|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Viva Vox u polufinalu austrijskog takmičenja za horove |
| |
 Hor
Viva Voks iz Srbije plasirao se u polufinale tamičenja za horove u
produkciji austrijskog Javnog servisa ORF, saopštio je taj hor.
Viva Voks je jedini hor van nemačkog govornog područja koji se plasirao u
polufinale talent-šoua za horove i pevačke sastave "Velika šansa za horove".
Na prvom nastupu Viva Voks izveo je svoju obradu pesme "Du hast" benda
Ramštajn.
Hor iz Zemuna dobio je maksimalni broj glasova žirija koji čine pevač i
koreograf Rameš Nair, nemački glumac, komičar i voditelj Oliver Poher,
soul-pevačica Doreta Kartel i glumica Misi Mej.
"Pre nekoliko meseci dobili smo poziv od organizatora sa ORF-a i ideja nam
se svidela. Ovo je bila sjajna prilika da se nakon našeg koncerta 2012. u
Beču još jednom pojavimo pred austrijskom publikom. Ostaje nam samo da
nastavimo da vežbamo i pripremimo još bolji nastup za sledeću emisiju",
rekli su u horu.
Prvo polufinale, u kojem nastupa Viva Voks, na programu je 11. novembra.
|
|
Posle 62 godine na Bemusu Hristićeva opera |
| |
Na ovogodišnjem Bemusu, u subotu, 22. oktobra, u beogradskom
pozorištu Madlenijanum biće premijerno izvedena opera "Suton" Stevana
Hristića, za koju mnogi muzikolozi kažu da je najbolja srpska opera, a na
kojoj su radila tri srpska akademika - Stevan Hristić, Ivo Vojnović i Jovan
Dučić.
"U verovatno uz opere Petra Konjovića najpoznatiju operu u Srbiji, 'Suton",
umrežena su, odnosno oko nje kruže imena tri srpska akademika: Stevana
Hristića, kompozitora, Ive Vojnovića, pisca drame koja je poslužila kao
libreto, a mnogi verovatno i ne znaju da je u dogovoru s Vojnovićem stihove
glavne arije pisao Jovan Dučić", rekla je agenciji Beta direktorka
Madlenijanuma Branka Radović.
Posebno interesantno, dodala je Radovićeva, jeste da je poslednje izvođenje
opere "Suton" bilo pre 62 godine, 1954. godine.
"Niko iz naše generacije gotovo da ne poznaje tu operu, ali je srećna
okolnost da smo uspeli da pronađemo partituru za operu i deo baletskog čina
koji je 50 godina pod misterioznim okolnostima bio negde zaturen", rekla je
Branka Radović.
Opera Stevana Hristića prvi je put izvedena 1925. u Narodnom pozorištu u
Beogradu (tada Kraljevina SHS).
Za libreto opere kompozitor Stevan Hristić je uzeo "Suton", središnji deo
"Dubrovačke trilogije" Ive Vojnovića, koji opisuje propadanje patricijskog
Dubrovnika.
Hristić se skoro u potpunosti držao Vojnovićevog teksta, čak su i
didaskalije doslovno preuzete, tako da je jezik opere jednak jeziku dela, a
to je dubrovački govor ranog 19. veka.
Cela opera se odigrava na jednom mestu, u kući poslednjeg dubrovačkog kneza
Nikše Beneše, na Pustijerni u Gradu, posle ukidanja Dubrovačke Republike.
"'Suton' je suton vlastelinske klase u Dubrovniku koja je ostala bez vlasti
i novca i polako prodaje imetak novoj klasi bogatih trgovaca koja kupuje
njihovu imovinu i u tom zamešataljstvu jednih koji padaju i drugih koji se
dižu dešava se ljubavna priče između dvoje mladih koji nisu iz iste klase,
nešto poput Romea i Julije", u najkraćem skicira sadržaj Vojnovićevog dela
Branka Radović.
Direktorka Madlenijanuma rekla je agenciji Beta da se režije ovog izazovnog
projekta prihvatio Nebojša Bradić, koji je i autor scenografije, da je
dirigentska palica poverena Vesni Šouc, a zadužene za scenski pokret i balet
su koregrafi Ivanka Lukateli i Marija Janković.
"Pevačka ekipa izabrana je u maju i junu, a sviraće orkestar Madlenijanuma",
rekla je Branka Radović, dodajući da je posebno ponosna što će premijera
biti u okviru Bemusa kao i prva repriza predstave 29.oktobra.
Glavni baletski par čine Ana Pavlović i Jovan Veselinović, a glavna pevačka
uloga poverena je Dušici Bijelić, za koju Branka Radović kaže da je
nedovoljno poznata našoj publici, jer se kao jako mlada otisnula u svet, a u
Beograd se vraća iz Londona, gde je bila angažovana u Kovent gardenu, jer
želi da joj dete raste u Srbiji.
|
|
Nobelov komitet ne može da nađe Dilana |
| |
Nedelju dana pošto je rok muzičar i pesnik Bob Dilan proglašen
za dobitnika Nobelove nagrade za književnost, niko ne zna šta on misli o
tome, pa ni sudije u Nobelovom komitetu.
Švedska akademija, koja dodeljuje nagrade, saopštila je da nije mogla da
stupi u kontakt s Dilanom otkada je, prošlog četvrtka, proglašen dobitnikom.
Sekretarka Švedske akademije Sara Danijus rekla je da je u kontaktu s
bliskim Dilanovim saradnicima, mada s njim nije razgovarala.
"Nisam uopšte zabrinuta. Imam osećaj da ćemo stupiti u kontakt", rekla je
ona.
Danijus je rekla da akademija nije ulagala dodatne napora da dođe do Dilana
i izrazila je nadu da će laureat prihvatiti poziv da primi nagradu na
ceremoniji u Stokholmu 10. decembra.
"Ako ne želi da dođe onda ne želi da dođe. Biće to velika i lepa zabava u
svakom slučaju", rekla je ona.
Dosad su jedino dva dobitnika odbila Nobelovu nagradu za književnost. Boris
Pasternak je to uradio pod pritiskom sovjetskih vlasti 1958, dok je Žan-Pol
Sartr, koji je odbijao sve nagrade, Nobela odbio 1964. godine.
Dilan je trenutno na turneji u SAD i tokom koncerata nije spominjao Nobelovu
nagradu.
Na njegovoj zvaničnoj internet strani nema spominjanja Nobela osim u delu
"knjige", gde je u tekstu od 17. oktobra o njegovoj zbirci pesama "The
Lyrics: 1961-2012" piše velikim slovima "dobitnik Nobelove nagrade za
književnost".
|
|
Autori filma Jesen samuraja prezadovoljni prijemom |
| |
Autori filma "Jesen samuraja" izjavili su da su prezadovoljni
odzivom i reakcijom publike na njihovo delo i veruju da on može i da pomogne
promociji borilačkih veština.
Film je premijerno prikazan 3. oktobra i do danas ga je pogledalo 55.000
ljudi. Reakcije publike i kritike su vrlo pozitivne.
"Ja sam prezadovoljan kako je publika prihvatila film, prezadovoljan sam i
gledanošću, aplauzima nakon projekcija, komentarima u medijima i na
internetu. Imamo gledaoce i od 60 i 70 godina i klince od 10 i 15, što
govori da film funkcioniše za sve uzraste", rekao je agenciji Beta reditelj
Danilo Bećković.
Bećković, scenarista Dimitrije Vojnov, kao i deo glumačke ekipe i producenti
filma, zatim predstavnici srpskog saveza mešovitih borilačkih veština (MMA)
i predstavnici nacionalnog saveza družili su se danas u Beogradu s
predstavnicima medija na panelu o promociji sporta i borilačkih veština.
"Teško je proceniti da li će film pokrenuti trend, ali je važno baviti se
sportom. I dobro i važno. Ja sam kao dete tri meseca trenirao karate pošto
sam gledao 'Karate kida'. Verujem da su mnogi posle 'Montevidea' krenuli na
fudbal. Mislim da ovaj film dobro funkcioniše kao promoter sporta", rekao je
Bećković.
Scenarista filma Dimitrije Vojnov rekao je da mu je drago što je publika
prihvatila "Jesen samuraja" i preneo je odakle mu inspiracija da napiše
scenario za film o borilačkim veštinama.
"Mislim da će se ovaj film gledati više puta. Za moju generaciju je bilo
prelomno televizijsko prikazivanje filma 'U zmajevom gnezdu'. Posle toga je
došao (Žan Klod) Van Dam, od koga su na mene posebno uticali 'Osveta
blizanaca' i 'Neopravdano odsutan', kome smo odali omaž u filmu... Sada mi
se posebno dopada kako se radi u Južnoj Koreji. Tamo koreografija nije
spektakularna kao u Hong Kongu, ali ima tu posebnu energiju i delimično smo
to probali da prenesemo na film", rekao je Vojnov.
On je kazao da su autori i glumci vredno radili i poklonili mnogo pažnje
borilačkim scenama.
"Naš film je dosta blizak novoj generaciji borilačkih filmova i glumaca kao
što su Skot Etkins i Majkl Džej Vajt. Mi smo radili sa ljudima koji rade sa
Etkinsom. Tu je (glavni glumac Petar) Strugar uradio fantastičan posao, jer
sve što radi (glavni lik) Vladica, radi i on. S tim tipovima se radi dosta
tvrdo i to je dobro", rekao je Vojnov.
Scenarista je istakao da je "Jesen samuraja" donekle vraćanje duga srpske
kinematografije srpskom sportu.
"Borilački sportovi regrutuju svoje borce kroz filmove i video igre, tako da
verujem da će ovaj film naterati dosta klinaca da se upišu na borilačke
sportove. Mi smo na Olimpijskim igrama ove godine osvojili dve medalje u
borilačkim sportovima, rvanju i tekvondu, tako da je ovaj film i jedno malo
vraćanje duga borilačkom sportu i način da navede decu sa bave sportom",
rekao je Vojnov.
|
|
Otkriveno kome je posvećena čuvena pesma Me and Bobby McGee |
| |
Misterija kome je posvećena legendarna pesma "Me and Bobby
McGee", jedna od najpoznatijih numera Krisa Kristofersona koju su izvodili
brojni muzičari od Dženis Džoplin do Pink, izgleda da je rešena posle 47
godina od nastanka tog antologijskog hita.
Numera je često pogrešno smatrana ljubavnom pesmom koju je Kristoferson
1969. posvetio Dženis Džoplin, jer je njena bluz verzija nadmašila sve
ostale, a Džoplinova ju je otpevala neposredno pre svoje smrti 1970. godine.
Prava inspiracija za pesmu potekla je, međutim, izgleda od producenta i
koautora Freda Fostera koji će u nedelju postati član Kuće slavnih kantri
muzike, zajedno sa violinistom Čarlijem Danijelsom i pevačem Rendijem
Trevisom, i mlade sekretarice po imenu Barbara Meki.
Foster je poznat kao čovek koji je stvorio zvezde poput Kristofersona, Roja
Orbisona, Vilija Nelsona i Doli Parton, a 1960. godine preselio je svoju
producentsku kuću "Monjument rekords" (Monument Records) iz Vašingtona u
Tenesi, u zgradu čiji je vlasnik bio njegov prijatelj, kompozitor Budlo
Brajant.
Meki, koja se sada preziva Iden, u to vreme imala je 29 godina, radila je
kao Brajantova sekretarica i imala je nadimak Bobi (Bobbie).
"Silazio sam tog dana četiri ili pet puta kod Budloa, a on mi je rekao
'Uopšte ne verujem da dolaziš da bi mene video. Mislim da dolaziš da vidiš
Bobi", kazao je Foster.
Idenova je izjavila da joj se činilo "da Foster voli da je zadirkuje" i da
je jednog dana samo rekao "Napisaću pesmu o sebi i Bobi Meki".
Kristoferson je tada bio jedan od najnovijih Fosterovih zaposlenih, atleta
rođen u Teksasu i vojni veteran koji je voleo engleskog pesnika i slikara
Vilijama Blejka i pokušavao je da izgradi karijeru kompozitora radeći čak i
kao portir u studiju "Mjuzik rou" (Music Ronj).
Nakon što je čuo neke od njegovih pesama, Foster je rekao Kristofersonu da
će ga zaposliti kao kompozitora ako sa njim potpiše izdavački ugovor.
Prema Fosterovim rečima, Kristoferson je bio "veoma inteligentan, darovit i
talentovan i zvučao je drugačije od svih koje je do tada čuo".
Foster je 1969. godine zamolio Kristofersona da mu da ideju za naslov pesme
u kojoj će Bobi biti žena. Kristoferson je tada promenio "Meki" u "Mekgi" i
izmislio priču o dvoje putnika koji su se rastali, a u verziji koju peva
Džoplin, Bobi je muškarac.
Prisećajući se dana kad su Foster i Kristoferson došli u njenu kancelariju
da joj otpevaju pesmu, Barbara Iden, koja Kristofersona nikada do tada nije
videla, rekla je da je "to bila najlepša pesma koju je ikada čula".
Pesma je odmah postala hit, a prvi ju je izvodio kantri-pop pevač Rodžer
Miler 1969. i učinio je jednom od 12 najpopularnijih pesama u SAD.
Kristoferson je na svom prvom albumu, koji je 1970. godine izdao "Monjument
rekords", objavio sopstvenu verziju numere, ali je ona prekretnicu doživela
tek kada ju je otpevala Dženis Džoplin.
Foster nije ni znao da je Džoplinova obradila pesmu za svoj album "Pearl",
posthumno objavljen 1971, dok nije razgovarao sa slavnim producentom Klajvom
Dejvisom, tada predsednikom "Kolumbija rekordsa" (Columbia Records).
Po sopstvenom priznanju, Foster je bio fan Džoplinove, ali je mislio da ona
"ne može pevati ništa drugo osim hard roka", dok, kako je rekao, "nije
stigla do polovine pesme i otpevala je suptilno i nežno".
"Tada sam pomislio 'Čoveče, kakav gubitak", rekao je Foster.
Foster je aktivan i u svojoj 85. godini i završio je rad na albumu Vilija
Nelsona "For the Good Times", posvećenom kantri pevaču i gitaristi Reju
Prajsu i objavljenom u septembru.
"Mislim da sam danas bolji producent nego što sam ikada bio", zaključio je
Foster.
|
|
U Njujorku postavljena toples statua Hilari Klinton |
| |
Toples statua predsedničke kandidatkinje demokrata Hilari
Klinton u prirodnoj veličini postavljena je ispred jedne stanice metroa u
Njujorku, nakon što su se statue nagog republikanskog kandidata Donalda
Trampa pojavile na nekoliko javnih mesta u SAD.
Za sada nije poznato ko je napravio statuu koja je izazvala komešanje među
građanima.
Na video snimku koji je objavio Njujork dejli nuz (Nenj York Daily Nenjs)
prikazana je jedna žena koja je sprečavala ljude da podignu oborenu statuu
Hilari Klinton gazeći je, nakon čega je sela na nju.
Jedan umetnik je u avgustu postavio nage statue Trampa ispred druge stanice
metroa na Menhetnu, nakon čega je uklonjena jer nije bila dozvoljena.
Izborni štab Hilari Klinton nije bio dostupan za komentar, navodi agencija
AP.
|
|
U nedelju počinje sajam knjiga u Beogradu |
| |
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu pod sloganom "Knjige u ruke",
s više od 450 domaćih i stranih izlagača, biće otvoren u nedelju, 23. oktobra i
trajaće do 30. oktobra, najavili su danas organizatori.
Kako je na konfrenciji za novinare u Beogradu najavila gradska sekretarka Ivona
Jevtić, sajam će otvoriti pisac i predsednik Matice Srpske Dragan Stanić.
Prema rečima predsednika Odbora sajma Zorana Avramovića, sajam knjiga je dokaz
da vrednost knjiga ne prolazi.
Na 61. Međunarodnom sajmu knjiga, od oko 450 izlagača 40 je stranih iz
Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine,
Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, a počasni gost je Iran.
Prvi savetnik ambasadora Irana u Beogradu Naser Ehsani Farid rekao je da je
knjiga najbolje sredstvo za razmenu kultura između dva društva, pa je zbog toga
manifestacija poput ove od velikog značaja.
Na sajmu će biti organizovane i tematske tribine povodom 400. godišnjce
Servantesa i Šekpsira, stogodišnjice Petra Kočića, izložbr, Festival stvaralašta
mladih, školski i porodični dan, a biće dodeljene i tradicionalne nagrade.
Sajam će petkom, subotom i nedeljom biti otvoren od 10.00 do 21 čas, dok će
radnim danima raditi do 20 časova.
Ulaznica je 250 dinara za pojedinačne, 150 dinara za grupne posete, dok je
ulaznica za sve vreme trajanja sajma 900 dinara.
|
|
U Španiji otkrivene pećinske gravure stare oko 14.500 godina |
| |
Više od 50 pećinskih gravura, za koje se veruje da datiraju od
pre oko 14.500 godina, otkriveno je u gradu Lekeitio, na severu Španije.
Regionalni zvaničnik Unai Rementeria obelodanio je otkriće na konferenciji za
novinare, rekavši da gravure predstavljaju "blago čovečanstva" i da su
"izuzetnog tehničnog kvaliteta i vidljivosti".
On je rekao da su, prema oceni stručnjaka, otkrivene gravure
"najspektakularnije" pronađene na Pirinejskom poluostrvu.
Među figurama koje su uklesane u kamenu podlogu su konji, bizon, koze i, po prvi
put, najmanje dva lava.
U susednom regionu Kantabrija nalazi se preistorijska pećina Altamira, u čijoj
je glavnoj prostoriji crnom i crvenom bojom naslikano je više od 20 bizona.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) uvrstila je 1985.
godine Altamiru u listu svetske baštine.
|
|
Izložba Betina fotografija godine otvorena u Prijepolju |
| |
Izložba najboljih medijskih fotografija iz jugoistočne Evrope
"Betina fotografija godine" otvorena je sinoć u Domu kulture u Prijepolju, a
izdvojeno je 46 radova, među kojima su i tri nagrađena.
Izabrane fotografije uglavnom oslikavaju migrantsku krizu, a toj temi posvećena
su i tri nagrađena rada: "Na granicama Evrope" Marka Risovića, "Hapšenje
krijumčara" Mateja Povšea i "Dečak plače za sestrom dok joj policajac pomaže"
Borčea Popovskog.
"Te fotografije odražavaju život takav kakav je, nekad je veoma brutalan. Ove
godine je dominantna tema i zato su i nagrade sve vezane za migrante, izbeglice,
ali ima i drugih veoma vrednih fotografija", rekao je direktor agencije Beta
Radomir Diklić na otvaranju izložbe.
Novinska agencija Beta već 13 godina organizuje konkurs za najbolju medijsku
fotografiju, a izložba u Prijepolju priređena je povodom godišnjice televizije
Forum i Foruma žena Prijepolja.
"Kada smo počeli bilo je dosta neverice, naročito u nekim bivšim bratskim
republikama. Vremenom, među profesionalcima, fotoreporterima, proširila se priča
da je to jedan fer, otvoren, dobronameran pokušaj da se unapredi komunikacija sa
našim bivšim jugoslovenskim prostorom. Mislim da smo uspeli u tome", rekao je
Diklić.
|
|
Ken Louč: Britanski radnici će platiti cenu Bregzita |
| |
Bregzit će pogoditi primanja britanskih radnika koji će platiti
cenu izlaska zemlje iz Evropske unije, rekao je danas poznati angažovani
britanski reditelj Ken Louč tokom susreta sa novinarima u Parizu.
"Izgleda mi da će mnoge firme da odu jer žele da budu u Evropskoj uniji i da
imaju pristup tržištu", rekao je levičarski sineasta koji je došao u Pariz da
predstavi svoj film "Ja, Danijel Blejk", ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u
Kanu.
Osamdesetogodišnji reditelj je rekao da britanski političari žele da privuku
investicije u Britaniju da zamene te kompanije, a da je jedini način da to urade
da imaju jeftinu radnu snagu i da će prema tome nezaposlenost ponovo uticati da
se sroza vrednost rada.
Citirajući Lenjina, on je rekao da "Vladajuća klasa može da preživi sve krize
dok radnička klasa plaća cenu".
Louč je bio za stranu koja je bila za ostanak Britanije u Uniji na referendumu
23. juna, iako se zalagao za drugačiju Evropu od sadašnjeg "neoliberalnog
projekta". Reditelj je ocenio da je Bregzit "loša vest" za britanski film jer će
ostati bez evropske pomoći i uticaće na koprodukcije koje dosta zavise od
slobodnog kretanja radnika.
"Problem s britanskim filmovima je da im je pogled usmeren na drugu stranu
Atlantika, a ne na drugu stranu Lamanša. To će se još pogoršati", rekao je Louč.
|
|
Motaun muzej u Detroitu planira proširenje od 50 miliona dolara |
| |
Muzej posvećen muzičkoj izdavačkoj kući Motaun (Motonjn) u
Detroitu planira proširenje od 50 miliona dolara, te će imati interaktivne
izložbe, salu za nastupe i studio za snimanje.
Motaun muzej se nalazi u kući u kojoj je osnivač kompanije Beri Gordi
pokrenuo studio koji je ostavio dubok trag kombinovanjem soula i tadašnje
pop muzike.
Muzej je danas saopštio da će dograditi zgaradu u kojoj je Motaun studio s
natpisom "Hitsville U.S.A." na fasadi.
Direktorka Motaun muzeja Robin Teri navela je u saopštenju da je cilj
projekta da "inspiriše snove i služi kao obrazovni resurs za globalne i
lokalne zajednice".
Među najpoznatijim izvođačima Motauna su bili Suprims (Supremes) s Dajanom
Ros, grupa Džekson fajv (Jackson 5) u kojoj je počeo Majkl Džekson, For tops
(Four Tops), Stivi Vonder i Marvin Gej.
|
|
Novi film Martina Skorsezea krajem godine |
| |
Američki reditelj Martin Skorseze izjavio je u Tokiju da će
njegov dugo odlagani najnoviji film "Silence" o progonu hrišćana u Japanu u 17.
veku stići u bioskope pre kraja ove godine i da bi mogao da uđe u trku za Oskara
2017. godine.
Taj film koji je trebalo da bude prikazan još 2015. godine biće premijerno
prikazan u SAD 23. decembra, dok će svetska premijera biti u januaru.
Endrju Garfild, Lijam Nison, Adam Drajver i Japanac Tadanobu Asano igraju u
filmu inspirisanom romanom "Silence" japanskog pisca i katolika Šusakua Enda o
portugalskim katoličkim misionarima u 17. veku, svedocima torture Japanaca koji
su prešli u katoličanstvo.
Skorseze već decenija želi da snimi film na tu temu.
Reditelj, rođen 1942. godine, poznat je po filmovima o mafiji. Za film
"Dvostruka igra" osvojio je 2007. godine Oskara za najboljeg reditelja, kao i za
najbolji film, najbolju montažu i najbolje adaptirani scenario. To je prvi
Skorsezeov Oskar, iako je bio nominovan šest puta.
Njegov film "Razjareni bik" o bokseru Džeku Lamoti osvojio je Oskara za
najboljeg glumca, Roberta de Nira, kao i Zlatni globus za najbolji film.
Skorseze je u utorak u Tokiju primio nagradu "Praemium Imperiale" koju nazivaju
"Nobelovom nagradom za umetnost".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
