|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Otvorena izložba o diplomatskim odnosima Beograda i Otave |
| |
 Izložba
"Beograd - Otava, Diplomatski odnosi od uspostavljanja do danas" otvorena je
u Arhivu Jugoslavije u Beogradu.
Na otvaranju ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac ocenio je
da je izložba višestruko značajna, jer se u njoj "sreću i prožimaju i
istorija, i diplomatija, i politika, i sociologija, i kultura, kao i mnoge
druge oblasti koje su oblikovale društvene živote Srbije i Kanade", kazao je
Tasovac, a saopštilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
On je dodao da su diplomatski odnosi Beograda i Otave ove godine ušli u 75.
godinu postojanja.
"Preko eksponata, mogu se pratiti višedecenijski diplomatski odnosi Beograda
i Otave, promene i izazovi, kako u ratnim, tako i u mirnodopskim vremenima.
Diplomatski odnosi Beograda i Otave, tokom proteklih 75 godina, nikada nisu
prekidani", kazao je Tasovac.
Kako je dodao, jedna od ključnih tačaka srpsko-kanadskih odnosa je činjenica
da u Kanadi živi i radi jedna od najbrojnijih srpskih zajednica u svetu,
koja je dala veliki doprinos izgradnji kanadskog društva i stvaranju jedne
od najjačih svetskih ekonomija.
"Građani Kanade srpskog porekla nisu dali doprinos samo ekonomskom razvitku,
već su u značajnoj meri uticali i na zbližavanje dveju kultura", kazao je
Tasovac i izrazio želju da srpsko-kanadski odnosi i u kulturi u svim drugim
oblastima idu isključivo uzlaznom putanjom.
Organizatori izložbe su Arhiv Jugoslavije, Ambasada Kanade u Beogradu i
Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
|
|
Violinstkinja srpskog porekla višestruka šampionka u Kanadi |
| |
Mlada Otavljanka srpskog porekla Marija Krstić višestruka je
pobednica ili vicešampionka najvećeg svekanadskog muzičkog takmičenja.
Ta 14-godišnja violinistkinja novo priznanje dobila je junskim nastupom sa
još tri mlada umetnika-pobednika pred punom salom (240 mesta) Univerziteta
Otava. Voditelj koncerta bio je maestro Aleksandar Šeli (Aledžander
Shelley), dirigent velikog orkestra Nacionalnog umetničkog centra, jedne od
najznačajnijih kanadskih kulturnih institucija.
"Ponosna sam što, nastupajući na kanadskim takmičenjima i koncertima,
postižem lične uspehe. Na neki način tako predstavljam i Srbiju, odnosno
srpsku iseljeničku zajednicu u Otavi i Kanadi. Velika želja mi je da
koncertiram i u zavičaju i upoznam mlade, ali i istaknute srpske muzičke
umetnike", izjavila je za Betu Marija Krstić.
Ona je dodala da će početkom jula šesti put nastupati na svekanadskom
muzičkom takmičenju, ovog puta svirajući "Koncert broj 5, opus 37"
belgijskog kompozitora i violiniste Anri Vijetana (Henri Vieudžtemps). Do
finala je stigla odličnim izvođenjima dela Sen Sansa i Betovena na
provincijskom takmičenju u Ontariju, a Mendelsona i Paganinija na
regionalnim kvalifikacijama.
Nacionalna kanadska muzička takmičenja mladih talenata klasične muzike
održavaju se od 1958, a svake godine oko 600 mladih umetnika od sedam do 30
godina konkuriše za muzičke stipendije.
Marija Krstić redovno nastupa u Otavi, a održala je i svoj solistički
prolećni koncert, jedan od njenih nekoliko u cilju prikupljanja sredstava za
kupovinu klavira za prvi Srpski centar u istoriji prestonice.
Članica je gudačkog ansambla "Vihovski" sa kojim je nastupala u Nacionalnoj
galeriji Kanade. Svirala je i na humanitarnom koncertu za decu Kambodže i
drugim priredbama. U maju je odabrana za nacionalno takmičenje Montrealskog
simfonijskog orkestra u kategoriji izvođača mlađih od 17 godina.
Osim što godinama pohađa časove violine polaže i ispite programa Kraljevskog
muzičkog konzervatorijuma koji obuhvataju i teoriju muzike i sviranje
klavira.Marija Krstić tečno govori srpski jezik. Sa dvojicom braće i
roditeljima, inženjerima visoke tehnologije, svake godine posećuje zavičaj,
a ovog leta boraviće i u Austriji pohađajući master radionice profesorke
muzičkog fakulteta u Kelnu Ute Hasenauer.
|
|
Inicijativa da Dan starosedelaca postane državni
praznik |
| |
Nacionalni Dan starosedelaca, koji se obeležava 21. juna,
ustanovljen je pre dvadeset godina.
Tadašnji generalni guverner Romeo Leblank je proglasio taj praznik u znak
obeležavanja, priznavanja i slavljenja istorijskog i kulturnog nasleđa Prvih
naroda, Inuita i Metisa, njihovog doprinosa Kanadi.
Trenutno se ovaj dan obeležava jedino u Severozapadnim teritorijama, a sada
se pojavila inicijativa da se Dan starosedelaca proglasi za državni praznik
u čitavoj zemlji.
Predlog je dao Džef Vard, pripadnik Odžibva, koji živi u Viktoriji. On
veruje da je pravi trenutak, koji je u skladu sa zaključcima Komisije za
istinu i iskupljenje.
Premijer Džastin Trudo je uzeo učešće u ovogodišnjem obeležavanju Dana
starosedelaca tako što je prisustvovao ritualu pri izlasku sunca na obali
reke Otava, a potom i u vožnji kanuom.
On je, pri tom, nosio mokasine, kao i jaknu od jelenske kože koja je
pripadala njegovom ocu Pjeru.
U saopštenju datom povodom praznika, premijer Trudo je istakao značaj
kulture i istorije starosedlaca i potrebe da se one upoznaju, kao deo
nacionalnog identiteta svakog građanina.
Generalni guverner Dejvid Džonston je obišao kulturni centar Vudlend, bivšu
rezidencijalnu školu u Brentfordu, Ontario, gde je naglasio da takva poseta
može pomoći u boljem sagledavanju posledica koje su takve institucije imale
po starosedeoce.
|
|
BLIC VESTI |
| |
TORONTO – Prošlonedeljna rekonstrukcija ontarijskog
vladinog kabineta donela je dve značajne promene. Uz povećanje broja žena u
vladi, sa 8 na 12, povećao se i ukupan broj članova vlade, pa ih umesto 27,
sada zajedno sa premijerkom Ketlin Vin ima 30. Takođe, pojedina ministarstva
su promenila nazive ili izmenila resore.
VANKUVER – U ekskluzivnom intervjuu u Vankuveru, premijer Džastin
Trudo je izjavio da pre potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa
Kinom, Kanada želi da se uveri da su ljudska prava u toj zemlji unapređena i
da će kanadske kompanije koje tamo rade imati ravnopravan tretman.
KABUL, Avganistan – U bombaškom napadu Talibana samoubice na minibus
u Kabulu poginulo je 14 Nepalaca, radnika obezbeđenja kanadske ambasade.
VANKUVER – Istraživanje je pokazalo da devet od deset kuća u
Vankuveru košta preko milion dolara, dok je pre svega deset godina tek svaka
peta kuća imala tako visoku cenu. Najveći rast cena zabeležen je u poslednje
dve godine, pošto se 2014. godine za šest od deset kuća tražilo više od
milion dolara.
LONDON, Velika Britanija – Kanadski ministar finansija Bil Morno,
koji je imao sastanke sa britanskim kolegama, apeluje na Britance da glasaju
za ostanak u Evropskoj uniji, jer poslovi sa kanadskim firmama sa sedištem u
Britaniji mogu doći u pitanje ukoliko oni napuste Uniju. On ističe da i
Britanija, i Kanada, i svetska ekonomija mogu biti na dobitku samo sa
Britanijom u Uniji.
OTAVA – Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom trebalo bi da bude
potpisan sredinom idućeg meseca, u vreme posete premijera Džastina Trudoa
toj zemlji. Ukrajinski zvaničnici procenjuju da će sporazum potvrditi njihov
zaokret ka zapadu i dalje od Rusije i da će podstaći kanadske investicije u
njihovu privredu. Pregovori oko sporazuma trajali su šest godina.
KALGARI – Usled ekonomske krize, u Kalgariju se pojavio veliki broj
novootvorenih i jeftinijih dečjih vrtića, ali jedna od vlasnica takvog
objekta upozorava roditelje da budu na oprezu i da veoma pažljivo odaberu
gde i kome će poveriti svoju decu na čuvanje.
TORONTO – Grad Vokeša, Viskonsin, dobio je zeleno svetlo da crpi vodu
iz Velikih jezera, zato što imaju problem sa svojim gradskim izvorom, koji
je zagađen radijumom i presušuje. No, ova odluka o prvom presedanu za
zabranu korišćenja jezerskih voda za potrebe gradskih vodovoda, izazvala je
zabrinutost kako u Kanadi, tako i u SAD-u, jer se veruje da bi i druga
naselja koja imaju sličan problem mogla zatražiti isto takvo rešenje.
KALGARI – RCMP je obavestila jednu porodicu iz Kalgarija da se adresa
njihovog doma nalazi na listi ISIS-a. Od ukupno oko 8.300 imena, imejlova i
adresa ljudi iz čitavog sveta, na toj listi nalazi se i 150 Kanađana,
uglavnom žena iz manjih gradova. Svi oni su veoma zabrinuti za svoju
bezbednost.
OTAVA – Premijer Džastin Trudo ističe da podržava ulogu svoje supruge
Sofi Gregoar Trudo kao javne ličnosti i smatra da bi ona trebalo da ima sve
što joj je potrebno, kako bi nastavila da se bavi svojim radom za dobrobit
svih Kanađana. Gregoar Trudo se veoma aktivno zalaže za prava žena, radi na
podizanju svesti o poremećajima u ishrani, portparolka je Filaktiva,
fondacije za podsticanje zdravog i aktivnog života tinejdžerki i počasni je
predsednik nacionalnog umetničkog centra Gala.
TORONTO – Jedna nedavna anketa pružila je još jedan dokaz da je
Kanada zemlja hokeja – preko polovine anketiranih građana nije moglo da
navede ime niti jednog kanadskog slikara, ali su zato skoro svi, tačnije 97
odsto, znali imena nekoliko hokejaša.
ST. DžONS, Njufaundlend i Labrador – U masi poziva službi 911
nedavno je bio i jedan malo čudan, kada se jedna nezadovoljna osoba žalila
zbog toga što na njenoj pici nije bilo dovoljno sira.
MANILA, Filipini – Nacionalna policija Filipina potvrdila je da je
militantna islamska grupa Abu Sajaf ubila Kanađanina Roberta Hola, 68, nakon
što je istekao rok za plaćanje otkupa. Kada su saznali da je Holu odrubljena
glava, porodica je saopštila da su podržavali direktivu premijera Džastina
Trudoa da se otmičarima ne plati otkup. Hol i još trojica drugih, bili su
kidnapovani septembra prošle godine.
VIKTORIJA – Novopečena majka Eni Me Brajden, skreće pažnju
roditeljima koji izbegavaju da vakcinišu svoju decu da oni time ugrožavaju i
tuđu decu. Njena beba, stara deset nedelja, pre mesec dana je dobila veliki
kašalj, i od tada se nalazi na intenzivnoj nezi, a procenjuje se da će
lečenje trajti još dva meseca.
VANKUVER – Istraživač dr Gopinat Sutendra dobio je 2,1 miliona dolara
kako bi ispitao zašto pojedine hemoterapije dovode do problema u radu srca.
TORONTO – Troje obolelih od Parkinsonove bolesti, Hari Mekmartri, Su
Tompson i Ros Šugar, prepešačili su 800 kilometara od Njujorka do Toronta,
kako bi podigli svest o obolelima od ove progresivne, neurodegenerativne
bolesti i ujedinili dva grada i dve države u borbi protiv nje.
TORONTO – Najveći kanadski lanac dragstora Drag mart i najveća
kanadska banka RBC više neće biti partneri za zajedničke debitne kartice
lojalnosti i Šopers optimum master kartice. Oko 200 hiljada korisnika ovih
kartica biće do jeseni preusmereni na druge bankarske produkte. Analitičari
spekulišu da uzrok leži u spajanju Lablavza i Šopersa.
MONTREAL – Kvebečki Vrhovni sud odbacio je kao neustavnu zabranu
nošenja maski na demonstracijama, koju je u Montrealu 2012. godine uveo
bivši gradonačelnik Žerald Tremblo.
OTAVA – Na osnovu naučnih saznanja, nacionalna transfuziološka služba
Blood Services i Hema Kvebek promenili su pravila za davaoce krvi, pa će
sada homoseksualci moći da doniraju krv ukoliko su apstinirali u poslednjih
godinu dana, a ne kao do sada poslednjih pet godina. Slična promena uvedena
je i u nekoliko drugih zemalja, uključujući SAD, Australiju, Novi Zeland,
Englesku, Škotsku i Francusku.
BARNABI, B. K. – Podignuta je optužnica za krivično delo protiv
Patrika Foksa iz Barnabija, B. K, koji je u februaru priznao da je napravio
veb-sajt sa namerom da uništi reputaciju svoje bivše supruge. Desire Kapuano
već dve godine bezuspešno pokušava da ukine vulgarni sporni sajt, pa je
preko svog advokta u Tuskonu, Arizona, izrazila zahvalnost kanadskom
tužilaštvu koje je razumelo ozbiljnost situacije i preduzelo neophodne
korake za njeno razrešenje.
LEROJ, Saskačuan – Na jednoj farmi u blizini Leroja u velikom požaru
stradalo je oko pet hiljada prasadi.
|
|
Trudo: Velika Britanija u EU je dobra za sporazum s Kanadom |
| |
Premijer Kanade Džastin Trudo izjavio je da želi da Velika
Britanija ostane u Evropskoj uniji kako bi i dalje mogla da bude snažan glas
podrške trgovinskom i ekonomskom prosperitetu.
Građani Velike Britanije odlučiće na referendumu u četvrtak, 23. juna, da li
će njihova zemlja ostati članica EU.
Trudo je na konferenciji za novinare uoči sutrašnjeg referenduma u Velikoj
Britaniji rekao da je ta zemlja uvek bila snažan i pozitivan glas u EU kada
je u pitanju sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom, dodajući da želi da
tako ostane i posle referenduma.
Kanada je sa EU postigla sporazum o slobodnoj trgovini, Sveobuhvatni
ekonomski i trgovinski sporazum (CETA), koji bi trebalo da bude ratifikovan
i stupi na snagu početkom sledeće godine.
|
|
Kanu iz devetnaestog veka za hiljadu dolara |
| |
Nedavno se na sajtu usedvictorija.com pojavio oglas o prodaji
autentičnog Sališ izdubljenog kanua sa ostrva Kuper, sada Penalakut, starog
preko stotinu godina, i to za hiljadu dolara. Po rečima oglašivača, kanu je
korišćen kao svakodnevno prevozno sredstvo ka Čemainusu.
No, žitelj Penalakuta Kevin Adam Henri smatra da se radi o daleko starijem
primerku kanua, najverovatnije iz devetnestog veka, kada je taj tip kanua
korišćen za prevoz, ribolov i život.
On veruje da se tu radi o pravom primerku kulturnog artefakta, o nečemu što
ne bi trebalo da se nađe na sajtu za prodaju, već u muzeju, jer predstavlja
deo kulturne baštine tog starosedelačkog naroda. Odmah je uputio mejl sa
predlogom da se tako vredan predmet pokloni, međutim, nije dobio nikakav
odgovor.
U međuvremenu je, ipak, oglas skinut sa sajta, a Henri je inicirao onlajn
peticiju za vraćanje kanua njegovom plemenu.
Prodaja ovakvih i sličnih predmeta iz kulturnog nasleđa starosedelaca već su
i ranije izazivala kontroverze u Britanskoj Kolumbiji. Zbog toga su pojedini
kanadski muzeji počeli da vraćaju stare predmete zajednicama kojima oni u
suštini i pripadaju, osim u slučajevima kada se postigne dogovor da se oni
čuvaju u muzejskim postavkama.
Ovih dana, povodom Dana starosedelaca, oglasila se i premijerka Britanske
Kolumbije Kristi Klark, sa apelom da se iz američkih i drugih muzeja vrate
otuđeni i oteti kulturni i istorijski artefakti iz nasleđa Prvih naroda.
Jedan od njih je i veliki, devetnaest metara dugačak Haida i Heiltsuk kanu,
koji se nalazi u Njujorku u Američkom muzeju nacionalne istorije.
|
|
Istorijski dogovor ministara finansija o penzionom planu |
| |
Provincijski ministri finansija postigli su u Vankuveru dogovor o
proširenju nacionalanog penzionog plana, iako Kvebek i Manitoba nisu potpisali
sporazum.
Dokument će stupiti na snagu 2019. godine, i po njemu će prosečan zaposleni, sa
zaradom od oko 55 hiljada dolara, mesečno uplaćivati dodatnih sedam dolara te
godine, da bi taj iznos dostigao 34 dolara 2023. godine. Po implementaciji
plana, maksimalni godišnji benefiti će porasti za trećinu, do 17.478 dolara.
Naglašava se da će ovaj plan bolje obezbediti buduće generacije penzionera.
Provicnije se zalažu da se sporazum finalizuje do sredine jula.
Federalni ministar finansija Bil Morno kaže da će Kvebek, koji ima svoj penzioni
plan, i Manitoba, koja ima novu, tek sastavljenu vladu, nastaviti da učestvuju u
procesu, bez obzira što nisu potpisnici dogovora.
Ovakav stepen konsenzusa na nacionalnom nivou u vezi sa KPP nije ostvaren još od
devedesetih godina.
|
|
Nije lako ni nastavnicima, ni učenicima |
| |
Teško je učiti u školama bez er-kondišna
Tek u vreme letnje sparine primeti se da relativno mali broj škola u Torontu ima
er kondišn.
Od ukupno 553 osnovne i srednje škole u Torontu, 160 nema ni jedan rashladni
uređaj, a 219 ih ima na manje od polovine prostora, s tim što pojedine imaju tek
jedan takav uređaj.
Ni među katoličkim školama nije bolja situacija, pošto od 202 škole, samo 36 ima
centralno rashlađivanje, pa je neretko veoma teško nastavnicima da normalno
obavljaju, a učenicima da prate nastavu.
I pored želje roditelja da to promene na bolje, ne može se mnogo učiniti zato
što su strukture školskih zgrada i instalacije u njima takve da ne mogu da
podrže sisteme za rashlađivanje, a finansiranje radova na infrastrukturi mora da
bude iz fondova provincijske vlade.
|
|
Montreal zabranjuje držanje opasnih pasa |
| |
Svega desetak dana nakon što je jedna žena preminula od posledica
napada odbeglog komšijskog pit bula u svom dvorištu, i nekoliko dana pošto je
još jednu ženu u Sen Adel po butinama izgrizao pas iste rase, gradonačelnik
Montreala Denis Koder najavio je zabranu držanja pasa rase pit bul i drugih
vrsta koje slove za opasne.
Obaveza vlasnika će biti da postojeće pse tih rasa sterilišu, i da im za šetnju
obavezno stavljaju brnjice. Gradonačelnik Koder je takođe rekao da će grad odmah
oformiti posebnu jedinicu za kontrolu poštovanja važećih propisa o držanju pasa.
Zvaničnici procenjuju da u Montrealu ima oko 145 hiljada pasa, ali da su tek za
svakog sedmog obezbeđene sve potrebne dozvole.
I kvebečki premijer Filip Kulard je ove nedelje istakao da bi i u ovoj
provinciji mogli slediti primer Ontarija i na čitavoj teritoriji zabraniti
opasne vrste pasa.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
