|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Polovina svetskog bogatstva u rukama milionera |
| |
Milioneri predstavljaju jedan odsto svetskog stanovništva,
ali u svojim rukama drže gotovo polovinu privatnog svetskog bogatstva,
pokazuje godišnji izveštaj finansijske firme Boston konsalting grup (BCG).
Ukupno 18,5 miliona bogatih porodica drži 47 odsto svetskog bogatstva
akumuliranog u prihodima, uloga u bankama ili u akcijama, navodi se u ovom
izveštaju objavljenom danas. Samo oni zajedno vrede oko 78.800 milijardi
dolara, što je nešto više od godišnjeg ukupnog bruto domaćeg proizvoda
(BDP-a) sveta.
U SAD se nalazi daleko najviše milionera, njih osam miliona, sledi Kina sa
dva miliona, ali su oni proporcionalno najbrojniji u Lihtenštajnu i
Švajcarskoj.
Tokom 2015. godine međutim nije bilo velikog porasta bogatstva, prema ovom
izveštaju. Privatno bogatstvo na svetu je poraslo "samo" 5,2 odsto u odnosu
na rast od sedam odsto 2014. godine, zbog finansijskih previranja, političke
nestabilnosti i ekonomskih sankcija. "Rast privatnog bogatstva na svetu
izgubio je zamah 2015. godine posebno u razvijenim državama", navode
stručnjaci Boston konsalting grupe.
Prema izveštaju, bogatstvo akumulirano u ofšor centrima, gde se
nerezidentima nude niski porezi i diskrecija, poraslo je za tri odsto za
godinu dana i dostiglo gotovo 10.000 milijardi dolara.
Švajcarska je i dalje najomiljenija ofšor destinacija za velike bogataše,
ispred Singapura i Velike Britanije, navodi se u izeštaju.
Očekuje se prema izveštaju da će ofšor sektor rasti narednih godina uprkos
regulatornim merama koje se uvode u borbi protiv izbegavanja oporezivanja.
Otkrića u Panamskim dokumentima obelodanila su veliku razmeru upotrebe ofšor
centara za izbegavanje poreza, što je navelo međunarodnu zajednicu da najavi
novi plan borbe protiv te prakse.
|
|
Morsko dno manje poznato nego mesečeva površina |
| |
Reljef morskog dna manje je poznat nego reljef mesečeve
površine, naveli su međunarodni stručnjaci povodom 8. juna, Svetskog dana
okeana, i založili se za veće javne investicije u istraživanje morskog dna.
Trenutno je poznato manje od 10 odsto reljefa morskog dna, ispod dubine od
200 metara, prema Međunarodnoj hidrografskoj organizaciji (IHO), dok je
gotovo dve trećine površine Zemlje pokriveno vodom.
"Nema razloga da poznajemo bolje Mesec nego dno okeana", rekla je Fransuaz
Gaj, francuska naučnica i članica platforme Okean i klima, udruženja
nevladinih organizacija i naučnika.
Prema jednoj američkoj studiji iz 2001. bilo bi moguće mapirati celo morsko
dno, ispod dubine 500 metara, sa samo jednim brodom tokom 200 godina.
"Sa 40 brodova za to bi trebalo pet godina", rekao je Volter Smit,
geofizičar Američke agencije za okeane i atmosferu (NOAA) koji je procenio
da bi ta operacija koštala između dve i tri milijarde dolara.
On je rekao da to možda izgleda mnogo ali je manje nego što američka
svemirska agencija Nasa planira da potroši za svoju buduću misiju
istraživanja Evrope, misterioznog meseca Jupitera.
"Imamo globalni uvid u morsko dno zahvaljujući satelitima, ali on nije mnogo
precizan", rekao je Tijeri Šmit stručnjak za batimetriju, nauku za merenje
dubine okeana i reljefa morskog dna, u francuskoj mornarici.
On je rekao da bi samo dobijanje podataka preko akustičkih sondi dalo
preciznije podatke, ali dodao da je ta tehnika uglavnom spora.
Kao posledica toga crne kutije sa leta Er Fransovog aviona AF447 Rio - Pariz
nestale su u moru 1. juna 2009, a pronađene su posle 23 meseca na dubini od
3.900 metara, u posebno neispitanoj zoni Atlantskog okeana.
"Kada neko padne u more, kada je brod u nevolji ili se avion sruši u more
trebalo bi proceniti kretanje struja. Ali to je teško odrediti u zonama gde
nije poznat reljef morskog dna", rekao je Volter Smit i dodao da je suviše
kasno čekati da se neki avion sruši da bi se počelo sa pravljenjem
kartografije dna mora ili okeana na tom mestu.
Poznavanje morskog dna takođe pruža mogućnost za bolje znanje morskih
resursa i kako ih koristiti ili očuvati, uzroka klizanja podvodnih terena i
širenja talasa izazvanih cunamijem ili uraganom.
Međunarodna hidrografska organizacija upozorava da su za 25 godina za 35
odsto smanjena nautička sredstva priobalnih zemalja za kampanje sakupljanja
podataka o merenju topografije morskog dna.
"Nacionalni budžetski prioriteti nisu u investicijama za pomorska sredstva
ili infrastrukturu za istraživanje", rekao je Iv Gijam, iz sekretarijata te
organizacije i dodao da je to zato što se tek dugoročno može videti
ekonomska i ekološka dobit.
|
|
EP formira istražnu komisiju za Panamske dokumente |
| |
Evropski poslanici će glasati za formiranje istražne komisije
koja treba da ispita skandal vezan za Panamske dokumente kojima je otkriveno
masovno korišćenje ofšor kompanija radi izbegavanja poreza.
Posle glasanja ta istražna komisija koja je sastavljena od 65 evroposlanika
imaće 12 meseci da donese svoje zaključke.
Mandat komisije sastavljene od predsednika parlamenata i šefova raznih
političkih grupa, odlučen je 2. juna na konferenciji predsednika Evropskog
parlamenta.
Komisija će biti zadužena da ispita da li su Evropska komisija i države
članice kršile prava EU, vezano za pranje novca i utaju poreza.
Poslanici Zelenih još su 7. aprila predložili formiranje ovakve istražne
komisije da razmatra kompleksne finansijske konstrukcije koje su koristile
razne istaknute evropske ličnosti u Panami.
Evroposlanica Eva Džoli, portparolka grupe Zelenih za finansije, rekla je da
bi komisija trebalo da se usredsredi na istraživanje saradnje država kao i
na ulogu posrednika u finansijskom sektoru i u advokatskim firmama.
Oko 11,5 miliona dokumenata iz panamske advokatske firme Mosak Fonseka koje
je od početka aprila otkrio Međunarodni konzorcijum istsraživačkih novinara
pokazali su veliku razmeru upotrebe ofšor kompanija za čuvanje novca u
teritorijama sa niskim porezima.
Skandal Panamskih dokumenta otvorio je brojne istrage širom sveta i doveo do
ostavke islandskog premijera i jednog španskog ministra.
|
|
Sve više Danaca želi referendum o članstvu u EU |
| |
Sve više Danaca želi referendum o članstvu njihove zemlje u EU,
pokazali su rezultati ankete koju je sprovela kompanija za istraživanje
javnog mnjenja Epinion.
Prema rezultatima ankete, objavljenim na danskoj nacionalnoj televiziji DR,
42 odsto od 1.215 ispitanika želi referendum o članstvu Danske u EU, što je
za pet odsto više nego u februaru.
Istraživanje sprovedeno od 17. do 24. maja pokazalo je da 44 odsto građana
podržava dalje članstvo Danske u Uniji, dok 37 odsto ispitanih želi da
zemlja istupi iz članstva.
Danska je u EU ušla 1973. godine sa Velikom Britanijom i Irskom, ali je
istupila iz pojedinih ugovora sa Unijom kako bi očuvala suverenitet.
Danska vlada desnog centra još ne planira organizovanje referenduma.
|
|
Donald Tramp pobedio u Kaliforniji |
| |
Milijarder Donald Tramp pobedio je na unutrastranačkim izborima
u Kaliforniji i tako osvojio najveću nagradu u kampanji za predsedničku
nominaciju Republikanske partije.
Tramp je time obezbedio više nego dovoljno delegata koji će mu omogućiti da
na Nacionalnoj konvenciji republikanaca u julu osvoji i zvaničnu
kandidaturu.
Njegova kandidatura, kako navodi agencija AP, ostaje izvor kontroverzi, ali
ipak mnogi zvaničnici Republikanske partije pokušavaju da se ujedine oko
američkog milijardera.
Predsednički izbori u SAD biće održani 8. novembra.
|
|
Klinton pobedila na glasanju u Kaliforniji |
| |
Kandidatkinja za predsedničku nominaciju demokrata Hilari
Klinton pobedila je na stranačkim izborima u Kaliforniji, javio je AP.
Klinton je i pre jučerašnjeg glasanja u Kaliforniji i još pet država
obezbedila predsedničku nominaciju ali se njen rival Berni Sanders nadao da
bi pobedom u najvećoj saveznoj državi mogao ubediti neke od stranačkih
funkcionera da odustanu od podrške bivšoj državnoj sekretarki i njega
podrže.
Hilari Klinton ima prednost u delegatima osvojenim na stranačkim izborima, a
ubedljivo vodi među superdelegatima, visokim stranačkim zvaničnicima koji
takođe mogu da glasaju na partijskoj konvenciji u julu kada će zvanično biti
potvrđena predsednička nominacija.
Bivša državna sekretarka SAD je posle jučerašnjeg glasanja u šest država
proglasila istorijsku pobedu pošto je postala prva žena koja predvodi jednu
od dve glavne amričke stranke.
"U ovoj kampanji je reč o tome da obezbedimo da nema granice za nikoga od
nas", rekla je Klinton u obraćanju pristalicama u Bruklinu.
|
|
Troje mrtvih, 30 ranjenih u napadu na jugoistoku Turske |
| |
U napadu automobilom bombom na sedište policije u Miđatu, na
jugoistoku Turske, ubijeni su policajac i dva civila, a oko 30 osoba je
ranjeno, izjavio je turski premijer Binali Jildirim i pripisao napad
kurdskim pobunjenicima.
Premijer Binali Jildirim rekao je novinarima u Istanbulu da su napad
počinili pripadnici zabranjene Radnčke partije Kurdistana (PKK).
Napad se dogodio u sredu u gradu Miđatu, u jugoistočnoj provinciji Mardin,
na domak granice sa Sirijom.
Jildirim je rekao da su betonske barijere i druge bezbednosne mere ispred
sedišta policije sprečile da bude više žrtava. Premijer je govorio u
Istanbulu, gde se u utorak dogodio sličan napad u kome je ubijeno 11 ljudi.
|
|
Šef albanske policije suspendovan zbog prisluškivanja |
| |
Šef policije Albanije Haki Čako suspendovan je pošto je protiv
njega pokrenuta istraga zbog nelegalnog korišćenja opreme za prisluškivanje,
saopšteno je danas iz kancelarije državnog tužioca.
Tužilaštvo je pokrenulo istragu pošto je dobilo informacije da je policija
koristila opremu za prisluškivanje koja je uneta u zemlju "bez odgovarajućeg
odobrenja i koja može da presreće telefonske pozive".
Takođe se istražuje moguća umešanost drugih zvaničnika.
Čako i ministar unutrašnjih poslova Saimir Tahiri su, kada su ih poslanici
opozicije pitali za taj slučaj, rekli da je opremu donela italijanska policija i
da je služila za obuku policajaca, a ne za prisluškivanje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
