|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Talas nacionalizma u Hrvatskoj |
| |
 Talas
nacionalizma i političke radikalizacije negativno utiče na nacionalne
manjine u Hrvatskoj, posebno u oblastima koje su teško pogođene sukobima iz
1990-ih godina, saopštio je Savet Evrope (SE).
Savetodavni komitet SE o Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina
pohvalio je zakonski okviru za manjine u Hrvatskoj, kao i korake za
unapređenje prava na imovinu na lokalnom i regionalnom nivou, ali je
kritikovao neprimenjivanje tih zakona.
Zakoni o nacionalnim manjinama često se ne primenjuju, njihovi pripadnici
nisu u dovoljnoj meri zastupljeni u javnim službama, a pravo na upotrebu
manjinskih jezika i pisma ne primenjuje se u svim delovima Hrvatke, navodi
se u mišljenju Komiteta SE.
SE upozorava da je govor mržnje u porastu, kao i da je postao prihvatljiv u
medijskom i političkom diskursu.
Antimanjinska retorika i predrasude dominiraju u javnim debatama o
nacionalnim manjinama, zbog čega se mnogi pojedinci uzdržavaju od
ostvarivanja svojih prava, u strahu od negativnih posledica, navodi se u
saopštenju.
Komitet SE ukazuje na prepreke za ekonomsku integraciju povratnika koji su
napustili svoje domove u vreme sukoba od 1991. do 1995. godine, uključujući
prepreke za dobijanje državljanstva.
Kako se navodi, u oblastima u koje se Srbi vraćaju nema elementarnih uslova
kao što su električna energija, voda i gas, navodi se u izveštaju i dodaje
da ozbiljnijih investicija u oštećenu infrastrukturu u tim područjima nije
bilo još od kraja rata.
Pozitivan korak postignut je u integraciji Roma, ali se diskriminacija
protiv pripadnika te manjine nastavlja.
SE izdao je preporuke za poboljšanje položaja manjina koje obuhvataju
sistemsku i brzu osudu nacionalističke i antimanjinske retorike u političkom
i medijskom diskursu i efikasnu istragu protiv govora mržnje i zločina.
Komitet SE poziva vlasti u Zagrebu da nastave investicije u infrastrukturu
kako bi se revitalizovale marginalizovane oblasti u kojima žive pripadnici
nacionalnih manjina, posebno povratnika i Roma.
|
|
Republika Srpska u opasnosti da nestane |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Beogradu
da RS nikada nije bila lišena opasnosti da nestane i dodao da se RS "mora
čuvati ne samo u Banjaluci nego i u Sarajevu".
"Republika Srpska se može i mora čuvati ne samo u Banjaluci nego i u
Sarajevu, jer ako tamo nemate ljude koji su na to spremni, onda naravno da
gubite. Polako, ali sigurno gubite", rekao je Dodik na skupu "Paljenje
Balkana - od Makedonije do Republike Srpske".
Dodik je rekao da je u razgovoru s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem
izrazio zabrinutost, ali i očekivanje da Srbije stane uz Republiku Srpsku u
svim okolnostima.
Republika Srpska je u Dejton ušla kao država, a danas je taj termin
zabranjen, kao i pominjanje referenduma, rekao je Dodik.
"Činjenica da je RS unela svoj suverenitet u BiH i da je bila pregovaračka
strana u procesu Dejtona nesumnjivo je važno i tome je potrebno vratiti se
ponovo. Jedini izbor za BiH je da se vrati prvobitnom Dejtonskom sporazumu",
rekao je Dodik.
On je dodao da je Republika Srska i pre 1994. godine, odnosno Dejtonskog
sporazuma, ispunjavala kriterijume za državu, ali da je za to "nedostajala
samo politička volja drugih da to prihvate".
"RS u percepijama onih koji su hteli da naprave svoje političke karijere kao
što su ljudi (bivšeg američkog predsednika Bila) Klintona, ostaju pri onome
što je ranije bila njihova zamisao, a to je da je RS neka slučajnost koja
vremenom treba da nekako iščezne i da ono što je se danas naziva RS bude
prazna ljuštura u kojoj neće biti sadržaja", rekao je Dodik.
Dodik je izjavio da je zato postavljen visoki predstavnik, koji je, kako je
naveo, kršio međunarodno pravo, Dejtonski sporazum, a bio je zadužen da ga
brani, ocenivši da je "u tom pogledu jedan od ozbiljnijih međunarodnih
kriminalaca koji se pojavio u novijoj političkoj istoriji".
Predsednik RS je naveo da je visoki predstavnik do 2006. godine doneo 286
zakona i smenio više od 500 zvaničnika izabranih na legalan način, navodeći
da je to destabilizovalo poziciju RS i dovelo do promena samog karaktera
Dejtonskog sporazuma.
Komentarišući Srebrenicu, Dodik je rekao da to nije genocid, ali da jeste
ogroman ratni zločin.
"Gledajući vojno i operativno, to nam nije trebalo i ništa time nismo dobili
osim satanizacije", rekao je predsednik RS na tribini u organizaciji Centra
za razvoj međunarodne saradnje.
On je dodao da nekadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović nikada nije
posetio Srebrenicu, niti se obraćao u vezi s njom.
Komentarišući predstojeće predsedničke izbore u SAD, Dodik je rekao da bi
dodatnu opasnost za RS predstavljala pobeda Hilari Klinton, jer bi se
"vratili svi oni koji su gradili karijere u BiH".
|
|
Šarena revolucija blokirala saobraćaj u centru Skoplja |
| |
Učesnici "Šarene revolucije"u sredu su u podne u Skoplju
blokirali tri prometne raskrsnice u centralnom delu grada što je dovelo do
saobraćajne gužve.Za vreme blokade koja je trajala oko pola sata, policija
je bila prisutna na raskrsnicama kod "Crvenig krsta", kod Sabornog hrama i u
blizini Sudske palate tako da nije bilo kontakata između demonstranata i
vozača.
Iz građanskog pokreta "Protestujem" koji je organizaror "Šarene revolucije"
pozvali su vozače za strpljenje i podršku, kao i da uključe sirenu ako se
nađu na blokranim raskrsnicama.
Podnevna blokada rakrsnica u centru Skoplja je organizovana, kako je
navedeno, da bi "građanski glas dopreo dublje u sistem koji je okupiralo
režim" (VMRO DPMNE I DUI).
Iz pokrete "Protestujem" su poručili da se u 18 sati nastavljaju redovni
građanski, tzv. večernji antirežimski protesti, koji se svakodnevno
održavaju od 12. aprila.
Povod za početak građanskih protesta je bila odluka predsedenika države
Đorđa Ivanova da abolira političare protiv kojih Specijalno tužilaštvo vodi
krivičnu istragu zbog afere prisluškivanja razgovora. Među njima je najviše
članova rukovodstva vladajuće VMRO DPMNE, kao i njen lider Nikola Gruevski.
Demonstranti u organizaciji građanskog pokreta "Protestujem" traže potpuno
povlačenje svih abolicija ostavku predsednika Ivaanova i vlade, i da se
umesto nje formira ekspertska vlada koja će pripremiti fer i kredibilne
izbore. Jedan od zahteva je i da nevladine organizacije budu uključene u
pregovore o političkom rešavanju krize.
Politička kriza u Makedoniji, koja traje skoro dve godine, dodatno je
zaoštrena odlukom vladajuće koalicije u makedonskom parlamentu da raspiše
izbore za 5. jun uprkos protivljenju opozicije, kao i odlukom predsednika
Ivanova da abolira političare povezane s aferom prisluškivanih razgovora.
Kriza je počela kada opozicioni SDSM nije priznao rezultate parlamentarnih
izbora zbog čega je odbio da uđe u parlament, optužujući vladajuću VMRO
DPMNE da je lažirala izbore.
|
|
Novi predsednik Skupštine Crne Gore Darko Pajović |
| |
Poslanička većina ( 42 od 81) izabrala je Darka Pajovića za
novog predsednika Skupštine Crne Gore, koji je zamenio nedavno smenjenog
Ranka Krivokapića.
Partija na čijem je čelu Pajović, Pozitivna Crna Gora (PCG), stranka koja je
osnovana tek pre četiri godine, postala je jedna od ključnih na crnogorskoj
političkoj sceni krajem januara ove godine, kada je glasala za poverenje
Vladi Mila Đukanovića.
Pajović je izabran noćas u ponoć, glasovima Demokratske partije socijalista
(DPS), same PCG i političkih stranaka koje zastupaju Bošnjake, Hrvate i
Albance.
Izbor Pajovića za predsednika parlamenta je rezultat prekompozicije
političke scene u Crnoj Gori, jer je,takođe u januaru, vladajuću koaliciju
posle 18 godina napustila Socijaldemokratska partija (SDP), na čijem je čelu
Krivokapić.
Zahvaljujući podršci PCG, Vlada je opstala, nakon čega je premijer Đukanović
opoziciji ponudio četiri ministarska mesta i funkciju jednog potpredsednika
Vlade.
Na osnovu toga, u Vladu su ušle SDP, zatim, Demos i neparlamentarna Udružena
reformska akcija.
Uprkos tome, te partije su bile protiv izbora Pajovića za predsednika
parlamenta, a podršku Pajoviću na toj funkciji odbili su Demokratski front
(DF) i Socijalistička narodna partija (SNP).
Protivnici su Pajovića optužili za korupciju, a poslanici DF su ga direktno
pitali da li je primio novac za januarsko glasanje za poverenje Vladi.
Pajović je odgovorio da nema nameru da ide po kafanama i ljudima objašnjava
da nije ništa uzeo.
Nakon izbora, Pajović je rekao da oseća veliku odgovornost na funkciji
predsednika Skupštine Crne Gore i da želi da unapredi njen ugled.
|
|
Nekoliko desetina hiljada ljudi na skupu o reformi obrazovanja |
| |
Oko 25.000 građana okupilo se u sredu u centru Zagreba na skupu
podrške nastavku celovite školske reforme koja je ugrožena zbog političkih
pritisaka od dolaska na vlast vlade desnog centra.
Prema podacima policije, na glavnom zagrebačkom Trgu bana Jelačića okupilo
se 25.000 građana, dok su organizatori iz inicijative "Hrvatska može bolje"
procenili da se protestu podrške stručnom timu za reformu obrazovanja širom
Hrvatske odazvalo više od 40.000 ljudi.
Reč je o najvećem skupu podrške obrazovanju od samostalnosti Hrvatske. Uz
poruke podrške reformi, okupljeni su skandiranjem pozivali i aktuelnog
ministra obrazovanja Predraga Šustara, ali i vladu da odstupi.
Skup podrške reformi i stručnom timu organizovala je inicijativa "Hrvatska
može bolje" koja okuplja oko 300 udruženja, školskih sindikata i pojedinaca.
Spor oko reforme školstva čiji je cilj osavremenjenje pristupa učenju i da
učenici kritički misle, nastao je pošto je saborski Odbor za nauku zaključio
da je potrebno proširiti radnu grupu sa još 10 članova, zbog čega je svih
sedam članova Ekspertske radne grupe podnelo ostavku, zbog, kako su istakli,
političkih pritisaka s kojima su suočeni od dolaska na vlast vlade desnog
centra.
Dosad su najveće primedbe na sadržaj reforme, koja je počela početkom prošle
godine, imali predstavnici konzervativnih, desnih udruženja.
Predstavnici Inicijative su s glavnog zagrebačkog trga poručili da se
politika ne sme upletati u reformu školstva i da ne žele da budu taoci
neodgovornosti političkih elita. Učitelji i profesori žele školu iz koje će
odlaziti slobodomisleća i obrazovana deca, naveli su.
Inicijativa je zatražila nastavak reforme školstva koja je zastala zbog
političkih pritisaka, a od Sabora Hrvatske da jednoglasno donese zaključak o
podršci reformi i rezoluciju o obrazovanju kao nacionalnom strateškom
interesu.
"I oni misle da ćemo im dopustiti da nakon svih uništavanja unište i nadu u
bolji život. Svi vi nesavesni i zluradi političari, ovo je prvi put kako su
učitelji, nastavnici i profesori iznjedrili dokument koji nadu pretvara u
stvarnost i zato vam je ne damo", rekla je na skupu učiteljica Ana Hinić i
istakla da građani imaju pravo da traže promene.
Okupljeni su nosili brojne transparente među kojima"Kada bismo bili zemlja
znanja, vlada bi nam bila od makovog zrna manja", "Hoćemo slobodoumne, a ne
poslušnike", "Obrazovanje nije politička igra" i "Za škole pune naučnih
spoznaja, a ne dogmi".
|
|
EU i SAD ponovile da Ivanov mora da povuče sve abolicije |
| |
Evropska unija i SAD ponovile su da abolicija 56 političara i
njihovih saradnika u Makedoniji mora u celini da bude povučena.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han ocenio je da odluka makedonskog
predsednika Đorđa Ivanova da poništi pomilovanje za određen broj ljudi nije
dovoljna.
"Kao što stalno ponavlja EU, potrebno je sveobuhvatno rešenje da se izbegne
selektivna pravda", napisao je Han na svom tviter nalogu.
Američka ambasada u Skoplju je preko Fejsbuka poručila da parcijalno i
selektivno poništavanje amnestije neće doprineti rastućem osećaju nekažnjivosti
u zemlji.
"Makedonija mora ovo pitanje da reši sveobuhvatno", navela je ambasada SAD.
Da je za rešavanje krize u Makedoniji neophodno celovito, a nikako selektivno
poništavanje abolicije smatraju i najveća opziciona stranka Socijaldemokratski
savez Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva i učesnici građanskih protesta nazvanih
"Šarena revolucija", kao i sve manje političke stranke u Makedoniji.
Odluku Ivanova o delimičnom povlačenju abolicije pozdravila je jedino vladajuća
stranka VMRO DPMNE Nikole Gruevskog.
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov poništio je juče odluke o aboliciji 22
političara, od 56 koje je samovoljno pomilovao u aprilu. On je kratko objasnio
javnosti da je abolicije poništio za "sva politički eksponirana lica", ali nije
naveo o kojim osobama se radi.
Kontroverzna odluka Ivanova od 12. aprila da abolira 56 političara izazvala je
oštre reakcije opozicije i međunarodne zajednice, odnosno SAD i EU, koje su
zatražile njeno povlačenje, a dovela je i do višednevnih protesta u gradovima
Makedonije.
Među aboliranim političarima je najviše članova rukovodstva vladajuće VMRO
DPMNE, kao i njen lider, bivši premijer Nikola Gruevski. Protiv njih Specijalno
tužilaštvo vodi krivične istrage zbog slučajeva povezanih sa aferom
prisluškivanih razgovora.
Učesnici antivladinih protesta smatraju da je Ivanov odluku o aboliciji doneo u
dogovoru s Gruevskim.
Ta odluka Ivanova je dodatno zaoštrila političku krizu u Makedoniji koja je
počela pre dve godine, kada je SDSM optužio VMRO DPMNE da je pokrao izbore i
odbila da uđe u parlament.
|
|
Petrov spreman da ode ako Karamarko ostane |
| |
Potpredsednik Vlade Hrvatske Božo Petrov iz Mosta izjavio je da
je spreman da podnese ostavku ako lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ)
Tomislav Karamarko ostane u Vladi, odnosno ako mu ne bude izglasano nepoverenje
u parlamentu.
"Mislim da Most neće smanjivati kriterijume i vrlo verovatno da ni ministri koji
su došli iz kvote Mosta neće u tom slučaju ostati u Vladi", rekao je Petrov
novinarima u Saboru.
Petrov je rekao da pojedinac ne sme da bude iznad države, niti stranka iznad
interesa. Upitan o izjavi Tomislava Karamarka da će vlada opstati, a da Petrov
neće više biti deo vlade, lider Mosta je rekao da je reč o "zameni teza".
"Mi želimo da Vlada uspe, da opstane, ali ne pod svaku cenu. Mislim da svi treba
da imamo političku i ljudsku odgovornost i Vlada ne može da bude talac jedne
osobe", rekao je Petrov o svojoj i odluci 12 od 15 poslanika Mosta da podrže
predlog opozicije o izglasavanju nepoverenje Karamarku zbog afere
"Konsultantica".
Premijer Tihomir Orešković izjavio je novinarima u Saboru da je on i dalje
optimista, jer mu je takva narav. On je dodao i da mu ne smetaju napetosti na
poslu.
Predsednik Sabora Željko Rajner (HDZ) izjavio je da će se o predlogu
Socijaldemokratske partije (SDP) o opozivu prvog potpredsednika Vlade Tomislava
Karamarka odlučivati u poslovničkom roku, što je do 18. juna.
SDP je pokrenuo postupak opoziva prvog potpredsednika Vlade zbog afere
"Konsultantica" , odnosno zbog poslovne povezanosti firme Drimia njegove supruge
Ane s firmom konsultanta MOL-a Josipa Petrovića. Smatraju da je reč o sukobu
interesa, ali i vezi s fizičkim i pravnim licima "čiji su ciljevi i interesi
suprotni interesima Hrvatske i hrvatskih građana".
Most, koalicioni partner Domoljubne koalicije koju vodi HDZ, najavio je da će
glasati za opoziv Karamarka zbog političke odgovornosti jer smatra da je
"prejaka" veza između Josipa Petrovića i kruga ljudi koji su vrlo bliski
Karamarku.
Bez podrške Mosta, Vlada desnog centra gubi većinu u parlamentu koja iznosi 76
glasova poslanika.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
