|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Danas ističe rok za predaju izbornih lista |
| |
 Rok
za predaju izbornih lista za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima u
Srbiji ističe danas u ponoć.
Republička izborna komisija do juče je proglasila 13 izbornih lista, a prva
na glasačkom listiću biće lista Srpske napredne stranke i koalicionih
partnera "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje".
Druga je koalicija okupljena oko Demokratske stranke, čija lista nosi naziv
"Za pravednu Srbiju - Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)".
Sledi lista socijalista, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije pod nazivom "Ivica
Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) -
Dragan Marković Palma".
Četvrti na glasačkom listiću biće radikali pod nazivom "Dr Vojislav Šešelj -
Srpska radikalna stranka", a iza njih su "Dveri - Demokratska stranka Srbije
- Sanda Rašković Ivić - Boško Obradović".
Savez vojvođanskih Mađara naći će se na šestom mestu na glasačkom listiću, a
na sedmom je lista "Boris Tadić, Čedomir Jovanović - Savez za bolju Srbiju -
Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine,
Socijaldemokratska stranka".
Sledi "Stranka demokratske akcije Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin", pa lista
"Muamer Zukorlić - Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka", a na desetom
mestu je lista Srpskog sabora Zavetnici pod nazivom "Za slobodnu Srbiju -
Zavetnici - Milica Đurđević".
Republička izborna komisija je proglasila i listu grupe građana Za preporod
Srbije - prof. dr Slobodan Komazec, kao i liste Ruska stranka - Slobodan
Nikolić koja će biti na 12. na glasačkom listiću, a 13. je "Republikanska
stranka - Republikanus part - Nikola Sandulović".
Predaju izbornih lista najavili su grupa građana Levica Srbije, pokret Dosta
je bilo i Udruženje građana "6. oktobar".
Status nacionalne manjine na izborima, odnosno mogućnost prelaska cenzusa i
ispod pet odsto podrške građana, imaće tri liste: lista Saveza Vojvođanskih
Mađara, Bošnjačke demokratske zajednice i Stranka demokratske akcije
Sandžaka.
RIK će najkasnije 13. aprila u ponoć utvrditi i objaviti zbirnu izbornu
listu u "Službenom glasniku".
Spisak birača koji mogu da glasaju treba da bude zaključen danas do ponoći.
Strani posmatrači koji žele da prate izbore mogu da podnesu zahtev do 13.
aprila, a domaći do 18. aprila.
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 24. aprila, na 8.378 biračkih
mesta.
Predizborna tišina, odnosno zabrana izborne propagande, počinje 21. aprila u
ponoć i traje do zatvaranja biračkih mesta 24. aprila u 20.00.
Glasanje 24. aprila traje od 7.00 do 20.00, a izborni rezultat RIK treba da
objavi najkasnije 28. aprila u 20.00.
|
|
ISI najoštrije osudio eksploziju i pucanje u Zubinom Potoku |
| |
Međunarodni institut za bezbednost (International Security
Institute - ISI) najoštrije je osudio pucanje iz vatrenog oružja i
podmetanje eksploziva u Zubinom Potoku, uoči posete premijera Srbije
Aleksandra Vučića Kosovu i zatražio hitnu istragu ovog akta "političkog
nasilja".
"Samo hitna i temeljna istraga koja će kao rezultat doneti dovoljno dokaza
za osudu počinilaca biće pravi odgovor na ovaj akt političkog nasilja i
preduprediti nešto slično u budućnosti", izjavio je direktor Međunarodnog
instituta za bezbednost Orhan Dragaš.
On je konstatovao da je "Kosovo i Metohija područje sa izuzeto krhkom
bezbednosnom situacijom i podložno brojnim bezbednosnim izazovima, čemu u
velikoj meri doprinosi pristrasnost i neprofesionalnost kosovskih
institucija kao i neaktivnost i sporost međunarodnih institucija, koje su
zadužene za primenu vladavine prava".
"Zato je u ovom slučaju od životne važnosti za sve na Kosovu i Metohiji, ali
i za bezbednost u regionu, što pre utvrditi okolnosti pod kojima su se
incidenti dogodili i procesuirati počinioce", rekao je Dragaš.
|
|
U Panama dokumentima Delić, Kostić, Šaper, Cepter |
| |
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je
danas imena 18 ličnosti iz Srbije koje su osnivale ofšor kompanije preko
panamske agencije "Mosak Fonseka" (Mossack Fonseca).
Usluge te agencije koristili su Srđan Šaper, Miodrag Kostić, Vuk Hamović,
Zoran Drakulić, Vladimir Delić, Milan Popović, Vojin Lazarević, Filip Cepter,
kreatorka Roksanda Ilinčić, fudbaler Darko Kovačević.
Među onima koji su koristili usluge panamske agecije su i Igor Sabo,
Slobodan Anđić, Predrag Lučić, Ljiljana Mišković, piloti Slobodan Stričević,
Đorđe Jovanović i Vladimir Banjac, Zoran Florić.
Kako je naveo KRIK, to što neko poseduje ofšor kompaniju ne znači da je
uključen u nezakonite radnje, ali te kompanije, međutim, mogu se koristiti
za izbegavanje plaćanja poreza, skrivanje pravog vlasnika, pranje novca.
KRIK je dodao da su neke od osoba iz Srbije bile pod istragama ili su
optužene za krivična dela koja se tiču poslovanja u ofšoru, a druge su
koristile firme u zakonitim okvirima.
Mnogi politički lideri, istaknute ličnosti, kao i nekoliko desetina
milijardera nalaze se spisku Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih
novinara (ICIJ) koji je na osnovu dosijea procurelih iz panamske firme
sproveo istragu o ofšor poslovanju svetske elite.
U istraživanju "Panama pejpers" koje predvode ICIJ i nemački list Zidojče
cajtung učestvovali su istraživački novinari iz više od 100 svetskih medija,
među kojima i novinari KRIK-a.
U bazi podataka pojavljuje se porodični prijatelj i poslovni partner
gradonačelnika Beograda Siniše Malog, biznismen Vladimir Delić koji je 2009.
napustio Srbiju nakon što je državi vratio finansijski propalu fabriku
vagona "Bratstvo" koju je privatizovao sa ocem Siniše Malog, Borislavom.
Prema bazi podataka, Delić se 2013. godine preselio u Dubaji odakle rukovodi
velikim novcem. Prošle godine otvorio je dve ofšor firme u Ujedinjenim
Arapskim Emiratima, a kupio je i panamsku kompaniju koja se bavi
međunarodnim prevozom robe prekookeanskim brodovima.
U "Panama pejpers" bazi se ne pojavljuje dokumentacija o kompanijama Siniše
Malog, za kojeg je KRIK ranije otkrio da upravlja nad četiri firme sa
Britanskih Devičanskih Ostrva - jer je on koristio drugog agenta za
osnivanje ofšor kompanija.
Novinari KRIK-a su otkrili da je Mali pre više od 10 godina sarađivao sa
predstavnikom panamske agencije za Srbiju Markom Harisonom.
Kontroverzni srpski biznismen Igor Sabo koji je više od decenije umešan u
finansijski kriminal, koristio je usluge agencije "Mosak" za izgradnju mreže
ofšor kompanija.
Kompanije Igora Saba korišćene su za izvlačenje novca iz privatizovanih
preduzeća, a optužen je za zloupotrebe u slučaju "Azotara". Osuđen je zbog
zloupotreba u privatizaciji kompanije "Zvezda".
Dokumenta objavljena u ICIJ bazi otkrivaju i nove detalje o iznošenju novca
na Kipar. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević sa svojim
saradnicima je posredstvom ofšor kompanija na Kipar izneo više od milijardu
nemačkih maraka.
Novi podaci pokazuju da je srpski biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik
kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet
deo novca iz Srbije. Vuk Hamović, poznati kao trgovac strujom, pojavljuje u
bazi se kao Drakulićev poslovni partner.
Srđan Šaper koristio je ofšor kompanije da tri miliona evra koje je zaradio
prodajom prostora za oglašavanje, pošalje iz Srbije u ofšor destinacije
ostrva Niue, Samoa, Bahami.
Projekat "Panama pejpers" pokazuje da ruski novac i poslovi često u Srbiju
dolaze skriveni iza kompanija registrovanih u poreskim rajevima. Iza mreže
ofšor kompanija, poznati srpski biznismen Milan Popović ušao je partnerstvo
sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru
Putinu.
Baza otkriva da je Vojin Lazarević posredstvom svoje kompanije "Rudnap
Group" 2007. kupio ofšor firmu "Giralia Resources Limited" sa Sejšela.
Jedan od vodećih srpskih biznismena koji se bavi poljoprivredom i
bankarstvom Miodrag Kostić, pojavljuje se u bazi kao biznismen u čije je ime
izvršen transfer 368.000 evra sa računa ofšor kompanije "Kelt Ašet
Management" sa Paname na "Venturer Management AG". "Venturer Management AG"
posedovala je akcije u AIK banci, koju Kostić kontroliše.
U bazi se pojavljuje i Slobodan Anđić koji je prema pisanju medija kum
Slobodana Miloševića, zatim vlasnik "Lučić invest" i "Panonke" Predrag
Lučić, dizajnerka srpskog porekla Roksanda Ilinčić, bivši fudbaler Darko
Kovačević, poznati srpski građevinski inženjer Zoran Florić.
Ljiljana Mišković, supruga Miroslava Miškovića kome se sudi za malverzacije
sa putarskim preduzećima, dopisivala se 2014. godine sa agentima panamske
agencije kako bi joj otvorili kompaniju koja bi se bavila investicijama
niskog rizika, a račun bi imala u švajcarskoj banci u Dubaiju.
Jedan od najbogatijih srpskih biznismena Filip Cepter, prema podacima iz
baze ICIJ-a, sarađivao je sa sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom
Biondom iz Švajcarske. Cepter je, kako baza pokazuje, imao kompanije na
Britanskim Devičanskim Ostrvima, Panami i Kipru.
Piloti Slobodan Stričević i Đorđe Jovanović, koji su povezani sa slučajem
šverca cigareta u Crnoj Gori i Italiji, osnovali su 2009. godine ofšor
kompaniju "DSP Jet Co Limited" na Sejšelima. Oni poseduju i aviokompaniju
"Prince Aviation" u Beogradu, koja je na italijanskoj optužnici označena kao
kompanija korišćena za transfer novca zarađenog švercom cigareta.
U bazi se pojavljuje i Vladimir Banjac, bivši pilot nacionalne aviokompanije
JAT. Banjac i njegov poslovni partner osnivači su kompanije "Nanoinspekt" u
Beogradu koja je početkom 2014. dobila, u okviru konzorcijuma, tender kod
Ministarstva energetike, koje je vodila Zorana Mihajlović.
Kompanija "Nanoinspekt" postala je jedina kompanija za markiranje goriva u
Srbiji, a devet meseci kasnije Banjac je sa partnerom osnovao ofšor
kompaniju na Sejšelima, preneo je KRIK.
|
|
Srbija neće dozvoliti ponižavanje u evropskim integracijama |
| |
Ministar spoljnih poslova i predsednik socijalističke partije
Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je juče u Novom Sadu da Srbija nikoga neće
moliti i ponižavati se, niti će dozvoliti da je neko ponižava postavljanjem
raznih uslova iz bilateralnih odnosa sa pojedinim zemljama, a posebno kada
je reč o Hrvatskoj.
"Ima mnogo stvari koje bismo mi mogli da zamerimo Hrvatskoj, od lomljenja
ćiriličnih tabli do akcije Oluja, a ako se vratimo u prošlost mogli bi da
govorimo i o tome koliko Srbe i Jevreje vređa veličanje ustaške Nezavisne
države Hrvatske. Ima mnogo bilateralnih problema, ali i sam hrvatski Sabor
je izglasao da to neće postavljati kao uslov evropskim integracijama Srbije",
kazao je Dačić.
On je naveo, da tema podrške evropskim integracijama još nije bila na
dnevnom redu i još ne zna koji je zvaničan stav Hrvatske, ali je dodao da
Evropska unija i 28 zemalja u njoj, treba dobro da razmisle da li je to
doprinos miru i stabilnosti u regionu ili upravo destabilizaciji regiona.
Dodao je i da ministarstvo koje vodi neće imati nikakvu reakciju na govor
ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta koji je u Pančevu na
mitingu Srpske napredne stranke (SNS) rekao da bi on, "kada bi bio Srbin,
glasao za SNS i Aleksandra Vučića".
"On nije govorio kao ministar spoljnih poslova, reč je o izborima i do sada
je bilo takve prakse da su predstavnici različitih političkih partija i
grupacija iz Evrope i sveta učestvovali na političkim skupovima političkih
stranaka, tako da reakcije neće biti", rekao je Dačić.
Dačić je ponovio da kao predsednik SPS ne očekuje, niti traži da ga neko
moli da uđe u vlast nakon izbora 24. aprila, niti će on isto tako nekoga
moliti da ga primi.
"Ovde je reč o međusobnom poverenju i ovo ističem zbog toga da je ta moja
izjava da će Vučić mene moliti da uđem u vladu nakon predsude Šešelju
potpuno izmišljena i nikada tako nešto nisam izgovorio", kazao je on.
Dodao je da je zapravo rekao da "očekuje da će SNS i SPS osvojiti više od 60
odsto mandata i da će vlada raditi u istom formatu i u narednom periodu".
Dačić je učestvovao na skupu SPS u centru Novog Sada povodom Dana zdravlja,
odakle je poručio da je "zdrava nacija osnova da Srbija može da napreduje".
"Zdravstvena zaštita je za sve i to je taj princip koji jedino može da
opstane. Ukoliko društvo počne da se razvija i ukoliko bude novih radnih
mesta, novih investicija, to je stvaranje sistema koji će omogućiti
besplatno zdravstvo i školovanje", kazao je Dačić.
|
|
Za EU razgovori dobri, za Vučića i Tahiri teški |
| |
Razgovori Beograd-Priština u Beču o problemu zabrane ulaska iz
Srbije na Kosovo kamiona i prevoza opasnih materija bili su "dobri i
konstruktivni", a biće nastavljeni "u cilju slobode trgovine", rekli su
zvaničnici iz okruženja visoke predstavnice EU Federike Mogerini.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je ocenio da su ti razgovori bili "teški" i
da Priština nije htela da s Beogradom prihvati iste aranžmane kakve kosovske
vlasti imaju sa Hrvatskom i Slovenijom.
Predstavnica Prištine Edita Tahiri takođe je naglasila da su bili "teški"
njeni razgovori u Beču sa srpskim zvaničnikom Markom Đurićem i dodala da
susret nije urodio plodom, kao i da ostaju na snazi mere zabrane transporta
nafte i gasa iz Srbije na Kosovo koje su uvele kosovske vlasti.
Kako su agenciji Beta preneli zvaničnici u okruženju visoke predstavnice EU,
"u sklopu dijaloga (Beograd-Priština), u kojem usluge dobre volje pruža EU,
održan je 4. aprila (u Beču) sastanak Kosova i Srbije posvećen trgovini,
uključujući pitanje prevoza opasnih materija".
"Rasprava je održana u dobroj i konstruktivnoj atmosferi", naglasili su
funkcioneri u Briselu i dodali da će se "nastaviti rad na tome da se omogući
slobodan promet robe, uključujući opasne materije, bez prepreka i u duhu
normalizacije odnosa".
Evropski diplomatski izvori su Beti preneli da se pitanje slobode prometa
neizostavno mora rešiti jer je reč o važnoj stavki dijaloga o normalizaciji
odnosa koji je ionako zastao zbog unutrašnjih političkih problema na Kosovu,
izbora novog predsednika, kao i izbornog procesa u Srbiji.
Izvori u Briselu ukazuju i na zabrinutost EU zbog političke nestabilnosti na
Kosovu, tako da se očekuje da se vidi šta će dogoditi pošto ovih dana
preuzme položaj novi predsednik Hašim Tači, koji, kao i vlada u Prištini,
nailazi na veliki, delom i nasilni otpor opozicije i protivljenje dijalogu o
normalizaciji odnosa Beograd-Priština.
Evropski izvori naglašavaju da je i za Prištinu jako važno da se nastavi
dijalog i posebno sprovedu dosadašnji dogovori, kako je to ovih dana u
Briselu visoka predstavnica Mogerini predočila odlazećoj predsednici Kosova
Atifete Jahjagi.
Na opasku da vlasti u Prištini dosad nisu učinile iole bitniji korak da se
krene u sprovođenje za Beograd i kosovske Srbe životno važnog sporazuma o
stvaranju Zajednice srpskih opština, funkcioneri u sedištu EU su podvukli da
će "nešto na tome svakako morati da se uradi što pre".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Osuđena bivša tužiteljka na Kosovu |
| |
Bivša tužiteljka Osnovnog tužilaštva u Mitrovici Vahida
Badivuku osuđena je na tri godine zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra zbog
primanja mita i zloupotrebe službenog položaja, piše portal Koha.net.
Kako se navodi, njoj je određeno tri godine zabrane rada u službi.
U istom postupku, drugooptuženi Isak Smakoli osuđen je na novčanu kaznu od
3.000 evra, dok je Idriz Keljmendi osuđen na 18 meseci zatvora.
Badivuku je uhapšena 23. avgusta prošle godine na prelazu Merdare, kada je
kod nje pronađeno 5.000 evra.
Prema navodima tužilaštva, taj novac je bio deo mita od 22.000 evra koje je
primila kako bi dozvolila preuzimanje nekoliko skupocenih vozila, oduzetim u
postupku pred sudom zbog izvršenja krivičnih dela.
|
|
Predstavljena monografija Kako smo branili Srem |
| |
Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine predstavilo je u
utorak monografiju "Kako smo branili Srem 2014", posvećenu svima, a posebno
volonterima, koji su učestvovali u odbrani od poplava na reci Savi u maju
2014. godine.
Direktor JVP Vode Vojvodine Mirko Adžić rekao je na svečanosti da je
Vojvodina bila suočena s nezapamćenom količinom padavina i istorijski
zabeleženim vodostajem od 869 centimetara, a prethodno je najviši zabeležen
bio 1974. kada je izmereno 800.
"Zahvalnost dugujemo i Pokrajinskom kriznom štabu i njegovom komandantu
Goranu Ješiću, pod čijim vođstvom je cela odbrana sprovedena, pokrajinskim
sekretarijatima, novinarima i volonterima", kazao je Adžić.
Adžić je naveo da će monografija ostati za generacije u budućnosti, da
podseća sve da se u vodoprivredu mora ulagati "i to u prevenciju, a ne da se
kasnije mora baviti posledicama".
On je dodao da je zato potrebna i monografija o poplavama u selu Jaša Tomić,
jer i "ova monografija služi da se 2014. godina nikada ne zaboravi".
Monografija na 123 strane govori o događajima tokom odbrane od poplava 2014.
godine, o posledicama i naučenim lekcijama, brojkama i procenama oštećenja,
kao i o iskustvima medija tokom poplava.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
