|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Virtuelna realnost postaje stvarnost |
| |
 Jedan
od najvećih svetskih sajmova video igara Tokio gejm šou (Tokyo Game Show)
počeo je u sredu u japanskom gradu Čiba, gde je virtuelna realnost sada
postala stvarnost.
Na konferenciji u kongresnom centru Makuhari Mese kod Tokija, ove godine
učestvovaće 614 kompanija, koje će predstaviti više od 1.500 novih video
igrica.
Svuda se mogu videti igrači opremljeni slušalicama i naočarima, uronjeni u
svoje svetove, kako pucaju na virtuelna čudovišta ili plešu sa zamišljenim
partnerima.
Posebna pažnja biće posvećena proizvodima u oblasti virtuelne stvarnosti
koja postaje sve dominantnija u svetu igara.
Većina upućenih je saglasna da virtuelna stvarnost predstavlja budućnost.
Očekuje se da će virtuelna stvarnost prvo zavladati u svetu igrica, iako se
njena primena može naći i u obuci zaposlenih, razgledanju nekretnitna,
obrazovanju i medijima.
Japanska kompanija Soni ulaže velike nade u virtuelnu stvarnost, posebno
imajući u vidu da će njene naočare za virtuelnu stvarnost PlayStation VR
početi da se prodaju sledećeg meseca, za oko 400 dolara, dosta jeftinije od
konkurentskih uređaja, što bi moglo da bude pristupačno mnogo većem broju
igrača.
Direktor odeljka Sonija za igrice Jasuo Takahaši smatra da će virtuelna
stvarnost pomoći industriji zabave koja je počela da posustaje s pojavom
pametnih telefona.
"Igrice su se do sada igrale na televizorima. S virtuelnom stvarnošću,
igrači sada mogu da uđu u svetove prikazane u igricama. To je potpuno novo
iskustvo", izjavio je Takahaši, ističući da se virtuelna stvarnost ne može
igrati na mobilnom telefonu. Dodao je i da će uticaj virtuelne stvarnosti
biti mnogo širi, uključujući filmove i virtuelna putovanja.
Osnivač kompanije Inhans (Enhance) koja proizvodi softvere za igrice Tetsuja
Micuguči izjavio je da je virtuelna stvarnost upravo ona tehnologija koju je
čekao za svoju igru "Rez Infinite".
Nova, VR verzija te igrice, jedna od najvećih atrakcija na tokijskom sajmu,
pruža igračima mogućnost da lete kroz svemir ili da idu po dnu okeana.
Uzbuđenju doprinosi elektronska muzika sinhronizovana s pokretima igrača i
virtuelne eksplozije.
|
|
Ristovski i Radović: Železnica nam je u krvi |
| |
Železnica nam je u krvi, tema kojom smo opčinjeni celog života,
a poslednjih pet godina dogovarali smo se da snimimo film o životu
železničara, i to smo ove godine i realizovali, kažu producent i glumac i
scenarista i režiser srpskog filma kandidata za Oskara "Dnevnik jednog
mašinovođe"
Lazar Ristovski i Miloš Radović."Moj otac je bio železničar a i Milošev deda
je bio mašinovođa, emotivno smo od detinjstva vezani za železnicu i to je
razlog što smo se upustili u ovu avanturu koja se zove snimanje filma o
železnici i mašinovođama", rekao je za Betu Ristovski.
U razgovoru za Betu vođenom pored hangara za lokomotive kod Beogradskog
sajma, mestu na kome je sniman deo filma, Ristovski i Radović kažu da su
film snimali na lokacijama oko Beograda na mestima gde uz prugu svoj poseban
život žive mašinovođe.
"Mašinovođa je posebna vrsta ljudi i kad smo počeli da snimamo i kopamo po
njihovim sudbinama, to smo jasno videli, to je jedan vrlo težak u isto vreme
i zanimljiv i kompleksan posao", kaže producent filma i glavni glumac
Ristovski.
"Lazi i meni trebalo je mnogo vremena da vidimo kako da priđemo temi.
Mašinovođe su nam pričale o svojim tragičnim događajima. Lako ponekad i
humorno jer život ide dalje. Plašili smo se da napravimo dramu ili komediju,
pa smo lek za njihove životne sudbine potražili po njihovom receptu, gorkom
humoru u melodrami, u ljubavi između mašinovođe na kraju puta i mašinovođe
na samom početku. Napravili smo tako mislim jedan nežan, dirljiv film,
najjednostavnije da kažem, topao film", rekao je agenciji Beta scenarista i
režiser filma Miloš Radović.
"Ja u filmu igram lik Ilije, koji je čitav svoj život proveo u lokomotivi,
zovu ga čak i šampion, jer je imao preko dvadeset gaženja, ali je to film o
ljubavi, opraštanju i spremnosti na žrtvu”, rekao je Ristovski, koji kao
producent sebe angažovao i kao glumca pošto je scecnarista Miloš Radović
pisao ulogu Ilije misleći na njega.
"Ono što se retko dešava, uspeli smo da dobijemo sve glumce koje smo želeli
- Jasnu Đuričić, Ninu Janković, Mladena Nelevića, Tihomira Stanića, Mirjanu
Karanović, a ja moram da istaknem jednog mladog talentovanog glumca koji u
filmu igra lik Ilijinog sina a radi se o glumcu koji ima 20 godina i zove se
Petar Korać", rekao je Miloš Radović.
"Snimali smo film oko Beograda, u hangarima i barakama pored pored pruge na
mestima gde mašinovođe žive, u lokomotivi", rekli su režiser i producent.
Ristovski ističe da su on i Radović puno razgovarali s mašinovođama o
njihovim gaženjima, sudbinama, životima i ispričao je anegdotu o mašinovođi
koji je naleteo na kravu, a ubio je čobanina na koga je krava od siline
udarca voza pala.
Režiser Miloš Radovići izneo je priču jednog mašinovođe koji je išao malo
levo malo desno, a Lazar Ristovski gledajući crnu macu je rekao da životinje
vole da žive pored mašinovođa, i zamolio crnu macu da i ona da izjavu za
Beti.
"Snimali smo punih pet nedelja, nije bilo jednostavno, bilo je i opasno,
bilo je stresno ali preuzeli smo i dosta lekovitog humora s kojim mašinovođe
žive, a imali smo razumevanje ljudi sa železnice", kaže režiser Radović.
Producent Lazar Ristovski je rekao da je film snimljen za svega 450.000 evra
i da kad ode na svetske festivale i kaže koliki je budžet filma, niko mu ne
veruje.
Film "Dnevnik jednog mašinovođe" imao je svoju svetsku premijeru u Moskvi u
junu, gde je dobio nagradu publike, a premijeru u Srbiji imaće za nekoliko
dana, 14. septembra u Centru Sava, a onda kreće distribucija po celoj
Srbiji.
Ovog meseca film je prikazan i na festivalu u Montrealu, a slede festivali i
prikazivanja u Londonu, Varšavi, Roterdamu, Oslu.
Povodom kandidature filma "Dnevnik jednog mašinovođe" za Oskara, režiser
Miloš Radović rekao je "da je to jedna fantazija, bajka i san, ali da je
vrlo ponosan što je priznanje dobio od stručnih ljudi domaće filmske
akademije.
Producent Lazar Ristovski "potajno gajim nadu jer vozova ima svugde u svetu"
i misli da ovakve vrste filmova ljudi u svetu vole da gledaju.
|
|
Oktobarski salon - Ljubavni zanos počinje 23. septembra |
| |
Manifestacija savremene umetnosti 56. Oktobarski salon pod
sloganom "Ljubavni zanos" biće održan od 23. septembra do 6. novembra u
Beogradu, najavili su organizatori.
Na jesenjem salonu, koji se održava na svake dve godine biće predstavljeno
67 umetnika iz 26 zemalja.
Umetnički direktor Dejvid Eliot rekao je da Oktobarski salon predstavlja
savremenu umetnost ne kao pokrete, teoriju, već nešto što proizilazi iz
ljudskih emocija i doseže u kulturu.
Eliot je najavio da će učestvovati umetnici iz čitavog sveta, regiona, ali i
19 umetnika iz Srbije.
Ministar kulture Vladan Vukosavljević izrazio je očekivanje će ovogodišnji
salon biti izvanredan i pozvao sve građane da dođu na tu manifestaciju.
"Ovo je jedan od najbitnijih događaja ove jeseni. Iako je bilo polemika o
tome da li je dobra odluka da se Oktobarski salon održava bijenalno, ritam
održavanja na dve godine je dobar", rekao je Vukosavljević.
Ovogodišnji salon biće svečano otvoren u petak, 23. septembra u Muzeju grada
Beograda, a osim u tom muzeju, radovi će biti izloženi i u Kulturnom centru
Beograda.
Slogan 56. salona "Ljubavni zanos" zasnovan je na pesmi Žan-Pjer Klarisa de
Florijana, komponovanoj 1784. godine.
|
|
Odlikovanja vojvode Petra Bojovića u Predsedništvu Srbije |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvorio je juče izložbu
odlikovanja vojvode Petra Bojovića, ocenjujući da je priča o tom oficiru
Srpske vojske "paradigma ignorišućeg i potcenjivačkog odnosa prema
sopstvenoj istoriji".
Nikolić je na skupu u zgradi Predsedništva kazao da je Bojović postao
"simbol istinske odanosti otadžbini i narodu" čiji je doprinos pobedama
Srpske vojske u Prvom svetskom ratu bio prikrivan i potiskivan u vreme
komunizma.
"Ovom izložbom predajemo građanima u amanet izuzetnu priču o nažalost malo
poznatom velikanu naše vojne istorije. Da još jednom pokušamo da opravdamo
pretke koji su se u datim istorijskim okolnostima, u zajedničkoj državi
posle 1945. godine, oglušili, u sebe potiskivali sećanja na slavnu srpsku
prošlost, u mraku je obeležavali", rekao je Nikolić.
Prema Nikolićevim rečima, izložba je način "da se dostojno odužimo Petru
Bojoviću i da potomcima ispričamo priču o jedinstvenom srpskom oficiru".
"Priča o Bojoviću je epopeja hrabrosti na bojnom polju, jednako koliko i u
odbrani svojih stavova i načela pred kraljem, kolegama, narodom. Vojnik
takvog kova primer je i simbol oficira kome do današnjih dana teži svaka
vojska, istinska istorijska veličina u svojoj vojničkoj i ljudskoj
dimenziji", ocenio je predsednik Srbije.
Nikolić je zahvalio porodici Rakić što je ustupila kolekciju odlikovanja
vojvode Petra Bojovića navodeći da je time "pružila priliku da učimo o
Bojoviću ali i da učimo od njega".
Otvaranju izložbe prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad
Dodik, ministar odbrane Zoran Đorđević, načelnik Generalštaba Vojske Srbije
Ljubiša Diković, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, ambasador Rusije u
Beogradu Aleksandar Čepurin.
Petar Bojović (1858-1945) bio je istaknuti oficir Srpske vojske u
srpsko-turskim ratovima, ratu sa Bugarskom, Balkanskim i Prvom svetskom
ratu.
Predvodio je Prvu armiju u proboju Solunskog fronta, septembra 1918. godine,
nakon čega je unapređen u čin vojvode.
Pod njegovom komandom, Prva armija je oslobodila Pirot, Leskovac, Vranje i
Niš a 1. novembra 1918. godine, ušla je u Beograd.
Preminuo je u Beogradu 1945. godine, od posledica povreda koje su mu naneli
partizani.
Dodeljeno mu je 25 srpskih i jugoslovenskih i 16 odlikovanja stranih država,
medu kojima su i Orden Karađorđeve zvezde I i III reda, Orden Belog orla,
francuska Legija časti I, II, II i IV reda, engleskim Orden Svetog Mihaila i
Svetog Đorđa II i III reda, ruski Orden Svetog Vladimira sa mačevima III
reda.
|
|
Filipinski film dobitnik Zlatnog lava u Veneciji |
| |
Film "The Woman who left" (Žena koja je otišla) filipinskog
scenariste i reditelja Lava Diasa, ovogodišnji je dobitnik Zlatnog lava na
73. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji (Mostra).
Nagrađeno ostvarenje prati priču o ženi optuženoj za zločin koji nije
učinila, snimljeno je u crno-beloj tehnici i traje oko četiri sata.
Dias je u februaru na 66. Međunarodnom festivalu u Berlinu dobio priznanje
"Alfred Bauer" za osmočasovni film "Uspavanka žalosnoj misteriji", o
filipinskom nacionalnom heroju Andresu Bonifasiju.
"Posvećujem ovu nagradu filipinskom narodu, našoj borbi, borbi za
čovečanstvo", rekao je Dias prilikom uručenja Zlatnog lava.
On je 2007. i 2008. godine učestvovao na Mostri, u takmičarskoj selekciji
"Horizonti" (Orizzonti), posvećenoj otkrivanju novih reditelja i
kinematografskih pravaca.
Srebrnog lava za najbolji film dobio je američki reditelj Tom Ford za
ostvarenje "Nocturnal animals" (Noćne životinje), dok je ista nagrada za
najbolju režiju dodeljena Meksikancu Amatu Eskalanteu za film "La Region
salvaje" i Rusu Andreju Končalovskom za film "Paradise".
Priznanje za najbolji scenario dobio je Noa Openhajm za film "Džeki"
(Jackie), o bivšoj američkoj prvoj dami Žaklini Kenedi, čileanskog reditelja
Pabla Larena.
Specijalnu nagradu žirija dobio je film "The Bad Batch" američke rediteljke
iranskog porekla Ane Lili Amirpur, u kojem glavne uloge tumače Kijanu Rivs i
Džim Keri.
Priznanje "Coppa Volpi" za najbolju žensku ulogu dobila je Ema Stoun za film
"La la Land" mladog američkog reditelja Demijena Šazela, a za najbolju mušku
ulogu nagrađen je argentinski glumac Oskar Martines za film "El Ciudada
Ilustre" Marijana Kona i Gastona Duprata.
Nagradom "Marčelo Mastrojani" za novu nadu filma ovenčana je nemačka glumica
Paula Ber za ulogu u filmu "Franc" (Frantz) francuskog sineaste Fransoaa
Ozona.
U kategoriji "Horizonti" nagrađeni su filmovi "Liberami" (Oslobodi me)
italijanske rediteljke Federike De Đakomo i "Home" belgijske rediteljke Fin
Troh.
|
|
Šest finalista za književnu nagradu Man Buker |
| |
Romani o rascepkanim porodicama, o rascepkanoj Evropi i
poremećenom stanju rasnih odnosa u SAD nalaze se među šest finalista za
prestižnu književnu nagradu Man Buker koji su objavljeni u Londonu.
Među finalistima je "Hot Milk" priča o sukobu roditelja i deteta britanske
spisateljice Debore Levi, "All That Man Is" portret muškosti u rascepkanoj
Evropi britanskog pisca rođenog u Kanadi Dejvida Saleja i "The Sellout"
satirično delo o rasi i rasizmu koje ruši tabue, američkog autora Pola
Bitija .
U trci je i priča kinesko-kanadskoj porodici "Do Not Say Nje Have Nothing"
Madelen Tien, uznemirujuća studija karaktera "Eileen" američke početnice
Otese Mosfeg, kao priča o ubistvu u Škotskoj Grejema Makrea Berneta "His
Bloody Project", redak krimić koji je dobio odobrenje Buker sudija.
Osim Debore Levi koja je bila finalista za Buker nagradu 2012. godine sa
knjigom "Snjimming Home" većina ovogodišnjih finalista su relativno
nepoznati autori, ali članovi žirija kažu da će njihova imena biti opšte
poznata u budućnosti. Predsednica žirija Amanda Forman rekla je da se panel
n ije namerno trudio da bira manje poznate autore već da su tražili
"hrabrost i spremnost za preuzimanje rizika".
Pobednik će biti objavljen na ceremoniji u Londonu 25. oktobra. Ova
prestižna nagrada je od 2014. godine otvorena za pisce iz celog sveta gde se
govori engleski, dok je do 2013. godine bila rezervisana za pisce iz
Britanije, Irske i zemalja Komonvelta. Romani moraju uvek da budu izdati u
Velikoj Britaniji da bi mogli da konkurišu.
U maju je južnokorejska autorka Han Kang dobila Međunarodnu Man Buker
nagradu za roman "The Vegetarian". Međunarodna Man Buker nagrada je
prestižno priznanje koje se dodeljuje za knjigu stranog autora pisanu na
engleskom ili prevedenu na engleski. Ustanovljena je u 2005. i do sada je
dodeljivana na svake dve godine, a od sada će biti dodeljina godišnje.
|
|
Izložba Tesle na polju bežičnog prenosa energije |
| |
Muzej nauke i tehnike u Beogradu otvoriće u petak izložbu "Teslin
svetski sistem" autorke Zorice Civrić, muzejske savetnice, posvećenu
dostignućima Nikole Tesle na polju bežičnog prenosa energije.
Posetici će, do 30. septembra, moći da vide modele uređaja koje je Tesla
koristio u prvim godinama rada, kao i eksponate koji ilustruju razvoj
informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Nikola Tesla je od 1901. do 1906. godine u laboratoriji na Long Ajlendu razvijao
sistem baziran na svojim pronalascima, koji je nazvao "Svetski sistem bežičnog
prenosa". Tehničke mogućnosti tog sistema na početku 20. veka postojale su samo
kao naučna vizija.
"Tesla je svoj sistem zasnovao na korišćenju stacionarnih ili stojećih talasa
Zemlje. Danas se ovaj sistem zasniva na žičnom prenosu i na bežičnom prenosu
energije kroz provodljivu atmosferu. Tek krajem 20. veka Teslina vizija postala
je stvarnost razvojem informacionih i telekomunikacionih tehnologija", navodi se
u saopštenju Muzeja.
Svečano otvaranje izložbe je u 19 sati u Muzeju nauke i tehnike - Galerija
"Aleksandar Despić", Skenderbegova 51.
Izložbu će otvoriti Zoran V. Popović, potpredsednik SANU za prirodne nauke.
|
|
Predstavljena buduća monumentalna skulptura u Njujorku |
| |
Posle više meseci tajnosti i spekulacija u Njujorku je u sredu
otkriven projekat monumentalne skulpture najavljene kao umetničko delo koje će
biti "njujorška Ajfelova kula".
Skulpturu visoku 45 metara, zbog oblika nalik vazni ili ćupu nazvanu "Posuda"
(Vessel), čini samo višestruko stepenište, projektovao je britanski dizajner
Tomas Hedervik, a narudžba košta 150 miliona dolara.
Saćasta struktura od betona i čelika biće na velikom trgu na zapadnoj strani
Menhetna u centru stambeno poslovnog kompleksa koji se gradi. Ljudi će moći da
se penju po instalaciji, na kojoj ima 154 povezanih stepeništa i 80 odmorišta.
Skulptura je široka 15 metara u osnovi i 45 metara na vrhu. Investitor Stiven
Ros, iz Rilejted kompanies (Related Companies) ne odstupa od svoje izjave da bi
ovo delo moglo da se pridruži nizu velikih urbanih spomenika, kao što je
Ajfelova kula.
Hedervik među čijim projektima je i instalacija "Olimpijski kotao" (Olympics
Cauldron) u kojem je goreo plamen tokom Igara u Londonu 2012. godine, rekao je
da je njujorška skulptura savršena konstrukcija u kojoj ljudi mogu da vide jedni
druge, jer oni koji se penju mogu da vide druge na drugim platformama kao i one
ispod njih. "Uzbuđeni smo i iznenađeni da će ovaj projekat zaista da se ostvari.
Ova vrsta narudžbe je mnogo drugačija od bilo čega što smo do sada radili",
rekao je Hedervik koji ima studio.
Hedervik je rekao da je izgradnja sastavnih delova već počela u Italiji.
Planirano je da trg sa skulpturom bude i mesto za predstave i izložbe. Očekuje
se da će delo biti otvoreno za javnost 2018. godine.
|
|
Francuski film Periferija najbolji na festivalu Animanima |
| |
Film francuskog autora Davida Kokar-Dasoa "Periferija" dobio je
glavnu nagradu "Zlatni štift" međunarodnog festivala animiranog filma Animanima
2016, dok je posebnu nagradu žirija dodeljeno animiranom filmu "Ljubav",
mađarske autorke Reke Buči.
Specijalna priznanja žirija dobili su filmovi "Iznerviralo bi me da umrem tako
mlad", portuglaskog autora Filipa Abrančesa, "Putujuća zemlja" čiji su autori
Vesela Dančeva i Ivan Bogdanov iz Bugarske i "Rizom" francuskog autora Borisa
Labea, saopštio je danas organizator Festivala Dom kulture u Čačku.
O nagradama i priznanjima glavnog takmičarskog programa odlučivao je međunarodni
žiri koga su činili animatori Kodži Jamamura iz Japana, Izabela Plućinska iz
Poljske i Fernando Galrito iz Portugala.
Žiri konkurencije filmova za decu, u kome su bili Ana Ida Oroš iz Mađarske, Vuk
Palibrk iz Srbije i Tes Martin iz Amerike, proglasio je za najbolje animirano
ostvarenje za decu i novoustanovljenu nagradu "Periskop" uručio filmu "Oktopod"
nemačke autorke Julie Oker.
Specijalnu nagradu žirija dobio je film za decu "Novembar", francuske autorke
Maržolen Pereten, specijalno priznanje žirija dobio je film "Grad zvani panika :
buka sivila", čiji su autori Vensan Patar i Stefan Obije iz Francuske.
Nagradu publike je dobio film francuske produkcije "Dekor", autora Alberta
Vaskeza, dok je specijalno priznanje festivala Animanima 2016 za doprinos
umetnosti animacije dodeljeno animatoru iz Japana Kodžiju Jamamuri, koji je bio
i predsednik glavnog takmičarskog programa.
Na međunarodnom festivalu animiranog filma Animanima 2016, koji je organizovan
deseti put u Domu kulture u Čačku od 7. do 11. septembra, u glavnom takmičarskom
programu prikazano je 46 filmova iz 23 države, a u konkurenciji filmova za decu
24 ostvarenja iz 13 zemalja.
Organizator Animanime je Dom kulture u Čačku, a pokrovitelji Grad Čačk i
Ministarstvo kulture Vlade Srbije.
|
|
Ajtana Dreković dobitnica književne nagrade Matićev šal |
| |
Ajtana Dreković iz Tutina dobitnica je književne nagrade "Matićev
šal" za 2016. za najbolju prvu objavljenu zbirku pesama pesnika do 27 godina
starosti.
"Matićev šal" je nagrada koja se dodeljuje na tradicionalnoj književnoj
manifestaciji "Matićevi dani", koja se ove godine održava 35. put, posvećenoj
velikanu srpske književnosti, nadrealisti i akademiku Dušanu Matiću (1898-1980)
rođenim u Ćupriji.
Ajtana Dreković (25) je nagradu dobila za zbirku pesama "Fosil sumnje". Nagradu,
koja se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčanog iznosa, uručila joj
je danas na svečanosti u zgradi opštine direktorka Narodne biblioteke "Dušan
Matić" iz Ćuprije Gordana Marković.
U konkurenciji je bilo deset knjiga mladih pesnika iz Srbije. U obrazloženju
žirija, na čijem čelu je bio predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir
Andrić, navedeno je se da se knjiga "Fosil sumnje" odlikuje samosvojnim
pesničkim izrazom i oslobađanjem jezičke energije u metaforama ugrađenih u
intimni imenik.
"U rukama imamo pesničku knjigu koja poseduje kritički odnos prema vremenu i
dokazuje da je mlada pesnikinja Ajtena Dreković ostvarila neporecivo vredno
svedočanstvo o svežim poetičkim pritokama kakve samo mogu mlade oči jasno da
sagledaju", navodi se u obrazloženju žirija.
Nagrada "Matićev šal" ustanovljena je 2005. godine i do sada su je dobili mladi
pesnici Vladimir Vukomanović, Mladen Šljivović, Srđan Čeperković, Ivan J.
Petrović, Slađan Milošević, Bojan Vasić, Jana Rastegorac, Marija Miladinović,
Miloš Brkić, Ognjen Karadžić i Julijana Janković.
Manifestacija "Matićevi dani" završava se sutra izložbom umetničkih dela
nastalih po motivima iz stvaralaštva Dušana Matića, sa likovnog konkursa "Matiću
u Čast", kada će biti proglašeno i najbolje delo pristiglo na konkurs.
Organizator manifestacije je Narodna biblioteka "Dušan Matić", a pokrovitelji su
Ministarstvo kulture i opština Ćuprija.
|
|
Film o Džeki Kenedi u decembru u bioskopima |
| |
Biografski film o bivšoj prvoj dami SAD Džeki Kenedi, koji je
kupila filmska kompanija Foks Serčlajt Pikčers (Fodž Searchlight Pictures),
počeće da se prikazuje u bioskopima neposredno pred sezonu Oskara.
Priča o životu Džeki Kenedi stiže u bioskope 9. decembra i očekuje se da će
izbaciti Natali Portman među favorite za osvajanje Oskara za najbolju žensku
ulogu.
Holivudska glumica tumači lik popularne prve dame u ostvarenju "Džeki". Film
počinje scenom ubistva američkog predsednika Džona F. Kenedija u novembru
1963. godine i prati prva četiri dana u životu prve dame posle tog tragičnog
događaja.
Film govori o životu Džeki Kenedi, o danima kada je postala ikona, a potom i
trenucima kada je sve izgubila. U drami se prikazuju strahovi, patnja i
zbunjenost jedne od najobožavanijih žena 20. veka.
Događaji koji su usledili posle atentata Džona F. Kenedija - planiranje
sahrane, selidba Bele kuće, zakletva Lindona Džonsona - prikazani su iz
perspektive njegove udovice.
Film je rezirao Čileanac Pablo Loren, koji se proslavio filmom "No" o timu
reklamnih agenata koji su pomoglu u svrgavanju diktatora Augusta Pinočea.
Jedan od prodecanata je Daren Arafonski, reditelj filma "Crni labud" iz
2010. godine, u koje je Portman igrala glavnu ulogu.
Drama "Džeki" premijerno je prikazana prošle nedelje na 73. Filmskom
festivalu u Veneciji, a potom i na Filmskom festivalu u Torontu.
|
|
Eldorado XXI i Deset blokova dalje pobednici Pančevačkog festivala |
| |
Treći pančevački Film Festival – PAFF, internacionalni
takmičarski festival autorskog dugometražnog i kratkog filma, završen je u
nedelju dodelom nagrada Svetionik i Dimnjak filmovima "Eldorado DžDžI" Salome
Lamas i "Deset blokova dalje" Mikija Polonskog.
Takmičarski filmski program ovogodišnjeg petodnevnog PAFF-a odvijao se u okviru
dve selekcije - "Svetionici" i "Rani radovi".
U okviru glavne PAFF selekcije - Svetionici, za nagradu Svetionik takmičilo se
osam dugometražnih filmova, a o nagradi je odlučivao petočlani žiri: rediteljka
Marta Popivoda (Srbija), selektor Berlinskog festivala Džejms Latimer (Velika
Britanija), selektor festivala u Roterdamu Jevgenij Gusjatinski (Rusija),
kritičar Majkl Patison (Velika Britanija) i reditelj Zvonimir Jurić (Hrvatska).
"Eldorado DžDžI" Salome Lamas nagrađen je za "formalno radikalan portret
ekstremne tegobe koji kontinuirano ukazuje i problematizuje svoju autsajdersku
poziciju".
Prema rečima žirija, ovo je konceptualno zreo prikaz jedne geografski specifične
zajednice, koji takođe zahvata i šira pitanja globalnog sveta.
Kako se dodaje u saopštenju, posebno priznanje žirija dobio je film Ane Rusilon
"Ja sam narod" za "intiman pristup i precizan rediteljski postupak koji uspeva
da kreaira prostor za svoje protagoniste, kako bi se uhvatili u koštac sa
istorijom i reflektovali je dok se odvija pred njihovim očima".
U okviru takmičarske selekcije kratkih filmova - Rani radovi, prikazano je 20
filmova mladih autora. O nagradama ove selekcije odlučivao je žiri 16
srednjoškolaca filmofila, pod mentorstvom Nikole Ljuce, reditelja iz Srbije, i
Đakomea Abrucezea, reditelja iz Italija.
Nagrada Dimnjak za najbolji kratki film dodeljena je filmu "Deset blokova dalje"
Mikija Polonskog.
Mladi žiri doneo je odluku da nagradi i filmove: "Park" Rande Marufi za najbolju
režiju, "Tranzicija" za najbolju montažu – Jelena Maksimović, "Bela ptica" za
najboljeg direktora fotografije – Ivan Marković, "Pod suncem" za najbolji
scenario - Ću Jang, "Lisica" za najboljeg glumca - Nikos Zegkinoglou i "Anna" za
najbolju glumicu - Jevgenija Dodina.
Pančevo Film Festival je manifestacija posvećena negovanju i promociji nezavisne
autorske kinematografije i filmova koji neguju originalan i kinematografski
uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
