|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Poverenje vladi premijera Andreja Plenkovića |
| |
 Sabor
Hrvatske izglasao je u sredu poverenje vladi premijera Andreja Plenkovića,
predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Posle celodnevne rasprave, za izglasavanje poverenja vladi glasao je 91 od
ukupno 151 poslanika, protiv je bilo 45, a troje poslanika je bilo uzdržano.
Nova vlada ima 20 ministara od kojih 16 iz HDZ, a četiri iz koalicije Most.
Premijera i njegov kabinet podržalo je i osmoro poslanika nacionalnih
manjina, među njima i tri srpska, kao i nekoliko manjih poslaničkih klubova.
Plenković (46) na premijersko mesto dolazi posle Tihomira Oreškovića koji
je, kao nestranački kandidat, od početka 2016. vodio vladu HDZ i Mosta. Zbog
neslaganja koalicionih partnera i afere bivšeg predsednika HDZ Tomislava
Karamarka, ta vlada se urušila posle samo pet meseci.
Novi premijer pokazao je da želi drugačiju vladu, pre svega odlukom da iz
svog tima izostavi dosadašnjeg ministra kulture, kontroverznog Zlatka
Hasanbegovića koji je javnosti najpoznatiji zbog izjava da je antifašizam
"floskula", i izjava kojima je veličao ustaštvo.
U Plenkovićevom timu nema ni dosadašnjeg ministra spoljnih poslova Mira
Kovača koji je takođe povezan s desničarskom strujom u HDZ.
Na čelnu poziciju resora kulture došla je članica Upravnog Odbora Hrvatskog
audio-vizuelnog centra (HAVC) Nina Obuljen Koržinek koja se odmah suočila s
oštrim kritikama dela udruženja ratnih veterana i konzervativnih udruženja.
Mesto šefa diplomatije preuzeo je jedan od najbližih Plenkovićevih
saradnika, dosadašnji evroposlanik Davor Ivo Stier.
Svoje pozicije zadržali su ministar finansija Zdravko Marić, saobraćaja Oleg
Butković, građevinarstva Lovro Kuščević i branitelja Tomo Medved.
Martina Dalić je nova ministarka privrede, a Milan Kujundžić ministar
zdravlja. Resor odbrane preuzeo je Damir Krstičević, a nauke i obrazovanja
Pavo Barišić koji je u delu medija i stručne javnosti prozvan zbog navodnih
afera.
Od ministara iz kvote Mosta, ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje će
voditi Vlaho Orepić, a novi ministar uprave je Ivan Kovačić koji je ujedno i
potpredsednik Vlade.
Potpredsednici Vlade su i ministri Dalić, Stier i Krstičević.
Među ključnim ciljevima nove hrvatske vlade istaknuto je ostvarivanje
stabilnog i trajnog privrednog rasta, stvaranje novih radnih mesta,
zaustavljanje iseljavanja i demografska obnova.
U programu je ocenjeno da je idućih 12 meseci ključno za pokretanje promena
i "razvojni skok" koji je Hrvatskoj potreban.
Kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva navedena je podrška Bosni i
Hercegovini i drugim državama Jugoistočne Evrope na putu prema Evropskoj
uniji i NATO.
U programu je istaknuto da će u dijalogu s predstavnicima nacionalnih
manjina, Vlada Hrvatske promovisati uvažavanje, saradnju i solidarnost s
ciljem pune zaštite manjinskih prava.
Plenković je dobio mandat za sastavljanje vlade pošto je postignut dogovor
između HDZ-a i Mosta, uz podršku osmoro predstavnika nacionalnih manjina,
među kojima i tri srpska. Potpise podrške dalo mu je i više poslanika drugih
stranaka.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 11. septembra nijedna stranka nije
osvojila dovoljno glasova da bi samostalno formirala vladu. HDZ s partnerima
osvojio je 61 mandat, a Most 13, s tim da je s njima i jedan poslanik
izabran na listi Živog zida.
Za sastavljanje vlade potrebna je podrška najmanje 76 od ukupno 151
poslanika u parlamentu.
|
|
Mešovita komisija razmatrala ulogu Stepinca |
| |
Mešovita komisija Hrvatske biskupske konferencije i Srpske
pravoslavne crkve (SPC) čiji je zadatak da razmotri ulogu kardinala Alojzija
Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, sastala se u ponedeljak
i utorak u Zagrebu, saopštila je SPC.
Na sastanku je razmatran odnos Stepinca i SPC od 1934. do 1941. godine.
Naredni put komisija će se sastati u Novom Sadu, 13. i 14. februara iduće
godine.
Sastanku komisije prisustvovali su predsednik Papskog odbora za istorijske
nauke Bernard Ardura, zagrebački nadbiskup Josip Bozanić, biskup
mostarsko-duvanjski Ratko Perić, biskup požeški Antun Škvorčević, kao i
predstavnici Hrvatskog instituta za istoriju Jure Krišto i Mario Jareb.
SPC su u komisiji predstavljali mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije,
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, episkop
slavonski Jovan i stalni izaslanik Srbije pri Unesku Darko Tanasković, a na
sastanak je pozvan i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag
Dimić.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je početkom oktobra, da
izjava pape Franje o preobraćanju pravoslavaca predstavlja dosad najveću
osudu i ogradu Vatikana prema postupcima hrvatskog kardinala Alojzija
Stepinca i predstavlja potvrdu da je Srbija bila u pravu kada se usprotivila
rehabilitaciji Stepinca.
Odlazeći ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač ocenio je tada da je
Dačić na neprihvatljiv način interpretirao izjavu pape Franje o hrvatskom
kardinalu Alojziju Stepincu i da je izjava koju je upotrebio Dačić,
"izvađena iz konteksta".
Komisija je formirana na inicijativu pape Franje, kako bi se utvrdilo da li
Stepinac može da bude kanonizovan, a prvi sastanak održan je letos.
Beogradske "Večerne novosti" su u ponedeljak objavile da papa neće doneti
odluku o kanonizaciji Stepinca pre okončanja rada Mešovite komisije Hrvatske
biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve.
|
|
Tužioci istražuju u Upravi za bezbednost Makedonije |
| |
Tužioci i istražitelji makedonskog Specijalnog tužilaštva za
prisluškivane razgovore ušli su u sredu u Upravu za bezbednost i
kontrašpijunažu (UBK) kako bi utvrdili ko je u Makedoniji neovlašćeno
prisluškivao.
"Istražujemo ko je, kako i na koji način prisluškivao u Makedoniji, da li
UBK ili strane službe", rekla je novinarima danas popodne specijalna
tužiteljka Katica Janeva koja predvodi tim istražitelja koji je od
prepodneva u Upravi Ministarstva unutrašnjih poslova za bezbednost i
kontraobaveštajne poslove.
Janeva ima sudsku naredbu i saglasnost MUP da dobije sudske naloge za
elektronsku komunikaciju od 2008. do 2015. i da obavi uvid u kompjuterske
podatke UBK o tome ko je prisluškivan u tom periodu. Opozicija tvrdi da je
to uradio UBK kojim je u to vreme rukovodio Sašo Mijalkov, rođak lidera
vladajuće stranke VMRO-DPMNE i bivšeg premijera Nikole Gruevskog.
Nepoznata osoba je lideru najveće opozicione stranke SDSM Zoranu Zaevu
dostavila stotine hiljada ilegalno napravljenih snimaka. Zaev je objavio da
su prisluškivane hiljade građana, a deo snimaka je objavio da bi, kako kaže,
dokazao, da je vlast VMRO-DPMNE kriminalna. Te snimke je krajem prošle
godine predao specijalnoj tužiteljki Katici Janevi.
Specijalna tužiteljka je rekla da je u UBK morala da uđe sa sudskom naredbom
da bi dobila tražene podatke i dokumenta, jer UBK nije htela da dobrovoljno
sarađuje.
"Od osmog marta tražimo podatke, ali nam ih oni nisu dostavili. Zato smo
danas ušli sa dve sudske naredbe. Ostaćemo do kasno noćas", rekla je Janeva.
Ona je rekla da direktor UBK ne sarađuje s tužiocima i istražiteljima, i da
ne zna zašto je tu i direktor javne bezbednosti Mitko Čavkov.
Čavkov je kadar VMRO-DPME i do formiranja Vlade za sprovođenje izbora bio je
ministar unutrašnjih poslova, gde ga je zamenio funkcioner opozicione SDSM
Oliver Spasovski, kako je bilo pedviđeno političkim Dogovorom iz Pržina za
razrešenje krize.
Specijalno tužilaštvo je juče ušlo i u Ministarstvo kulture i zaplenilo
dokumentaciju koja se odnosi na kontroverzni Vladin projekat "Skoplje 2014".
Po nepotvrđenim informacijama, 700 miliona evra je potrošeno na novouređene
pseudobarokne zgrade i spomenike.
Taj projekat, po opoziciji, služio je za izvlačenje para iz državnog
budžeta.
|
|
Pobednik izbora je vladajuća Demokrarska partija socijalista |
| |
Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Cnoj Gori, koje
je u utorak saopštila Državna izborna komisija (DIK), isti su kao što je u
nedelju uveče saopštila nevladina organizacija Centar za monitoring i
istraživanje.
Pobednik izbora je vladajuća Demokrarska partija socijalista (DPS) premijera
Mila đukanovića sa 36 osvojenih poslaničkih mandata, a slede opozicioni
Demokratski front sa 18 mandata i koalicija Ključ sa devet poslaničkih
mesta.
Osam mandata dobile su Demokrate Crne Gore, na čijem je čelu Aleksa Bečić, a
četiri mesta u Skupštini Crne Gore imaće Socijaldemokratska partija Ranka
Krivokapića.
Po dva mandata osvojile su izborne liste Bošnjačka stranka i
Socijaldemokrate Crne Gore, a po jedno Hrvatska građanska inicijativa i
koalicija partija koje predstavljaju etničke Albance.
Preliminarni izveštaj usvojen sa 14 glasova članova komisije, dok je njih 11
bilo protiv. Izveštaj nisu podržali predstavnici opozicionih partija, jer
one osporavaju regularnost izbora i izborne rezultate.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Raspisani izbori u Makedoniji za 11. decembar |
| |
Predsednik Sobranja Makedonije Trajko Veljanovski raspisao je u
utorak vanredne parlamentarne izbore za 11. decembar.
Učešće su potvrdile sve četiri najvažnije stranke potpisnice Sporazuma iz
Pržina, članice vladajuće koalicije - makedonska nacionalna partija VMRO
DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog i albanska DUI (Demokratska unija za
integraciju) Alija Ahmetija i opozicioni Socijademoratski savez Makedonije
(SDSM) Zorana Zaeva i DPA (Demokratska partija Albanaca) Menduha Tačija.
"Izbori 11. decembra mogu da izvuku zemlju iz političke krize pod uslovom da
kampanja bude fer i da izbori budu kredibilni, kao i da novoformirana vlada
zatraži hitno, iskreno i sveobuhvatno sprovođenje reformskih prioriteta",
izjavio je danas šef Delegacije EU u Skoplju Semuel Žbogar.
Sobranje Makedonije je, pre raspuštanja zbog izbora po treći put ove godine,
juče usvojilo budžet za 2017. godinu, što je bio uslov VMRO DPMNE da bi se
glasalo za raspuštanje. Za su glasali poslanici vlasti, a opozicija je
izrazila sumnju da je jedini cilj budžeta podmićivanje glasača.
Analitičari očekuju žestoku i prljavu kampanju za vanredne parlamentarne
izbore 11. decembra. Izbori dogovoreni Sporazumom iz Pržina, ove godine su
dva puta odlagani, u aprilu i junu, jer su opozicija i međunarodna zajednica
smatrali da u Makedoniji nisu ispunjeni uslovi za fer izbore predviđeni
pržinskom dogovrom.
Dogovor o rešavanju političke krize nazvan Sporazum iz Pržina, postignut je
u junu prošle godine, uz posredovanje SAD i EU koje nadgledaju njegovo
sprovođenje.
Raspisivanju izbora prethodila je višednevna razmena optužbi funkcionera
vladajuće VMRO DPMNE i najveće opozicine stranke SDSM za pokušaj odlaganja
izbora iz straha od poraza. Stranke Albanca u Makedoniji, vladajuća DUI i
opoziciona DPA su to prepucavanje posmatrale sa strane.
Vanredni parlamentarni izbori bi, prema liderima stranaka i međunarodnoj
zajednici, trebalo da budu početak rešavanja duboke političke krize koja je
počela pre dve i po godine, kada je najveća opoziciona partija SDSM optužila
vladajuću koaliciju da je lažirala parlamentarne izbore.
Darko Savanović,
Skoplje
|
|
U BiH pao novi Zakon o akcizama, nema poskupljenja goriva |
| |
Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine
nije prihvatio predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, tako da
neće biti poskupljenja goriva.
Savet ministara BiH je predložio izmene zakona o akcizama kojim se uvode novi
akcizni proizvodi (goriva i biotečnosti), povećavaju iznosi putarina za naftne
derivate u iznosu od 0,15 konvertibilnih maraka po litru i uvodi putarina za
tečni naftni plin u iznosu od 0,25 KM po litru.
To bi značilo povećavaju akcize na naftne derivate u iznosu od 0,15 KM (0,08
evra) po litru.
Bilo je planirano da se sredstvima prikupljenim na taj način, finansira
izgradnja puteva i auto-puteva u BiH.
Po predloženom zakonu, 10 pfeniga trebalo je da ide za izgradnju auto-puteva, a
pet za izgradnju magistralnih brzih puteva.
Ta sredstva trebalo je da omoguće da se ubrzanom dinamikom gradi putni koridor
5C i ostali važni magistralni i brzi putevi, čime bi bili stvoreni preduslovi za
ubrzani ekonomski razvoj, naveo je Savet ministara BiH u obrazloženju predloga
zakona.
Članovi Komisije Predstavničkog doma Parlamenta BiH za finansije i budžet juče
su odbili set zakona kojima se predviđa povećanje akciza za naftu i naftne
derivate za 15 pfeniga. Većina članova te komisije je ocenila da bi usvajanje
tih zakona negativno uticalo na privredu i standard građana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
