Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
HDZ da nađe novu većinu ili novi izbori |
|
Potpredsednik
hrvatske Vlade i lider Mosta Božo Petrov tražio je juče od većinskog
kolacionog partnera Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) da izađe s novom
parlamentarnom većinom ili da ponudi novog potpredsednika Vlade ili da se
raspišu izbori.
Petrov je novinarima ispred vlade rekao da je za političu krizu kriv lider
HDZ-a i prvi potpredsednik Vlade Tomislav Karamarko zbog čega HDZ treba da
okonča krizu, prenela je Hina.
"Podsećam da je cela situacija nastala zbog političke odgovornosti samo
jedne osobe. Niti gospodin Orešković niti ja nismo odgovorni za ovu
situaciju. Mi smo dali priliku HDZ-u više puta da se stabilizira, pa čak
otrpeli i šamare u kojima se celo vrijeme spominje famozno preslagivanje",
rekao je Petrov.
Glavni sekretar HDZ-a Ivan Milšević rekao je da ta stranka ima dovoljno
glasova za novu parlamentarnu većinu i da će u novoj Vladi mesto premijera
biti u rukama HDZ-a, mada nije naveo kako će obezbediti većinu u parlementu.
Petrov je rekao da HDZ ima dve opcije.
"Prva je da konačno postroje tih 76 saborskih zastupnika koji su navodno
rezultat njihovog danonoćnog preslagivanja zadnjih par dana ili da ponude
prvog potpredsednika Vlade kao predlog da ova Vlada nastavi normalno
funkcionisati. Pa ako nisu u stanju napraviti niti prvo niti drugo, onda
mislim da je vreme da se raspišu novi izbori", rekao je Petrov.
Petrov je na pitanje je li svih 12 poslanika Mosta jedinstveno rekao da ta
stranka nije na prodaju i da su spremni poginuti jedan za drugoga.
Hrvatska se našla u ozbiljnoj krizi vlasti pošto je premijer Orešković
tražio ostavke lidera stranaka vladajuće koalicije, HDZ-a i Mosta, Tomislava
Karamarka i Bože Petrova, zbog njihovih narušenih odnosa.
Petrov je odgovorio da je spreman da se povuče ako tako odluči Most, dok je
Karamarko isprva takvu mogućnost odbacio rekavši da Orešković i Most više ne
uživaju poverenje HDZ-a. Karamarko je juče rekao da je spreman da ode iz
Vlade, ali da treba da odu i Orešković i Petrov, ali da HDZ treba da da
novog mandatara.
Svemu je prethodilo otkrivanje afere "Konsultantica", odnosno poslovne
povezanosti marketinške firme Drimia Karamarkove supruge, s firmom njegovog
prijatelja i konsultanta MOL-a Josipa Petrovića.
|
Predsednik Makedonije poništio sve abolicije |
|
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov poništio je u ponedeljk
preostale abolicije čime je ukinuo svih 56 pomilivanja političara i njihovih
saradnika.
U pismenoj izjavi koja je objavljena na sajtu predsedsednika Makedonije,
Ivanov je podsetio da je pre 10 dana poništio 22 abolicije politički
eksponiranih lica, navodeći da je doneo odluku da poništi 33 abolicije
njihovih saradnika. Jedan od aboliranih, Kosta Krpač, u međuvemenu je
izvršio samoubistvo.
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov je naveo da je abolicije saradnika
političara poništio sam jer za poslednjih dana niko od njih nije zatražio
povlačenje pomilovanja, iako je za to imao zakonsku mogućnost.
"Za razliku od 12. aprila danas imamo novu realnost u Makedoniji. U
uslovimima spoljnih pretnji i bezbednosnih rizika imamo funkcionalne
institucije, koje mogu da se nose za izazovima", istakao je Ivanov,
ponavljajući da je i tada i sada verovao da će njegova odluka o aboliciji da
"doprinese nacionalnom pomirenju i da će da ponudi izlaz iz političke krize
u Makedoniji".
Kontroverzna odluka Ivanova od 12. aprila ove godine da abolira 56
političara izazvala je oštre reakcije opozicije i međunarodne zajednice,
odnosno SAD i EU, koje su zatražile njeno povlačenje a dovela je i do
višednevnih protesta u više gradova Makedonije. Pritisci i protesti su
nastavljeni nakon što je Ivanov povukao abolicije za 22 političara.
Među aboliranim političarima je najviše je bilo članova rukovodstva
vladajuće VMRO-DPMNE, kao i njen lider, bivši premijer Nikola Gruevski.
Protiv njih Specijalno tužilaštvo vodi krivične istrage zbog slučajeva
povezanih sa aferom prisluškivanih razgovora.
Učesnici antivladinih protesta "Šarena revolucija" smatraju da je Ivanov
odluku o aboliciji doneo u dogovoru s Gruevskim.
|
U Hrvatskoj obnovljena antisrpska kampanja |
|
Predsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj Milorad Pupovac
ocenio je da se ta zemlja vratila u devedesete godine prošlog veka i da je u
Hrvatskoj obnovljena antisrpska kampanja.
"Hrvatska se vratila u devedesete, s tendencijom rehabilitacije i
četrdesetih godina 20. veka. Nova Vlada koja sada više de fakto i ne
postoji, potpuno je isključila Srbe i druge manjine iz svog programa, a
uključila ekstremno desne i ekstremno konzervativne grupacije", rekao je
Pupovac u intervjuu za nedeljno izdanje beogradskih "Večernjih novosti".
Pupovac je ocenio da su u Hrvatskoj obnovljeni isključivi nacionalizam,
netolerancija i antimanjinska, a posebno antisrpska kampanja, što su procesu
koji su se naglo pogoršali od prijema te zemlje u Evropsku uniju.
"U Briselu, kao i na drugim mestima, kada je reč o politici, posebno
srpskoj, ne možete naići na razumevanje iz prvog puta. Osim toga, Evropa ima
i svoje velike probleme. Treba samo biti istrajan i pronaći adekvatan način
komunikacije", rekao je Pupovac.
On je dodao da ohrabruje građanski otpor ustaškim idejama koji postoji u
Hrvatskoj, ali da je presudno da se tome suprostave i Hrvatska demokratska
zajednica i Katolička crkva.
"Broj intelektualaca koji se odupiru desnom ekstremizmu i istorijskom
revizionizmu, otvorenom klerikalnom i nacionalnom totalitarizmu sve je veći.
Oko 4.000 potpisnika peticije kulturnih radnika protiv (ministra Zlatka)
Hasanbegovića i više od 50.000 roditelja s decom, koji su se u Zagrebu
nedavno okupili protiv zatupljivanjau školama, a zapravo protiv desničarskog
primitivizma, vrlo su ozbiljni i već dugo nisu viđeni u Hrvatskoj", rekao je
Pupovac.
Pupovac je takođe ocenio da će Hrvatska, prvi put od osamostaljenja, imati
vanredne parlamentarne izbore i da to postaje sve izgledniji izlaz iz, kako
je ocenio, "političkog haosa i nestabilnosti".
|
Nova presudu protiv BiH zbog diskriminatorskih odredbi zakona |
|
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je juče presudu
prema kojoj država Bosna i Hercegovina treba da isplati Ilijazu Pilavi iz
Srebrenice 6.607 evra, jer mu kao stanovniku Republike Srpske nije bilo
omogućeno da se kandiduje za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, objavili su
sarajevski mediji.
Sud u Strazburu je u presudi konstatovao da je onemogućavanjem Pilavove
kandidature prekršena Konvencije o zaštiti ljudskih prava i fundamentalnih
sloboda.
Pilav, hirurg iz Srebrenice, podneo je žalbu Sudu u Strazburu 2007. godine,
jer se u dva izborna ciklusa u BiH, 2006. i 2010. godine, kao stanovnik RS
nije mogao kandidovati za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.
Prema Ustavu i Izbornim zakonu BiH u Predsedništvo se biraju tri člana,
bošnjački i hrvatski na području Federacije BiH i srpski član na području
Republike Srpske.
Sud je zaključio da nema potrebe da razmatra njegovu odvojenu žalbu u vezi
sa nemogućnošću da glasa za člana Predsedništva BiH iz svoje etničke
zajednice.
Sud je odlučio da novčana nadoknada Pilavu bude isplaćena u roku od tri
meseca od datuma kada ona postane konačna.
Ovo je treći spor koji je BiH izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava
u Strazburu zbog diskriminatorskih odrebi Ustava i Izbornog zakona BiH.
Presude su ranije dobili Dervo Sejdić i Jakob Finci, kojima kao pripadnicima
nacionalnih manjina nije omogućena kandidatura za člana Predsedništva BiH,
ali do danas nije promenjen Ustav i Izborni zakon BiH kako bi bila
primenjena presuda "Sejdić-Finci".
|
Specijana policija na ulicama Kotora |
|
Više Tužilaštvo u Podgorici saopštilo je juče da su nedavni
vatreni obračuni u Kotoru posledica sukoba kriminalnih organizacija.
Viša državna tužiteljka Vesna Jovićević je na konferenciji za novinare rekla
da je Tužilaštvo na osnovu uviđaja povodom ubistva i više pokušaja ubistava
u Kotoru, ocenilo da su oni "posledica sukoba kriminalnih organizacija".
Dokazi su, dodala je ona, prosleđeni Specijalnom tužiocu za organizovani
kriminal.
Jovićević zbog tajnosti istrage nije mogla da iznese više detalja.
Specijalna antiteroristička jedinica crnogorske policije od vikenda je u
Kotoru u pokušaju da smiri pogoršanu bezbednosnu situaciju u primorskom
gradu pod zaštitom Uneska, koji je poslednjih meseci poprište vatrenih
obračuna.
U Kotoru je u poslednjih mesec dana bilo nekoliko oružanih obračuna i to na
javnim mestima, zbog čega je tokom vikenda grad posetio novoizabrani
ministar unutrašnjih poslova, opozicionar Goran Danilović.
On je zatražio odgovornost za "zapuštenu, alarmantu bezbednosnu" situaciju u
tom drevnom gradu koji godišnje poseti na desetine hiljada turista.
"Kotor je uhapšeni grad... Ovo je problem višegodišnje zapuštenosti i država
mora nešto da učini da se ovaj grad ne pretvori u Palermo...
Kotor mora prestati da bude središte obračuna zaraćenih, kriminalnih bandi",
kazao je Danilović novinarima posle posete Kotoru.
Kotor je poslednjih godina poprište obračuna nekoliko narko kartela koji
deluju u gradu, prenose oklani mediji operativna i nezvanična saznanja
policije.
U poslednjih par godina u Kotoru se desilo nekoliko likvidacija, koje još
nisu rasvetljene.
Gradom se mogu videti blindirani, zatamnjeni automobili, kamere postavljene
na više mesta kako bi kriminalne grupe kontrolisale ko ulazi u grad.
|
Opet bez rešenje za Mostar |
|
Predsednici vladajuće koalicije u Federaciji BiH Bakir
Izetbegović, Dragan Čović i Fahrudin Radončić nisu ni danas postigli dogovor o
izborima u Mostaru.‚
Lider Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić je po završetku sastanka
rekao da su razgovori bili "ozbiljni i detaljni", ali da konačno rešenje za
Mostar nije postignuto.
On je dodao da će delegacije tri stranke narednih dana pokušati da usaglase
stavove, kako bi lideri stranaka postigli konačan dogovor. Upitan da li postoje
stavovi o kojima postoji saglasnost sve tri partije, Radončić je naveo da se
radi o problemima koji traju 20 godina, dodavši da je problem Mostara usko vezan
za odnos i stavove SDA i HDZ BiH.
Lider HDZ BiH Dragan Čović rekao je novinarima da je na sastanku zaključeno da
je potrebno nastaviti pregovore kako bi se u oktobru i u Mostaru održali lokalni
izbori.
"Složili smo se oko dva principa. Da bude implementirana presuda Ustavnog suda
BiH i da se izbori u Mostaru moraju održati ove godine. Oni će se i održati,
nema više razloga da Mostar bude grad slučaj. Naše delegacije u Mostaru već
sutra će nastaviti razgovore i nadam se da će naći rešenje", naveo je Čović.
Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni svi modeli izbora većnika u
gradskoj skupštini Mostara i postoje realne šanse da se utvrdi način izbora 35
većnika.
Odlukom Ustavnog suda BiH iz 2011. godine suspendovane su pojedine odredbe
Statuta Grada Mostara, koje se odnose na izbor većnika u Gradsko veće, zbog čega
jedino u Mostaru nisu održani lokalni izbori 2012. godine.
Odlukom Ustavnog suda BiH utvrđeno je da postojeći Statut Mostara krši ustavna
prava građana, jer je izborni model, koji je proizilazio iz postojeće podele
grada na opštine, omogućavao da opštine s manjim brojem stanovnika biraju isti
broj gradskih većnika kao i one u kojima je registrovano više birača.
Na rešenju koje bi podrazumevalo jedinstveni grad s dve "podjedinice" ranije je
insistirala Stranka demokratske akcije (SDA), ali su prema tom predlogu bili
skeptični u HDZ-u BiH, navodeći da je to put u nove podele.
Gradski ogranci SDA i Saveza za bolju budućnost (SBB) su potom objavili
usuglašeni predlog bošnjačkih stranaka da se u Mostaru uspostavi sedam izbornih
područja, uz direktan izbor gradonačelnika i dva dogradonačelnika iz reda
različitih naroda.
|
Bacili kantu boje na hram SPC u Zagrebu |
|
Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu oštećen je u
ponedeljak kada su nepoznate osobe bacile kantu boje na fasadu, saopštila je
Mitropolija zagrebačko-ljubljanska Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Kako je objavljeno sa sajtu Mitropolije, policija je obaveštena o incidentu koji
se dogodio jutros oko 9.00.
"Nepoznati počinitelj ili počinitelji pokušali su kantom plave boje napisati
određeni sadržaj na fasadi pored glavnih ulaznih vrata hrama, time ostaviti
poruku i naneti materijalnu štetu SPC. Očigledno ometeni u svojoj nameri, bacili
su boju na hram ostavivši za sobom materijal kojim su hteli oštetiti fasadu",
stoji u saopštenju.
Dodaje se da Mitropolija još nije dobila izveštaj nadležnih organa o odgovornima
za taj incident, iako je zagrebački Cvetni trg, na kome se nalazi hram
Preobraženja Gospodnjeg, pokriven video-nadzorom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|