|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Banjalučki biskup uvredio sve žrtve stratišta Drugog svetskog rata |
| |
 Predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je banjalučki biskup Komarica
poređenjem Banjaluke i Blajburga uvredio ne samo žive stanovnike Banjaluke,
Potkozarja i cele RS, već i mučenike koji su stradali na brojnim startištima
u Drugom svetskom ratu.
"Do sada vam se nisam obraćao na ovakav način, ali povoda za ovakvo
obraćanje bilo je više. Smatrao sam da je u državi porušenog poverenja
ponekad dobro i prećutati neke stvari zarad višeg cilja i da bi prepiska s
vama, ma kako utemeljena bila, nas sve zajedno udaljila od tog cilja", naveo
je Dodik u pismu biskupu Komarici.
Dodik je naveo da je Komarica jučerašnjim poređenjem Banjaluke s Blajburgom
"prešao granicu trpljenja, koju su, svako sa svoje pozicije, i biskup i on
bili dužni da održavaju".
Predsednik RS je rekao da je Komarica "dirnuo u najsvetije mučenike, kojima
je pomen održan pre nekoliko dana u Donjoj Gradini, i ne samo u njih, već i
one u Drakuliću i brojnim stratištima iz Drugog svetskog rata u i oko
Banjaluke".
"Vi ste služili misu za žrtve Blajburga i to je vaše pravo. Siguran sam da
znate da su neke od blajburških žrtava odgovorne za naše stradanje u
Potkozarju, Banjaluci i Donjoj Gradini, ali da nijedna od naših žrtava nije
odgovorna za smrt ljudi kojima ste služili misu u Blajburgu. Stoga je
poređenje Banjaluke i Blajburga u najmanju ruku strašno", rekao je Dodik.
Predsednik RS je naveo da shvata da je Komarica "kao pastir svog naroda"
zabrinut za njegovu sadašnjost i budućnost, i na tome mu odaje priznanje, i
spreman je da mu u tome uvek pomogne.
"Samo nisam siguran da svojim izjavama pomažete ni svojoj duhovnoj deci ni
nama, vašim komšijama. Vaše izjave posebno teško odjekuju u novije vreme,
jer ni iz jedne verske zajednice u BiH ne dolaze teške reči, već naprotiv,
samo pozivi na mir, praštanje i pomirenje", naveo je Dodik.
Biskup Komarica uporedio je stradanje u Blajburgu s događajima u Banjaluci
tokom rata.
"Dođite u Banjaluku pa vidite, tamo je Blajburg. Gde su Banjalučani, zašto
su oni pobijeni, zašto je njima oduzeto pravo na identitet? Nemaju pravo na
svoje rodno mjesto. To je Blajburg za mene", rekao je Komarica odgovarajući
na pitanje novinara zašto je 14. maja išao u Blejburg gde je predvodio misu
stradalim Hrvatima, koji su se na kraju Drugog svetskog rata predali
savezničkim snagama, ali ih je britanska vojska izručila tadašnjim
jugoslovenskim vlastima.
Dodik je poručio biskupu banjalučkom da je, kao predsednik RS, spreman da
učini sve da budućnost bude bolja od prošlosti i poziva ga da i on, kao
duhovni otac svog naroda, učini isto.
Izjavu banjalučkog biskupa oštro je osudila i Partija demokratskog progresa,
navodeći da je on "na skandalozan i vrlo opasan način uporedio Blajburg s
Banjalukom".
"Isti taj biskup nikad nije osudio zločine koje je ustaška vojska,
predvođena katoličkim sveštenicima, počinila u banjalučkim selima Drakulić i
Motike, u Donjoj Gradini, Jasenovcu, Golubnjači, Pagu, Gospiću ili pak
Prebilovcima, gde su u toku posljednjeg rata počinili zločin nad već
počinjenim zločinom , nad kostima 4.000 srpskih prebilovačkih mučenika",
naveo je PDP.
Ta stranka je navela da biskup Komarica nikad nije osudio nijedan zločin
ustaškog režima u kojem je ubijeno 1,2 miliona Srba, dodavši da je Hrvatima,
za razliku od Srba u Hrvatskoj posle pogroma u "Oluji", vraćena sva imovina
u Banjaluci i Republici Srpskoj.
Izjavu biskupa Komarice osudila je i Socijalistička partija RS, navodeći da
njegov odlazak u Blajburg i služenje mise pripadnicima fašističkog režima
dovoljno govori o njegovim pokušajima revizije istine o zločincima iz Drugog
svetskog rata.
|
|
Most: Kraj koalicije s HDZ meri se u danima |
| |
Jedan od ključnih ljudi platforme Mosta nezavisnih lista Ivica
Relković ocenio je da se kraj koalicije s Hrvatskom demokratskom zajednicom
(HDZ) "meri u danima".
"HDZ-ove pretnje preslagivanja Vlade s (Milanom) Bandićem i njihovo otvoreno
javno nezadovoljstvo predsednikom Vlade, a zatim i kulminacija s Inom, jasni
su signali da u HDZ-u pred finale unutarstranačkih izbora opasno kuva. Ni
Most, a još manje Hrvatska, ne sme da bude talac HDZ-ovih interesnih
unutarstranačkih borbi", rekao je Relković za Slobodnu Dalmaciju povodom
ostavke na mestu specijalnog savetnika potpredsednika Vlade Bože Petrova
(Most).
Njegov potez dodatno je podstakao nagađanja o mogućem skorom padu Vlade
premijera Tihomira Oreškovića.
Relković, jedan od ideologa Mosta, u intervjuu je naglasio da Most s HDZ
vodi vladu, pa da je neophodno da bude spreman na sve scenarije, uključujući
i pad vlade.
On je rekao da je izašao iz Vlade, jer bi bilo neodgovorno da sedi u vladi i
propituje njen dalji smisao, dok se HDZ, kako je rekao, kuloarski i javno
preko svojih satelita igra preslagivanja Vlade da bi samostalno ovladao
upravljanjem državom.
Prema njegovim rečima birači na izborima nisu dali HDZ i SDP pravo
samostalnog upravljanja državom, pa im to pravo ne sme dati ni Most.
Potpredsednik Vlade Božo Petrov nekoliko puta je u medijima rekao da ne
veruje da će biti novih izbora, ali da je Most spreman za njih ako ne bude
volje za reformama.
Mediji već nekoliko meseci pišu o sukobima unutar vladajuće koalicije, a
najveći sukob je navodno između HDZ i Mosta oko hrvatske naftne kompanije
Ina, čijih oko 49 odsto akcija drži MOL. Odnosni su dodatno pogoršani kada
je otkriveno da je lider HDZ i prvi potpredsednik vlade Tomislav Karamarko u
mogućem sukobu interesa u slučaju Ina-MOL.
Naime, nedeljnik Nacional je objavio ugovor o saradnji između firme njegove
supruge Ane Karamarko i firme lobiste mađarskog MOL Josipa Petrovića.
Navodno je uoči dolaska HDZ-a i Karamarka na vlast, Petrovićeva firma
Karamarkovoj supruzi za usluge savetovanja platila najmanje 60.000 evra.
Vladajuća koalicija desnog centra u petak nije uspela da po treći put
uzastopno obezbedi većinu za glasanje u Saboru što je pojačalo sumnju u
medijima imaju li uopšte većinu od 76 poslanika.
|
|
Ustavni sud Makedonije omogućio odlaganje izbora |
| |
Ustavni sud Makedonije u sredu je prihvatio inicijativu kojom
se, kao protivustavna, osporava odluka Skupštine Makedonije o
samoraspuštanju.Taj sud je doneo privremenu meru koja je otvorila mogućnost
za sazivanje sednice rapuštenog parlamenta na kojoj bi bili odloženi izbori
zakazani za 5. jun. Učešće na tim izborima je najavila samo jedna stranka,
vladajuća VMRO DPMNE Nikole Gruevskog.
Prethodno je predsednik Sobranja Makedonije, Trajko Veljanovski odbijao da
sazove parlament, istićući da to može uraditi samo ako Ustavni sud ukine
odluku o samoraspuštanju.
Inicijativu za ukidanje te skupštinske odluke podneo je poslanik Demokratske
unije za integracije (DUI) koja je u vladi sa VMRO DPMNE, Talat Džafer.
Prema DUI, time se otvora mogućnost da se parlament ponovo sastane, da
odloži izbore i da nađe način da bude ukinuta odluka predsednmikia
Makedonije Đorđa Ivanova o aboliciji političara.
To su dva uslova koje je najveća opziciona stranka, Socijademokratski savez
Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva, postavila za nastavak pregovora o rešavanju
dvogodišnje poltičke krize.
Na sednici Ustavnog suda predsednica Elena Goševa je rekla da će napraviti
presedan i prihvatiti inicijativu DUI za preispitivanje ustavnosti odluke o
raspuštanju Sobranja, zbog "stanja u državi i krize za koju još nema rešenja".
Sledbenici "Šarene revolucije" koji više od mesec dana protestuju u
gradovima Makedonije i traže odlaganje izbora i ukidanje abolicije
političara, jutros su pre početka sednice Ustavnog suda "obojili" njegov
ulaz i na zgradi ispisali nekoliko parola među kojima i "Protestujem".
Taj postupak demonstranata pedsednica Ustavnog sua Elena Goševa je ocenila
kao "pritisak i atak na Sud".
"Ovaj sud nikada nije doživeo ovakav pritisak. Ustavni sud će nastaviti da
radi", rekla je Goševa na početku sednice o inicijativi DUI.
Ustavni sud se u februaru proglasio nenadležnim za dve slične incijative
kojima je traženo da se odloženo samoraspuštanje Sobranja proglasi
neustavnim.
Sobranje Makedonije se raspustilo da bi vanredni parlamentarni izbori bili
5. juna. Izborne liste za te izbore podnela je samo vladajuća VMRO DPMNE, a
izbore bojkotuju preostale tri stranke potpisnice Pržinskog dogovra o
rešavanju političke krize.
Namera vlasti da održi izbore na kojima učestvuje samo jedna stranka,
izazvala je negodovanje većine građana, a Evropska unija i SAD su najavili
da neće priznati vladu koja bi bila izabrana na takvim izborima.
Darko Savanović,
Skoplje
|
|
Linta: Državni vrh Hrvatske u Blajburgu predstavlja skandal |
| |
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da je
skandalozno to što je hrvatski državni vrh odao počast ustaškim zločincima u
Blajburgu.
"Posebni je skandal da je Predsedništvo Hrvatskog sabora ponovo donelo
odluku da bude pokrovitelj komemoracije ustašama i domobranima koji su bili
verni sledbenici nacističke Njemačke", naveo je Linta u saopštenju.
On smatra i da "nikada ne smemo pristati na proustašku i profašističku tezu
značajnog broja hrvatskih političara, crkvenih velikodostojnika i javnih
ličnosti da je svako ko je ubijen bez suđenja žrtva i da su sve žrtve iste".
U Austriji se obeležava 71. godišnjica stradanja pripadnika snaga ustaške
Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i drugih poraženih vojnih formacija u Drugom
svetskom ratu, ali i civila, a na komemoraciji pod pokroviteljstvom Sabora
Hrvatske učestvuju predstavnici hrvatskog državnog vrha.
|
|
Marović uz zatvor mora da plati i 50 000 evra |
| |
Predsednik Političkog saveta crnogorske Demokratske partije
socijalista (DPS) Svetozar Marović moraće, pored zatvora u trajanju od blizu
četiri godine, da plati i novčanu kaznu od 50.000 evra, za krivično delo
zlouptrebe službenog položaja, na štetu opštine Budva. Marović je u utorak
pušten iz šestomesečnog pritvora, pošto se nagodio sa državnim tužilaštvom o
priznanju krivice.
Kako prenose podgorički mediji, Marović bi se ponovo mogao naći u zatvoru
ako do određenog roka novčani iznos ne uplati u humanitarne svrhe.
U tom slučaju, kako se navodi, njegova zatvorska kazna bila bi produžena za
još pola godine.
Crnogorsko specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala i
korupcije ranije je Svetozara Marovića označilo kao "šefa kriminalne
organizacije" koja se, kako je do sada utvrđeno, bavila nezakonitim
poslovima u vezi sa izgradnjom turističkih kompleksa, saobraćajne i
komunalne infrastrukture u opštini Budva, čime je opština oštećena sa više
miliona eura.
Marović je, kako navode mediji, priznao da je u kriminalnoj organizaciji
čiji je on bio navodni šef, bilo više od 30 osoba, javnih funkcionera,
biznismena, članova Marovićeve familije, kumova i drugih.
Nedavno je iz pritvora, takođe, na osnovu nagodbe sa tužilaštvom, pušten i
brat Svetozara Marovića Dragan.
Sa tužilaštvom se ranije nagodio i sin Svetozara Marovića Miloš, a u vezi sa
pomenutim nezakonitostima u Budvi ranije je ispitivana i njegova ćerka
Milena Marović Bogdanović.
U vezi sa korupcionaškim aferama u Budvi ranije su za nezakonitosti zvanično
osumnjičena i dvojica bivših gradonačelnika Budve Rajko Kuljača i Lazar
Rađenović.
Pravni zastupnik Svetozara Marovića, advokat Zdravko Begović rekao je u
utorak, nakon Marovićevog izlaska iz pritvora, da će njegov klijent odmah
morati da zatraži medicinsku pomoć u nekoj klinici, jer je, kako je naveo,
njegovo zdravstveno stanje ozbiljno narušeno.
|
|
Nema dokaza da je bilo pranja novca za kupovinu Dodikove vile |
| |
Advokat Miodrag Stojanović koji pred Tužilaštvom BiH zastupa
vlasnika bijeljinske "Pavlović banke" Slobodana Pavlovića, izjavio je da
finansijski veštak nije utvrdio postojanje tragova o pranju novca kojim je
aktuelni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik posredstvom te banke
svojevremeno kupio vilu u Beogradu.Stojanović je za regionalnu N1 izjavio da je
imao uvid u nalaz veštaka i da nema tragova pranja novca, ali ima mnogo
proceduralnih grešaka koje mogu biti prekršaj ili privredni prestup.
"Veštak nije mogao doći do podatka da je tu ubačen neki Dodikov novac", dodao je
Stojanović.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine još provodi istragu u slučaju protiv Slobodana
Pavlovića i još troje službenika "Pavlović banke", koji su osumnjičeni za više
krivičnih dela zbog kredita kojim je Dodik kupio vilu u Beogradu.
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa) uhapsili su Pavlovića i
ostale 11. februara po nalogu Tužilaštva BiH, koje ih sumnjiči za pranje novca,
zloupotrebu službenog položaja ili ovlaštenja i falsifikovanje ili uništavanje
poslovnih ili trgovačkih knjiga ili isprava.
Posle hapšenja, oni su pušteni uz mere zabrane.
"Tužilaštvo BiH radi svoj posao, mi svoj. Mere su ublažene i svi optuženi mogu
da se kreću po Bijeljini. Pošto Slobodan Pavlović insistira da ode do SAD da bi
mogao da se leči jer ima zakazane preglede, mi smo podneli zahtev da ga puste na
20 dana uz garanciju za koju smo ponudili njegovu kuću koja je procenjena na 300
ili 400 hiljada konvertibilnih maraka. U ovom trenutku, sud treba da donese
odluku", kazao je Stojanović.
On se obratio i ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu da se uključe u
ovaj proces, jer je Pavlović američki državljanin. Pavlović je dodao da se nada
da suđenja o pitanju pranje novca neće ni biti. "Nema dokaza za takvo nešto",
tvrdi Stojanović.
|
|
Mediji u BiH isključeni s ključnog svedočenja protiv Radončića |
| |
Sud BiH doneo je danas odluku da novinari ne mogu prisustvovati
svedočenju Azre Sarić, ključnog svedoka u predmetu koji se vodi protiv Fahrudina
Radončića, Bakira Dautbašića, Bilsene Šahman i Zijada Hadžijahiću zbog ometanja
rada pravosudnih organa u slučaju narko bosa Nasera Keljmendija.
Sarićeva je danas zatražila da se njeno svedočenje ne objavljuje u medijima zbog
toga što, kako je navela, u poslednje vreme ima problema na poslu i u privatnom
životu zbog onog što se piše u novinama.
Tužilac Božo Mihajlović odobrio je njen zahtev, dok se odbrana optuženih
usprotivila takvom zahtevu, navodeći da bi pred Sudom BiH i stranke i optuženi
trebalo da imaju isti tretman, a da u tom slučaju ta zakonska odredba nije
poštovana.
Predsedavajuća Sudskog veća Hasija Mašović uvažila je zahtev svedokinje,
isklučivši medije s tog dela suđenja i zabranjujući im objavljivanje slike
Sarićeve, uz upozorenje da će biti krivično gonjeni ako to urade.
Lideru Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudinu Radončiću, kao i njegovim
stranačkim kolegama Bakiru Dautbašiću i Bilseni Šahman, kao i bivšem zaposlenom
u američkoj ambasadi u Sarajevu Zijadu Hadžijahiću sudi se zbog udruživanja radi
činjenja krivičnih dela, ometanja rada pravosuđa, kao i davanja i primanja
nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem.
Optužnica tereti Radončića, Dautbašića i Šahmanovu da su prisiljavali Azru Sarić
da u slučaju "Keljmendi" da lažni iskaz pred sudom u Prištini, kao i da ne
svedoči u istrazi koja se protiv Radončića vodi pred Tužilaštvom BiH.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
