|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Krijumčari migranata zaradili šest milijardi dolara |
| |
Krijumčarske mreže zarađuju na velikom prilivu migranata u
Evropu, a pocenjuje se da su prošle godine ostvarile prihod i do šest
milijardi dolara, saopštile su danas međunarodne agencije za sprovođenje
zakona.
Agencije su navele da se očekuje da će broj osoba koje pokušavaju da stignu
u Evropsku uniju biti povećan, pošto oko 800.000 ljudi koji se nalaze u
Libiji namerava da pređe Sredozemno more.
Više od 1,2 miliona ljudi je tokom prošle godine zatražilo azil u EU.
U zajedničkom izveštaju Europola upozorava se da postoji "povećan rizik da
strani teroristički borci mogu da iskoriste talas migranata" da bi stigli u
Evropu.
Kako je navedeno, dvoje ekstremista umešanih u prošlogodišnje smrtonosno
nasilje u Parizu ušlo je u EU kroz Grčku kao deo priliva migranata iz Sirije.
Europol je saopštio da se procenjuje da su krijumčari omogućili ulazak u EU
za 90 odsto migranata, ponekad uz pomoć korumpiranih zvaničnika plaćeniha
omoguće da brodovi budu pušteni i da vozila pređu granice.
Procenjuje se, na osnovu broja dolazaka uz pomoć krijumčara i prosečnih
troškova po osobi koji iznose od 3.200 do 6.500 dolara, da su krijumčarske
mreže tokom prošle godine verovetno zaradile između pet i šest milijardi
dolara.
|
|
Britanska kraljica najavila porez na šećer i svemirske luke |
| |
Britanska kraljica Elizabeta Druga najavila je planove vlade za
reformu zatvora, uvođenje poreza na zašećerena pića i razvoj svemirskih luka
i automobila bez vozača.
Na raskošnoj ceremoniji "Državno otvaranje parlamenta", čija tradicija seže
do 1536. godine, kraljica je u govoru, koji priprema vlada, najavila 21
zakon koji planira vlada Dejvida Kamerona, prenela je agencija Asošiejtid
pres.
Pristalice izlaska Velike Britanije iz EU izrazile su nezadovoljstvo što je
u govoru izostavljen zakon o suverenitetu koji treba da naloži primućstvo
britanskih sudova nad Evropskim sudom pravde.
Kraljičin govor je viđen kao pokušaj aktuelne vlada i premijera da iza sebe
ostave socijalnu reformu, dok kritičari kažu da je u senci referenduma 23.
juna o ostanku zemlje u EU, ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC).
"Moja vlada će iskoristiti priliku da jača privreda pruži bezbednost radnim
ljudima, poveća šanse onima u najlošijem položaju i osnaži nacionalnu
bezbednost", navela je Elizabeta Druga u govoru.
BBC navodi da je u središtu kraljičnog govora reforma zatvora.
"Zatvori više neće biti skladišta kriminalaca, želimo da budu inkubatori
promenjenog i reformisanog života", naveo je Kameron u saopštenju izdatom
tokom govora.
Šest britanskih zatvora će dobiti guvernere s većim ovlašćenjima oko budžeta
i dnevnog zatvorskog režima.
U osam oblasti u Velikoj Britaniji od septembra će biti uveden probni nadžor
osuđenika GPS tehnologijom, što će omogućiti da zatvorenici deo nedelje rade,
a deo provode u ćeliji. Vlada će razmotriti da se zatvorenicima omogući da
koriste tablete u ćelijama kako bi učili i bili u kontaktu s prijateljima i
rodbinom preko Skajpa.
Kraljica je na kratko spomenula najveću temu trenutno u Velikoj Britaniji,
navodeći da vlada organizuje referendum o izlasku iz EU.
"Moj ministri će potvrditi suverenitet parlamenta i preimućstvo Donjeg doma",
rekla je kraljica, što je protumačeno kao podrška kampanji za ostanak u EU.
Bivši ministar i jedan od predvodnika kampanje za Bregzit Ijan Dankan Smit
optužio je vladu da je odustala od zakona o suverenitetu koji je obećala
ranije ove godine. On je optužio Kamerona da je razblažio ključne elemente
zakona kako bi pobedio na referendumu.
Među najavljenim merama su i unapređenje školskog sistema, predlog da se
prikuplja novac od stranaca koji koriste usluge britanske zdravstvene službe,
širokopojasni internet za svako domaćinstvo i veća upotreba bespilotnih
letelica.
|
|
Svemirska stanica obletela Zemlju 100.000 puta |
| |
Međunarodna svemirska stanica (ISS) obletela je Zemlju 100.000
puta tokom 17 godina koliko je u njenoj orbiti, saopštila je američka
svemirska agencija NASA.
NASA navodi da se 100.000 orbita može uporediti s putovanjem od preko 41
milijarde kilometara, da je to koliko deset putovanja na Mars ili jedno
putovanje na Neptun.
Za obletanje Zemlje svemirskoj stanici treba svega oko 90 minuta, te je
obleti 16 puta dnevno.
Izgradnja Međunarodne svemirske stanice počela je 1998. godine, a astronauti
i naučnici su u njoj konstantno od 2000. godine.
Kako je navela NASA, od lansiranja svemirske stanice u orbitu, 222 člana
posade su u njoj živela ili su je posetila, većinom muškarci kojih je bilo
189.
Dodaje se da je ukupno bilo 47 stalnih članova posade iz SAD, Rusije, Kanade,
Japana i Evropske svemirske agencije.
Sada je na stanici u orbiti oko Zemlje dvoje Amerikanaca, troje Rusa i jedan
Englez.
U dosadašnjoj istoriji stanice posade su napravile tri miliona fotografija
Zemlje i unutrašnjosti orbitalne letelice.
"Stotinu hiljada orbita, putovanje se nastavlja", rekao je astronaut NASA
Džefri Vilijams u video-snimku napravljenom u svemiru.
Međunarodna svemirska stanica, dugačka 73 metra i široka 109, gotovo
neprekidno se dograđuje, a sa Zemlje se može videti i golim okom kao blistav
predmet koji preleće nebo (https://spotthestation.nasa.gov/home.cfm).
|
|
Meteor osvetlio noćno nebo u SAD i Kanadi |
| |
Kamera jednog policijskog patrolnog automobila u američkoj
saveznoj državi Mejn je tokom radarskog praćenja saobraćaja snimila i
bilstavu svetleću loptu kako juri nebom.
Blještavu svetlost širom severoistoka SAD je u utorak tokom noći napravio
meteor, dok je goreo u Zemljinoj atmosferi.
Američko društvo za izučavanje meteora je potvrdilo da je dobilo prijave
viđenja iz Mejna, Vermonta, Nju Hempčajera, Masačusetsa, Roud Ajlanda,
Konektikata, Njujorka, Nju Džersija i Pensilvanije, kao i iz Kanade.
|
|
Šest povređenih u novom zemljotresu u Ekvadoru |
| |
Najmanje šest osoba povređeno je u sredu u Ekvadoru gde su se
dogodila dva snažna zemljotresa magnitude 6,8 i 6,7 mesec dana posle
razornog potresa u toj zemlji.
Vlasti nisu za sada saopštile da li je bilo povređenih u drugom potresu koji
se dogodio nekoliko sati pre prvog.
Američka geološka služba saopštila je da je epicentar prvog zemljotresa bio
na 35 kilometara od grada Muisne, na dubini od 32 kilometra.
Predsednik Rafael Korea je izjavio da nije izdato upozorenje na cunami i
pozvao stanovnike Kita, gde su neki građani izašli na ulice, da se vrate
kući.
U zemljotresu su dodatno oštećene zgrade koje su već pretrpele štetu u
prethodnom zemljotresu, ali nije prijavljeno da je bilo povređenih ili
poginulih.
Ekvador je 16. aprila pogodio zemljotres magnitude 7,8 u kojem je stradalo
659 ljudi, a 22.421 je ostalo bez krova nad glavom i nalaze se u prihvatnim
centrima širom Ekvadora. Procenjuje se da je u zemljotresu delimično srušeno
oko 10.000 domova.
|
|
Više od 20 kitova uginulo pošto se nasukalo u Meksiku |
| |
Više od 20 kitova uginulo je pošto su se nasukali na obalu
Meksika uprkos pomoći spasilaca da ih vrate u duboku vodu kalifornijskog
poluostrva.
Meksička mornarica saopštila je da je vojska upućena da pomogne kitovima
nakon što su lokalni ribari javili da su se kitovi nasukali.Mornarica je
dodala da su svega tri od 27 kitova preživeli i uspeli da se domognu duboke
vode.
|
|
Dve trećine Amerikanaca bi teško našlo 1.000 dolara u hitnom slučaju |
| |
Dve trećine Amerikanaca bi teško moglo da nađe novac da pokrije
nepredviđeni trošak od 1.000 dolara, pokazuje istraživanje Asošiejtid presa
i NORC centra za društvena istraživanja.
Uprkos oporavku iz velike recesije, finansijsko stanje Amerikanca je i dalje
nestabilno, što pokazuje i ovo istraživanje koje je ustanovilo potešekoće na
svim nivoima.
Kod domaćinstava koja zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje, 75 odsto bi
teško našlo 1.000 dolara za vanredni trošak.
Kod domaćinstava s prihodom između 50.000 i 100.000 dolara taj procenat je
tek nešto manji - 67 odsto.
Čak i kod najbogatijih 20 odsto - domaćinstava s preko 100.000 dolara
godišnje, 38 odsto njih je reklo da bi imalo nekakve probleme da nađe 1.000
dolara.
Iako nema ušteđevinu, dve trećine Amerikanca kaže da se oseća pozitivno oko
svojih finansija, što pokazuje da se sa svakodnevnim troškovima dobro
snalaze.
Problemi za mnoge dolaze od činilaca van njihove kontrole, kao što su pad na
berzi koji im može ugroziti radno mesto ili neočekivani račun za lekara.
Kada bi morali da neočekivanio plate 1.000 dolara većina Amerikaca kaže da
verovatno ne bi imala novac pri ruci, pokazuje anketa AP-NORC-a.
Trećina kaže da bi pozajmila iz banke, od prijatrelja ili porodice ili
trošak prebacila na kreditnu karticu. Druge trškove bio preskočilo 13 odsto,
dok je 11 odsto reklo da uopšte ne bi platilo tih 1.000 dolara.
Teškoće Ameirkaca da uštede nisu nove. Tri ankete CBS-a i Njujork tajms od
sredine 90-ih pa do 2007. pre izbijanja krize pokazale su da bi većina
Amerikanaca imala probleme da pokrije trošaka od 1.000 dolara. Studija
Federalnih rezervi iz prošle godine pokazala je da 47 odsto ispitanih ili ne
bi moglo da pokrije nepredviđeni trošak od 400 dolara ili bi moralo da
pozajmi novac ili proda nešto.
Nezadavoljstvo privredom i neizvesna finansijska budućnost Amerikanaca je
dominanta tema ovogodišnjih predsedničkih izbora, pošto mnogi veruju da
oporavak iz recesije nije dovoljno uticao na njih.
|
|
Češka ponovo odbija kvote za izbeglice, spremna da tuži EU |
| |
Češki ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec dobio je mandat
od vlade da na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u petak u
Briselu odbije razgovor o kvotama za preraspodelu izbeglica, a da, kao apsolutni
prioritet, zatraži zaštitu granica šengenskog prostora.
Češka je spremna i da, kao i Slovačka, tuži EU ukoliko se ipak izglasaju kvote
kao rešenje.
"Od vlade imam za Brisel jasan mandat. Zalažemo se za doslednu zaštitu granica i
'hot spot centre' koji funkcionišu 100 odsto. Za eksperimente kao što su kvote,
nema vremena", poručio je danas Hovanec na Tviteru.
Češki ministar je saopštio da mu je vlada danas dala mandat da odbije izmene u
evropskoj politici azila koje bi u kriznim situacijama, kada neka članica ne
može sama da savlada migracijski talas, pokrenule mehanizam relokacije po
nacionalim izbegličkim kvotama u ostalim zemljama-članicama, kako je predložila
Evropska komisija.
Češki premijer Bohuslav Sobotka kazao je da Češka želi da se u petak na sastanku
u Briselu uopšte ne razgovara, a kamoli odlučuje, o kvotama.
Češka vlada spremna je da EU tuži sudu kao što je to krajem prošle godine
učinila Slovačka ukoliko bude preglasana i taj novi krizni mehanizam relokacije
izbeglica bude usvojen.
"Tada bih predložio vladi da je tužba EU sudu na mestu", kazao je Sobotka,
javlja češki javni tv servis ČT.
Češka će takođe tražiti da u eventualnu odluku o ukidanju viza za građane Turske
na osnovu sporazuma Brisela i Ankare o zaustavljanju izbegličkog talasa, EU
unese i klauzulu da vize mogu da se lako obnove.
"Tako da u slučaju da ne funkcioniše politika vraćanja imigranata, ili se iz
drugih zemalja pojača migracijski pritisak, možemo da obustavimo liberalizovani
vizni režim", kazao je Sobotka.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
