|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pala Vlada Hrvatske |
| |
 Sabor
Hrvatske juče je većinom glasova izglasao nepoverenje predsedniku Vlade
Tihomiru Oreškoviću, čime je pala i Vlada.
Za opoziv premijera glasalo je 125 pslanika, dva su bila uzdržana, a 15
protiv.
Opozivom premijera pala je i cela vlada, svega šest meseci od njenog
formiranja.
"Žao mi je, došao sam s najboljim namerama da pomognem domovini", rekao je
Orešković novinarima pošto mu je izglasano nepoverenje.
Upitan kako se oseća, Orešković je rekao da je "malo tužan" i da nije
očekivao takav rasplet.
"Kao čovek koji je došao iz privatnoga sektora, kad gledamo rezultate,
Hrvatska će imati dobru godinu… Mislim da smo mogli s mojim timom puno
učiniti, ali tako je kako je", rekao je Orešković.
Zahtev za opoziv premijera podneo je deo poslanika Domoljubne koalicije koju
predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koja je Oreškovića i dovela na
mesto premijera.
Kao ključni razlog za njegovo rušenje, u HDZ su naveli da se Orešković
okrenuo protiv stranke koja ga je dovela za predsednika vlade, ali i
navodnom zloupotrebom obaveštajnog aparata.
Orešković je u Saboru odbacio sve optužbe i ocenio da su lažne i neosnovane.
Za izglasavanje nepoverenje premijeru bili su potrebni glasovi 76 poslanika,
a zahtev HDZ podržali su i poslanici opozicije, među kojima i vodeće
opozicione stranke, Socijaldemokratske partije (SDP).
Uz premijera su ostali samo poslanici Mosta, koji su bili partneri u vladi
HDZ.
Padom vlade počinje da teče rok od 30 dana u kojem parlamentrane stranke
mogu da formiraju novu većinu i imenuju novog mandatara. Ukoliko do toga ne
dođe, raspisuju se prevremeni izbori.
HDZ je za mandatara već predložila dosadašnjeg ministra finansija Zdravka
Marića.
Opozicija, predvođena SDP, želi da skupi 76 potpisa podrške poslanika za
samoraspuštanje Sabora što bi dovelo do vanrednih izbora, bez dodatnog roka
od 30 dana da se pokuša sastavljanje nove većine.
Hrvatska je u ozbiljnoj krizi vlasti pošto je u medijima otkrivena afera
"Konsultantica", odnosno poslovna povezanost marketinške firme Drimia
supruge prvog potpredsednika vlade Tomislava Karamarka s firmom njegovog
prijatelja Josipa Petrovića, konsultanta mađarskog MOL-a s kojim je Hrvatska
u arbitražnom sporu oko naftne kompanije Ina.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović počeće u petak konsultacije s
parlamentarnim strankama, pošto je Sabor danas izglasao nepoverenje
premijeru Tihomiru Oreškovića, čime je pala i Vlada.
Kabinet predsednice je najavlio da će konsultacije početi u petak u 9
časova.
|
|
Vraćeno više od 1.000 komada oružja u Crnoj Gori |
| |
Građani Crne Gore su od marta 2015. godine vratili 1.079 komada
oružja, alegalizovali nešto više od1.000, sapšteno je iz Ministarstva
unutrašnjih poslova.
U martu 2015. godine stupio je na snagu novi zakon o oružju, na osnovu koga
je oružje moguće vratiti po pojednostavljenom postupku i bez sankcija.
Odživ građana u akciji "Poštuj život, vrati oružje", ocijenjen je kao
povoljan.
|
|
Jukić očekuje da rezultati popisa budu objavljeni do 1. jula |
| |
Direktor Agencije za statistiku BiH Velimir Jukić je podneo
informaciju Savetu ministara BiH u vezi sa svojom odlukom o metodologiji
obrade podataka popisa stanovništva, navodeći da niko u Savetu ministara na
njega nije vršio pritisak niti tražio da povuče tu odluku.
"Bilo je osporavanja legitimiteta moje odluke, ali ja stojim pri svojoj
odluci i verujem da će do 1. jula biti objavljeni podaci o broju stanovnika,
starosnoj dobi i obrazovanju", rekao je Jukić novinarima u Sarajevu.
Savet ministara BiH danas je razmatrao informaciju o trenutnom stanju
aktivnosti na obradi rezultata popisa stanovništva iz 2013. godine koju je
pripremila Agencija za statistiku BiH.
Jukić je kazao da predstavnici Republike Srpske osporavaju legalnost njegove
odluke o rezidentnim stanovnicima, odnosno o 190.000 državljana BiH koji
žive u inostranstvu, a koji su u vreme popisa stigli u svoja predratna
prebivališta.
"Ponoviću da je odluka u skladu sa Zakonom i međunarodnim standardima.
Aktivnosti idu dobrom dinamikom…Bilo je pritisaka, ali su oni bili vezani za
rok objave popisa. Svi drugi pritisci postoje, ali me niko ne zove", rekao
je Jukić.
On nije želeo komentarisati informaciju da je protiv tužioca koji radi na
predmetu popisa stanivništva pokrenut disciplinski postupak pred Visokim
sudskim tužilačkim savetom (VSTS) BiH, kazavši da je to sve politika i da on
ne želi ulaziti u to niti komentarisati te izjave."Pokušavam sebe držati da
ne upadnem u zamku političkih kvalifikacija. Držim se samo struke. Svako
drugi ima pravo da oceni šta je korektno i korisno za objavu rezultata
popisa", istakao je Jukić.
Političari iz RS ranije su tvrdili da je Jukić doneo jednostranu odluku o
metodologiji obrade podataka popisa stanovništva nakon što je iz njega
Tužilaštvo BiH izvršilo pritisak da donese takvu odluku.
Tužilaštvo BiH je otvorilo predmet "popis stanovništva" pošto se čelnici
državne agencije za statistiku i entitetskih zavoda za statistiku mesecima
nisu mogli usaglasiti oko metodologije obrade podataka popisa stanovništva
koji je BiH koštao oko 25 miliona evra.
Prema nezvaničnim rezultatima popisa stanovništva, koje su objavili pojedini
bh. mediji, BiH danas ima 3.520.000 i u poređenju s popisom iz 1991. godine,
broj stanovnika u BiH smanjen je za 875.000.
U odnosu na popis stanovništva iz 1991. godine najviše je umanjen broj
pripadnika "ostalih naroda", za 219.000, dok su u apsolutnom iznosu najveći
demografski gubitak pretrpeli Srbi, kojih je bilo 1.366.000, a danas ih je
281.000 manje, odnosno sada ih je 1.085.000.
Hrvata je u odnosu na 1991. godinu manje za 217.000, dok je broj Bošnjaka
takođe umanjen - njih je 1991. godine bilo 1.902.000, a danas ih je
1.760.000, što je pad za nešto više od 142.000.
Direktor Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine
|
|
Uhapšen gradonačelnik Bihaća |
| |
Policija Federacije BiH uhapsila je u sredu gradonačelnika
Bihaća Emdžada Galijaševića zbog sumnje da je primio mito od deset hiljada
konvertibilnih maraka (više od pet hiljada evra), saopšteno je iz Tužilaštva
Unsko-sanskog kantona.
Galijašević je uhapšen u trenutku kada je primio mito od vlasnika
građevinske firme koja je konkurisala za izgradnju puteva na području
Bihaća.
Zajedno sa Galijaševićem uhapšeni su njegova supruga, savetnik i načelnik za
komunalne delatnosti u gradskoj upravi.
Za gradonačelnika Bihaća Galijašević je kao kandidat Stranke demokratske
akcije (SDA) izabran u oktobru 2012. godine.
|
|
Hojt Ji: Ustav BiH treba menjati |
| |
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Brajan Hojt Ji
izjavio je da Bosna i Hercegovina treba da ostane jedinstvena država sa dva
entiteta i tri konstitutivna naroda u demokratskoj, multietničkoj,
nezavisnoj i suverenoj državi sa tekovinama Dejtona koje su trajne, ali da
bi Aneks IV (Ustav) trebalo menjati.
"Nikad nije bila namera da Dejton ostane zauvek. Tako da ćemo se jednom
morati posvetiti slabostima u Dejtonskom ustavu i sistemu koji je iz njega
evoluirao proteklih godina. I to može biti sprovedeno nadopunjujući se sa
Reformskom agendom EU", rekao je Hojt Ji u intervjuu za banjalučke Nezavisne
novine.
On je istakao da SAD podržavaju Reformsku agendu EU, čija je ideja da se
pažnja usmeri na ekonomske i socijalne reforme, o kojima su se usaglasili
partijski lideri u BiH.
Prema njegovim rečima, provođenje tih reformi dovodi do drugih reformi,
sistemskih, strukturalnih i institucionalnih reformi, koje su BiH neophodne,
jer je trenutni politički i ekonomski sistem zasnovan na strukturama koje su
formirane Dejtinskim sporazumom pre 20 godina.
"Dakle, Aneks IV nije zamišljen da traje zauvek kao trajan ustav za BiH. Mi
se nadamo da Dejton jeste zauvek. A pod tim pojmom smatram ono što većina
ljudi tako razume: jedinstvena BiH sa dva entiteta i tri naroda koja žive
zajedno u demokratskoj, multietničkoj, nezavisnoj i suverenoj državi čije
granice niko ne dovodi u pitanje", naveo je Hojt Ji.
Upitan da će svaka priča o promeni Ustava BiH naići na otpor u Republici
Srpskoj, američki zvaničnik je rekao da se ne treba "suviše fokusirati na
specifične članove ili odredbe u Ustavu", već da pažnju treba usmeriti da
dođe do promena koje žele građani.
"Meni se čini da građani u RS, kao i u Federaciji BiH, žele da se ekonomski
potencijal bolje iskoristi, da se obezbedi rast, bolje obrazovanje, bolja
zdravstvena zaštita, poboljšanje kvaliteta institucija, tako da građani
dobiju bolji životni standard", istakao je Hojt Ji.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je šta je potrebno uraditi za promenu
na svim nivoima kako bi građani osetili da postoji pravednost, dobro
obrazovanje, zdravstvo, a najvažnije od svega da postoji dobra vladavina,
odnosno da budu obezbeđene usluge građanima i proces donošenja odluka.
"Koncept, ideja i vizija za ovu zemlju jeste to da je moguće da ljudi
drugačije etničke pripadnosti ili religije ili političkih ideja žive zajedno
i prevladaju posledice strašnog rata", ocenio je on.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara smatra da je Bosni i
Hercegovini potrebna "dobra vladavina i dobro liderstvo", ocenivši da
političari u BiH često skreću pažnju na određena nacionalna pitanja i
probleme u nadi da onda neće morati da sprovedu teške reforme.
Govoreći o uticaju Rusije i Turske na dešavanja u BiH, Hojt Ji je odgovorio
da "svaka dobronamerna demokratska zemlja, kojoj je na srcu interes BiH,
može imati i svoje mesto i ulogu".
"Ono što se mora desiti jeste koordinacija između zemalja koje pokušavaju
pomoći. Savet za sprovođenje mira je važan primer. Sve te zemlje - EU, koja
predstavlja sve zemlje članice, Rusija, Turska, mi, Japan - sede za istim
stolom. I možda nećemo uvek biti saglasni o svim pitanjima u svetu, ali u
BiH radimo zajedno i koordinišemo našu pomoć i politike", kazao je on.
Naredni izazov kako da se pomogne liderima, građanima, nevladinim
organizacijama, novinarima je, dodao je, da se BiH uvede u narednu fazu
reformi koje treba sprovesti pre narednih opštih izbora 2018. godine.
Hojt Ji je zaključio da posle ekonomske i socijalne reforme, BiH treba da
počne raditi i na nekim institucionalnim pitanjima, pri čemu uloga
međunarodne zajednice treba da bude partnerska i savetodavna.
|
|
Savet EU 20. juna o situaciji u Makedoniji |
| |
Savet Evropske unije (EU) za spoljne poslove 20. juna će
raspravljati o krizi u Makedoniji, preneli su makedonski mediji.
Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU će o stanju u Makedoniji
raspravljati na predlog Nemačke i Velike Britanije i donećezaključke o situaciji
u Makedoniji kao zemlji kandidatu za članstvo u Uniji.
Situacija u Makedoniji biće jedna od centralnih tački dnevnog reda sastanka
šefova diplomatija EU.
Na prethodnoj sednici Saveta Makedonija je bila stavljenja pod tačku razno, ali
ta rasprava nije održana jer ministri Nemačke i Britanije nisu prisustvovali
završnom delu sednice.
Prema makedonskim medijima, u Savetu još nema konsenzusa za moguće uvođenje
sankcija pojedinim makedonskim političarima koji ometaju sprovođenje dogovora o
rešavanju dvogodišnje političke krize. Deo zemalja EU traži i podržava te
sankcije, dok se manji broj protivi takvoj odluci.
|
|
SAD podržavaju bosanske muslimane i insistiraju na jedinstvenoj BIH |
| |
Bivši zamenik šefa CIA za Balkan, Stiven Mejer rekao je da je
opšti zaključak da Sjedinjene američke države (SAD) podržavaju bosanske
muslimane, a poseban uticaj na to ima Ambasada SAD u Sarajevu, koja je uvek
insistirala na stvaranju jedinstvene države.
On je u intervuu za beogradske "Večernje novosti" kazao da smatra da će
Republika Srpska opstati, ali da ne može da precizira u kojoj formi.
"I u budućnosti nas očekuje situacija sa dva entiteta i labavim dogovorom među
njima. Sve odluke će se donositi na nivou entiteta. BIH je fiktivna država,
država samo na mapi", ocenio je Mejer.
Prema njegovim rečima, velike su šanse da se granice na Balkanu menjaju.
"Menjaće se granice na Kosovu, u BiH i Makedoniji.
Trenutno najopasnije mesto na Balkanu je Makedonija, ne samo zbog problema
(između) Albanaca i pravoslavaca, već i zato što među tamošnjim pravoslavcima
postoje nesuglasice", rekao je Mejer.
Govoreći o radu haškog Tribunala, Mejer je zaključio da je koncept Tribunala
potpuno pogrešan, jer bi bolje bilo dase "suđenja održavala u zemljama gde su se
sukobi i odvijali".
"U Hagu su otkriveni izvesni zločini, neki dokazi su ignorisani. Mislim da u
Hagu ima previše Srba", rekao je Mejer čija specijalnost su evropska i ruska
politika.
On smatra i da nema razloga da Srbija postane članica NATO-a, jer ne vidi šta bi
to njoj donelo.
Naveo je da to članstvo zahteva novac i nameće kupovinu oružja iz SAD i EU, koje
Srbiji nije potrebno.
Mejer zaključuje da Rusija i SAD trenutno imaju sporedne interese na Balkanu,
budući da su sada zvanični interesi obe države na Bliskom istoku.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
