|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Poglavlje 24 se otvara, Hrvatska blokira poglavlje 23 |
| |
 Komitet
za proširenje Saveta Evropske unije (COELA) je u Briselu postigao saglasnost
da se u junu otvori poglavlje 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, ali
Hrvatska jedina i dalje odbija da pristane i na otvaranje poglavlja 23,
rekli su agenciji Beta zvaničnici u EU koji su pratili sastanak COELA-e.
Zagreb je na zasedanju COELA pre svega tražio da Srbija izmeni zakon i ukine
regionalnu nadležnost suda za ratne zločine u Beogradu, kao i da garantuje
da će hrvatska manjina biti automatski zastupljena u srpskom parlamentu, da
bi Hrvatska kao jedina članica EU koja to još nije učinila, dala "zeleno
svetlo" za otvaranje poglavlja 23 (o pravosuđu i temeljnim pravima)
pregovora o članstvu Srbija-EU u junu.
Bugarska je, rečeno je Beti, uoči sastanka COELA imala takođe neke primedbe
na otvaranje poglavlja 24 (o pravdi, slobodama i bezbednosti), ali je to u
prethodnoj razmeni mišljenja razjašnjeno i predstavnik Sofije je dao "zeleno
svetlo" za pokretanje pregovora u junu o tom poglavlju.
Hrvatski predstavnik je isto tako izneo zamerke na saradnju Beograda s
Haškim sudom, a, kako su Beti preneli izvori EU, stav praktično svih ostalih
članica Unije jeste da ova pitanja nisu direktno povezana s uslovima za
otvaranje poglavlja i usvajanje pregovaračkih polazišta EU, a mnoge stvari
koje mogu izgledati nejasne se mogu razjasniti i rešiti u toku samih
pregovora.
Evropski diplomatski zvaničnici su tako ukazali na to da 11 zemalja članica
EU ima sasvim slične zakone o međunarodnoj nadležnosti sudova za ratne
zločine i spomenuli, recimo, svetski čuvenog španskog sudiju Baltasara
Garsona i njegovo svetsko angažovanje, tako da je teško naći osnovu za
zahtev hrvatske da taj zakon ukine Srbija.
Zvaničnici u EU su preneli da se sad od Zagreba očekuju dodatne informacije,
uslediće i bilateralni kontakti s Hrvatskom i među članicama Unije,
verovatno i uveravanja hrvatskim vlastima da otvaranje novih poglavlja samo
može doprineti bržem rešavanju svih naizgled spornih pitanja, kazali su
izvori u Briselu.
Ako to u sklopu napora COELA ne bi moglo da se reši, onda bi pitanje
otvaranja novih poglavlja moglo da se prense na viši politički nivo, a to je
Komitet stalnih predstavnika članica EU (COREPER).
Saglasnost svih članica Unije je nužna za otvaranje svakog poglavlja u
pregovorima i već je u prethodnim slučajevima pregovora o članstvu bilo
situacija da jedna članica ne daje saglasnost iako to ostale članice i
Evropska komisija smatraju nedovoljno utemeljenim.
Portparolka u Evropskoj komisiji (EK) Maja Kocijančič je Beti prenela da "Evropska
komisija očekuje da se učine dalji koraci u postupku pregovora Srbije i EU o
članstvu i otvaranju poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima i 24 o
pravdi, slobodi i bezbednosti".
Maja Kocijančič, portparolka evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana
i visoke evropske predstavnice Federike Mogerini, dodala je da je "rasprava
o tome u toku i Komisija je spremna da krene napred čim se postigne tražena
jednoglasnost članica EU".
Prema izvorima Unije, Holandija, predsedavajući EU, je spremna da pripremi
otvaranje.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Na izborima 20 koalicija i političkih stranaka i grupa građana |
| |
Republička izborna komisija utvrdila je sinoć zbirnu izbornu
listu kandidata za narodne poslanike na vanrednim parlamentarnim izborima,
na kojoj se nalazi 20 koalicija, političkih stranaka i grupa građana.
Prva na glasačkom listiću biće lista Srpske napredne stranke i koalicionih
partnera "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje", a druga koalicija okupljena
oko Demokratske stranke, čija lista nosi naziv "Za pravednu Srbiju -
Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)".
Sledi lista socijalista, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije pod nazivom "Ivica
Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) -
Dragan Marković Palma".
Četvrti na glasačkom listiću biće radikali pod nazivom "Dr Vojislav Šešelj -
Srpska radikalna stranka", a iza njih su "Dveri - Demokratska stranka Srbije
- Sanda Rašković Ivić - Boško Obradović".
Savez vojvođanskih Mađara naći će se na šestom mestu na glasačkom listiću, a
na sedmom je lista "Boris Tadić, Čedomir Jovanović - Savez za bolju Srbiju -
Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine,
Socijaldemokratska stranka".
Sledi "Muamer Zukorlić - Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka" pa lista
"Stranka demokratske akcije Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin", a na desetom
mestu je lista Srpskog sabora Zavetnici pod nazivom "Za slobodnu Srbiju -
Zavetnici - Milica Đurđević".
Iza njih je grupe građana "Za preporod Srbije - prof. dr Slobodan Komazec",
pa lista "Ruska stranka - Slobodan Nikolić" koja će biti 12. na glasačkom
listiću, a 13. je "Republikanska stranka - Republikanus part - Nikola
Sandulović".
Pod brojem 14 na glasačkom listiću biće "Srpsko - ruski pokret Slobodan
Dimitrijević", a pod brojem 15 "Borko Stefanović- Srbija za sve nas".
Slede liste "Dijalog mladih sa stavom-Stanko Debeljaković", pa lista "Dosta
je bilo-Saša Radulović".
Lista kandidata "Partija za demokratsko delovanje - Ardita Sinani" biće pod
brojem 18 na glasačkom listiću, Zelena stranka biće 19. dok će poslednja na
listi pod brojem 20 biti lista "U inat - složno za Srbiju - Narodni savez".
Republičkoj izbornoj komisiji bilo je predato 30 izbornih lista od čega je
jednu odbio Upravni sud, tri liste su povučene, i šest je odbila Republička
izborna komisija.
Za glasanje na izborima za narodne poslanike biće odštampano 6.771.497
glasačkih listića.
Broj glasačkih listića obuhvata ukupan broj birača 6.737.808 plus 33.689
rezervnih glasačkh listića.
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 24. aprila, na 8.378 biračkih
mesta.
Predizborna tišina, odnosno zabrana izborne propagande, počinje 21. aprila u
ponoć i traje do zatvaranja biračkih mesta 24. aprila u 20.00.
Glasanje 24. aprila traje od 7.00 do 20.00, a izborni rezultat RIK treba da
objavi najkasnije 28. aprila u 20.00.
|
|
Vuk Jeremić jedan od devet kandidata za generalnog sekretara UN |
| |
Kandidat Srbije za generalnog sekretara UN Vuk Jeremić
predstavio je juče u sedištu UN svoju program u kojem se založio za
revitalizaciju uloge UN nakon čega je odgovarao na pitanja predstavnika
zemalja članica UN i civilnog društva.
Odgovarajući na pitanja Jeremić je precizirao da je da će jedan od
prioriteta njegovog programa biti održivi razvoj i da UN mora da uradi više
u postizanju održivog razvoja u narednih 20 godina.
Jeremić je naglasio da je teško zamisliti okonosti u kojima neće biti
pritisaka na generalnog sekretara UN i dodao da on mora "imati kičmu" i da
se od njega očekuju hrabrost i mudrost.
"Ako mislite da idemo u pravom smeru pravom brzinom i da u UN ne treba ništa
menjati, onda ja verovatno nisam čovek za vas. Tražim podršku za neophodne
reforme", naglasio je Jeremić.
On je kazao da će, ukoliko bude izabran za generalnog sekretara, blisko
sarađivati sa članicama UN i telima u toj organizaciji.
Kao ključan element svog programa izdvojio je zaštitu ljudskih prava i
naglasio da se trenutno mali deo budžeta UN odvaja u ove svrhe.
Jeremić je poručio da je obavljajući funkciju predsedavajućeg Generalnom
skupštinom UN stekao menadžerske sposobnosti koje mora da poseduje novi
generalni sekretar i da je balans u osoblju UN pitanje koje će svatiti veoma
ozbiljno.
Izbeglička kriza je test kredibiliteta međunarodne zajednice, kazao je on i
dodao da se posao ne završava obezbeđivanjem hrane i skloništa za raseljene,
već da se mora raditi više na poštovanju njihovih ljudskih prava i pružanju
boljih šansi.
Jeremić je ocenio da je svet u dubokoj transformaciji, opterećen rastućim
geopolitičkim trzavicama i erozijom poverenja u međunarodni sistem.
Obezbeđenje mira, stabilnosti i napretka u takvim okolnostima, ukazao je,
zahtevaće nove globalne strategije i rešenja, kao i mnogo intenzivniju
međunarodnu saradnju.
Jeremić je precizirao da njegova platforma sadrži 53 konkretna obećanja koja
namerava da ispunjava od prvog dana.
Kao ključne elemente svog programa izdvojio je održivi razvoj, klimatske
pormene, sprečavanje konflikata i mirovne operacije, zaštitu ljudskih prava
i revilitalizaciju UN.
Jeremić je deveti kandidat za generalnog sekretara UN. Od devet kandidata
petoro je iz bivše Jugoslavije, a četiri su žene.
|
|
Politiko: Vučić - reformator ili moćnik |
| |
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je svojom reformskom politikom
i zalaganjem za mir u regionu pridobio poverenje evropskih lidera, ali mnogi
kritičari zbog njegove nacionalističke prošlosti i dalje sumnjaju u njegove
ciljeve, piše američki portal Politiko.
"U zavisnosti od toga koga pitate, Aleksandar Vučić je ili poslednja nada
Srbije da postane moderna evropska demokratija ili moćnik na čekanju čije
autokratske tendencije prete da destabilizuju Balkan", piše Politiko u
tekstu pod naslovom "Najnoviji mogući spasitelj Srbije je modernizator,
moćnik - ili oboje".
"Voleli ga ili ga mrzeli, teško je poreći da je 46-godišnji Vučić postao
ključni politički akter u regionu. Držeći kontrolu nad regonalnim tenzijama
od Kosova do Bosne, Vučić je uspeo da osvoji poverenje ključnih lidera u SAD
i Evropi", ocenjuje Politiko.
Navodeći da se očekuje da će Vučićeva Srpska napredna stranka pobediti na
izborima ovog meseca i da će, prema istraživanjima, možda osvojiti i većinu
poslaničkih mesta, Politiko piše da je glavno pitanje koje se postavlja, i
za Balkan i za Evropu, šta on planira da uradi s tom moći.
"Uprkos svojoj dominantnoj poziciji, Vučić je raspisao prevremene izbore
kako bi dobio nov četvorogodišnji mandat. Pre više meseci, angažovao je
drugog političkog odmetnika - bivšeg britanskog premijera Tonija Blera - da
ga savetuje. Vučićev cilj je da obezbedi još jedan ceo mandat pre nego što
primeni zatvaranje radnih mesta i fiskalne mere neophodne da se obnovi
srpska ekonomija. Nada se da će Srbija biti spremna da se pridruži EU do
isteka novog mandata njegove vlade 2020. godine ", ocenjuje Politiko.
Nekada ultranacionalista, podseća Politiko, koji je igrao šah s Ratkom
Mladićem i bio ministar za vreme Slobodana Miloševića, Vučić se danas "predstavlja
kao reformator posvećen vođenju svoje zemlje u EU", a Evropa, "umorna od
nemira koji su potresali region veći deo prethodne dve decenije, želi da mu
veruje".
"Ne samo da je ostao dosledan reformskom kursu Srbije, nego je pomogao i u
održavanju mira na Balkanu. Na Kosovu, dokazao je da je spremniji na
kompromis nego što su bili liberali na vlasti pre njega", piše američki
portal.
Zvaničnici EU, piše Politiko, uprkos Vučićevim nedostacima, ne vide drugu
alternativu.
"Obraćajući se i nacionalistima i reformski orijentisanim biračima koji su
za EU, Vučić je u jedinstvenoj poziciji da pokrene zemlju napred, tvrde (evropski
zvaničnici)", navodi Politiko i dodaje da im Vučić do sada nije dao mnogo
razloga da sumnjaju u njegovu iskrenost.
"Ako ništa drugo, Vučić i njegova partija su doneli Srbiji privid
stabilnosti", piše Politiko i dodaje da njegovi kritičari tvrde da je ta
stabilnost nastala na račun demokratskih vrednosti, posebno slobode štampe,
podsećajući na ocene Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i grupe
Fridom haus.
Politiko dodaje da se u Briselu umanjuje značaj tih kritika, jer se, imajući
u vidu dešavanja u regionu, "Srbija čini relativnim morem tišine".
Osvrnuvši se na ekonomske rezultate prethodnih godina, umeren, ali iznad
očekivanja privredni rast, privlačenje stranih investitora, Politiko piše da
je, imajući to u vidu, "možda teško razumeti zašto kritičari i u Srbiji i u
susednim zemljama ne veruju Vučićevim motivima".
"Odgovor leži u njegovoj prošlosti kao ekstremiste", dodaje Politiko,
podsećajući da je Vučić bio član Srpske radikalne stranke koja se zalagala
za "Veliku Srbiju" i da je kao ministar informisanja 1998. kažnjavao
novinare i izdavače, čak i zabranio neke strane medije.
Politiko dodaje da je Vučić, iako se "nikada nije u potpunosti odrekao svoje
nacionalističke ideologije", osudio masakr u Srebrenici i priznao da i
Srbija snosi deo odgovornosti za ratove, citirajući ga da se "ne stidi svoje
prošlosti, ali priznaje svoje greške".
|
|
Građani Kosova najviše poverenja imaju u BSK i policiju |
| |
Od svih institucija iz oblasti bezbednosti, građani Kosova
najviše poverenja imaju u Bezbednosne snage i kosovsku policiju, dok
najmanje veruju Kosovskoj obaveštajnoj agenciji, pokazuje poslednji izveštaj
Instituta za istraživanje i razvoj politika KIPRED.
Prema podacima izveštaja o nadgledanju sektora bezbednosti za period
novembar 2015 - mart 2016. godine, najveći rast poverenja među građanima
zabeležio je ministar BSK-a Haki Demoli.
"Na osnovu analize rezultata istraživanja, KIPRED je u predstavljanju trećeg
izveštaja konstatovao da BSK vodi u poverenju građana sa 3,69 poena, od
mogućih pet poena svih anketiranih na celoj teritoriji Kosova", navodi se u
izveštaju.
Bezbednosne snage Kosova su i u svim prethodnim istraživanjima, koja se
sprovode od 2011. godine, na prvom mestu po poverenju građana Kosova. Drugo
mesto zauzima Policija Kosova, dok najmanje poverenja građani imaju u
Kosovsku obaveštajnu agenciju.
U izveštaju se dodaje da pad popularnosti beleže i bivša predsednica Kosova
Atifete Jahjaga i premijer Isa Mustafa.
|
|
Stratfor: Srbija ima nezavršene poslove s mnogim susedima |
| |
Američki institut za strateška predviđanja Stratfor ocenio je u
analizi da "Srbija ima nezavršene poslove s mnogim susedima" i ukazao na "posebno
osetljivo pitanje položaja severnog Kosova, gde su Srbi većinski živalj",
iako je uz pritisak Evropske unije pokrenuta normalizacija odnosa Beograda i
Prištine,
U analizi se kaže da "zbog duge, burne istorije Srbija i Hrvatska imaju
teške odnose" i da je "Hrvatska, članica EU, zapretila da će zakočiti ulazak
Srbije u članstvo Unije".
"Složeni su odnosi Srbije s Albanijom" zbog insistiranja Tirane na
nezavisnosti Kosova, kaže Stratfor i podseća na isticanje zastave Velike
Albanije, što je, kako objašnjava, "iredentistički koncept Albanije koji
uključuje Kosovo, kao i delove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke".
Američki institut za strategijska predviđanja podvlači da je "Srbija takođe
važan činilac za stabilnost Bosne i Hercegovine" i, uz ocenu da je Dejtonski
sporazum prevaziđen, zaključuje da "niko u regionu ili međunarodnoj
zajednici nema valjan plan da ga zameni".
Takođe navodi da bi "novi pokreti Republike Srpske ka otcepljenju mogli
izazvati sukobe u Bosni i primorati Srbiju da interveniše", ali smatra "da
iako to nije verovatno, Bosna ostaje najkrhkija država iz sastava bivše
Jugoslavije".
Stratfor navodi da su Beograd i Priština sklopili sporazum o "stvaranju
Zajednice srpskih opština, što daje izvesnu autonomiju Srbima na severnom
Kosovu, ali je primena sporazuma bila spora".
Ali primećuje da "nacionalističke snage na Kosovu tvrde da taj sporazum
podriva kosovsku nezavisnost", što je izazvalo proteste u kosovskom
parlamentu.
"Evropska unija ne traži zvanično da Srbija prizna Kosovo, ali traži da
sklopi bilateralne sporazume na područjima od pravosuđa do snaga bezbednosti,
što znači da će pitanje kosovskog suvereniteta biti i dalje problem i može
dovesti do povremenog nasilja", smatra Stratfor.
U analizi se ističe da je perspektiva članstva u EU uspela da posle ratnih
sukoba uvreži mir na području bivše Jugoslavije, ali se primećuje da "zato
što Evropska unija prolazi kroz političku krizu, nije verovatno da bi ona
mogla primiti neku novu članicu u idućih deset godina".
Stratfor upozorava da ovakva situacija "stvara potencijalno opasnu situaciju
na Zapadnom Balkanu".
"Što je manje izgledno da Unije primi nove članice, to je i manje izvesno da
će vlade u tom regionu ići u sprovođenje reformi i raditi na smanjivanju
etničkih napetosti", ocenjuje se u analizi američkog instituta.
Stratfor dodaje da će Srbija tokom predstojećih izbora "nastaviti da
balansira između svojih zapadnih težnji i dugoročnih veza s Rusijom".
I navodi da će "izbori malo toga promeniti u domaćoj i spoljnoj politici,
ispitivanja javnog mnenja govore da će SNS stranka premijera Aleksandra
Vučića ponovo dobiti izbore, dok će nacionalističke stranke relativno dobro
proći".
Stratfor navodi da to "ponovo ukazuje na složen politički krajolik Srbije" i
tradicionalna geopolitička omeđenja "pošto je položaj Srbije usred Zapadnog
Balkana, a tradicionalno između moćnih suseda, Austrije na severozapadu,
Turske na jugoistoku i Rusije na istoku".
Dajući opširan prikaz istorije Srbije i Jugoslavije, američki institut
ističe da se Srbija približava Zapadu i EU koja je izdvojila milijardu evra
podrške Srbiji za pripremu njenog političkog i ekonomskog ustrojstva za
članstvo.
Ističe i da "Srbija ujedno održava tesne ekonomske i političke veze s
Rusijom, a dve zemlje imaju i sporazum o slobodnoj trgovini", uz opasku da "Moskva
ne priznaje nezavisnost Kosova i pruža glavnu podršku zahtevima Beograda u
odnosu na tu otcepljenu teritoriju".
"Rusija baš ne vidi članstvo Srbije u EU kao neku pretnju za sebe, a može
biti i povoljna okolnost budući da je Moskva zainteresovana da održi dobre
veze s nekim članicama EU, uz nastojanje da oblikuje politike EU oko
energije i trgovine (a najskorije su to i sankcije)", navodi se u analizi.
"Rusija je izgradila dobre političke veze s nekim zemljama, poput Italije i
Mađarske, a ukoliko Srbija uđe u Uniju, to će Moskvi otvoriti novi put za
upliv na evropski blok", smatra Stratfor.
I napominje da bi "Rusija verovatno bila više uznemirenja ako bi Srbija ušla
u NATO, ali u ovom času Beograd ne teži ulasku u taj vojni savez", dodaje se
u analizi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
