|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Izgorela crkva Svetog Save u Njujorku |
| |
Zvaničnici vatrogasne službe Njujorka rekli su da i dalje
traje istraga o požaru u Sabornoj crkvi Svetog Save, ali da bi sveće mogle
biti uzrok.
Vatrogasci navode da ispituju da li su slučajno sveće, koje se nisu bila
sasvim ugasile, posle službe stavljene u kartonsku kutiju.
Oni navode da se ne sumnja na podmetanje požara, ali da je istraga u toku.
Konzul Srbije u Njujorku Mirjana Živković rekla je za RTS da je zvanično
potvrđeno da požar u kojem je na Uskrs izgorela Saborna crkva Svetog Save u
Njujorku, nije podmetnut i da još uvek traje istraga ali da nema indikacija
u kom pravcu ide istraga.
"Još uvek nema indikacija u kom pravcu ide istraga i da li se sumnja na bilo
kakav teroristički akt ili bilo šta što bi ukazalo na čudne okolnosti. U
ovom momentu nemamo nikakvih zvaničnih izveštaja", rekla je Mirjana Živković
za RTS.
Ona je rekla da je posredstvom ambasade Srbije u Vašingtonu upućena nota
Stejt departmentu sa zahtevom da se svi rezultati istrage stave na uvid
Srbiji.
Saborna crkva Svetog Save u Njujorku izgorela je u požaru koji ju je
zahvatio nekoliko sati pošto su vernici u njoj prisustvovali uskršnjoj
liturgiji.
|
|
I dugački članci se čitaju i na mobilnim telefonima |
| |
Korisnici interneta preko mobilne telefonije podjednako su
zainteresovani i za dugačke i za kratke tekstove, saopštio je u Njujorku
nezavisni Institut za istraživanje Pju (Penj Research Center).
Vreme koje korisnici provode nad kratkim člancima - između 101 i 999 reči, a
koji čine dve trećine ponude (76 odsto), u proseku je isto koje čitaoci
provode nad dužim člancima - od najmanje 1.000 reči, navodi se u studiji.
Jedan dugačak tekt pročita se po 1.530 puta, a kraći 1.576.
Među dugačkim tekstovima korisnici u SAD su najviše zainteresovani za
političke, više nego za zabavu i domaće aktuelnosti, naveo je institut i
dodao da se najmanje čitaju dugački tekstovi o privredi.
Studija za koju je podatke prikupila specijalizovana firma Parse.ly, zasniva
se na analizi 117 miliona čitanja 74.840 novinskih članaka na 30
informativnih sajtova tokom septembra 2015 godine.
Nisu uzeti u obzir pregledi koji su trajali do pet sekundi, niti aktivnost
aplikacija telefona koje vlasniku signaliziraju neki nov članak.
Korisnik dugačak tekst prosečno čita 123 sekunde, dvostruko više nego kratak
teksta koji prosečno čita 57 sekundi.
Bez obzira na dužinu članka, korisnici većinom na nekom sajtu čitaju samo
jedan članak. Glavni kanal za korisnike pametnih telefona u pristupu nekom
članku su društvene mreže - 43 odsto za kratke tekstove i 40 odsto za
dugačke, po čemu su daleko ispred direktnog pristupa sajtu (21 odnosno
24odsto). Kako se i očekivalo, u okviru pristupa člancima putem društvenih
mreža, u ogromnoj meri prednjači Fejsbuk: 82 odsto za dugačke članke i 84
odsto za kratke.
|
|
Fiat-Krajsler i Gugl stestiraju vozila bez vozača |
| |
Fiat-Krajsler i Gugl će sarađivati na udvostručavanju Guglovog
voznog parka autonomnih vozila bez vozača, dodavanjem 100 kombija "Krajsler
pasifika".
Dve kompanije su objavile da će inženjeri Krajslera sarađivati s Guglom u
postavljaju senzora i softvera potrebnog da vozila mogu da upravljaju sama
sobom.
Ta hibridna, benzinsko-električna vozila su potrebna Guglu da bi pojačao
testiranje u pravom saobraćaju. "Krajsler pasifika" je kombi srednje
veličine, s petoro vrata, dugačak pet metara i sa šestocilindarskim motorima
od 3.500 do 4.000 kubnih santimetara.
Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni.
To je prvi put da Gugl neposredno sarađuje s nekom automobilskom kompanijom
na instaliranju senzora i računara radi opremanja vozila za autonomno
kretanje.
"To će ubrzati naše napore za razvoj automobila koji potpuno samostalno
upravljaju sami sobom što će učiniti puteve bezbednijim", rekao je Džon
Krafcik, direktor tog projekta Gugla.
Taj projekat Gugla se sprovodi već sedam godina, a obuhvaćen je 21 automobič
"Leksus SUV" modifikovan tako da sam sobom samostalno upravlja, a uz njih i
33 mala automobila.
Cilj Gugla je da autonomni automobili stignu na tržište do 2020. godine.
|
|
Naučnici oktrili nove zemljolike planete |
| |
Međunarodni tim naučnika otkrio je tri planete veličine Zemlje
koji bi mogle bi mogle biti kandidati za naseljavanje, preneo je Blumberg.
Novootkriveni sistem nalazi se na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje, navodi
se u tekstu objavljenom u časopisu Nejčr. Vodeći autor teksta Mišel Gilon
kaže da se to, mada deluje kao ogromna razdaljina, u kosmičkim razmerama
smatra dovoljno blizu da bi se moglo nazvati "obližnjim".
Lovci na planete su te planete našli blizu ultrahladne patuljaste zvezde,
koja je previše slaba da bi se pojavila u običnoj potrazi za egzoplanetama.
Dve planete su izvesno velične Zemlje i treba im s dva dana da se okrenu oko
zvezde veličine Jupitera. Planete su previše blizu zvezde da bi bile potpuno
nastanjive, ali autori teksta sugerišu da bi na njima moglo biti predela u
kojima bi ljudi mogli preživeti. Planete imaju sinhornu rotaciju, pa im je
ista strana stalno okrenuta ka zvezdi, kao Mesec oko Zemlje.
Istraživači su primetili i treću planetu, ali nemaju dovoljno informacija da
je opišu kao prethodne dve.
Gilonu i njegovim saradnicima će biti potrebna pomoć teleskopa Habl i
Svemirskog teleskopa Džejms Veb da bi ustanovili kakva je atmosfera na
novopronađenim planetama.
|
|
Ali, ne misle svi kao V4 |
| |
Evropski komesar za proširenje Johanes Han upozorio je u Pragu
da je novi predlog Evropske komisije o relokaciji izbeglica u vreme izuzetne
krize po kvotama kompromis i podsetio prisutne šefove diplomatija Poljske,
Češke, Slovačke i Mađarske, koji su predlog oštro odbili, da ne misle svi u
Evropskoj uniji te članice Višegradske grupe.
"Predlog EK predstavlja kompromis i uzima u obzir razne stavove a to što se
čulo ovde, jeste samo jedan segment evropske porodice. Niko nije oduševljen
kvotama, ali izgleda da su nužne da se obavi preraspodela", kazao je Han na
konferenciji za novinare nakon sastanka šefova diplomatija Višegradske grupe
i zemalja Istočnog partnerstva.
Dok je šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski samo ironično kazao da još
uvek ne veruje da to EK može da misli ozbiljno, mađarski ministar spoljnih
poslova Peter Sijarto optužio je EK da ucenjuje zemlje članice EU."To je
najobičinija ucena. Taj koncept ne vodi nikuda. Krši smernice EU. Ne može se
primeniti i protiv je zdravog razuma", rekao je Sijarto.
Domaćin sastanka, češki ministar spoljnih poslova Lubomir Zaoralek takođe je
novi predlog EK odbio kao neprihvatljiv i zapitao EK zašto stalno na dnevni
red stavlja predloge oko kojih nema sloge, unosi razdor umesto da se
usredsredi na mere i odluke oko kojih se slažu a s njim se složio i slovački
državni sekretar.
"Da Evropa pokaže jedinstvo. Jako nam je potrebno da pokažemo da smo
jedinstveni", rekao je Zaoralek.
Šefovi diplomatija Višegradske četvorke takođe su upozorili na paradoks da
će Turska dobiti režim bez viza pre nekih članica Istočnog partnerstva, kao
što je Ukrajina, a koje su ispunjavale blagovremeno sve svoje obaveze
preuzete u mapi puta vizne liberalizacije.
"Turska je napredovala i ako bude održala tempo i ispuni sve uslove, onda
može. Tu važe pravila. Mora da ispuni kriterijume", rekao je Zaoralek.
Evrokomesar za proširenje Johanes Han podsetio je da su se članice EU
dogovorile da deo akcionog plana bude ukidanje viza za turske građane, ako
Turska ispuni obaveze i nekoliko desetina kriterijuma.
"Mi u EK smo sada predstavili izveštaj da li joj se za to otvara put.
Vremena ima još do juna. Turska nije ispunila pet kriterijuma a kada su dva
u pitanju iz vremenskih razloga ne može da ih ispuni", dodao je Johanes Han.
|
|
250.000 evra kazne za zemlje EU po svakom odbijenom izbeglici |
| |
Zemlje Evropske Unije koje odbiju da prihvate izbeglice mogle
bi da budu suočene s visokim novčanim kaznama, stoji među predlozima
revizije propisa Unije o azilu.
Kazne su deo plana Evropske komisije o ravnomernijoj raspodeli tereta
prihvata stotina hiljada ljudi koji beže od sukoba i nasilja iz zemalja kao
što je Sirija.
Po dokumentu u koji je imala uvid agencija AP, kazna, nazvana "doprinos
solidarnosti" mogla bi da iznsi 250.000 evra za svakog tražioca azila koga
neka zemlja odbije da primi. Po propisima Unije, izbeglice treba da
apliciraju za azil u prvoj zemlji EU u koju stignu. To praktično znači u
Grčkoj ili Italiji, dvema zemljama preopterećenim velikim brojem izbeglica.
Novi plan Evropske komisije, treba da prihvate i zemlje članice i poslanici
EU.
|
|
Bez primirja u Alepu, novih 400.000 izbeglica |
| |
Specijalni izaslanik Ujedinjenih Nacija za Siriju, Stafan de
Mistura izjavio je juče u Berlinu da bi u Tursku moglo da dođe novih 400.00
izbeglica ako međunarodna zajednica ne uspe da obezbedi prekid vatre u
Siriji, posebno u Alepu.
"Srtahujemo da bi bez primirja novih 400.000 izbeglica krenulo ka granici s
Turskom" rekao je De Mistura posle sastanka sa šefovima diplomatija
Francuske i Nemačke, Žan-Markom Eroom i Frank-Valterom Štajnmajerom.Američki
zvaničnici su u među vremenu saopštili da su SAD i Rusija postigle dogovor o
proširenju prekida vrate na grad Alep u istoimenoj provinciji, gde su
prethodnih dana pojačane borbe između sirijske vojske i pobunjenika.
Zvanično saopštenje o postignutom sporazumu očekuje se kasnije danas.
Štajnmajer je rekao da nema nastavka mirovnih pregovora u Ženevi dok se ne
uspotavi prekid vatre u provinciji Alep, koja je postala glavno poprište
građanskog rata u Siriji.
Prošle nedelje stupio je snagu sporazum o privremenom prekidu vatre u
području oko glavnog grada Damaska i u provinciji Latakija.
|
|
Rusija osujetila nekoliko napada planiranih u Moskvi |
| |
Rusija je uspela da osujeti nekoliko napada terorista iz Turske i
Sirije na području Moskve, saopštila je večeras ruska Federalna služba
bezbednosti (FSB) i dodala da je uhapsila grupu državljana iz centralnog dela
Azije.
"Uhapšena je grupa državljana iz centralnog dela Azije koja je planirala seriju
terorističkih napada na područje Moskve početkom maja prema direktivama šefova
međunarodnih terorističkih organizacija aktivnih u Siriji i Turskoj", navodi se
u saopštenju FSB-a, prenosi agencija Ria Novosti.
U Rusiji se ove godine za 1. maj obeležavao Svetski dan rada a i Uskrs prema
julijanskom kalendaru, dok je 9. maja predviđen vojni defile i druge
manifestacije povodom Dana pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom
ratu.FSB je navela da je tokom hapšenja pripadnika grupe pronađen "veliki broj
oružja i eksploziva" i dodala da su u toku ispitivanja.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
