Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
Jeremić jedini hvale vredan kandidat za generalnog sekretara UN |
|
Najbolji izbor za reformu Ujedinjenih nacija (UN) bio bi
kandidat Srbije Vuk Jeremić, ocenio je američki Volstrit džurnal (VSJ) u
tekstu o trci za izbor novog generalnog sekretara svetske organizacije.
List piše da posle četvrte runde neformalnog izjašnjavanja u Savetu
bezbednosti UN, bivši šef srpske diplomatije, koji je zauzeo treće mesto,
ostaje jedini kandidat vredan hvale.
Prema pisanju VSJ, među vodećim kandidatima su favoritkinja Vladimira
Putina, Irina Bokova iz Bugarske, kao i doživotni socijalista koji je loše
upravljao globalnom humanitarnom organizacijom, bivši portugalski premijer i
doskorašnji visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR), socijalista Antonio
Gutereš koji je favorit Zapadne Evrope uprkos nepovoljnim nalazima
unutrašnje kontrole o finansijskom poslovanju UNHCR.
VSJ podseća da je po tradiciji funkcija generalnog sekretara rotirajuća po
regionalnom principu i da je sada red na kandidata iz grupe istočnoevropskih
zemalja.
U toj grupi, dodaje se, trenutni favorit je šef slovačke diplomatije
Miroslav Lajčak, za koga se navodi da je bio diplomata i u komunističkoj
Čehoslovačkoj i da ima doktorat sa Državnog instituta za međunarodne odnose
u Moskvi.
Tu je i šefica Uneska, Bugarka Irina Bokova, piše VSJ uz ocenu da je Unesko
notorono antiizraelska agencija i da je Bokova kao omiljeni kandidat Moskve
prošle godine bila na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi koju je
bojkotovala većina zapadnih lidera zbog ruske invazije u Ukrajini. List
međutim dodaje da njene šanse blede jer je pala na peto mesto.
Među kandidatkinjama je i argentinska ministarka spoljnih poslova Susana
Malkora koja je bila šefica kabineta kod Ban Ki Muna i koja se smatra
favoritkinjom Obamine administracije.
Zamera joj se, međutim, što je iskoristila poziciju Argentine u Organizaciji
američkih država da blokira raspravu o kršenju ljudskih prava u Venecueli a
veruje se da bi teško prošla i kod Velike Britanije zbog diplomatskog spora
oko Folklandskih ostrva.
Tako, dodaje VSJ, bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koji je posle
četvrte runde izjašnjavanja na trećem mestu ostaje jedini kandidat vredan
hvale.
Jeremić ima 41 godinu, školovan je na Harvardu, mlad je, ali je bio lider u
društvenom pokretu koji je pomogao u rušenju diktature Slobodana Miloševića.
Radio je u prozapadnoj vlasti Borisa Tadića, koji je 2010. godine ponudio
istorijsko izvinjenje zbog masakra u Srebrenici.
Jeremić, takođe, izgleda razume da mu je prvi posao kao generalnog sekretara
da zavede odgovarajuću upravljačku kontrolu u ogromnu birokratiju UN i traži
od zvaničnika UN da podnose godišnje finansijske izveštaje kako bi se
izbegla korupcija koja je potrala endemska u vreme Kofija Anana, navodi list
i dodaje da bi samo to moglo da obnovi poverenje u slomljeni sistem UN.
List dodaje da će ko god da pobedi naslediti organizaciju poraženu na mnogim
frontovima, kao i da podrška za kandidata koji veruje u demorkatske
vrednosti i odgovornost birokrata nije najgore što Obamina adminstracija
može da uradi.
|
Svaki osmi tinejdžer u Evropi se kocka na internetu |
|
Svaki osmi tinejdžer se često kocka onlajn, a svaki peti
redovno igra igrice na internetu, rezultati su najnovijeg istraživanja koje
pokazuje da se smanjio procenat mladih koji puše i piju.
U istraživanju učestvovalo je 96.000 đaka uzrasta 15 i 16 godina iz 35
zemalja, prenosi Gardijan.
Umesto cigareta i alkohola, danas nove razloge za zabrinutost predstavljaju
provođenje previše vremena na internetu i nove psihoaktivne droge.
Istraživanje Evropskog školskog istraživačkog projekta o alkoholu i
narkoticima (Espad) pokazalo je da internet nije postao samo sastavni deo
svakodnevnog života današnjih generacija tinejdžera nego i da njegovo
korišćenje izaziva zavisnost.
Tinejdžeri koriste internet u proseku 5,8 dana sedmično, a devojčice (83
odsto) provode više vremena na društvenim mrežama od dečaka (73 odsto), dok
tinejdžeri (39 odsto) više igraju onlajn igrice od svojih drugarica (sedam
odsto).
Rezultati istraživanja pokazuju da se 23 odsto dečaka kockalo onlajn u
prethodnoj godini, dok je samo pet odsto devojčica pokušalo da tako zaradi
novac, mada je maloletnicima u mnogim zemljama zabranjeno kockanje.
Među učesnicima ankete svaki osmi dečak se kockao često, odnosno dva do
četiri puta mesečno ili češće u prethodnih 12 meseci.
Najveći broj slučajeva čestog tinejdžerskog kockanja zabeležen je u
Hrvatskoj, Kipru, Finskoj, Grčkoj, Crnoj Gori i Sloveniji.
Kada su u pitanju onlajn igrice, 23 odsto tinejdžera igra redovno, odnosno
igralo je najmanje četiri puta u prethodnoj sedmici. Danska, Švedska,
Estonija, Norveška i Finska su zemlje gde dečaci najviše igraju onlajn
igrice.
Istraživanje Espada pokazuje i da je 18 odsto tinejdžera bar jednom u životu
probalo drogu, u najvećem broju slučajeva marihuanu.
Nove psihoaktivne supstance se danas koriste češće nego amfetamini, ekstazi,
kokain ili el-es-di, a probalo ih je četiri odsto evropskih tinejdžera.
Najviši nivoi korišćenja novih psihoaktivnih supstanci zabeleženi su u
Poljskoj, Estoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Irskoj.
Istraživanjem su utvrđeni pozitivniji trendovi kada su u pitanju pušenje i
alkohol. Većina, 54 odsto tinejdžera kazalo je da nikada nije pušilo, a 21
odsto da su pušači.
Konzumiranje alkohola se smanjilo sa 56 odsto 2005. na 46 odsto prošle
godine.
Istraživači upozoravaju da je sve više dokaza da preterana upotreba
interneta, igranje igrica i kockanje imaju isti potencijal da postanu
predmet zavisnosti kao psihoaktivne suptance i da je neophodno uložiti
napore da se to spreči u detinjstvu i adolescenciji.
|
Politiko: Dobrodošli u EUgoslaviju |
|
Dok je visoka predstavnica Evropske unije (EU) Federika
Mogerini u UN, u Njujorku, sazvala šefove diplomatija država Zapadnog
Balkana u pokušaju da smiri razbuktavanje napetosti u regionu, američki list
Politiko u svom evropskom izdanju povlači paralelu između raspada bivše
Jugoslavije i krize u EU pod naslovom "Dobrodošli u EUgoslaviju".
Prema nezvaničnim evropskim diplomatskim izvorima u Briselu, sastanak u
Njujorku je bio "teška i sasvim otvorena razmena mišljenja" uz obećanja da
će se raditi na smirivanju zategnutosti.
Politiko, istovremeno, smatra da je posle odluke Velike Britanije da napusti
Uniju "Balkan svud prisutan u novonastajućoj EU od 27 članica" i da je
"izrastanje novih podgrupa u EU znak duboko lošeg stanja".
U analizi lista se navodi da je dosadašnja podela u EU na severni blok na
čelu s Nemačkom i južni blok zemalja predvođen Francuskom sada osetno
poremećena zbog toga što su ekonomska i politička kriza izrodile i nove
podgrupe koje kao da će se dalje uvećavati.
Izlazak Velike Britanije, Bregzit, dodaje Politiko, imao je za posledicu
zbijanje redova sredozemnih zemalja (Grčke, Francuske, Italije, Portugalije,
Španije, Kipra i Malte čiji je "cilj da postave branu bloku na čelu s
Berlinom kojeg krive da je prouzrokovao stalno ekonomsko tavorenje južnog
bloka".
Poput pobunjeničke vojske, neke zemlje EU se jednostavno oglušuju o napore
administracije u Briselu da zavede disciplinu na terenu, poput politike
prema izbeglicama, ukazuje list. Politiko navodi da je "Srednja Evropa u
međuvremenu udahnula novu snagu uspavanoj Višegradskoj grupi, koja se sad
zajednički odupire nastojanjima Brisela da ih privoli da prihvate
izbeglice".
"Jedna od najugroženijih zemalja zbog priliva imigranata, Austrija je
uspostavila sopstveni savez, a to su Nemačka, Grčka, kandidatske zemlje na
Balkanu, koje će se upravo sastati ovog vikenda u Beču", primećuje Politiko.
"Za sastanak je odabrano savršeno mesto-bivša kancelarija Klemensa fon
Meterniha", navodi list koji za Meterniha kaže da je bio "rodonačelnik
evropske državnosti".
Politiko napominje da ni u mirnim vremenima nije bilo lako doći do saglasja
među članicama EU i podvlači da je sad "u najnovijem rastakanju
institucionalnog ustrojstva EU to uvećano pomanjkanjem ubedljivog vođsta
koje bi ulivalo poverenje".
"Poput pobunjeničke vojske", kako navodi, "članice se jednostavno oglušuju o
nastojanja Brisela da nametne disciplinu, kao upravo kad je reč o politici
prema izbeglicama".
U analizi se navodi i mišljenje direktora berlinskog Instituta za globalnu
javnu politiku Torstena Benera, da je to "pokazatelj duboko lošeg stanja u
EU, a činjenica je i da na veoma malom broju polja još uvek postoji šira
saglasnost".
Politiko navodi da, recimo, Višegradska grupa ima odbojan stav prema
muslimanima, a istovremeno različite poglede na odnose s Rusijom.
Članice "Vajmarskog trougla", Francuska, Nemačka i Poljska, kako ukazuje
Politiko, imaju i zajedničke i suprotstavljene stavove oko raznih pitanja,
grupa sredozemnih članica nastoji da usaglasi politiku i traži zajedničke
inicijative u ekonomiji, bezbednosti i politici.
Politiko dodaje da skoro da nema novih svežih zamisli i predloga, pa se,
mada se stalno postavljaju visoki politički ciljevi, javljaju blokirajuće
manjine, baš kao što se dešava s izbeglicama , ili "mlake politike za
oživljavanje ekonomije".
"Pravo pitanje je kud će stalno komadanje Evrope konačno odvesti", upozorava
se u analizi i dodaje da je "ono s čim se EU mora suočiti u idućim mesecima
mnogo komplikovanije od kvota za preraspodelu izbeglica i zaštite granica,
jer o tome se malo priča, a 'slon u sobi' je i dalje situacija s evrom" i
strukturalni problemi u zoni jedinsvtene evropske valute.
"Ako evro pukne, sve se raspada", navodi Politiko u zaključku, citirajući
mišljenje stručnjaka.
|
Svi proizvođači dizel motora varaju s emisijima ugljen dioksida |
|
Prevare otkrivene u Folksvagenovom skandalu s lažiranjem
emisija izduvnih gasova samo su vrh ledenog brega jer nijedan proizvođač
automobila s dizel motorima ne poštuje norme EU u ispuštanju štetnih gasova,
pokazuje studija nevladine organizacije Evropska federacija za saobraćaj i
okolinu (T& E).
Ova organizacija je merila emisije u 230 modela automobila s dizel motorom,
a rezultati su poražavajući: četiri petine tih automobila prodatih od 2010.
do 2014. koji u laboratorijima pokazuju da su u skladu s normom Euro 5 (180
g/1000 km), zagađuju u stvarnosti tri puta više od dopuštene norme, prenosi
agencija Hina.
Slično važi i za normu Euro 6 (80g/1000 km) - dve trećine automobila
prodatih od početka 2015. godine prelazi gornju dopuštenu granicu.
Reno je najveći zagađivač i automobili toga proizvođača čak osam puta
premašuju normu Euro 5. Slede Land rover (Land Rover), Hjundai (Hyndai) i
Opel/Voksol (Opel/Vaudžhall), a najmanji zagađivači prema Euro 5 su Seat,
Honda, BMNj, Ford i Pežo (Peugeot).
U kategoriji norme Euro 6, najveći zagađivači su Fijat i Suzuki, čiji motori
ispuštaju 15 puta više od dopuštenog nivoa, a slede Reno-Nisan i
Opel/Voksol.
Folksvagen u pogledu norme Euro 6 ima najbolje rezultate, ali i dalje
njegovi automobili ispuštaju dva puta više od dopuštenog nivoa.
Ukupno, oko 29 miliona tih "prljavih" automobila voze po evropskim putevima,
a najviše ih je u Francuskoj - 5,5 miliona, zatim u Velikoj Britaniji 4,3
miliona i u Italiji 3,1 miliona.
Povećani nivo ugljen dioksida u urbanim sredinama u Evropi dovode do prerane
smrti čak 72.000 ljudi godišnje, navodi se u studiji.
Nemački proizvođač Folksnjagen u septembru prošle godine je priznao da je u
11 miliona svojih dizel motora ugradio uređaje koji su omogućili da na
testovima ti automobili pokazuju manju emisiju od stvarne.
|
Ljudski skelet star 2.000 godina nađen u vodama Grčke |
|
Delovi ljudskog skeleta starog 2.000 godina nađeni su na mestu
potonuća rimskog broda u vodama grčkog ostrva Antikitira, a naučnici se
nadaju da će moći da izdvoje uzorak DNK, piše britanski naučni časopis
"Nejčer" (Nature).
Na tom mestu je 1900. godine nađen misteriozni, komplikovani "Mehanizam sa
Antikitire", najstariji "kompjuter za izračunavanje astronomskih pozicija".
Mesto potonuća trgovačkog broda koji datira iz 1. veka pre nove ere,
natovarenog umetničkim delima i svakodnevnim predmetima, pretraženo je više
puta, a nova istraživanja su u toku.
Dobro očuvane ljudske kosti nađene su 31. avgusta - delovi lobanje, tri
zuba, dve kosti ruke, nekoliko rebara i dve butne kosti, za koje se
pretpostavlja da su pripadale istoj osobi.
Skelet su našli podvodni arheolozi Okeanografskog instituta Vuds Houl u
američkoj saveznoj državi Masačusets, a rezultati prvih analiza pokazali su
da su to kosti mladog muškarca.
Specijalisti za DNK analizu pokušaće da iz kostiju izdvoje uzorak DNK, na
osnovu kojeg bi mogli da dođu do podataka o poreklu muškarca, ali čekaju
odobrenje grčkih vlasti da počnu sa analizama.
Ukoliko izdvajanje DNK bude moguće, to će biti prvi slučaj uzimanja DNK
uzorka od žrtve brodoloma iz antičkog perioda, pošto su njihova tela obično
na velikim dubinama, gde ih pojedu ribe.
Kosti na mestu brodoloma nađene su na tom mestu i 1970-tih godina, ali tada
nije bilo tehnologije za DNK analizu kakva postoji sada.
|
UN usvojilenj deklaraciju o rezistenciji bakterija na antibiotike |
|
Ujedinjene nacije (UN) usvojile su deklaraciju o porastu broja
slučajeva infekcije bakterijama otpornim na antibiotike, što je Svetska
zdravstvena organizacija (SZO) ocenila kao potencijalni uzrok smrti miliona
ljudi i slabljenja globalne ekonomije.
U deklaraciji se pozivaju sve zemlje da razviju strategiju smanjenja
upotrebe antibiotika, podsticanja vakcinacije i osnivanja fonova za razvoj
novih lekova protiv rezistencije bakterija na antibiotike.
Procenjuje se da je od antimikrobne rezistencije umrlo oko 700.000 ljudi i
da će taj broj nastaviti da raste, navodi se u deklaraciji.
"Ovo je istorijski trenutak za sve države sveta. Šefovi država i vlada
dogovorili su se da počnu sa rešavanjem problema koji je dugo bio
zanemaren", rekla je direktorka SZO Margaret Čen.
Prema izveštaju koji je 2014. godine objavila Velika Britanija, predviđa se
da će antimikrobna rezistencija do 2050. godine ubiti godišnje više ljudi
nego rak i koštati svetsku ekonomiju više od 100 hiljada milijardi dolara.
Svetska banka procenila je da će infekcije bakterijama otpornim na
antibiotike izazvati veću ekonomsku štetu nego finansijska kriza iz 2008.
godine.
Antimikrobnu rezistenciju izaziva prekomerna upotreba antibiotika u
poljoprivredi radi sprečavanja širenja stočne zaraze i antibiotskim lečenjem
virusnih oboljenja poput prehlade i gripa, iako antibiotici na njih deluju.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da dimenzije problema antimikrobne
rezistencije postaju sve vidljivije i ocenio da ona predstavlja opasnost za
ljudsko zdravlje i održiv razvoj proizvodnje hrane.
Kritičari, međutim, navode da je deklaracija nepotpuna jer se u njoj ne vidi
odlučnost da se antibiotici sasvim izbace iz poljoprivrede i pronađu novi
lekovi.
|
Vanredno stanje u Šarlotu zbog nereda oko ubistva crnca |
|
Guverner američke države Severne Karoline proglasio je vanredno
stanje u gradu Šarlotu posle druge noći nemira zbog policijskog ubistva
Afroamerikanca.
Nasilje je počelo posle ubistva 43-ogodišnjeg Kit Lamont Skota u utorak,
kada su događaji izmakli kontroli.
Jedan demonstrant je u kritičnom stanju posle sukoba dva civila, navele su
gradske vlasti.
Policija u opremi za razbijanje demonstracija koristila je suzavac u akciji
usmerenoj na više stotina demonstranata koji su bacali flaše i petarde.
Ovim se Šarlot pridružio gradovima širom Amerike u kojima se već dve godine
održavaju protesti zbog ubistava Afroamerikanaca.
Policija navodi da je Skotu više puta rečeno da odloži oružje pre nego što
je ubijen, ali njegova porodica kaže da je on u rukama držao knjigu.
Policajac koji je ubio Skota je takođe Afroamerikanac, a suspendovan je dok
traje istraga. Susedi koji kažu da su videli šta se desilo rekli su da je
Skot držao knjigu a da je policajac koji je pucao u njega bio belac.
U prvoj noći nereda u utorak uveče povređeno je 16 policajaca.
Guverner Severne Karoline proglasio je vanrednu situaciju kada su izgrednici
napali novinare i druge građane, lomili stakla i zapalili nekoliko vatri.
Druga noć protesta počela je mirno ali demonstracije su prekinute pucnjima i
jedan čovek u masi je povređen.
Gradske vlasti su sinoć najpe saopštile da je ubijen ali su kasnije objavile
ispravku preko Tvitera navodeći da je taj čovek teže povređen.
|
Više od 300.000 migranata prešlo Mediteran 2016. |
|
Više od 300.000 izbeglica i migranata prešlo je Sredozemno more
na putu ka Evropi tokom 2016. godine, saopštio je Visoki komesarijat UN za
izbeglice (UNHCR).
Ove godine je u Evropu stiglo znatno manje izbeglica u odnosu na prvih devet
meseci 2015. kada ih je došlo 520.000, ali je veći u odnosu na celu 2014. godinu
s 216.64 migranta.
Iako je broj migranata manji za 42 odsto u odnosu na prošlu godinu, broj
stradalih je samo neznatno manji za 15 odsto, naveo je UNHCR i dodao da je od
početka godine stradala ili se vodi kao nestala 3.211 osoba.
"S takvom stopom stradalih ili nestalih, 2016. bi mogla da bude godina s najviše
stradalih", rekao je portparol UNHCR-a Vilijam Splinder.
Spindler je rekao da sve izbeglice pokušavaju da se domognu obala Italije i
Grčke.
Oko 48 odsto migranata koji su stigli u Grčku su Sirijci, 25 odsto su
Avganistanci, 15 odsto dolazi iz Iraka, četiri odsto iz Pakistana i tri odsto iz
Irana.
Oko 20 odsto onih koji su stigli u Italiju su Nigerijci, 12 odsto iz Eritreje,
oko sedam odsto dolazi iz Gabona i takođe po sedam odsto su iz Gvineje, Sudana i
Obale Slonovače.
|
|
Oglasavanje Marketing
|