|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Vučić zadovoljan konsultacijama o budućoj vladi |
| |
 Mandatar
i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je
zadovljan razgovorima sa predstavnicima parlamentarnih stranka o formiranju
nove Vlade Srbije, ali da danas još nema sastava vlade te da će ponovo
razgovarati sa svima koji to žele.
Posle konsultacija s predstavnicima pet izbornih lista, Vučić je novinarima
u Skupštini Srbije rekao da mu je drago što je čuo različite ideje i
predloge, da će neke uzeti u razmatranje, a neke prihvatiti i uvrstiti u
ekspoze.
On je rekao da će razgovarati sa strankama nacionalnih manjina, a da će u
četvrtak i petak imati konsultacije u SNS i s koalicionim partnerima koji su
zajedno sa naprednjacima izašli na izbore.
"Onda ću krenuti u dodatni krug konsultacija", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da se nada da će nova vlada biti formirana do 16. juna, a
možda i kasnije.
"Trudićemo se da napravimo najbolju vladu, zakonski rok je 7. septembar, ali
mi želimo da završimo to što pre", rekao je Vučić.
On je kazao da je na konsultacijama govorio o budućnosti Srbije kao
nezavisne i suverene zemlje, u kojoj će biti postavljeni dobri ekonomski
temelji, smanjivaće se javni deficit i više će se baviti prosvetom i
zdravstvom.
"Zajedničkom borbom i marljivim radom, Srbija može da bude jedna od
najuspešnijih zemalja u ovom delu Evrope, i to zaista zavisi samo od nas
naše energije i našeg rada. Otvoreni smo za sugestije, kritike i drugačija
mišljenja, i mislim da ćemo uspeti", rekao je Vučić.
Na pitanje novinara o tome kako je prošao sastanak s predstavnicima Pokreta
"Dosta je bilo" i da li mu je uručena tužba, Vučić je rekao da je Saša
Radulović "doneo nešto što je spustio ispred sebe" i da mu "ništa nije dao".
"Ja sam mu rekao da je nepristojan i nevaspistan, i još neke stvari, u oči.
Njih je bilo četvoro-petoro, a nas dvojica. Rekao sam mu sve što mislim o
njemu, i da nikakvu politiku ni nema, i mislim da je brzo izleteo napolje",
kazao je Vučić i dodao uvrede Radulovića na račun novinara govore o njegovom
vaspitanju.
Vučić je naveo da je s liderom SRS Vojislavom Šešeljem imao "otvoren, učtiv
i pristojan razgovor"i da mu je kazao da se Vlada neće odreći evropskog
puta.
Razgovor s predsednikom SPS Ivicom Dačićem bio je otvoren, kazao je Vučić,
dodavši da su razgovarali o ciljevima koji se poduraraju u velikoj meri, i
da će razgovore nastaviti.
On je kazao da je imao "veoma sadržajan razgovor" sa LSV i LDP o budćunosti
Vojvodine i Srbije, o tome šta je potrebno promeniti i dodati, i da će se i
taj razgovor nastaviti.
Kako je naveo, razgovor sa Dverima je bio "korektan", iako se "u mnogo čemu
razlikuju".
"Razgovaralo se o politici nataliteta i šta Srbija treba da promeni u tom
pogledu, ali i o drugim temama. i zadovoljan sam diskusijom bez obzira što
ne delimo ista uverenja po brojnim pitanjima", kazao je Vučić.
Na molbu novinara da prokomentariše konstitutivnu sednicu Skupštine, koja je
trajala dva dana uz oštre optužbe, Vučić je kazao da je to parlamentarni
život i da tu "nije bilo ničeg strašnog".
|
|
Kako to vide drugi… Na putu ka EU |
| |
Srbija na putu ka EU može očekivati nove probleme sa zemljama,
poput nedavnog spora sa Hrvatskom, ali njen najveći problem biće Kosovo,
ocenio je profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović.
Na skupu Uloga država članica u procesu pregovora o članstvu - Igra mačke i
miša, naveo je da u pogledu pristupanja EU sa nerešenim teritorijalnim
pitanjem postoji primer Kipra, ali da misli da "nažalost nema spremnosti" da
se na Srbiju primeni model Kipra koji je pristupio u EU kao celina, s tim
što se članstvo za sada ne primenjuje na severni odnosno turski deo.
Potrebno je izraditi strategiju o tom pitanju, rekao je Jović, koji je bio
savetnik bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića.
"Najbolji period za pristupanje bio je 2004, ali mi smo to nažalost
propustili", rekao je Jović, dodavši da su zemlje Zapadnog Balkana
propustile i doba kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija, dok je Hrvatska
prošla kroz nešto teži proces u odnosu na ranija proširenja, a kako vreme
odmiče proces je sve teži.
Jović je naveo da povećanjem broja zemalja članica rastu i zahtevi koje
zemlje kandidati treba da ispune, jer članice unose i svoje prioritete, pa
više nije reč samo o osnovnim kriterijumima iz Kopenhagena, a zemlje nemaju
kapaciteta da zaista ispune te povećane zahteve.
"Mi sad imamo Kopenhagen plus plus plus u zemljama koje su minus, minus,
minus" po kapacitetu za ispunjavanje zahteva, naveo je on, dodavši da zemlje
iz te situacije izlaze tako što "odglume tranziciju", i da to nije čudo jer
ih složen proces "natera na to".
Jović rekao da nakon što je Hrvatska dala saglasnost za nastavak procedure
za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije u članstvu EU ne misli da je
problem blokada pregovora rešen.
"Mislim da pre sledi niz takvih postupaka, jer zemlje žele da zadovolje deo
svojih zahteva ili u stvarnom ili u simboličkom smislu", rekao je Jović i
dodao da Srbija treba da utvrdi na koje zemlje može da se osloni, kao što je
učinila Hrvatska.
Prema njegovom mišljenju, nova zemlja članica, pogotovo mala, ne može dugo
da blokira pregovore, što je pokazao i slučaj slovenačkog blokiranja
Hrvatske, koje je trajalo 10 meseci.
, i hrvatskog blokiranja Srbije.
Kao razloge koji su doprineli brzom rešavanju problema naveo je da je 27
članica bilo za nastavak pregovora sa Srbijom, ali i slabu vladu u
Hrvatskoj, kao i slabljenje njene reputacije zbog rastućeg nacionalizma.
Jović je naveo da bi put Srbije ka EU mogao da se ubrza zbog sve važnijeg
pitanja bezbednosti, budući da je Srbija na području koje će biti izloženo
multipolarnim uticajima, uključujući SAD koja je u nekim zemljama poput
Albanije jača nego EU ali i Turske i Rusije.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da je Ministarstvo
spoljnih poslova napravilo pregled bilateralnih pitanja koja bi se mogla
pojaviti tokom pregovora, i da je sada vreme da se krene na sistemski način
u njihovo rešavanje kroz bilateralne komisije.
"Trudićemo se da svi bilateralni problemi budu izazov a ne problemi", navela
je ona, dodajući da je sporove najbolje rešavati bilateralno, jer je to i
efikasnije, a i izbegava se stvaranje "zle krvi".
Navela je da danas u proširenju zemlje članice odlučuju o svakom koraku,
odnosno o ispunjenosti merila za otvaranje i zatvaranje svakog od 35
poglavlja, a za tri ključna poglavlja i o prelaznim merilima.
"To je 35 puta dva, plus tri, pa izračunajte tačke koliko momenata ima za
ozbiljan razgovor i raspravu sa svakom pojedinačnom članicom", navela je
Miščević.
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović
rekao je da je "fingiranje reformi" na putu ka EU možda donekle korisno zbog
složenosti procesa pristupanja, ali da je "iz vizure građana svrsishodnije
stisnuti zube" i pokušati da se prenese najbolja praksa zemalja članica u
poštovanju institucija, ljudskih i manjinskih prava i ekonomskih reformi.
Majstorović je rekao da će referendum u Britaniji o ostanku zemlje u EU
imati posledice na Uniju bez obzira na to kakav bude ishod, jer je
"očigledno da će unutrašnja pravila morati da se reformišu" što će, kako je
naveo, uticati i na zemlje koje pristupaju EU.
Viša analitičarka briselskog Evropskog centra za javnu politiku Korina
Stratulat (Corina) rekla je da se u proširenju jasno vidi želja članica da
učestvuju u odlučivanju o proširenju jer neke zemlje uvode obavezno
izjašnjavanje parlamenta poput Nemačke, ili mogućnost referenduma, a aktivne
su i u institucijama poput Saveta EU gde insistiraju na nekim pitanjima,
često mimo odluka Evropske komisije.
Dodala je da takvo angažovanje članica može biti dobronamerno, ali da je
rigorozniji, složeniji i nepredvidiviji proces pristupanja "naša nova
realnost".
Kada je reč o rešavanju bilateralnih pitanja sa članicama, i same zemlje
Zapadnog Balkana moraju da budu "proaktivnije u komunikaciji" i da pokušaju
da razumeju potrebe i strahovanja zemalja članica sa kojima razgovaraju.
Direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević rekao je da u
pregovorima "ima 100 faza gde će se članice pitati" i imati reč, kako tokom
pregovora, tako i na kraju prilikom ratifikacije u evropskom parlamentu,
Savetu i zemljama članicama, u kojima postoji mogućnost i za referendume.
Naveo je i da postoji uvek mogućnost i da zemlje članice "poguraju" proces
što se dogodilo Grčkoj 1979. kada je Evropska komisija imala negativno
mišljenje o mogućem članstvu, dok su je zemlje članice primile zbog
geopolitičkih okolnosti.
|
|
SPC predložila odlaganje Velikog svetog sabora na Kritu |
| |
Srpska pravoslavna crkva (SPC) predložila je da Veliki sveti
sabor svih pravoslavnih crkava koji bi trebalo da počne u drugoj polovini
juna na Kritu bude odložen na "neko vreme" i da najavljeno okupljanje na tom
ostrvu bude "predsaborsko međupravoslavno savetovanje" u cilju dopunske
pripreme Sabora.
Mediji su prethodno preneli da je posle 55 godina pripreme, sudbina Svetog i
Velikog sabora pravoslavnih crkava neizvesna, pošto je Bugarska pravoslavna
crkva prošle nedelje odbila da prisustvuje zbog nesuglasica oko dnevnog
reda.
Sinod SPC uputio je 6. juna pismo vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju u kome
se navodi da SPS "oseća teškoću" da učestvuje na sazvanom Svetom i Velikom
Saboru i predlaže njegovo odlaganje na neko vreme.
"Primorani smo sa žalošću, ali i sa punim osećanjem pastirske i crkvene
odgovornosti da obavestimo Vašu Svetost i Vaš Sveti i Svešteni Sinod da,
budući da sve ovo jeste ovako, naša Crkva oseća teškoću da učestvuje na
sazvanom Svetom i Velikom Saboru i predlaže njegovo odlaganje na neko vreme,
s tim što bi se naše skoro... sabranje na Kritu smatralo za predsaborsko
međupravoslavno savetovanje u cilju dopunske pripreme Sabora i poboljšanja
njegovih tekstova ili kao početna faza čitavog saborskog procesa, koji treba
dovršiti u sledećoj fazi nakon što budu uklonjene nesuglasice i budu
postignuti jednomislije i konsenzus Crkava", navodi se u pismu.
Ruska pravoslavna crkva ranije je upozorila da okupljanje ne bi imalo smisla
ukoliko neka crkva ne bi prisustvovala.
Ruska pravoslavna crkva, sa oko 100 miliona vernika, upozorila je da odluka
Bugarske pravoslavne crkve i drugi slični postupci mogu biti smatrani
ozbiljnim preprekom za održavanje sinoda.
Vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji je po rangu "prvi među jednakima",
izrazio je nadu da bi sastanak lidera 14 nezavisnih pravoslavnih crkava ovog
meseca na grčkom ostrvu Kritu mogao da unapredi jedinstvo crkava s 300
miliona vernika širom sveta.
Vartolomej je rekao da ga nijedna crkva za sada nije obavestila da neće
učestvovati.
Na Velikom saboru, prvom takvom skupu od Velikog raskola Rimokatoličke i
Pravoslavne crkve 1054. godine, pravoslavne crkve trebalo bi da razmotre
zajedničku budućnost, svoju ulogu u savremenom svetu i odnos s drugim
hrišćanima.
|
|
Iza rušenja u Savamali stoji gradska vlast |
| |
Mandatar za formiranje nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić
izjavio je juče da iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske
vlasti Beograda i da će oni za to snositi odgovornost.
"Nisam tužilaštvo ni policija, pa danas neću da govorim o detaljima, ali je
nesumnjivo da iza onoga što se desilo u Savamali, a što je vrlo neprijatno,
urađeno je nešto veoma loše, iza toge stoje najviši organi gradske vlasti u
Beogradu i oni će snositi odgovornost i krivičnu i sve druge odgovornosti",
rekao je Vučić novinarima u Skupštini Srbije.
On je kazao da je siguran da je njihov motiv bio najčistiji, ali da to ne
sme i ne može tako da se radi.
Upitan da li to znači da će gradonačelnik Beograda biti smenjen, Vučić je
kazao da postoje različite vrste odgovornosti, da treba sačekati nadležne
organe, ali da je Mali za Beograd i njega kao građanina Beograda uradio više
nego bilo koji gradonačelnik do sada.
"Siniša Mali je zaslužan za 260 miliona evra manju zaduženost Beograda, što
je deficit sa 21 odsto pao na šest odsto. Siniša Mali je zaslužan za
pokretanje projekata i za najlepše šetalište u Evropi, što vidite najviše
kranova i dizalica", dodao je on.
Vučić je rekao i da će o detaljima istrage govoriti tužilaštvo i policija.
"Nisam ni tužilaštvo ni policija, oni će da vam govore o detaljima, da li će
to da urade za tri ili više dana, to je njihova stvar. Ja sam rekao ono što
sam smatrao svojom obavezom", kazao je on.
Upitan kako ima saznanja o tom rušenju u Savamali, ako je ranije danas Više
javno tužilaštvo navelo da "nema ništa novo", Vučić je rekao da je to "zato
što zna, jer je dobio podatke od policije".
"MUP vrši istragu i tako znam da nikakvog vezivanja nije bilo..Verovatno
policija nije završila svo prikupljanje, pa zato tužilaštvo nije dobilo
sve", rekao je on.
Na pitanje da li prema njegovim saznanjima ima odgovornosti i u vrhu
policije, Vučić je odgovorio da je siguran da policija nije ni na koji način
određivala i da nije u čemu učestvovala u izvršenju dela.
"Da li ima propusta u delovanju, to je neko drugo pitanje, to nema veze sa
krivično-pravnom odgovornošću", kazao je Vučić.
|
|
Maja Gojković nova predsednica Skupštine Srbije |
| |
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su sinoć članicu
predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Maju Gojković za predsednicu
parlamenta.
Za izbor Maje Gojković, koja je tu funkciju obavljala i u prethodom sazivu,
glasalo je 159 poslanika, 73 su bila protiv, a uzdržan je bio jedan
poslanika.
Za njen izbor glasali su poslanici Spske napredne stranke, Partije
ujedinjenih penzionera Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta
socijalista, Saveza vojvođanskih Mađara, Partije za demokratsko delovanje,
ali i poslanici Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije.
Protiv su bili poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije,
pokreta Dosta je bilo, Liberalno demokratske partije, Socijaldemokratske
stranke, Dveri, Srpske radikalne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Maja Gojković rođena 22. maja 1963. godine u Novom Sadu.
Maja Gojković je bila članica Srpske radikalne stranke (SRS) od osnivanja,
februara 1991. do marta 2008. godine, kada je isključena iz te partije. U
oktobru 2008. godine registrovala je novu partiju pod nazivom Narodna
partija čiji je ona bila lider. Narodna partija postala je maja 2010. godine
članica Ujedinjenih regiona Srbije, a iz tog saveza je isključena 26. juna
2012. godine, zbog, kako je obrazloženo, neovlašćenih pregovora s
Demokratskom strankom oko podrške za formiranje vlade. Nekoliko meseci
kasnije, 3. decembra 2012. godine, stranka Maje Gojković pristupila je
kolektivno Srpskoj naprednoj stranci, a Gojkovićeva je postala članica
predsedništva te partije.
|
|
Državna uprava sama pribavlja dokumenata |
| |
Državna uprava od srede građanima neće tražiti podatke
neophodne prilikom izdavanja dokumenata, koje već ima u službenim
evidencijama.
Od danas, državna uprava ne sme da traži podatke sadržane u ličnoj karti,
izvode iz knjige rođenih, državljanstvo i dokaz o prebivalištu.
Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, građani će podnositi zahteve, a
dokumenta će pribavljati državni organi iz službenih evidencija.
Građani su, takođe, oslobođeni i plaćanja takse za ta dokumenta.
Nova obaveza službenika je i da prikupljaju dokumentaciju za odobravanje
dečjeg i roditeljskog dodatka, ili podatke o registraciji preduzeća ili
preduzetnika i skicu zauzeća za one koji žele da postave aparat za prodaju
kokica ili sladoled, za šta im je potrebna dozvola opštine.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Kori Udovički izjavila
je agenciji Beta da će građani moći da se žale ako im iz državne uprave budu
tražili podatke koje već imaju u sopstvenoj evidenciji i da Zakon predviđa i
kazne za službenike, ako građanin podnese prekršajnu prijavu.
Kako je kazala, građani će morati da dostave podatke koji nisu u službenoj
evidenciji, što su na primer uverenja o visini zarade, zaposlenosti,
zdravstvenom stanju i sličnim stvarima.
Puna primena Zakona počinje od juna 2017. godine.
|
|
Srbija će ratifikovati Pariski sporazum o klimi do polovine 2017. |
| |
Srbija planira da ratifikuje Pariski klimatski sporazum
najkasnije do polovine 2017. godine i da uskoro donese zakon za smanjenje
emisija gasova sa efektom staklene bašte, rekla je državna sekretarka u
Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana
Božović.Božovićeva je na skupu o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu
podsetila da je predviđeno da se sporazum ratifikuje usvajanjem zakona o
ratifikaciji u Skupštini Srbije i da je kranji rok za to, predviđen
strateškim dokumentima, polovina naredne godine.
"Ministarstvo je pripremilo kompletan potrebni materijal i možemo početi sa
ovom procedurom odmah nakon formiranja vlade, a ono što mi očekujemo i naš
krajnji cilj jeste da ovaj zakon (o ratifikaciji) bude usvojen do sredine
2017. godine", rekla je ona na skupu u ambasadi Francuske.
Božovićeva je rekla da se po formiranju nove vlade očekuje i donošenje
zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte koji je sada u
proceduri javnih konsultacija, i istakla da će uskoro početi i izrada
Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom.
Dodala je da će u strategiji, između ostalog, biti utvrđeno da li postoji
mogućnost da Srbija poveća cilj za smanjenje emisija, i definisano
finansiranje prioritetnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena.
Francuska ambasadorka u Srbiji Krisitn Moro je pozdravila napore Srbije u
borbi protiv klimatskih promena i podsetila da se i od zemalja kandidata za
članstvo u EU očekuje da pruže primer na tom planu. "Nadam se da će i sa
vaše strane takođe, buduća vlada moći ubrzo da otpočne proces ratifikacije
pred novom skupštinom", rekla je ona.
i dodala da je u Francuskoj sporazum ratifikovan u donjem domu parlamenta
17. maja a da ga danas razmatra Senat.
Stana Božović je rekla da će Srbija moći da koristi međunarodne fondove za
sprovođenje svojih obaveza u borbi protiv klimatskih promena, kao i određena
sredstva EU.
Savetnica stalne koordinatorke UN u Srbiji Borka Jeremić je rekla da novi
okvir razojnog partnerstva sa Srbijom za 2016-2020. predviđa podršku Vladi
Srbije u razvoju kapaciteta za borbu protiv klimatskih promena i upravljanju
priodnih resursa.
Borka Jeremić je najavila i novi projekat podrške UNDP lokalnim samouprava
na tom planu čiji je cilj da se utvrde izvori emisija i pronađu tehnološka
rešenja i izvori finansiranja.
Ambasador Maroka Abdel Zagur je rekao da će se naredna konferencija UN o
klimi (COP22) održati u Marakešu u novembru i da će to biti prilika da se
nastavi posao započet na konferenciji u Parizu (COP21) i stvore uslovi za
napredak u sprovođenju Pariskog sporazuma.
Ambasadorka Moro je podsetila da je Pariski sporazum, koji je postignut u
decembru 2015. u Parizu, do sada potpisalo 175 zemalja od 195 članica
Okvirne konvencije UN o promeni klimi.
Ocenila je da se ide u pravcu kada je reč o dostizanju uslova za njegovo
stupanje na snagu, odnosno da ga potpiše 55 zemalja čiji je udeo u emisijama
najmanje 55 odsto.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
