Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
Referendum o Danu RS nije referendum o secesiji |
|
Predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da referendum o Danu Republike
nije referendum o secesiji, kako to mnogi žele da prikažu, ističući da u
referendumskom pitanju - "Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi
kao Dan Republike Srpske" nema ničega što podrazumeva secesiju.
"Oni koji su u svetu uvek spekulisali i spinovali stvari, sada su to
iskoristili da to naprave kao temu broj jedan u regionu", rekao je Dodik za
Radio-televiziju RS (RT RS).
On tvrdi da je referendum prvi korak ka sprovođenju odluke Ustavnog suda BiH
o Danu RS, dodavši da je moguće da se Zakon o praznicima izmeni tako da se
Bošnjacima, ako ne žele, omogući da ne obeležavaju Dan republike.
Ustavni sud BiH je naložio RS da promeni Zakon o praznicima, ocenivši da je
proslava Dana RS 9. januara neustavna i diskriminatorska za građane RS koji
nisu Srbi i pravoslavci, jer se tada slavi i krsna slava RS- Sveti arhiđakon
Stefan.
Dodik je dalje naveo da su prihvatljive i ideje da se 9. januar, umesto Dan
republike, nazove danom državnosti, a da, ako i dalje bude osporavanja, bude
nazvan danom nezavisnosti ili samostalnosti.
Komentarišući spekulacije da bi referendum u RS mogao izazvati novi rat u
BiH, Dodik je rekao da su "gluposti priče da će biti rata", te da takve
priče imaju za cilj "zbunjivanja i prepadanje javnosti".
Dodik je rekao da je došlo vreme da stranci prestanu da se mešaju u
unutrašnje stvari BiH, ističući da BiH nema šansu da uspe kao država sve dok
se ne postigne dogovor lokalnih političara.
Dodik je rekao da je zbog uplitanja stranaca u unutrašnje stvari BiH ta
zemlja "neozbiljna priča".
"Neverovatno je da ambasadori u BiH uzimaju za pravo da kometarišu
unutrašnje političke događaje. To nema nigde na svetu, samo se ovde to
dešava i zato je ovo neuspešna zemlja i priča i nema šanse da uspe", kazao
je on novinarima u Banjaluci.
Prema njegovim rečima, o BiH treba da se dogovore domaći političari, bez
uplitanja stranih ambasadora, bez obzira odakle oni dolaze.
Predsednik RS je razgovarao sa ambasadorom Rusije Petrom Ivancovom o odluci
Ustavnog suda BiH, kojom se zabranjuje održavanje referenduma o Danu RS.
"Da je imalo veze s pravom, ne bismo došli u situaciju da se odlučuje na
ovaj način". ocenio je Dodik.
Ruski ambasador Petar Ivancov rekao je da narod Republike Srpske ima pravo
da se o vitalnim pitanjima izjasni na referendumu.
On je kazao da ga je Dodik obavestio da će 25. septembra biti održan
referendum i da mu je pojasnio kako teku pripreme za referendum.
Ivancov je dodao da je s Dodikom razgovarao i o njegovoj poseti Moskvi kao i
o partnerskim odnosima RS i Rusije, ističući da njegova zemlja daje podršku
RS.
|
Ustavni sud produbio političku krizu u BiH |
|
Predsedništvo Srpske demokratske stranke (SDS) je saopštilo da
Ustavni sud svojim najnovijim odlukama o zabrani održavanja referenduma o
Danu Republike Srpske produbljuje političku krizu u BiH.
"Umesto da ispravi grešku koju je napravio usvajanjem zahteva (bošnjačkog
člana Predsedništva BiH) Bakira Izetbegovića za ukidanje 9. januara kao Dana
Republike Srpske, Ustavni sud BiH svojim najnovijim odlukama doliva ulje na
vatru i produbljuje političku krizu u BiH", navodi se u saopštenju.
SDS je ocenila da su poslednje odluke Ustavnog suda BiH "kontinuitet
zloupotrebe Ustavnog suda za donošenje odluka koje su usmerene protiv
interesa Republike Srpske i srpskog naroda u BiH".
Predsedništvo najjače opozicione stranke u RS je upozorilo da je politička
kriza u BiH posledica neodgovornih politika, pre svega Bakira Izetbegovića i
(predsednika RS) Milorada Dodika, koje su "usmerene na produbljavanje
konflikta zarad ličnih interesa, a ne interesa naroda".
SDS je navela da nezadovoljni postojanjem Republike Srpske žele da
produbljavanjem krize raspakuju Dejtonski mirovni sporazum i prekomponuju
BiH po novom modelu.
"Jedan od takvih modela je bio svojevremeno dogovoren Prudskim sporazumom
koji je tada potpisao i predsednik SNSD-a Milorad Dodik. Nažalost, postoji
opasnost da neopreznom politikom RS bude optužena da je dala povod za
raspakivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma", navodi se u saopštenju.
SDS dodaje da "shvata i zabrinutost koju u vezi sa ovim pitanjem izražavaju
vlasti u Srbiji".
Navodeći da je referendum, koji je raspisan sedam dana pre loklanih izbora
2. oktobra, u funkciji predizborne kampanje SNSD-a, SDS je naglasila da su
poslanici i delegati SDS-a u Narodnoj skupštini RS glasali za odluku o
sprovođenju referenduma i da će ova stranka poštovati odluke parlamenta RS.
Predsedništvo SDS-a zatražilo je od svog članstva i simpatizera da izađu na
referendum, navodeći da toj stranci i "njenoj patriotskoj i istorijskoj
ulozi u stvaranju RS ponajviše pripada 9. januar".
Narodna skupština RS donela je odluku da se 25. septembra održi referendum o
9. januaru, kao Danu republike, nakon što je Ustavni sud BiH u novembru
prošle godine obeležavanje Dana RS 9. januara proglasio nesutavnim i
diskriminatorskim po građane ovog entiteta, jer se tada slavi i krsna slava
RS - Sveti arhiđakon Stefan.
Ustavni sud je 17. septembra zabranio održavanje referenduma, ocenivši ga
narušavanjem ustavno-pravnog poretka BiH, ali su vlasti RS ostale pri odluci
da referendum bude sproveden.
|
Srbije neće dopustiti vojni napad na RS |
|
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić saopštio je da izjava ratnog
komandatnta Armije BiH Sefera Halilovića o uništenju Republike Srpske u
slučaju refrenduma "predstavlja najveću pretnju miru i stabilnosti u
regionu" naglasivši da Srbija želi mir i stabilnost, ali da "sigurno neće
dozvoliti vojni napad i uništenje Republike Srpske".
"O tome niko ne bi trebalo čak ni da sanja. Srbija je dovoljno jaka da
odbrani sebe, a neće dozvoliti ni uništenje RS ako bude napadnuta. Očekujemo
hitnu reakciju međunarodne zajednice i međunarodnih predstavnika u BiH, ako
im je zaista stalo do mira", izjavio je Dačić, saopšteno je iz Ministarstva
spoljnih poslova Srbije.
Dačić je rekao da "Halilović nije samo bivši ratni muslimanski komandant, on
je nezvanični portparol (član Predsništva BiH) Bakira Izetbegovića".
"Halilović govori ono što Izetbegović misli. Zato njegove pretnje treba
shvatiti ozbiljno, jer pokazuju da postoje ratni planovi, koji se baziraju
na proceni da RS ne može izdržati više od 10-15 dana i da ni Srbija ne može
da je odbrani", rekao je Dačić.
On je dodao da je "svima jasno da je referendum samo izgovor, a da iza svega
stoji namera da se ratom uništi RS".
"Da su hteli kompromis, Ustavni sud je mogao da promeni bar jedan zarez u
svojoj odluci. Ali njima nije bio važan kompromis, već izgovor za ratne
namere i planove, za šta se muslimani u BiH očigledno spremaju", navodi se u
saopštenju.
Banjalučke Nezavisne novine prenele su da je Halilović zapretio sukobom u
kojem će, kako je rekao, RS nestati, ako referendum o Danu RS bude
sproveden.
On je za TV1 rekao da će to značiti "raspakivanje" Dejtonskog mirovnog
sporazuma i vraćanje Ustava Republike BiH.
"Nakon referenduma Dejtonski ustav više ne vredi, onda se vraćamo na Ustav
Republike BiH, a nakon toga neka nam Bog pomogne svima, neka nam da prvo
razuma, a onda snage da tu priču dovedemo do kraja", izjavio je Halilović za
TV1.
Halilović je rekao da se Republika Srpska u eventualnom sukobu može održati
najviše 10 do 15 dana.
Na pitanje da li u BiH, i na jednoj i na drugoj strani, ima dovoljno ljudi
spremnih da ratuju, Halilović je odgovorio sa: "Da, apsolutno".
"I zato ja apelujem da se dobro razmisli. Jer Milošević je umro, JNA ne
postoji, ne postoji hiljade tenkova, hiljade transportera... Ne može Srbija
pomoći RS. Nećemo dopustiti da nam neko pola države otcepi", kazao je
Halilović.
|
Veće poverenje među kriminalcima nego među onima koji ih gone |
|
Crnogorski državni tužilac Ivica Stanković ocenio je da je veće
poverenje među kriminalcima nego među onima koji ih gone i takvo stanje
okarakterisao poražavajućim.
Stanković je takvu ocenu saopštio na skupu Savetodavne grupe tužilaca
jugoistočne Evrope (SEEPAG) u Podgorici.
Crnogorski državni tužilac je kazao da praksa pokazuje da saradnja i
poverenje istražnih i pravosudnih timova među državama "nisu zaživeli" svim
svojim potencijalom i kazao da od te saradnje zavisi borba protiv
organizovanog kriminala na međunarodnom nivou.
"Zabrinjava činjenica da ima međunarodnih kriminalnih grupa, a da nema
zajedničkih istražnih timova", naveo je Stanković.
Vrhovni državni tužilac Crne Gore se založio za neposrednu razmenu
informacija bez formalnih zahteva, za direktne zahteve za sprovođenje
istražnih radnji bez upućivanja zamolnica, koordinaciju aktivnosti na licu
mesta, neformalnu razmenu specijalističkog znanja i izgradnju poverenja među
predstavnicima različitih jurisdikacija u zajedničkom timu.
Prema njegovim rečima, potrebno je preispitati pravni okvir za bilateralnu
pravosudnu pomoć i saradnju, kako bi formiranje zajedničkih istražnih timova
bilo omogućeno sa što većim brojem zemalja, posebno onima sa kojima se
beleži najveća frekvencija kriminala.
|
Za izbore u Crnoj Gori predato 17 izbornih lista |
|
Za parlamentarne izbore u Crnioj Gori, 16. oktobra, predato je
17 izbornih lista, saopštila je Državna izborna komisija.
Izborne liste predale su Demokratska partija socijalista, pod nazovom
"Sigurnim korakom", koalicija Demosa, Socijalističke narodne partije i
Udružene reformske akcije - "Velika koalicija Ključ", zatim,
Socijaldemokratska partija - "Država svima", koalicija Demokratski front,
pod nazivom, "Mi ili on" i ; Pozitivna Crna Gora - "Jer volim Crnu Goru".
Hrvatska građanska inicijativa izašla je sa sloganom "Hrvatsko srce za Crnu
Goru".
Liste su predali i Demokrati, na čelu sa Aleksom Bečićem, Socijaldemokrate,
koje predvodi Ivan Brajović, zatim, Bošnjačka stranka - Rafet Husović, kao i
dve liste koje zastupau etničke Albance u Crnoj Gori.
Predate su izborne liste i za lokalne izbore u Budvi, Andrijevici, Kotoru i
Gusinju.
|
Plenković: Idemo prema formiranju stabilne parlamentrane većine |
|
Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković
izjavio je da ta stranka ide prema formiranju stabilne parlamentarne većine i
vlade.
"Očekujem nastavak razgovora - idemo prema formiranju stabilne parlamentarne
većine", rekao je Plenković novinarima u Zagrebu uoči nastavka razgovora s
izabranim poslanicima nacionalnih manjina o podršci HDZ-ovoj vladi.
Funkcioner HDZ Gordan Jadnroković izjavio je da se i proteklih dana razgovaralo
s predstavnicima manjina.
"Ne očekujem nikakvu buru i kontroverze i sve će biti napravljeno u interesu
svih koji učestvuju u pregovorima", dodao je Jandroković.
Nisu, međutim, svi u HDZ zadovoljni pregovorima, pa je tako Milan Kujundžić
ispred stranačke centrale kritikovao najavu pojedinih predstavnika manjina,
poput Milorada Pupovca da neće podržati vladu u kojoj bi bio dosadašnji ministar
kulture, kontroverzni Zlatko Hasanbegović.
"Hrvatska je zemlja, i to s ponosom treba reći, koja ima najviše standarde za
nacionalne manjine i time se ponosimo i to ćemo negovati. Ali, uslovljavati
naravno da neće, niko neće moći uslovljavati hrvatskom narodu takve stvari",
naglasio je Kujundžić.
Za formiranje vlade potrebna je podrška najmanje 76 od ukupno 151 poslanika u
Saboru, ali nijedna politička opcija na vanrednim parlamentarnim izborima 11.
septembra nije osvojila toliko mandata.
HDZ sa partnerima je osvojila 61 mandat, Most 13, a osam poslanika imaju
predstavnici nacionalnih manjina, među njima su i tri srpska.
Podršku HDZ najavila je Hrvatska seljačka stranka koja je osvojila pet mandata
na listi opozicione Socijaldemokratske partije. Predsednik te stranke Krešo
Beljak rekao je, međutim, da HDZ-u neće dati potpise ako o njegovoj stranci bude
zavisilo formiranje parlamentarne većine i vlade.
|
Đukanović: Novi generalni sekretar UN treba da bude iz Istočne Evrope |
|
Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je u Njujorku da je za
Ujedinjene nacije (UN) od ključne važnosti da se reformišu i prilagode
geopolitičkim realnostima 21. veka i izrazio nadu da će novi generalni sekretar
svetske organizacije biti iz Istočne Evrope.
Đukanović je u obraćanju u generalnoj debati Generalne skupštine UN kazao da je
reforma sistema neophodna da bi svetska organizacija "zadržala i osnažila
centralnu poziciju u sistemu globalnog upravljanja".
"Prioritet ostaje sveobuhvatna reforma Saveta bezbednosti, kako bi se pospešila
njegova efikasnost i transparentnost", kazao je on.Đukanović je preneo
učesnicima debate u Njujorku da Crna Gora "izražava duboku zabirnutost zbog
pogoršane bezbednosne i humanitarne situacije u Siriji koja ima reperkusije na
širi region i globalno".
"U potpunosti podržavamo i zalažemo se za urgentni prekid nasilja i ističemo
krajnju potrebu da sve strane u konfliktu poštuju međunarodno pravo i rezolucije
UN, kako bi se smanjile žrtve i patnja sirijskog naroda", naveo je on.
Đukanović je rekao da se u "odsustvu političkih solucija, mora obezbediti da se
principi međunarodnog prava poštuju, kako bi se ljudska patnja svela na minimum"
i ocenio da je u tom smislu "presudna uloga Saveta bezbednosti, Međunarodnog
krivičnog suda i hibridnih tribunala".
Osvrnuvši se na migrantsku krizu Đukanović je kazao da "UN moraju preuzeti
lidersku ulogu i biti proaktivnije i inicijativnije u pronalaženju dugoročne
solucije za globalni problem izbeglica i migranata, koja će se temeljiti na
podeli tereta i odgovornosti, kao i na međunarodnom pravu i ljudskim pravima
izbeglica i migranata".
Govoreći o problemu terorizma u svetu Đukanović je ocenio da globalna akcija
protiv terorizma "mora više biti usmerena na preventivne mere, na socijalnu,
ekonomsku i političku situaciju i inkluziju ranjivih i marginalizovanih grupa,
jer osobe podložne radikalizmu prevashodno dolaze iz tih redova".
|
|
Oglasavanje Marketing
|