, dvoipočasovni film, prenatrpan specijalnim efektima, likovima i
zapletima, bez humora, nade i radosti. “Zora pravde” stavlja naglasak na
super-snagu svojih junaka i njihove čudesne sprave, a eliminiše sve one
ključne ljudske elemente koji ih definišu kao heroje.
Ipak, milionska publika uživa u ovom filmu, koji je, zanimljivo, više
zaradio na prekomorskom tržištu (435 miliona dolara) nego na domaćem terenu
(265 miliona dolara). Holivudizacija gledalaca je definitivno poprimila
globalne razmere.
Iz “DC” radionice “Vornera Brosa” 5.-og avgusta na repertoar stiže i
“Samoubilačka grupa” (“Suicide Sljuad”), koja predstavlja skup “najgorih od
najgorih”. To je bizarni tim ludih, nasilničkih zloća koji koračaju divljom
anti-superherojskom stranom.
Oni su pušteni iz zatvora pod uslovom da obavljaju najopasnije prikrivene
misije za dobrobit čovečanstva. Notorni nitkovi postaju spasioci sveta!
Među njima se nalaze i Betmenov zakleti neprijatelj Džoker (“Oskarovac”
Džared Leto), “Deadshot” (Vil Smit) i luckasta i seksepilna Harli Kvin (Australijanka
Margo Robi). Oni su tako dobri u tome što su tako loši! Samoubilačka grupa”
je još jedan spektakl na popularnu holivudsku temu “Kad zloće nastoje da
urade nešto dobro!”
“Na čijoj si ti strani?” Ovo centralno pitanje ključa u filmu “Kapetan
Amerika: Građanski rat”, koji dolazi na srebrene ekrane 6. maja. To je
13.-ti po redu film iz “Diznijevsko-Marvelovskog” studija, koji okuplja
elitni tim super-heroja zahvaćenog podelama i podozrenjima.
Neuništivi “Osvetnici” su se podelili u dva tabora – na “crvene” i “plave”,
Republikance i Demokrate! Šta je najbolje za ljude? Ko će čovečanstvo
učiniti bezbednijim?
Ove dileme dovešće do sukoba među marveloznim super-junacima, koji
uništavaju svako mesto u koje po zadatku idu, dok istovremeno spašavaju celi
svet! Dakle, koliko sveta treba uništiti spašavajući ga od zla?
Članovi tima “Osvetnika”’ imaju dijamatralno različita mišljenja o tome.
Toni Stark odnosno “Ajron Men” (Robert Dauni junior) smatra da je potrebno
regulisati i nadgledati super-herojske aktivnosti. Stiv Rodžers, čiji “alter
ego” je “Kapetan Amerika” zauzima stav da “Osvetnici” treba da budu potpuno
samostalni u svom delovanju.
“Čovek pauk” (Tom Holand), “Čovek mrav (Pol Rud), ”Crna Udovica” (Skarlet
Johanson), “Oštrooki” ( Džeremi Rener) i ostale kolege treba da izaberu
stranu u ovom filmu gde niko nije u pravu. Predstoji vatromet kompjuterskog
inženjeringa!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Televizija sve manje gledana u svetu |
| |
Broj sati koje su gledaoci u svetu proveli ispred televizijskih
ekrana smanjen je u 2015. godini, naročito među mladima, koji vreme sve više
provode koristeći druge uređaje, pokazali su rezultati istraživanja
sprovedenog u 88 zemalja, objavljeni na međunarodnom sajmu medija u Kanu.
Prošle godine, u svetu je zabeležen pad prosečnog broja sati provedenih
ispred televizora sa tri sata i 17 minuta dnevno na tri sata i 14 minuta.
Taj trend još je izraženiji među mladima, koji su tokom prošle godine ispred
malih ekrana provodili u proseku dva sata i četiri minuta, što je za 10
minuta manje nego u 2014. godini, navodi se u studiji kompanije za
istraživanje medija Eurodata. Takvi rezultati odraz su dominacije interneta,
ali i izražene nejednakosti, jer je broj konzumenata televizije porastao u
siromašnoj Africi.
Gledaoci u SAD ispred TV ekrana i dalje dnevno provode prosečno 4 sata i 29
minuta, što je dva puta više vremena nego u Aziji, gde je taj prosek dva
sata i 32 minuta, dok u Evropi iznosi nešto manje od 4 sata dnevno. Internet
televizija ubedljivo je najgledanija i u tome prednjače korisnici u SAD i
Kanadi, dok je taj trend nešto slabiji u Francuskoj.
Vreme koje gledaoci u SAD provedu u gledanju direktnog televizijskog
programa čini svega 47 odsto ukupnog vremena provedenog ispred televizora, a
gledanost internet programa u sve većem je porastu. Dok u Kanadi 60 odsto
mladih gleda internet televiziju svakog dana, u Francuskoj to čini svega
njih šest odsto.
Takvim razlikama doprinele su nove tehnologije, jer čak 60 odsto Francuza
poseduje smartfon.
Prenos dočeka kineske Nove godine na kineskoj televiziji ČTV, okupio je
prošle godine oko 150 miliona gledalaca i najgledaniji je program u svetu,
dok u SAD najveću gledanost i dalje ima prenos dodele Oskara.
|
|
Češka, luka slobode i raj za sitne poroke |
| |
Češka je postala pravi raj u Evropskoj uniji za sve koji ne
žele da žive zdravo, prija im nezdrava hrana, puše ili piju alkohol, dok
Finska od svih 28 članica najviše reguliše potrošnju nezdravih proizvoda
zakonima, smernicama, upozorenjima i zabranom reklame, utvrdila je najnovija
švajcarska studija.
Češka je oznaku luka slobode i raj za sitne poroke prema studiji švajcarskog
instituta EPICENTER zaslužila zato što ne ograničava nikako alkoholna pića u
restoranima, dozvoljava da se reklamiraju elektronske cigarete kao zdrave, a
ne sprečava ni reklame alkohola, posebno piva koje je oporezovano veoma
niskom stopom.
Dostupnost nacionalnog češkog alkoholnog pića, piva, na koje Česi, a i
njihova država gledaju kao na "tečni hleb", a na pivare kao na važnu
privrednu granu, donosi Česima svake godine prvenstvo na listama najvećih
svetskih pivopija, a visoko su zahvaljujući tome i na listi naroda najvećih
ljubitelja alkoholne kapljice.
Česi sa 144 litara popijenog piva godišnje po glavi stanovnika i prošle
godine su proglašeni najvećim pivopijama, ispred Nemaca koji popiju 107
litara i Austrijanaca čija godišnja potrošnja je 106 litara piva po glavi
stanovnika.
Liberalne zemlje EU u koje švajcarska studija u šali ubraja sve koji nisu
nepušači, apstinenti i vegetarijanci su uz Češku još i Nemačka, Luksemburg,
Holandija, Slovačka, Austrija i Bugarska.
|
|
Obeleženo rušenje Narodne biblioteke Srbije |
| |
Dan sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije u Drugom
svetskom ratu obeležen je u sredu na ruševinama tog zdanja na Kosančićevom
vencu u Beogradu simboličnom akcijom prikupljanja knjiga za javne biblioteke
u Srbiji.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da su danas biblioteke
važnije nego ikada "u trenutku kada Evropa proživljava najdublju krizu svog
identiteta, pod uticajem ekonomskih previranja i nezapamćenog talasa
migracija i kada u mnogim zemljama ponovo jača ekstremna desnica, koja preti
da poništi najvažnije tekovine evropske civilizacije - kulturu različitosti
i tolerancije".
"Biblioteke nisu samo mesta u kojima izučavamo prošlost. Biblioteke su mesta
na kojima pokušavamo da razumemo svoju sdašnjost i osmislimo svoju budućnost.
Biblioteke su laboratorije znanja i spoznaje", naveo je Tasovac.
On je kazao da su ruševine na mestu nekadašnje zgrade Narodne biblioteke
Srbije mesto na kome se treba zapitati "Šta i koliko činimo za knjigu i za
biblioteke danas?"
"U periodu od 2013. do početka 2016. godine, Ministarstvo kulture i
informisanja uložilo je blizu 2,3 milijarde dinara u oblasti književnosti,
prevodilaštva, izdavaštva, međunarodnog predstavljanja srpske književnosti i
bibliotečko-informacione delatnosti, što je za oko pola milijarde više u
odnosu na period od 2010. do početka 2013. godine", rekao je ministar.
Tasovac je rekao da je Ministarstvo kulture u protekle tri godine izdvojilo
310 miliona dinara kroz kontinuirani otkup publikacija za biblioteke putem
redovnog konkursa.
"Ukupno 180 javnih biblioteka, među kojima i Univerzitetska biblioteka
'Svetozar Marković' i biblioteka SANU, snabdeveno je sa 590.000 primeraka
novih izdanja, ili za 200.000 primeraka više nego u prethodnom periodu",
naveo je on.
Ministar kulture je naveo da je otkupom obuhvaćeno više od 200 različitih
izdavača.
"I zato danas kada stojimo na ovom mestu - mestu bola, praznine i gubitka -
možemo sa ponosom da kažemo: 'Knjiga je i dalje živa u Srbiji'", kazao je on
i dodao da ulaganje u knjige znači ulaganje ubudućnost.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković govorio je o svojim
sećanjima na NATO bombardovanje 1999. godine i rekao da svaki naraštaj u
Srbiji doživi "sličan užas".
"Ispadne da je istovetan, pričamo li o 1941. godini 1944. i 1999. godini.
Može se svakog puta ponoviti isti tekst, pođednako artikulisan vapaj. Ne
mogu da pretpostavim kuda ide ovaj svet, ali na koncu uobičajene krvave
bajke dužnost je svake žive biblioteke da svaki trenutak bez obzira na sve
druge sačuva, sabere, odbrani, bez obzira na pra svršetak koji nismo ni
sanjali", naveo je on.
Književnik i predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije Mihajlo
Pantić citirao je reči pisca Ive Andrića iz dela "Znakovi pored puta"-
"Biblioteka je riznica a knjiga zajedničko dobro".
"Mesto na kome se sada nalazimo nekadašnja je riznica svega najboljeg što je
na ovom jeziku napisano, a danas u korov i travuljinu obrasla rupa bez bilo
kakvih tragova postojanja tog spepeljenog zajedničkog dobra, takođe je za
svakog ko ume da napiše makar samo prvo slovo azbuke, jedan znak. Simboličan
znak. Istina, ne znak pored puta, nego znak ispražnjenog središta u kome
decenijama obitava mukla komemorativna tišina", naveo je on.
Pantić je kazao da za 75 godina koliko je prošlo od rušenja ove biblioteke i
koliko je dovoljno da se ispuni pojedinačna ljudska sudbina nijedna vlast -
gradska ili državna, bez obzira na mandat ili ideoogiju nije našla za shodno
da ovo mesto obeleži na dostojan nači i pretvori ga "stub sećanja" i
"kulturno svetilište".
U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. uništeno je više od 1.300
srednjovekovnih rukopisa i dokumenata na pergamentu i hartiji, 300.000
štampanih knjiga, kompleta novina i časopisa iz 18. i 19. i 20. veka. U
Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu izgorelo je i oko 2.000
pisama književnika i znamenitih ličnosti srpskog i drugih južnoslovenskih
naroda, bogata kartografska i muzeološka zbirka biblioteke neprocenjive
vrednosti, kompletna dokumentacija i svi inventari i katalozi. Knjige koje
su danas učesnici manifestacije i posetioci ostavili na lokalitetu srušene
zgrade Narodne biblioteke Srbije biće poklonjene javnim bibliotekama.
|
|
Teslin Model 3 rezervisalo 115.000 kupaca prvog dana |
| |
Novi, najjeftiniji model električnih automobila kompanije Tesla
"Model 3" rezervisalo je 115.000 kupaca pošto je taj auto predstavljen
prošle nedelje u Los Anđelesu.
Kupci će to vozilo, čija je početna cena 35.000 dolara, moći zaista da kupe
tek na kraju sledeće godine.
Direktor Tesle Elon Musk predstavio je prototip "Modela 3" sinoć u studiju
te kompanije u Los Anđelesu.
Zasad najpristupačnije Teslino vozilo ima panoramski stakleni krov i
poluatomatske funkcije poput automatske promene trake i održavanje vozila u
traci.
Musk je rekao da "Model 3" može da ide najmanje 346 kilometara posle
punjenja.
Potencijalni kupci, koji su ispred Teslinih radnji napravili redove koji
podsećaju na gužve u Eplovim (Apple) radnjama za nove modele Ajfona (iPhone),
za rezervaciju treba da ostave depozit od 1.000 dolara.
S osnovnom cenom od 35.000 dolara, bez državnih podsticaja za električna
vozila, "Model 3" je više nego duplo jeftiniji od Teslinih prethodnih modela.
U odnosu na vozila u istom cenovnom rangu, poput Nisana "Lif" (Nissan Leaf)
i BMW "i3", Teslin novi auto može da pređe duplo više s napunjenim
baterijama.
|
|
Filmovi povodom obeležavanja početka Drugog svetskog rata |
| |
Ministarstvo kulture i informisanja i Jugoslovenska kinoteka
organizovaće od 6. do 12. aprila program pod nazivom "Vreme zločina",
posvećen obeležavanju 75 godina od početka Drugog svetskog rata na
prostorima bivše Jugoslavije, saopštilo je danas Ministarstvo.
Prvi deo programa "Vreme zločina" biće u znaku filmova koji se bave početkom
Drugog svetskog rata na teritoriji tadašnje Jugoslavije i nemačkim
bombardovanjem Beograda, među kojima će biti prikazani "Kada je nebo bilo
crno nad Beogradom", "Slom Jugoslavije ili Rat na Balkanu", "Ruševine u
centru grada nakon bombardovanja" i delovi žurnala koje su snimale
okupacione snage.
Ministarstvo je navelo da će u okviru drugog dela programa biti prikazani
filmovi koje je publika do sada retko imala priliku da vidi, a tiču se
zastrašujućih zločina počinjenih nad nedužnim stanovništvom nakon
proglašenja Nezavisne države Hrvatske.
Pored filma "Krv i pepeo Jasenovca" iz 1983. godine autora Lordana
Zafranovića, pred publikom će se naći dokumentarci "Jasenovac" Koste
Hlavatija i Gustava Gavrina, snimljen neposredno nakon oslobođanja logora,
kao i istoimeni film iz 1966. godine autora Bogdana Žižića.
Publika će moći da vidi i film "Đeca iz pakla" iz 1967. godine autora Suada
Mrkonjića, film Gojka Kastratovića "Evanđelje zla" iz 1973, "Kula smrti -
Stara Gradiška logor br. V" iz 1987. godine reditelja Vladimira Tadeja i "Gospa
kraljica Hrvata" Krste Škanate, snimljen 1992.
Posetioci Jugoslovenske kinoteke moći će u okviru specijalnog programa da
pogledaju i igrane filmove "Braća po materi" Zdravka Šotre, "Okupacija u 26
slika" Lordana Zafranovića i niz drugih sa tematikom vezanom za Drugi
svetski rat na prostorima Jugoslavije, navodi se u saopštenju.
|
|
Fejsbuk nastavlja ofanzivu u svet video snimaka emitovanih uživo |
| |
Društvena mreža Fejsbuk nastoji da podstakne uživo emitovanje
videa snimljenih pametnim telefonima, nizom najavljenih poboljšanja svoje
postojeće funkcije za to "Lajv" (Live -uživo).
Fejsbuk će svojim mobilnim aplikacijama dodati poseban prostor za "Lajv", gde će
korisnici moći uživo da gledaju najpopularnije video snimke, lakše da dođu do
snimaka koji ih interesuju razvrstavanjem po temama, ili da vrše pretragu.
Gledalac video snimka takođe može da pozove svoje prijatelje da gledaju snimak
istovremeno kad i on.
Oni koji šalju snimke mogu da ograniče njihovo širenje na određenu grupu na
Fejsbuku, ili na osobe pozvane na "događaj" na toj mreži: to bi na primer moglo
da posluži da zvanice koje nisu mogle da dođu vide neku proslavu ili privatni
koncert.
Reakcije gledalaca (like, haha i druge kao na primer Grr za ljutnju) takođe će
se odmah pojavljivati u obliku malih simbola dok se emituje snimak.
"To je kao da se čuje aplauz ili hrabrenje publike", rekla je Fidži Simo, jedna
od kreatorki proizvoda "Lajv" na Fejsbuku. Funkcija "Lajv" lansirana je prošlog
leta, prvo samo za slavne, a kasnije je početkom godine proširen na širu publiku.
Ta funkcija danas dozvoljava da se video snimci napravljenih na mobilnom
telefonu šalju uživo iz oko šezdeset zemalja sa Eplovim Ajfonom, a radi se na
tome da se uključe i telefoni koji rade na android sistemu, koji koristi Gugl.
Fejsbuk pokušava da se nametne kao rival za Jutjub.
Uživo emitovanje video snimaka je "prirodni razvoj" strategije čiji cilj je da
korisnicima ponudi sve interaktivnije sadržaje, rekla je Fidži Simo za agenciju
Franspres.
Ona je rekla da je prijem javnosti bio dobar i da su mnogi trenuci svakodnevnog
života uživo prenošeni, kao na primer traženje mišljenja prijatelja kada se
obilaze stanovi, i dodala je da ovu funkciju takođe dosta koriste slavne
ličnosti ili mediji.
Rekla je da su ti snimci istovremeno komplementarni sa televizijom i način da
ljudi vide stvari iz drugog ugla.
|
|
Preminula Lola Novaković |
| |
Poznata jugoslovenska pevačica Zorana Lola Novaković preminula je
u nedelju, u 81. godini života, navodi se na sajtu Radio-televizije Srbije.
Lola Novaković rođena je 25. aprila 1935. godine u Beogradu.
Karijeru je započela na Radio Beogradu kao stalna vokalna solistkinja 1957.
godine.
Iste godine snimila je ploču za diskografsku kuću DEKA sa pesama "Alisa u zemlji
čuda" i "Babalu".
Novaković je bila prvi domaći estradni umetnik koji je gostovao u Rusiji 1960.
godine a 1962. godine predstavljala je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije i sa
numerom "Ne pali svetla u sumrak" i osvojila četvrto mesto.
Učestvovala je i u dečjoj televizijskoj emisiji "Na slovo, na slovo". Od 2000.
godine, Lola Novaković je bila stalna članica Pozorišta na Terazijama.
|
|
Na aukciji klavir Lejdi Gaga i gitara Elvisa Prislija |
| |
Aukcijska kuća Džuliens (Julien's) staviće na prodaju 21. maja u
Njujorku niz predmeta koji su pripadali muzičkim legendama, kao što su prvi
klavir Lejdi Gaga i gitara Elvisa Prislija.
Aukcija pod nazivom "Muzičke ikone" biće organizovana u Hard rok kafeu na Tajms
skveru i uključiće desetine komada koji su pripadali muzičkim zvezdama.
Jedan od glavnih komada je prvi klavir Lejdi Gaga procenjen na između 100.000 i
200.000 dolara.
Stefani Džermanota, kako joj je pravo ime, napisala je svoju prvu pesmu sa pet
godina i odsvirala je na tom klaviru marke Everet (Everett), koji su kupili
njeni baka i deka.
Deka i baka Lejdi Gaga kupili su klavir za 780 dolara 1966. godine i kasnije su
ga poklonili njenim roditeljima. Mala Stefani počela je da uzima časove klavira
sa četiri godine i napisala je svoju prvu kompoziciju "Dollar Bills" godinu dana
kasnije, inspirisanu pesmom "Money" Pink Flojda.
Deo prihoda od prodaje klavira biće dat Fondacji Born This Njay koju je
lansirala Lejdi Gaga 2012. godine da bi osnažila mlade.
Na aukciji će takođe biti više od 85 predmeta koji su pripadali Elvisu Prisliju,
a najvredniji su gitara i jedan klavir. Gitaru marke Gibson Dove je Elvisov otac
personalizovao i poklonio svom sinu 1969. Otac je izabrao gitaru crne boje kao
čestitku Elvisu što je upravo dobio crni pojas u karateu.
Elvis je gitaru dao jednom obožavatelju na koncertu 1975. koji je od tada
sačuvao. Procenjeno je da će ona doneti između 200.000 i 300.000 dolara.
Drugi vredan predmet iz Elvisove kolekcije je njegov prvi klavir, procenjen na
između 200.000 i 300.000 dolara, znači više nego klavir Lejdi Gaga, koji je
procenjen na između 100.000 i 200.000 dolara.
Među Elvisovim predmetima su i naočare, kutijice za lekove, crno odelo i kožni
prsluk.
Na aukciji će biti ponuđeni i predmeti drugih poznatih muzičara koji će sigurno
privući pažnju ljubitelja roka i popa.
Među njima će biti sako koji je na turneji nosio Fredi Merkjuri iz britanske
grupe Kvin, prsluk od crvene kože koju je nosio Majkl Džekson inspirisan videom
"Beat it", ili jedna od čuvenih crnih košulja kantri pevača Džonija Keša.
Najveću procenjenu cenu ima električna gitara Fender Brodkaster (Broadcaster)
koju je Džimi Von poklonio svom bratu, gitaristi Stivi Rej Vonu. Legendarni
gitarista je na tom instrumentu, procenjenom na između 400.000 i 600.000 dolara
razvijao sopstveni stil.
|
|
Časopis se izvinio Kluniju zbog izmišljenog intervjua |
| |
Britanski tabloid Helou (Hello) izvinio se američkom glumcu
Džordžu Kluniju zbog objavljivanja intervjua za koji je glumac rekao da je "potpuno
izmišljen".
Citati iz tog članka u kome američka zvezda navodno govori o svom braku sa
britanskom advokatkinjom za ljudska prava Amal Kluni preuzele su i druge svetske
publikacije.
Kluni je međutim naveo u saopštenju da nije dao intervju časopisu Helou i da su
citati pripisani njemu netačni. "Imati potpuno izmišljen navodni ekskluzivni
intervju je nešto novo i vrlo je uznemirujući trend", napisao je glumac.
Časopis je naveo da su oni kupili taj intervju u dobroj veri od agencije Fejmos
(Famous). U saopštenju objavljenom juče časopis se "bezrezervno izvinio
gospodinu Kluniju i njegovoj supruzi Amal za bilo kakvo uznemirenje koje je taj
članak mogao da im nanese".
|
|
Roling stons planiraju novi album u 2016. godini |
| |
Gitarista legendarne britanske grupe Roling stons Roni Vud
rekao je da taj bend planira izdavanje novog albuma koji će se
najverovatnije pojaviti tokom ove godine. Rolingstonsi su poslednji
studijski album objavili 2005. godine, a Vud je rekao da članovi benda
borave u studiju i pripremaju materijal za novi album.
"Već smo pripremili neke nove pesme", rekao je 68-godišnji Vud i dodao da je
grupa za dva dana snimila 11 bluz numera.
Grupa koja je karijeru počela 1962. kao bluz bend, okončala je turneju po
Latinskoj Americi besplatnim koncertom na Kubi 25. marta, a zatim otputovali
u London na otvaranje izložbe "Exhibitionism" u galeriji Sači, posvećene
istoriji benda.
|
|
Nagrada JDP za najbolju ulogu Nataši Tapušković |
| |
Godišnja nagrada Fondacije Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP)
"Branka i Mlađa Veselinović" za najbolju ulogu u 2015. godini uručena je u
nedelju Nataši Tapušković za ulogu Nore u istoimenoj drami.
Nagradu je, na Dan JDP-a, glumici uručila najstarija članica tog nacionalnog
teatra Branka Veselinović.
"Kao da su svi ovde koji su bili. Čestitam vam što ste dobri i drago mi je što
sam za života imala priliku da uručim još jednu nagradu Nataši Tapušković",
kazala je Veselinović.
Godišnje nagrade JDP-a danas su uručene i reditelju Jagošu Markoviću za
predstavu "Uobraženi bolesnik", glumcu Draganu Mićanoviću za ulogu Argana u "Uobraženom
bolesniku", za ulogu Belina u istoj predstavi nagrada je uručena Radovanu
Vujoviću.
Godišnja nagrada JDP-a uručena je i glumici Nataši Tapušković za ulogu Nore u
istoimenom komadu, glumcu Branislavu Lečiću za ulogu konzula Vajganga u "Nori",
za kostimografiju u toj predstavi godišnja nagrada dodeljena je Maji Mirković,
dok je nagrada za lepotu govora uručena Anđelki Simić za ulogu gospođe Linde
predstavi "Nora".
Godišnje nagrade za doprinos visokom standardu JDP-a uručene su i šefu službe
održavanja i obezbeđenja JDP-a Ljubiši Blagojeviću, portparolki Svetlani Paroški,
samostalnoj organizatorki Jovani Petrović, šefici službe za održavanje higijene
zgrade Nadi Bojanović, kao i zaposlenim u radionici za izradu dekora.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković najavila je da će predstave "Slučajna smrt
jednog anarhiste" premijerno biti izvedena 22. aprila, dok će u maju počet probe
za predstave "Hamlet" i "Pod žrvnjem", čije se premijere očekuju u septembru.
JDP od danas će izdavati i svoj list "Afišu".
Vučković je podsetila i na sve glumce koji su preminuli od prošog Dana JDP-a do
danas, među kojima su Vlastimir Đuza Stojiljković, Đurđa Cvijetić, Dragan
Nikolić i Marinko Madžgalj.
Ona je podsetila i na to da je JDP moralo da zatvori scenu "Bojan Stupica" i
dodala da je taj trenutak bio težak, ali i neizbežan i da će rekonstrukcija
scene početi kada budu rešeni administrativni problemi.
Prva predstava JDP-a je odigrana 3. aprila 1948. godine, a reč je o komadu
"Kralj Betajnove" Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice. Ovaj dan se obeležava
kao dan JDP-a i tog datuma se dodeljuju godišnje nagrade.
Bojan Stupica bio je umetnički direktor i upravnik JDP-a. Za vreme svog mandata
Stupica je podigao drugu scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta koja je posle
njegove smrti dobila naziv Teatar "Bojan Stupica".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
