|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Nemački poslanik kritikije Hrvatsku zbog blokade Srbije |
| |
 Član
spoljnopolitičkog odbora nemačkog parlamenta Josip Juratović iz
Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) podržao je poslanika Gintera
Krihbauma iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koji je kritikovao Hrvatsku
zbog blokade pregovora Srbije i Evropske unije.
"Hrvatska je upravo po poglavljima 23 i 24 relativno nespremna prihvaćena u
EU, s ciljem da bude primer i partner ostalim zemljama u pretpristupnim
procesima regiona Zapadnog Balkana. Nažalost je hrvatska politika izneverila
očekivanja EU i sebi stvara sve lošiji ugled kako na unutrašnjem tako i na
spoljnopolitičkom planu", rekao je Juratović za Hinu.
On je rekao da se slaže sa stavom šefa parlamentarnog odbora za evropska
pitanja Krihbaumom koji je u subotu oštro kritikovao hrvatsku blokadu
pregovora Srbije i EU rekavši da Zagreb zloupotrebljava EU za rešavanje
svojih otvorenih pitanja s Beogradom.
"Pokušaj hrvatske blokade Srbije u pitanjima koja se mogu bilateralno rešiti
je uzaludno gubljenje dragocenog vremena koje bi Hrvatska morala i mogla
iskoristiti za bolju budućnost svoje zemlje, a koja pak leži u
dobrosusedskim odnosima u regionu", rekao je Juratović.
Juratović je dodao da Krihbaumov stav ima težinu budući da se radi o
političaru koji stoji na čelu uticajnog Odbora za pitanja Evropske unije
nemačkog parlamenta.
Hrvatska nije odobrila otvaranje poglavlja 23 o vladavini prava u
pregovorima EU sa Srbijom, pošto traži da Beograd ukine regionalnu
nadležnost za ratne zločine, osigura prava hrvatske manjine u Srbiji i
ostvari punu suradnju s Haškim tribunalom.
|
|
U Jasenovcu prva od ukupno tri komemoracije žrtvama logora |
| |
U Jasenovcu je prošlog petka, u organizaciji Koordinacije
jevrejskih opština u Hrvatskoj, održana prva od tri najavljene komemoracije
žrtvama ustaškog koncentracionog logora Jasenovac.
Koordinacija jevrejskih opština, a potom i Srpsko narodno veće (SNV),
odlučili su da bojkotuju ovogodšnju zvaničnu komemoraciju, 22. aprila, zbog
"relativizacije i revitalizacije ustaštva". Odluci o bojkotu pridružio se i
Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske koji je za 24. april
najavio svoju komemoraciju za jasenovačke žrtve.
Na komemoraciju u Jasenovcu došao je bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović,
predsednik SNV i poslanik u Saboru Milorad Pupovac, poslanik italijanske
nacionalne manjine Furio Radin, kao i predstavnik Antifašističke lige
Hrvatske Zoran Pusić.
Počast žrtvama odali su i predstavnici više ambasada u Hrvatskoj, među
ostalim i ambasadorka Izraela Zina Kalaj Klajtman i austrijski ambasador
Andreas Vidennhof. Molitvu za mrtve, kadiš, predvodio je glavni rabin za
Hrvatsku Lucijano Moše Prelević.
Danas će u Jasenovcu biti održana zvanična komemoracija, a dva dana kasnije
ona u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.
Koordinacija jevrejskih opština u Hrvatskoj i SNV objasnili su odluku o
bojkotu zvanične komemoracije, pre svega, izostankom adekvatne reakcije
vlasti na "relativizaciju i revitalizaciju ustaštva".
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović nije uspela početkom sedmice
na sastanku da uveri predstavnike tih organizacija da promene odluku. Uoči
tog sastanka predsednica se sastala i s izaslanikom za pitanja holokausta
američkog Stejt departmenta Nikolasom Dinom, a posle tog susreta u izjavi
novinarima je izrazila zabrinutost zbog novog jačanja ideoloških podela,
posebno kada je reč o komemoraciji žrtvama jasenovačkog logora.
Ona je istakla da je ustaški režim bio zločinački i da je antifašizam u
temelju hrvatskog Ustava.
Prošle godine na zvaničnoj komemoraciji u Jasenovcu bili su tadašnji
premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, obojica iz
Socijaldemokratske partije, ali ne i predsednica Hrvatske, koja je na tu
poziciju izabrana nekoliko meseci ranije. Ona je u Jasenovac otišla
nenajavljeno, sama i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek
saopštenjem.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u
Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja,
prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Jevreja, Roma, ali i Hrvata i
drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog
svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su
bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma,
13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više
od 20.000 dece.
|
|
Rezolucija Evropskog parlamenta zlonamerna o RS |
| |
Dodik izjavio je da je rezolucija Evropskog parlamenta o Bosni
i Hercegovini bazirana na netačnim podacima izvestioca, posebno o Republici
Srpskoj, čime je Evropski parlament doveden u zabludu.
Dodik je optužio izvestioce Evropskog parlamenta da svoj posao "nisu uradili
objektivno, već navijački, unoseći u rezoluciju niz netačnih i lažnih
podataka", ocenivši da se time pokušava da se Republici Srpskoj diktira šta
da radi.
"Odredbe koje smo videli su deo ranijeg stereotipa. Nemoguće je da neko ko
dolazi iz evropske demokratije, može da tvrdi da bi referendum mogao da bude
nasilan i da ruši državu. To je netačno", kazao je Dodik novinarima u
Banjaluci.
Po njegovim rečima, izvestioci "nisu rekli da je nasilje koje su sproveli
visoki predstavinici u BiH dovelo do snažnih nesporazuma u BiH, te da Sud i
Tužilaštvo BiH nemaju ustavni osnov i nisu deo Dejtonskog sporazuma".
"Izvestilac je propustio da kaže istinu i doveo je Evropski parlament u
zabludu iznoseći netačne podatke", istakao je Dodik.
Evropski parlament je pre dva dana doneo novu rezoluciju o BiH, kojom
podržava njenu evropsku perspektivu, ali i upozorava na nacionalističku
retoriku, pretnje referendumima i rušenje zajedničkih institucija države.
Govoreći o kritici visokog predstavnika u BiH Valetina Incka jer je
Studentski dom na Palama nazvan po haškom osuđeniku Rdaovanu Karadžiću,
predsednik RS Dodik je rekao da je sve urađeno "u skladu s propisima i
procedurama u akademskoj strukturi", a da on nije želeo da bude protiv toga.
Dodik je ocenio da visoki predstavnik može da ima svoje mišljenje o bilo
čemu i dodao da "Incko već odavno ovde ne radi ništa i ni o čemu ne odlučuje,
već samo prima pozamašnu platu glumeći visokog predstavnika u BiH".
|
|
Specijalno tužilaštvo sumnjiči Gruevskog za političku odmazdu |
| |
Makedonsko specijalno tužilaštvo objavilo je juče da je
pokrenulo slučaj koji se bavi odmazdom prema političkim neistomišljenicima
koju je podsticao bivši premijer Makedonije i lider VMRO DPMNE Nikola
Gruevski.
U novom slučaju koji je nazvan TNT, kako navode u tužilaštvu, reč je o
uništavanju privatne imovine iz odmazde, odnosno o rušenju
poslovno-stambenog objekta "Kosmos" Fijata Canovskog, predsednika Partije za
evropsku budućnost, koji ima drugačije političke stavove od vladajuće VMRO
DPMNE.Na konferenciji za novinare tužiteljka Fatime Feta je istakla da je
slučaj TNT klasičan primer postojanja kriminalne sprege između centralne i
lokalne vlasti, u kojoj su učestvovali bivši premijer Gruevski, blvši
ministar za saobraćaj i veze Miel Janakievski i načelnik Opštine Gazi Baba.
Feta je, međutim, napomenula, da se postupak ne vodi jer ih je predsednik
države abolirao.
"U ovom slučaju su zadovoljavani apetiti i želje sada već aboliranog
političara, bivšeg predsednika vlade", rekla je Feta.
Prema Specijalnom tužilaštvu, Gruevski i Jankievski podsticali su donošenje
naloga za rušenje "Kosmosa", koji je izdala skopska opština Gazi Baba, da bi
se osvetili biznismenu Fijatu Canovskom radi napuštanja tadašnje vladine
koalicije.
Objekat "Kosmos" koji je bio u izgradnji srušen je u nedugo posle
parlamentarnih izbora 2011. a razlog je bio jer je ta višespratnica bila 1,4
metara viša od projekta.
U prisluškivanim razgovorima, koje je emitovao lider najveće opozicione
stranke SDSM Zoran Zaev, čuju se, kako je objasnio, glasovi Gruevskog i
Janakievskog kako planiraju način na koji da bude srušen "Kosmos" kako bi se
osvetili Canovskom.
Rušenje je, prema Specijalnom tužilaštvu, izvršeno u saglasnosti sa opštinom
Gazi Baba, tako da se diskredituje Fijat Canovaski i da mu se pričini
nepopravljiva materijalna šteta.
Specijalna tužiteljka Katica Janeva je rekla da u tom slučaju postoji
zloupoteba insistucinalnih kapaciteta funkcionera čiji se motivi baziraju na
političkom opredeljenju i sa namerom da se degradira i nanese šteta
pojedincima sa drugačijim političkim opredeljenjem.
U ovom slučaju, kako je rekla, postoji povreda sloboda i prava, kao i
izazivanje imovinske štete, a nije poštovan ni osnovni princip izvršnog
prava, čim je narušen Ustav.
Prvoosumnjičena u slučaju TNT je nadležna građevinska inspektorka Opštine
Gazi Baba.
Darko Savanović,
Skoplje
|
|
EU otkazala sastanak makedonskih lidera u Beču |
| |
Sastanak lidera četiri najveće makedonske stranke, koji je
trebalo da sutra bude održan u Beču na incijativu EU, otkazan je.
To je Televiziji Telma rekla portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić,
koja je izrazila žaljene zbog otkazivanja sastanka i istakla da će kršenje
Dogovora iz Pržina o prevazilaženju političke krize imati ozbiljne posledice
po Makedoniju.
"Duboko žalimo zbog svakog retrogradnog koraka iz Skolja, koji bi udaljio
zemlju još više od njenih aspiracija za članstvo u EU", rekla je ona.
Kocijančić je rekla da EU ostaje na raspolaganju za pomoć makedonskim
partijama, ali da je odgovornost za obezbeđivanje demokratskog napretka na
evroatlantskom putu na samim partijama. "Oni sada moraju sami da postignu
rezultat u interesu građana njihove države", rekla je ona.
U pokušaju da nađu rešenje za zaoštrenu političku krizu u Makedoniji
posrednici EU pozvali su zavađene makedonske političare na pregovore u petak
u Beču. Cilj pregovora u Beču nije novi sporazum, već sprovođenje Dogovora
iz Pržina za izlazak Makedonije iz političke krize.
Kako se navodi Telma, razlog za otkazivanje sastanka na kojem je trebalo da
makedonski politički lideri, uz posredovanje EU, nađu rešenje za izlazak
zemlje iz krize su najverovatnije dva uslova koja je postavio predsednik
opozicione SDSM Zoran Zaev da bi došao u Beč.
Zaev je učestovanje na liderskom sastanku u Beču uslovio povlačenje odluke
predsednika Makedonije o aboliciji političara i odlaganjem vanrednih
parlamentarnih izbora, koje je parlament glasovima vladajuće većine zakazao
za 5. jun.
Predsednici četiri makedonske stranke, vladajućih VMRO DPMNE i DUI, Nikola
Gruevski i Ali Ahmeti, i opozicionih SDSM Zoran Zaev i DPA Menduh Tači,
trebalo je sutra ponovo da sednu za pregovarčki sto na inicijativu
evrokomesara za proširenje Johanesa Hana i trojice evroposlanika Ive Vajgla,
Edvarda Kukana i Ričarda Hovita, koji su posredovali u postizanju Dogovora
iz Pržina u junu poršle godine.
Dolazak u Beč su bili potvrdili VMRO DPMNE i DUI.
Zaev je posrednicima poručio da najveća opoziciona stranka poštuje
inicijativu EU i komesara Hana, ali će na pregovorima u Beču učestvovati
samo ako se prethodno ispune ta dva uslova.
Nedugu nakon obraćanja Zaeva, predsednik parlamenta Trajko Veljanvski je
saopštio da ne postoji ustavna mogućnost da se sazove raspuštena makedonska
skupština da bi odožila izbore, dok je predsednik države Đorđe Ivanov rekao
da s pravnicima traži rešenje kako bi povukao odluku, ali da ga još nije
našao.
Kriza u Makedoniji traje skoro dve godine, a dodatno je zaoštrena odlukom
vladajuće koalicije u makedonskom parlamentu da raspiše izbore za 5. jun
uprkos protivljenju opozicije, kao i odlukom Ivanova da abolira političare,
među kojima je najviše funkcionera vladajuće stranke u slučajevima koji su
vezani za aferu prisluškivanih razgovora.
Makedonska politička kriza počela je kada opozicioni SDSM nije priznao
rezultate parlamentarnih izbora zbog čega je odbio da uđe u parlament,
optužujući vladajuću VMRO DPMNE da je lažirala izbore.
U junu prošle godine su četiri najveće stranke VMRO DPMNE, SDSM, DUI i DPA,
uz posredovanje SAD i EU, postigle Dogovor iz Pržina, kojim je trebalo da se
reši kriza, ali je sprovođenje tog dogovora sada u zastoju, uz međusobna
optuživanja suprotstavljenih strana.
|
|
Ukrajinski scenario preti Makedoniji i Balkanu |
| |
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve političke
snage u Makedoniji da krizu u zemlji rešavaju mirnim sredstvima i upozorilo da
korišćenje "ukrajinskog scenarija" i "inspirisanje državnog prevrata spolja"
preti destabilizaciji u Makedoniji i na Balkanu u celini.
"Korišćenje 'ukrajinskog scenarija', nelegitimne akcije i državni prevrat
inspirisani spolja prete dubokim potresima u Makedoniji i destabilizaciji
Balkana u celini", navodi se u saopštenju ruskog MSP.
U saopštenju se navodi da je makedonska opozicija "ponovo postala instrument za
eskalaciju" unutrašnjeg političkog konflikta, sa podrškom spolja, sa ciljem da
propadnu vanredni izbori 5. juna, koji su "jedini demokratski legitimni izlaz iz
duže krize".
Rusko MSP je podsetilo da je njihovo održavanje usaglašeno prošlog leta, uz
aktivnu saradnju EU i SAD, i ocenilo da Zapad treba da se pridržava dogovora i
preuzetih obaveza.
"Pozivamo sve političke snage i predstavnike međunarodne zajednice da poštuju
put rešavanja situacije u Makedoniji mirnim sredstvima uz poštovanje dejstava i
odluka legitimnih vlasti i rukovodstva Makedonije", navodi se u saopštenju.
Moskva takođe smatra da je nedozvoljena destabilizacija osetljive situacije u
Makedoniji, koja je uslovljena složenom etnokonfesionalnom strukturom zemlje.
|
|
Osam smrtnih slučajeva od svinjskog gripa u Crnoj Gori |
| |
Virus tipa AH1N1 odneo je prethodnih dana još tri života u Crnoj
Gori, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje u Podgorici. Ove sezone u
Crnoj Gori je od virusne infekcije respiratornih organa umrlo ukupno osam osoba,
što je najviše u regionu u odnosu na broj stanovnika.
Trenutno je registrovano 130 osoba koje su obolele od gripa, a najviše
pacijenata su u dobi između 25 i 60 godina starosti.
Prema podacima Insituta za javno zdravlje, većina umrlih od gripa nisu bili
vakcinisani.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
